Dame i gospodo narodni poslanici, neću kukumavčiti zbog one replike, ali ću citirati ministra u onom delu koji govori o meni. Kada je reč o novčanoj nadoknadi bivših vlasnika, mene iznenađuje da poslanik koji je prethodno glasao za rešenje o novčanoj nadoknadi, implementirano u prvobitnom Zakonu o privatizaciji, sada dovodi u pitanje način kompenzacije bivših vlasnika.
Mislim da se u tom delu nalazi jedan veliki izvor za tzv. politički populizam, za demagogiju, a u suštini niko od vas nije spreman da izađe i da prenese iskustva drugih zemalja u tranziciji - na koji način su se odnosile prema problemu denacionalizacije. A propo toga, kad je bilo reči o novčanoj nadoknadi u Zakonu o privatizaciji, pre godinu i po dana, mi se svi dobro sećamo, gospodin ministar je rekao da se restitucija odnosi isključivo na pedesetak preduzeća sa čijim je bivšim vlasnicima, odnosno naslednicima, sklopljen dogovor da je jedina poštena nadoknada novčana; to jeste tačno, mi imamo dobro pamćenje, a nije se odnosilo i na ostalu imovinu, a ta imovina iznosi i milijardama dolara.
Dalje, gospodine ministre, demagog i populista, a znam mnoga iskustva zemalja u tranziciji, neka ću vam preneti. Uzgred, jedan sam od oštećenih naslednih vlasnika, naše je pravo da se borimo za svoju imovinu, a što se tiče iskustva, možemo o tome da govorimo danima. Preneću samo par poučnih.
Vi znate Avemark firmu, sa njom ste kontaktirali. Kad je gospodin pokušao da je kupi, ubrzo je odustao kad su počele da pljušte tužbe od bivših vlasnika zemlje, koji su ga tužili za nadoknadu. Normalno, ko god kupuje kradenu robu, mora mu biti jasno da će kad-tad, kao saučesnik u krađi, za to verovatno i odgovarati. To govorim i onima koji sada učestvuju u takvim procesima.
Drugi primer, na drugoj strani, malo je pozitivniji. Jedan moj prijatelj i kolega, bivši profesor Ljubljanskog univerziteta, a sada savetnik za program pri Evropskom savetu, dobio je 1992. godine u Sloveniji dva zamka sa par stotina hektara šume i livada, samo po jednom osnovu - njegova gospođa Katarina je iz tršćanske porodice Lazarini, neposredni, odnosno posredni naslednik Lazara Hrebeljanovića. Znači, potomci kneza Lazara mogu dobiti svoju imovinu, ali ne u Srbiji.
Kad je u pitanju ta imovina, za koju smo mi, bivši vlasnici, a čujem da ste i vi, i emotivno vezani, zato što su u nju ugrađeni životi naših predaka, nadam se i vaših, postoji tzv. afektivna ili nemerljiva vrednost; to je ono što nam niko ne može nadoknaditi. Kada prođete pored te imovine, pa se setite koliko je vaših predaka ugradilo u nju svoje živote, a onda su se u prethodnom vremenu baškarili na toj imovini neki drugi, sada neka nova manguparija, ali opet je to neko ko uzurpira tuđa prava.
Zato ponavljam još jednom, mi koji smo na ovim prostorima istrajavali vekovima, moja porodica sedam vekova, održavali smo srpstvo (ovo nije populizam), dok su neki bežali i zarađivali svoju imovinu po belom svetu, čak se to odnosi i na seobe Srba, izmicali su se sa ovih naših prostora, a naši su ovde ostajali, pa je svaki drugi-treći išao na kolac, trpeli su posledice, ali svojim ostajanjem su održali srpstvo na ovom prostoru.
Vi nas možete sada kvalifikovati da smo malo manje mondijalisti, da smo populisti, nacionalisti, tradicionalisti, da, kad nam kresne poneka varnica, jer se generacijama gomila, odnosno taloži nepravda, odmah govorimo jezikom mržnje. Ali, mi smo na ovim prostorima održali srpstvo i ako se borimo za svoja ognjišta i za svoja buduća pokolenja, da svoju imovinu na svom prostoru održe, mislim da smo potpuno u pravu.
Što se tiče ovog zakona, pokušali smo da udovoljimo delu našeg naroda - jer Liga za zaštitu imovine organizuje populaciju upravo ovakvih poput ministra i mene - čak i zvanično, evo, Odbor za finansije dobio je dopis SO Velika Plana, u kome se nama, a i Vladi, odbornici obraćaju sa molbom, zahtevom u nekoliko tačaka. U drugoj tački se kaže da se "odgovarajućim pravnim aktom ograniči promet nepokretnosti nacionalizovanih nakon Drugog svetskog rata".
Mi iz Nove Srbije smo pokušali da udovoljimo ovakvim zahtevima, intervenisali smo amandmanom na član 25, gde smo rekli da se kod prodaje vlasništva gde je većinski društveni kapital izdvoji deo imovine do koga se došlo nacionalizacijom. Nažalost, amandman je odbijen, ministar ga je pogledao i posle dve sekunde rekao - ne može.
E pa, izvinite, to je razlog što i mi nećemo glasati za ovaj zakon; i kod nas ne može.