Ponovo vas upozoravam da se vratite na temu dnevnog reda.

Pričam o temi.

Sada pričate o Fondu treće dete.

Dobro, poštovani građani Srbije, eto vidite da ne smete jednu rečenicu da kažete, a ovo je sve tema. Ali, to je bolna tema i zato i postoji ovaj parlament da se prihvate i bolne teme kao istina i kao činjenično stanje i da se kaže - gospodo, mi smo pokušali, nismo mogli da uradimo, nismo znali, evo sada ćemo da se povučemo.
Dalje, gospodine ministre, prerađivačka industrija kojom se vi hvalite, u januaru ove godine manja je nego u decembru prošle godine čak za 27,9%. Da li je i tome uzrok nerad u januaru mesecu od 15 dana. Gospodin ministar mi dobacuje malopre - nismo radili januara meseca 15 dana, pa je zbog toga pad proizvodnje i zbog toga je 923.000 ljudi bez posla u Srbiji.
Prošle godine, gospodine ministre, privatizovana su 194 preduzeća, od čega je ostvaren prihod od 342 miliona evra. Gde su te pare gospodine ministre? Niko se ne hvali da je imao neke koristi od tih para, nijedno malo ni srednje preduzeće nije otvoreno u Srbiji, loše se živi. Šta je to što se zove - budućnost Srbije? Šta je to što vi možete ovim zakonom - moram da pominjem stalno zakon, jer gospođa Nataša može da mi da opomenu - šta je to što ovim zakonom građani Srbije sutra dobijaju i bolje će živeti?
Rekli ste da ste vi iz budžeta dali subvenciju za poljoprivredu. Kome to pričate, gospodine ministre, kakva subvencija? Dali ste subvenciju za poljoprivredne proizvode gde 5% od ukupnog poljoprivrednog proizvoda ide ljudima koji se bave proizvodnjom nekih poljoprivrednih
proizvoda. Niste dali subvenciju za poljoprivredne mašine, a obećali ste. Niste dali subvenciju za proizvodnju sitne i krupne stoke, a obećali ste.
Takođe, ono što vam je obaveza, a niste ispoštovali - svake godine seljaci znaju koja je cena žita. Na moje pitanje resornom ministru za poljoprivredu koja će cena žita biti u 2003. godin, on kaže - to samo Bog zna. Pa, nije vas Bog poslao ovde, vas i Vladu Srbije, nego vas je poslao narod Srbije i narod Srbije će veoma brzo da vas smeni. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije. Izvolite.

Hvala. Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, pre 20 meseci Narodna skupština Republike Srbije je usvojila DOS-ov predlog zakona o privatizaciji za koji je tada, od resornog ministra i od čelnika DOS-a, rečeno da je proevropski, celovit, transparentan; da će se njegovom primenom u Srbiji stanje poboljšati, da će početi da teče med i mleko; da će se povećati efikasnost privrede, proizvodnja, broj zaposlenih; privući strani kapital i tada su pominjane neke milijarde maraka, da će se povećati životni standard itd.
Privatizacija je oročena tada na četiri godine i rečeno je da je to optimalno vreme da se sve završi. Primedbe, prigovori, predlozi opozicije tada su, od strane DOS-a, odbačeni kao zastareli, nesaglasni predlogu zakona, nepotrebni, kao što je bio i predlog SPS-a da zaposleni postanu vlasnici većinskog dela kapitala preduzeća, jer su ga oni i stvarali. U svakom slučaju predlog je usvojen takav kakav je i bio.
To je bilo obrazloženje predlagača i to formalno. Suštinski cilj je bio da se potpuno ukine društvena svojina, da radnici ostanu bez vlasništva i bez posla, a da Vlada postane jedini gospodar kapitala u Srbiji, da može privatizaciju da sprovodi kako želi, kako bi i preduzeća mogla da proda što jeftinije, bukvalno u bescenje, što je i činila, ali ne u meri u kojoj je želela.
Sada se zakon menja i to 26 članova su predmet izmene. Vreme, a i mesto, Narodna skupština Republike Srbije, jeste da kažemo - zašto se vrše izmene zakona.
Suštinski, Zakon o privatizaciji nije ispunio postavljene ciljeve ili data obećanja. Proizvodnja u Srbiji gotovo da i ne postoji, odnosno negativna je. Država ne ulaže u proizvodnju. U privredu nema direktnih investicija. Postoji veliki spoljnotrgovinski deficit, čuli smo - oko četiri milijarde dolara. Nezaposlenost u Srbiji je već dostigla cifru od skoro milion ljudi, a nezaposlenih će biti sve više i više. Eksperti se samo razlikuju u tome da li će nezaposlenih biti 250.000 ili 500.000. Strana pomoć se smanjuje. Povećava se otplata duga, koja će u budućim godinama biti sve veća i veća.
