Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, u ime SPS zajedno sa poslanikom Rajkom Baralićem podneo sam amandman na član 22. Predloga ovog zakona.
U ovom članu se propisuju uslovi koje moraju da ispune preduzeća i preduzetnici da bi mogli da se bave proizvodnjom duvanskih proizvoda. Ti uslovi su: da ima određeni prostor, da ima određenu opremu, da ima obučenu radnu snagu, da ima laboratoriju, i posebno dva uslova, zbog čega smo mi i podneli amandman, a to su - propisuje se da minimalni kapacitet mora da postoji za proizvodnju 2,5 milijardi cigareta godišnje i da moraju otkupiti 2.000 tona duvana domaće proizvodnje.
Mi ovim amandmanom predlažemo da se ova dva poslednja uslova, ova dva cenzusa promene. Jer, zaista i suviše je veliki cenzus da bi postojalo preduzeće za proizvodnju duvanskih proizvoda da proizvede 2,5 milijardi cigareta. To je 342.466 paklica dnevno, ako računamo da fabrika radi i subotom i nedeljom, svih 365 dana u godini, odnosno to je kapacitet od 500.000 paklica dnevno, ako ne računamo subote i nedelje, državne praznike i kolektivni godišnji odmor.
Ako želimo da unapredimo proizvodnju i preradu duvana na širem području Srbije i da obezbedimo zdravu ekonomsku utakmicu, onda ovaj cenzus treba ukinuti. Zašto da propisujemo taj cenzus, jer ako neko ima novac i hoće da uloži novac i ako je sigurno da će ostvariti dobit, zašto da ga sprečavamo. Može on da proizvodi i manje, a ne samo 2,5 milijarde cigareta u toku godine.
Zamislite ako uporedimo analogiju, mada ovde ima specifičnosti, i kada bi kazali da ne može da postoji konfekcijsko preduzeće ako neće šiti godišnje sto hiljada pari odela ili metaloprerađivačko preduzeće, koje nema kapacitete za preradu 1.000 ili 5.000 tona metalnih proizvoda.
Ovo u stvari upućuje na sumnju da Vlada hoće da obezbedi da neke strane kompanije dođu, ali da im se garantuje da se neće proširivati konkurencija, izuzev Fabrike u Vranju i Fabrike u Nišu; to je štetno za zemlju i zaista treba ovo brisati i omogućiti jednu slobodnu konkurenciju, jednu slobodnu utakmicu.
Slična je situacija i kod cenzusa za otkup domaćeg duvana. Predviđa se 2.000 tona. Ja ne sumnjam u dobru nameru da se zaštite naši proizvođači na selu, ali šta to znači, propisati 2.000 tona, ako znamo da je Vranje u prošloj, pretprošloj godini preradilo 1.900 tona. To znači da Fabrika u Vranju ne bi mogla da radi, a da ne govorimo o nekoj drugoj fabrici sa manjim kapacitetom, da bi mogla da otpočne da radi.
Istina da Odbor za poljoprivredu (i vidimo da je Vlada prihvatila), pokušava napraviti poboljšanje da se mora otkupiti 50% od prerađenog duvana, od domaćih proizvođača. To se odnosi na Niš, ali šta sa Vranjem i šta sa novim? Mislim da taj cenzus zaista nije ponovo dobro rešen. Dobro je što je rečeno da mora 50% domaćeg duvana da se preradi u toj fabrici.
Zato je naš amandman jedan kompromis, gde se traži da se taj cenzus umanji za 50%, što znači bar da postoji neka srednja fabrika sa proizvodnjom od 1.250.000.000 cigareta godišnje, umesto 2,5 milijarde, koliko se predlaže.