Molim službu da narodnom poslaniku Dejanu Mihajlovu dostavi jedan listing sa glasanja.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, sazvano je na zahtev Vlade Republike Srbije, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Dostavljen vam je zahtev za održavanje Drugog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Shodno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od sedam dana zbog veoma značajnih pitanja koja se uređuju zakonima iz utvrđenog dnevnog reda ove sednice i potrebe da ih Narodna skupština što pre usvoji.

Kao što ste mogli da vidite, za Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini utvrđen je sledeći

D n e v n i r e d

1. Predlog zakona o duvanu, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

2. Predlog zakona o koncesijama, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

3. Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O DUVANU

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić; Aleksandar Vučić; Dragoljub Stamenković; Branislav Blažić, Miroljub Veljković, Slobodan Janjić, Dragan Čolić, Veroljub Arsić, Goran Cvetanović, Nataša Jovanović, Vitomir Plužarević, Božidar Vučurović, Božidar Vujić, Lazar Marjanski, Srboljub Živanović, Zlatan Jovanović; zajedno Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Zoran Nikolić i Vladimir Garčević; zajedno Radojko Petrić i Rajko Baralić; zajedno Bora Stanimirović, Živodarka Dacin, Rade Bajić i Miloš Nešović; zajedno Dušan Cvetković, Ljubiša Maravić, Đura Lazić, Milan Stanković, Joca Arsić, Radojko Petrić, Jovan Todorović, Milan Janković, Rajko Baralić, Slobodan Pavlović i Toma Bušetić; zajedno Ljubiša Maravić, Đura Lazić, Milan Stanković, Joca Arsić, Zoran Anđelković, Milan Janković, Slobodan Pavlović i Toma Bušetić; zajedno Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević i zajedno Branimir Trajković, Đorđe Mamula i Dušan Ilić.

Narodni poslanici Bojan Kostreš i Novica Đurašković podneli su 4. februara 2003. godine amandman na član 28. Predloga zakona, koji je neblagovremen jer je podnet posle isteka roka za podnošenje amandmana.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i Odbora za poljoprivredu.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova i molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li želi reč predstavnik predlagača, ministar finansija, gospodin Božidar Đelić? (Nije prisutan.)

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Odbora za poljoprivredu, Zakonodavnog odbora)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Izvolite, narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan čudan zakon. U njemu ima dobrih odredbi, to moram da kažem i da pohvalim, ali ima problematičnih, ima loših i ima prilično sumnjivih.

Problem proizvodnje i trgovine duvanom je problem sa kojim se suočavaju gotovo sve zemlje sveta. Po pitanju trgovine duvanom u našoj zemlji su se dešavale najveće kriminalne afere i verovatno najveći kriminalni obračuni imaju za svoju podlogu sukob interesa u nelegalnoj trgovini. Trgovina duvanom je jedan od najvećih izvora prihoda za svaku državu.

Kraljevina Jugoslavija i kraljevina Srbija su imale monopol nad trgovinom duvanom. Posebna vrsta policije, tzv. finansijska straža ili financi, kako ih je narod popularno nazivao, kao svoj prioritetni zadatak imali su sprečavanje nelegalne trgovine da bi se tako zaštitio državni budžet.

Kod nas na tržištu duvana postoji pravi haos. Pretpostavljam da je neko ko je ovo pisao možda imao i tračak iskrene namere da se taj haos u budućnosti izbegne i da se uvede red u područje trgovine duvanom. Zakon se odnosi i na proizvodu i na trgovinu, međutim, ovde se već u startu precizira formiranje posebnog državnog organa koji bi se bavio ovim poslom.

Predviđa se formiranje agencije za duvan. To je već velika greška. Agencija za duvan i ljudi koji je budu sačinjavali sigurno će biti novi monopolisti na području proizvodnje i trgovine duvanom. Iz iskustva znamo da je to osnovna posledica ovakvih kvazidržavnih organa.

Mi imamo veliko iskustvo u trgovini naftom. Iako Ustav Republike Srbije zabranjuje monopol na području trgovine naftom, Vlada Republike Srbije je svojom uredbom proklamovala taj monopol i umesto da svako može da uvozi naftu - ali je obavezan da plaća carine i akcize državi, da plaća poreze, sasvim normalno - to je privilegija vrlo uske grupe ljudi.