Umesto da nešto preduzme, Vlada Republike Srbije nas ubeđuje da ne razumemo reforme koje se sprovode, hvali se kako su ocene od MMF-a pozitivne, odlične, a ne govori nam da će pacijent, pivreda Srbije, da ostane bez kapitala, kako će sve bukvalno otići u paramparčad i da će šok terapija MMF-a, koju DOS sprovodi, to i proizvesti.
Stručnjaci OECD-a u svom izveštaju o sada već bivšoj SRJ, jer je i nju DOS ukinuo, kažu da je industrija zahvaćena tranzicionom recesijom. Eto šta oni o privredi naše zemlje misle. Primarno misle na Srbiju.
Naši pak stručnjaci, makar oni koji nisu deo establišmenta DOS-a, kažu da je stanje u privredi katastrofalno, da do tranzicione recesije nije ni došlo, a da će, kada recesija uzme maha, stanje u privredi samim tim biti još gore.
Zašto su rezultati u privatizaciji loši?
Zbog zakona i načina kako se privatizacija sprovodi. Vreme je pokazalo da su pozitivni primeri privatizacije oni koji su bili sprovedeni po prethodnom zakonu, koji su socijalisti usvojili, i gde su zaposleni vlasnici većinskog kapitala. U tim društvenim preduzećima stanje je dobro, preduzeća rade, zaposleni primaju lične dohotke. U tim preduzećima zaposleni, braneći svoj posao i svoju imovinu, nisu dozvolili formiranje kriznih štabova niti zaustaljanje proizvodnje.
Da je ovaj model privatizacije dobar, najbolje potvrđuju sama preduzeća koja su po tom modelu izvršila privatizaciju i rade, a to su "Tigar" Pirot, "Metalac" Gornji Milanovac, "Hemofarm", "Dunav" Grocka, "Apatinska pivara", "Planinka" Kuršumlija i mnoga druga koja uspešno rade.
Moram reći, u ime SPS, da nismo očekivali, a verovatno ni zaposleni, da će do političkih promena u Srbiji tako brzo doći, niti da će DOS imati takav odnos prema društvenom kapitalu i zaposlenima. Da smo znali šta će biti, privatizacija bi sigurno bila oročena, a time bi postojala mogućnost svih zaposlenih da brže uđu u proces privatizacije i da postanu vlasnici kapitala, jer su ga ionako stvarali, znači da postanu vlasnici preduzeća.
Naš stav je da bi zaposleni trebalo da budu vlasnici akcija većinskog paketa i mi smo, sledeći tu logiku u ovim izmenama i dopunama Zakona, predložili da zaposleni mogu osnovati konzorcijum radi kupovine kapitala, sa pravom kupovine po procenjenoj vrednosti kapitala ili imovine, bez javne aukcije ili tendera, a pod jednakim ostalim uslovima. U ovom zakonu, nešto bi moglo da bude povoljno po radnike.
Kako se privatizacija sprovodi i zašto je loša? U toku postupka privatizacije do sada menjana je metodologija procenjene vrednosti kapitala, a potrošeni novac za to, naravno, niko ne računa. Po rečima Vlade, jačaju se institucije Vlade, odnosno privatizacije i u njih se ulaže novac, naravno uz strane konsultante, a privatizacija kako bude. Uglavnom su prodata preduzeća koja imaju dobar poslovni prostor, tu su ugostiteljska i trgovinska. Imamo slučajeve da su u drugom krugu prodaje neka preduzeća prodata po višestruko nižim cenama, čak ima slučajeva gde je ta cena sto puta niža.
Nemamo novca, ministre, pa nismo mogli, ali oni bogataši koji to imaju, oni su to i učinili.
Imamo primer preduzeća prodatih budzašto, za nekoliko eura, sa obrazloženjm da imaju velike obaveze. Međutim, u praksi postoji situacija da jednostavno ljudi ne mogu da naplate svoja potraživanja, gde im se kaže - novac nećete dobiti, sudije neće doneti presudu u vašu korist, jedini način da naplatite to jeste da pristanete na ovu cenu koju vam mi diktiramo.
Naravno, primer privatizacije u negativnom smislu jeste zgrada CK, sa 22 sprata, sa nekoliko hiljada kvadrata podrumskog prostora, prodata je za 10 miliona maraka, a znamo da je prostor na Novom Beogradu za potrebe "Merkatora", bez građevine, prodat za 28 miliona maraka.
