Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o duvanu ušao je u skupštinsku proceduru 24. juna 2002. godine, dve nedelje nakon nasilnog otimanja mandata poslanicima DSS u Skupštini. Ova skupština potom nije radila do 5. novembra, a za to vreme su mnogi zakoni čekali, kao što su zakon o donacijama, zakon o agenciji za strana ulaganja, zakon o pospešivanju izvoza, zakon o denacionalizaciji itd.
Verovatno je Republička vlada smatrala da Parlament nije ni potreban u to vreme, ali vratimo se sada ovom zakonu. Ko je malo detaljnije čitao ovaj zakon, može lako zaključiti da je težište stavljeno na promet i preradu duvana. Zakon se najviše bavi agencijom, pa ga je možda trebalo nazvati - zakon o agenciji.
U drugom delu zakona su kaznene odredbe, to je sa stanovišta finansijske discipline za pohvalu, a malo se vodilo računa o uzgajanju, sortama duvana, semenu, rasadu, ali je to možda i zadatak nekog drugog zakona. Pošto je gospodin Veselinov ovde, bilo bi možda dobro da nam nešto malo više kaže o toj temi, konkretno o uzgajanju duvana.
Međutim, trebalo je voditi računa o obavezi kupovine domaćeg duvana. Ovim zakonom prerađivač se obavezuje da otkupi 2.000 tona domaćeg duvana. Ako je naša proizvodnja negde oko 20.000 tona duvana, ti podaci su malo oprečni. Prerađivači treba da otkupe barem 70% duvana domaće proizvodnje, kako je to regulisano u našem susedstvu. Zašto to kažem? Zato što je ova grana u poljoprivredi veoma slaba, ne isplaćuju se ni preuzete obaveze, pa bi bilo potrebno da se na neki način to uredi.
U svakom slučaju, potreba za ovim i ovakvim zakonom evidentno postoji. Međutim, posmatrajući Predlog ovog zakona sa aspekta predstojeće privatizacije Duvanske industrije iz Niša, kao i Duvanskog kombinata Vranje, valja istaći da se ovim zakonom uređuje oblast duvana, kako prerada, tako i prodaja, i omogućuje brža prodaja ovih visoko profitabilnih firmi.
Ostaje pitanje zašto se Republička skupština nije bavila predlogom DSS o formiranju anketne komisije za duvan, i to pre nešto više od godinu dana. Zato će sumnja u spregu duvanske mafije sa svima koji su na vlasti u Crnoj Gori i u Srbiji ostati kod naših građana. Ako se sećate, poslanici DSS su predložili da se ispitaju svi navodi strane štampe i to uglednih zapadno-nemačkih novinskih kuća, koje su tvrdile da postoji umešanost Mila Đukanovića, Zorana Đinđića u poslovima sa cigaretama. Tada se niko iz vlasti nije precizno izjasnio, a Skupština nije prihvatila formiranje anketne komisije koja bi verovatno opovrgla ovakvu sumnju.
Ako danas govorimo o švercu u Srbiji, gospodin Đelić je u svojoj izjavi juče pomenuo cifru od 100 miliona evra ili oko 6 milijardi dinara, koliko budžet Srbije gubi na godišnjem nivou. Gospodine ministre, vi ste ovo rekli juče, da budžet gubi oko 6 milijardi dinara ili oko 100 miliona evra otprilike na godišnjem nivou.
Međutim, da li je moguće u novonastaloj državi stvoriti tvrdu granicu sa Crnom Gorom, da li je moguće sprečiti šverc cigareta, kako iz ove republike, tako i sa Kosova. Cigarete prolaze i preko planina, a bogami i šleperima. Nešto se otkrije, nešto zapleni, ali dobar deo prođe.
Šverca će biti sve dotle dok Milu Đukanoviću to predstavlja značajan izvor finansija. Pre neki dan sam u novinama pročitao da je najbolji poznavalac tokova šverca izvesni gospodin Volf Minić, koji je danas u zatvoru, verovatno da ne bi mnogo pričao.
Da li je izašao? Odlično, zato više neću da pričam.
Proizvodnja duvana kao i proizvodnja šećera predstavlja stratešku proizvodnju, tj. strateški proizvod za jednu državu. Za razliku od duvana, Republička vlada se potrudila da prvo proda šećerane, bar one koje rade, pa da donese zakon o šećeru. Još nije donet, ali valjda će narednih meseci biti. Kako je potreba za šećerom u našem okruženju oko milion tona godišnje, nije ni čudo da su poznati koncerni, kao što je Zucker, nemački, veoma zainteresovan da plati čak i do 80 miliona evra za jednu šećeranu. Samo što oni nisu finansijeri Demokratske stranke.
Ako se vratimo duvanu, šta se zapravo želelo ovim zakonom? Ako je u pitanju cilj da se duvanska proizvodnja i promet na domaćem tržištu stave u legalne okvire i ako se izmiruju obaveze javnih prihoda po osnovu proizvodnje i prodaje duvanskih proizvoda, onda to DSS pozdravlja. Ako se ovim zakonom unapredi kvalitet domaće proizvodnje duvanskih proizvoda i zaštite potrošači u pogledu zdravstvene ispravnosti, onda se ovaj zakon poklapa sa konceptom DSS-a.
Samo da napomenem da su sve primedbe gospodina Mladena Rankovića, našeg ministra Vlade u senci, na ovaj zakon, ugrađene u ovaj predlog. Mi smo amandmanima na ovaj predlog zakona pokušali neke delove još preciznije da odredimo; recimo, u članu 4. obaveze po osnovu zaštite zdravlja mladih od duvana. U ovom članu 4. smo dodali još jednu ispravku u kojoj se kaže - svako reklamiranje duvanskih proizvoda i proizvođača duvanskih proizvoda kazniće se za fizička lica do 500.000 dinara, a za pravna lica 5 miliona dinara. Ovo je u skladu sa propisima koji važe u Evropskoj uniji.
Drugi deo naših amandmana odnosi se na pooštravanje kaznene politike za prekršioce ovog zakona. Gospodine ministre, ostaće samo jedno pitanje otvoreno, a to je zašto se na akciznoj markici ne nalazi cena tog proizvoda, što je inače uobičajeno u zemljama Evropske unije.
Na kraju, DSS će glasati za ovaj zakon u načelu, a nakon usvajanja naših amandmana i za zakon u celini. Hvala vam.