Čak se u Vladi formiraju klanovi koji se bave proizvodnjom nafte. Jedan klan predstavljaju Goran Novaković, koji je bio i ministar i ovaj njegov Vuk Hamović; drugi klan se pojavljuje u vidu Nebojše Čovića, a i Dušan Mihajlović je tu negde tražio neki procenat, pa ubacuje ovog svog Tahira Hasanovića.

Slični klanovi će se odmah pojaviti i na području duvana. Mi imamo slučaj sa dosadašnjim monopolistom Stankom Subotićem - Canetom Žapcem. Znamo za njegove sprege sa ljudima prošlog režima, znamo za njegovu spregu sa ljudima ovoga režima. Niko nije pokušao za ove dve i po godine vaše vlasti da ispita njegovu trgovinu duvanom. Nema ovde napretka dok se to stanje ne preispita, dok se ne vidi ko su glavni trgovci, ko su glavni šverceri, gde je najveći kriminal, gde su najveći ekstraprofiti.

Stanko Subotić - Cane uopšte nije bio na listi Đelićevih ekstraprofitera. Đelić je ovde ogromne poreze odrezivao ljudima koji su regularno dobijali stanove, po pravilnicima ili po zakonu, a Caneta-Žapca nigde nema.

Slična stvar se dešavala sa Filipom Cepterom. On je imao monopol nad uvozom cepter posuđa. Posuđe je prodavano poštanskim narudžbenicama, nije išao u ovu regularnu prodaju, niti je plaćao carinu, niti je plaćao poreze, ništa. Stekao je za 10-12 godina bogatstvo od 25 milijardi dolara. Nije samo na cepter posuđu, to mu je pokriće, više se bavio trgovinom oružjem, ali to danas nije bitno, jer ćemo valjda imati taj anketni odbor o trgovini oružjem.

Željno to iščekujem, a nikako da se formira u Saveznoj skupštini. Nije gotovo, još će valjda biti zasedanja. Ovi što ukinuše državu rekoše da još mesec dana može da se radi na tom pitanju. Vi znate, ako ja budem predsednik tog anketnog odbora, gospodine Šandore, da ću za nedelju dana sve da ispitam i odmah knjigu od hiljadu strana da objavim.

Dakle, ta agencija je problematičan organ, ali je još problematičniji način njenog rada, putem sprovođenja javnog tendera za preduzeća, odnosno preduzetnike radi dobijanja dozvole za proizvodnju duvanskih proizvoda.

Taj tender funkcioniše u civilizovanom svetu prilično dobro. Pokazalo se da kod nas još ne postoje uslovi za ispravno funkcionisanje tenderskog nadmetanja, kada je u pitanju privatizacija npr. Šta se kod nas pokazalo - kod nas je tenderska privatizacija metod da se izbegne konkurencija, jer onaj ko raspisuje tender, on kontroliše celokupan postupak i može da kaže onome ko ga protežira kolike su ponude ljudi koji su se već prijavili.

To se često radi, vi znate da je sada tehnologija toliko usavršena, mislim da i Dušan Mihajlović ponešto od toga uvozi, pošto je on sada preuzeo čak i od Mileta Dragića snabdevanje policije opremom, pa sada pucaju opasači, lome se nožići, oni mali, itd.

Kod tendera se odmah uspostavlja monopol. Nikada se kod nas nije desilo u procesu tenderske privatizacije da neko može da kupi neku firmu na regularan način. Svi koji su se prijavljivali na tender imali su vezu kod onoga ko sprovodi tendersku privatizaciju. Tako će vam ovde biti - tender za proizvodnju duvana, pa će se javiti razne firme, razni proizvođači, preduzetnici itd. Neko će hteti fabriku u Novom Sadu, neko u Čačku, neko ovamo, neko onamo, a agencija će da ucenjuje.

I sada će biti - Velja Ilić može u Čačku da podigne fabriku ako bude poslušan Vladi, a ako ne bude poslušan, ne dolazi u obzir fabrika, zamajavaće ga, kao i do sada, već dve-tri godine. Oni iz Novog Sada su isto nešto hteli, pa brzo povukoše, da ne bi glavnog monopolistu ugrozili.

Ovde je mnogo bolje rešenje javna licitacija. Lepo se zakaže aukcija, pa na licu mesta, ko ponudi bolje uslove, ali da se izbegne onaj drugi problem koji se pojavljuje u vašim aukcijama prilikom privatizacije, da neko licitira, pobedi na licitiranju, pa posle odustane i propadne mu samo onaj avans koji je uplatio, a vi posle slobodnom pogodbom po mnogo nižoj ceni prodate nekom sasvim trećem. Imali smo masovno takve slučajeve u procesu privatizacije. Dešavaće nam se takvi slučaji i u ovom procesu tenderskog određivanja - ko će imati monopol nad proizvodnjom duvana.