Poseban loš primer privatizacije predstavljaju stečajevi, bukvalno se uništava ono što je stvoreno i uglavnom se to radi da bi se obezbedio dobar poslovni prostor. Imam informaciju da je "Srboštampa" u centru grada, čija je imovina procenjena na 2,5 miliona maraka, oterana u stečaj zbog 10 hiljada maraka, a zaposleni o tome nisu ništa znali. Pitanje je kakva je situacija u Robnim kućama "Beograd", pa možda i u nekim drugim preduzećima, a pre neki dan je i "Beko" oteran u stečaj, sigurno zbog poslovnog prostora, jer ima vrlo atraktivne prodavnice u samom centru Beograda.
Za nas, poslanike SPS, predložene izmene i dopune zakona nisu prihvatljive, pored pomenutog, i iz sledećih razloga. Njima Vlada praktično potpuno preuzima ceo proces privatizacije.
Drugo, pravno lice sa većinskim društvenim kapitalom ne može da učestvuje u privatizaciji i ako je nosilac te vrste posla, a ako je učesnik, može da uveća svoju vrednost, može da promeni strukturu kapitala, da popravi tržišnu poziciju. Čega se Vlada plaši? Verovatno veće cene tih preduzeća, jer ako je i privatizacija oročena, a jeste, onda se to preduzeće mora privatizovati, ali će onda očigledno njegova cena biti veća, što Vlada ne želi.
Produžava se rok važenja zakona i to samo po sebi dovoljno govori koliko je do sada privatizacija bila uspešna. Zabranjuje se zaposlenima da eventualno povećaju svoje plate, ako za to ima uslova, jer Vlada jednostavno ne želi da se po bilo kom osnovu bilo šta promeni unutar preduzeća pre konačne prodaje. Vlada izbacuje predstavnike preduzeća iz lanca privatizacije.
Šta će predstavnik preduzeća, važno je da je tu Vlada i kupac. Deo sredstava iz privatizacije ide u budžet, budžet treba napuniti, to je primarna funkcija, jer se zna da je budžet osnov opstanka ove vlade. O preduzećima, privredi, Vlada jednostavno ne vodi računa. Stalno se govori da se stvara veoma uspešan ambijent za razvoj malih i srednjih preduzeća, a podaci i stručnjaci kažu da od toga nema ništa.
Nema sindikata koji zastupaju interese zaposlenih; naravno, oni Vladi nisu potrebni, jer mogu da traže da se pokaže veća briga za zaposlene, da se primeni socijalni program, a što ne želi da primeni i da prihvati, jer ističe da velika socijalna prava plaše kupca.
Na kraju, jedna naizgled tehnička stvar, ukida se obaveza kupca da dostavi potvrdu o izmirenim obavezama po osnovu ekstraprofita. To pokazuje da je zakon sam po sebi imao politički karakter, cilj koji je politički, a to je satanizacija socijalista. Nije ispunjen cilj o prikupljanju milijardi maraka u budžet Republike Srbije, jer su pravi vlasnici kapitala ostavljeni po strani, pa im sada ne treba smetati nekim nepotrebnim potvrdama, da legalizuju i reprodukuju svoj kapital.
Iz svega ovoga, a zna se da nismo glasali za sam zakon, smatramo da su ove izmene samo deo sistema uspostavljenog ranijim zakonom, da se on može veoma malo poboljšati i mi socijalisti ćemo biti protiv ovoga. Hvala vam.

Narodni poslanik Zoran Ćirković, predsednik poslaničke grupe Nova Srbija, tražio je reč, a podsećam da je vaša poslanička grupa ovlastila predstavnika poslaničke grupe, narodnog poslanika Zlatu Đerić, pa da u tom smislu delimo vreme.

Gospođo Čomić, možda vam je promakla jučerašnja rasprava, ona se završila u 18 časova i to time što je ministar diskvalifikovao prethodnog govornika, slučajno člana poslaničkog kluba Nove Srbije, profesora dr Stamenkovića, kada je isti pokušao da replicira; ne vi, nego gospođa Mićić ga je u tome onemogućila. Moguće je da niste upoznati s tim.
Iz tog razloga vam je gospodin Stamenković diskretno stavio do znanja da ima pravo na repliku. Naravno, replika postiže efekat ako se dobije blagovremeno. Sada, doduše i sa zakašnjenjem, pravo je ostalo.
Dakle, kao šef poslaničke grupe protestujem, ukazujem na član 97. koji ste prekršili, ukoliko vaš odgovor bude bio da nije član prekršen, onda tražim da se o tome izjasni Administrativni odbor, ali cela stvar se može prevazići na taj način što ćete gospodinu Stamenkoviću dati reč, doduše sa zadrškom, ali on ima pravo na reakciju.
Da podsetim, ministar ga je optužio za političku demagogiju i populizam. Dobro, prosto tu stvar ustanovite u stenogramu, možda je to bila zbirna optužba, ne znam, to je stvar koju ćete vi raspraviti sa govornikom koga ste apostrofirali. Hvala lepo.

Diskreciona ovlašćenja, u koja spada i osnov za repliku i davanje prava na repliku, ne spadaju u povrede Poslovnika i molila bih da se u traženju prava na punu primenu Poslovnika pročitaju svi članovi koji se odnose na oblast gde narodni poslanici smatraju da su im ugrožena ili povređena prava.
Kada se radi nastavak sednice u prepodnevnom delu ostaje zabeleženo ko je govorio i ko je prvi na redu da govori, pa bi tako da je bilo osnova za repliku to bilo danas u prepodnevnom delu sednice.
Reč ima narodni poslanik Stevan Gudurić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Narodni socijalisti.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre za privatizaciju, ne mogu da kažem i za privredu, zato što se tiče privrede, vama bi pre priličio naziv likvidacioni upravnik srpske privrede, a bar da ste stečajni, u stečaju ima šanse, a u likvidaciji nikakve. Potrudiću se da dam nekoliko argumenata za to.
Na ovaj zakon mi, narodni socijalisti, nismo uputili amandmane, ne zato što smatramo da je sve tu dobro, nego što smatramo da je to toliko loše da se nikakvim amandmanima popraviti ne može. Praksa, o kojoj ću polemisati danas i verovatno sutra ovde sa vama, će pokazaće da smo mi u pravu, jer juče ste se potrudili da nam održite jedan čas od 45 minuta, samo mislim da će ova rasprava od vas, od profesora napraviti đačića, koji će odgovarati i mislim da neće dobiti prelaznu ocenu.
Vi ste član Vlade, a ona je kazala ovako, citiraću, pa molim da mi se ovo odbije: "Agencija koja prema iskustvu stvara dodatno administriranje, što u značajnoj meri usporava postupak privatizacije. Pored toga, postojanje agencije kao tela koje je nadležno za obavljanje svih stručnih poslova u vezi privatizacije otvara mogućnost za neobjektivno i pristrasno postupanje prilikom sprovođenja postupka. Agencija kao stalno telo, sa ograničenim brojem zaposlenih, nije u mogućnosti da odgovori stručnim potrebama u različitim oblastima u kojima se vrši privatizacija. Najzad, u svojstvu posrednika između kupca i prodavca, postojanje agencije predstavlja nepotrebno administriranje u ovoj oblasti".
To je stav Vlade Republike Srbije. Samo je jedna izmena u tome, umesto privatizacije - koncesije, a ako agencija ne valja onda ne valja nikada. Vi ste član Vlade i jednom ste rekli da je agencija nešto što jako treba, a jednom ste rekli da je nešto što jako ne treba i treba i to da objasnite ovom svetu što sluša ove prenose Skupštine.
Sve je Vlada rekla da je to agencija i prema tome, ako Vlada jednom tvrdi da je agencija nešto što je bogom dano, onda drugi put ne može da kaže da ništa ne valja, jer vi ste juče kazali: istorijska odluka pre dvadeset i kusur meseci u donošenju Zakona o privatizaciji. Samo, to je loša istorijska odluka zato što će srpska privreda biti rasprodata, jer kada se nešto prodaje to je onda pitanje nekakve normalne cene, a rasprodati je nešto drugo.
U tim, što vi kažete javnim i transparentnim tenderima, a ako je transparentno to što napišeš transparent, pa ga okačiš da je to transparentno, onda ste u pravu. U svemu drugom to nema veze ni sa kakvom transparentnošću i providnošću da se vidi šta se radi.
Zato kod tendera za prodaju Beočinske fabrike cementa prvo je tender bio takav da je elminisao nepoželjne, a koji su nudili dosta više para. To vi znate isto kao i ja. Isto tako, taj isti Lafarž je za dokapitalizaciju Beočinske fabrike cementa 1999. godine nudio znatno više para nego za 70% akcija, i to znamo.
Beočin nije baš Njujork, u Beočinu mi znamo puno toga što baš i ne bi morali znati. Taj javni transparentni tender je prvo elminisao neke ponuđače zato što ste tamo stavili - ko ne proizvodi neku silnu količinu cementa ne može da se igra na tenderu. Čitajte vi tender, vi sve znate.