Postoji bolji način. Zašto duvan ne mogu da proizvode svi koji žele? To je ključno pitanje, na koje bi Đelić morao da odgovori. Pošto je usavršena tehnologija, postoje male fabrike duvana, fabrike za preradu duvana i proizvodnju određenih kategorija cigareta. Zašto ne bi 100 ljudi u Srbiji moglo da se bavi proizvodnjom duvana, a da posao Vlade bude da vaši službenici stoje na kapijama svih tih firmi, da ni jedna cigareta ne može da im promakne bez plaćanja obaveza prema državi. To je jedino ispravno, pa ko ima kvalitetne cigarete, taj će uspeti na tržištu, ko proizvodi škart, taj će brzo propasti na tržištu.

Zašto bežite od te konkurencije? Zašto uvek, kada je nešto najprivlačnije, želite monopol, monopol nad naftom, monopol nad cigaretama itd, a da ne govorim o ovim nelegalnim monopolima, zbog kojih glave padaju u Beogradu.

Zašto to niste postigli? Postoje mini uljare, postoje mini pivare, mini fabrike cigareta itd. Sada to više nije problem, sušenje duvana, sečenje, pakovanje, sav tehnološki postupak je vrlo lako savladati. Zašto bežite od toga, to je ključno pitanje na koje bi gospodin Đelić morao da odgovori.

Zašto ovde moraju postojati posebni uslovi, strožiji uslovi nego u proizvodnji lekova, zašto kada je duvan otrov? Zašto ovde niste preciznije dalje propisali pitanje propagiranja duvana? Svuda u civilizovanom svetu propagiranje duvanskih proizvoda je zabranjeno.

 

Narodni poslaniče, 10 minuta...

Pa mogu i sledećih 10 minuta, pa ću vas osloboditi svog prisustva, jer pakujem kofere, pa sam malo zauzet. Ja pakujem kofere, a vi čekate 29. maj.
Vidite šta nam se sada dešava, mogu iz iskustva, iz prakse, da vam kažem šta nije dobro u ovom zakonu. Imate sada cigarete "Fast", koje se reklamiraju na skoro svim televizijama i još niko iz vlasti nije ni pokušao da to zabrani. Kakva je njihova reklama - prodaju se na kiosku, a nisu štampa, nisu novine, je li tako? Kako sme da ide ta reklama, jesmo li mi idioti pa ne razumemo o čemu se radi? Kako sme da ide ta reklama? Na to pitanje morate da odgovorite, ministre.
Treće ključno pitanje - kako može Peconi da uvozi duvan, da uvozi sve što je potrebno za te cigarete, gotove cigarete, a ovde ih samo pakuje, i da je njegov status kao da cigarete ovde proizvodi? Kako on može da ima taj status, ko učestvuje u podeli ekstraprofita sa Peconijem? Ministre, odgovorite na to pitanje. Zašto Peconi ne plaća carine, akcize, kao svi drugi uvoznici? (Zoran Anđelković, iz sale: Ko je Peconi?) To je ovaj proizvođač "Fast" cigareta, znaš ti Anđelkoviću dobro, nego i ti ponešto kaži, ti to znaš bolje od mene, nego ćutiš. Ne inateresuje me ko će da ga brani, moje je da napadam, ja sam opozicija.
Na ovo pitanje morate odmah da odgovorite. Cela javnost zna da Peconi uvozi cigarete, da ih ovde pakuje, ako ih uopšte i pakuje ovde, jer ako mu je negde drugde jeftinije, možda i tamo zapakuje. Zašto su njegove cigarete najkonkurentnije - zato što ste mu dali najveće privilegije. Zašto je on privilegovan, koga je on to od vas zadužio, je li i on neka vaša legenda, uzdanica, finansije itd? Šta je sa tim Peconijem, je li Peconi drugi Stanko Subotić - Cane Žabac?
Čujem da je sada Cane nešto nervozan, ljuti se, a Peconi se razmahao na sve strane. Peconi sada ima veće privilegije nego Cane Žabac, i svi ćute. Neće svi da ćute. Na to pitanje će hitno morati da se odgovori, jer je to veliki kriminal. To je trenutno možda najveći kriminal u Srbiji.
Dalje, vi ovde jačate dodatno državni aparat, jačate birokatiju, propisujete "do sitnih creva" uslove za ovo, uslove za ono itd. Ovde mora da budu propisani opšti tehnološki uslovi i opšti uslovi zaštite zdravlja, koliko je to moguće postići kada je u pitanju duvan.
Ako se stvori konkurencija na našem tržištu, onda će se mnogo više motivisati domaći proizvođači. U našoj zemlji postoje veoma dobri uslovi za proizvodnju duvana u dolini Drine, u Sremu. Čuo sam da su tamo najbolji uslovi, i ovi koji su pokušavali imali su dobre prinose.
Ali, gde je njihov problem - njihov je problem kada moraju da realizuju svoju proizvodnju, jer se susreću sa monopolistima, koji ih ucenjuju. Ako je slobodna proizvodnja duvanskih proizvoda, onda mi možemo za vrlo kratko vreme da potpuno eliminišemo uvoz. Čak bi bilo veoma opravdano zabraniti uvoz cigareta. Jesu li cigarete otrov - jesu. Mogu li se zabraniti kao uvozna stavka - mogu. Niko nam na svetu neće prigovoriti. Hoće li mafija pritiskati, to je drugo pitanje, ali onda pojavljuju se domaći zainteresovani preduzetnici, pojavljuju se strani. Ako je zabranjen uvoz cigareta, nije zabranjena domaća proizvodnja sa stranom licencom.
Sve što može da dobije prođu na tržištu, može ovde i da se proizvede, ali samo da se monopolisti ukinu. Ako ne možemo da ubedimo sve ljude da prestanu da puše, onda bar možemo stvoriti uslove, ako oni sami sebe truju, ako sebe ubijaju, da dražava od toga ima koristi, a ne mafija. Kako sada stvari stoje, samo mafija ima koristi.
Ne znam sada ko ima veću korist, Cane Žabac ili Peconi, to ću tek da istražim, jer Peconija sam, moram priznati, do sada zapostavio. Cane Žabac mi sam naleteo, 15 tužbi podneo, morao sam sve sada da istražim, celu njegovu biografiju, pa sam zapostavio i Filipa Ceptera, i Peconija, i mnoge druge, i ovu internacionu Mercedes - Benc aferu. Sada ću sve to da istražim, nema više pardona.
Vi možete opet da mi podnosite krivične prijave za širenje lažnih vesti, a zamenik Dušana Mihajlovića, Nenad Milić, nema pojma da je takvo krivično delo odavno ukinuto. Ne postoji takvo krivično delo, a oni podnose krivične prijave i preko svih medija objavljuju. Ne smeju sa mnom na sudu da se suoče, jer meni nema nikakvih suđenja, ovo što me država goni po službenoj dužnosti. Imam sa Canetom Žapcem i još ponekim, ali za ovo beže još od Momira Gavrilovića na ovamo, stalno beže.
Nema tu lažnih vesti. To krivično delo ne postoji. Postoji krivično delo uznemirenja javnosti, pod uslovom da je došlo do teških nereda zbog tih vesti koje su uznemirile javnost. Kod mene nema teških nereda, nego samo narod sve više škrguće zubima, zna da su te informacije tačne, a zbog tog škripanja zubima još niko na svetu nije bio ni optužen ni osuđen. Nemojte više zamajavati javnost krivičnim prijavama i stalno ih najavljivati, požurite, imam još dvadesetak dana da to sve okončam, da vam sve dokažem ko ste i kakvi ste.
Što se tiče duvana, najbolje bi bilo da ovaj zakon sada ne donosimo, da Vlada povuče zakon, da se formira jedna grupa eksperata, ne oni koji su zainteresovani i bave se trgovinom, pa već sebe i sopstvene interese uklapaju u ovaj zakonski tekst, nego ljude koji se u to razumeju, koji će nam predložiti tekst zakona primeren našoj situaciji, tekst zakona koji će pomoći da se suzbije šverc, koji će definitivno zabranjivati svako reklamiranje duvanskih proizvoda, koji će suzbiti monopol i koji će zadati najjači udarac mafiji.
Ovim tekstom mafiji se ne zadaje nikakav udarac, ovde se samo u mafijaškim krugovima već unapred zna ko će ovim zakonom biti privilegovan, a ko neće imati više legalnih mogućnosti da se bavi kriminalom. Jer mi smo do sada uvek imali dve vrste kriminalaca: glavne kriminalce koje je protežirala vlast, režim, država i sitne jajare, kokošare, džeparoše na kojima je Dušan Mihajlović svoju policijsku statistiku gradio.
Dosta nam je više tih policijskih statistika, jer Savezna skupština vam je izašla u susret, donet vam je novi Zakon o krivičnom postupku, sada imate sve uslove, a vi ništa ne saopštavate šta radite. Hajde više kažite, hajde obelodanite te ubice; stalno vam govorim ko su, a vi nikako da se mašite svog policijskog posla i da to obavite.
Čime vas to oni plaše ili drže u šakama? Ne možete vi ništa uraditi na području duvana dok Cane Žabac, kao glavni balkanski kralj duvanske mafije, ne izađe pred narodni sud, pa da odgovara i za šverc, za nelegalni monopol, a pogotovu za sva ubistva gde je umešan.
Kada se kod nas kaže trgovina duvanom, odmah se misli na ubijanje, misli se na kalašnjikove. Kraljevi nikotina odmah kalašnjikove uzimaju u ruke i rešavaju svoje poslovne probleme, štite svoj poslovni interes. Zašto nas onda zamajavate ovim zakonom, kao sada ćete vi uvesti red, kao što ste uveli red u čitavoj trgovini kada je u pitanju nafta.
Tu vam je Goran Novaković, on sve može, Vuk Hamović sve može. Nebojša Čović je ucenio Vladu da se njemu da deo kolača. Kao treći pojavio se Dušan Mihajlović, on je sada bliži Goranu Novakoviću i Vuku Hamoviću, ali traži bar 15% učešća i da njegov čovek Tahir Hasanović bude taj koji će provesti učešće Dušana Mihajlovića.
Ako nemate ništa protiv, samo jedno pitanje da vam postavim, gospođo Čomić, danas ovde opet prisustvuju predstavnici Pokreta "Otpor", sednici Narodne skupštine, nemam ništa protiv, nijedan radikal nije imao nikada ništa protiv, ali kako vas nije sramota da njihovu delegaciju ovde i dalje pozivate da prisustvuje sednici Narodne skupštine, a počeli ste da hapsite njihove aktiviste zato što ispisuju grafite na ogradi gradilišta.
U vreme onog diktatorskog Miloševićevog režima možda su ljudi privođeni što su ispisivali grafite na stambenim zgradama, ali za ograde gradilišta, tu ko je ispisivao, nikada nije bio privođen. Umesto da hapsite duvanske mafijaše, vi sada privodite ljude jer se ne slažete sa njihovom porukom sa ograde gradilišta. Poznato je da je ograda gradilišta svuda u svetu osnovni prostor gde se ispisuju grafiti, lepe plakate, to ništa ne košta i nikome ne smeta.