Zatim, tamo je od transparentnosti bilo da su se one zapečaćene koverte šetale od nekog trezora do komisije i dan-danas članovi tenderske komisije ne znaju šta je u njima bilo uz ugovor između Lafarža i Beočinske fabrike cementa i agencije, a ima toliko aneksa da to više ni bog ne može da pohvata ni za glavu, ni za rep.
Ima toliko toga da ne može da se dobije od agencije ni jedna informacija zato što deo između lokalne samouprave i BFC Lafarža trebalo bi praktično da bude aneks osnovnog ugovora. Kada nemaš osnovni ugovor ni da vidiš, a ne da ga imaš u rukama, onda ne možeš da napraviš aneks i šta je tu transparentno? Ništa.
Ne postoji transparentnost u toj vašoj transparentnoj prodaji. Juče ste tvrdili da eto između ostalog ima i struje, a uopšte nije problem da ima struje. Ako ono malo privrede pod nekom prošlom lošom vlašću uspevalo da radi i sada prestalo pod ovom dobrom vlašću da radi, onda je normalno da ima struje. Struju ne možemo potrošiti ja i gospodin Toma Nikolić zato što ćemo se grejati na struju, nego može da potroši firma ako radi, a firme ne rade.
Od početka je bilo sporno nekoliko stvari. Prvo je u toj transparentnoj privatizaciji tadašnja vaša firma radila procenu kapitala Beočinske fabrike cementa za potrebe Lafarža u vreme Vlade Mirka Marjanovića. Onda ste posle vi kao ministar tu istu fabriku cementa prodali tom istom Lafaržu. Neću ništa da kažem, ali vi sami izvedite zaključak iz toga.
Zatim, vi ste ovde nama pričali i tvrdili kako će lokalna samouprava dobiti 5% od privatizacije. Onda je tu neko nas slagao. Da li vi, da li ministar Đelić, pošto nam je neko u međuvremenu ukrao porez od 5%. Zato što, ministre, kada kupiš parče zemlje ili kada kupiš kuću platiš porez na prenos apsolutnih prava, a vaše i ministarstvo gospodina Đelića je reklo da to ne može, ali možemo da podignemo sa 3% na 5% ako Pera kupi stan ili plati 5% umesto 3%, jer Peru, Janka i Marka treba oglobiti, a nekog Hansa, Džordža i Pjera ne daj bože, nije zgodno.
Prema tome, taj prihod da li od vaše, neke druge, treće ili sedme vlade će opština Beočin sigurno ostvariti, samo što sat-kamata otkucava, jer samo za vašu informaciju i to ćete morati objasniti odavde, a ne odande, kako je ministar Đelić pokušao meni da objasni, to se odavde objašnjava i da svi kažu kako nisam u pravu, a vi ste u pravu u vezi poreza, zato što u katastru u Beočinu piše BFC Lafarž. To nije samo promena imena. Promena imena se ne radi u katastru.
Prema tome, neko je ukrao Beočinu 5% ili srpski rečeno ukrao mu 170 miliona dinara. I za mnogo manje ćemo se terati do u besvest i mi ćemo te pare dobiti, a vaš zakon sigurno ne može doneti prelaznu ocenu.
(Čedomir Jovanović: Kolika je plata?)
U Beočinu su, Čedo prijatelju, najveće plate u zadnjih 10-15 godina u državi, a onda smo jako nezadovoljni kada budemo treći u državi. Znači, nije nama nikakav Lafarž doneo sreću u pogledu plata i hvala što si me podsetio, zato što je Beočin imao te najveće plate i tada kada je 1.000 radnika cementare, koji ne rade od novembra prošle godine, primalo te najveće plate u Srbiji.
U Beočinskoj fabrici cementa pre Lafarža plate su bile samo 10% niže, ništa spektakularno. Jedino spektakularno što se dogodilo jeste da je 964 radnika u Beočinu u toj transparentnoj privatizaciji ostalo bez posla i mislim da će ih ostati još.
Isto tako, sem toga što je plaćeno, to koliko je plaćeno za Beočinsku fabriku cementa, oko 110 miliona maraka ili 52 miliona dolara, ni jedan žuti franak, dolar, marka, evro, ni nešto drugo nije došlo tamo, zato što se isplata tih radnika radila iz tekuće proizvodnje, zato što će se investicije kao raditi oko aerozagađenja isto tako iz tekuće proizvodnje, a nema novog franka u državi, gospodine ministre. U Beočinu je i bez Francuza bilo dobro; rekao sam pre neki dan gospodinu Đeliću - da nije nama nas, hvala vam na vašim Francuzima i svima ostalim.