Pošto je predsednik poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Vojislav Šešelj, uputio meni pitanje, onda dugujem odgovor.

Dakle, jednako tako dobro kao i ja kao predsedavajući Skupštine znate ko hapsi, ko istražuje, a ko je dužan da za govornicom iznosi činjenice i da poštuje Poslovnik Narodne skupštine, tako da ne bismo mi gubili vreme, a i Narodna skupština i poslanici, molim da u budućim nastupima i vi poštujete Poslovnik Narodne skupštine.

Za reč se javio ministar u Vladi... vi, po Poslovniku? Narodni poslanik Zoran R. Anđelković, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS, povreda Poslovnika.

Gospodin Šešelj me je pomenuo, pa da ne bi ostalo nedorečeno o čemu je reč zapravo i da ne bi bilo da se ne slažem sa činjenicom da neko zloupotrebljava naziv "fast"-a i da ne možete da upalite nijednu televizijsku stanicu, a naročito nekoliko ovih privilegovanih u državi, a da sve emisije ne budu pod "fast"-om. Ko dozvoljava svih ovih meseci da se "fast" na taj način reklamira; zna se ko stoji iza toga: to je Peconi.
Kako ne, napadnut sam, pa da ne bi neko različito protumačio, neko će pomisliti da to podržavam, takvo reklamiranje i takvo privilegovanje...

Narodni poslaniče, molim vas da obavestite Narodnu skupštinu o kojoj povredi Poslovnika se radi?

Član 97. stav 2.

Član 97? Molim da citirate povredu i da kažete u čemu se ona sastoji. Izvolite.

Na repliku, naravno, gospodin Šešelj je ovde prozvao mene, pošto sam dobacio, pa može da se protumači da podržavam reklamiranje "fast"-a na televiziji.