Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, uvaženo ministarstvo, slušam sve ovo što se priča danas. Verujem da ćete se vi složiti sa mnom da za ovu zemlju, za vreme ove dosovske vlasti nema važnije stvari od privatizacije; to čak najvažnije što će se desiti u ovih četiri godine u ovoj zemlji. To je ona pokretačka snaga da sutradan izađemo iz krize i dođemo do pravih puteva što idu ka razvijenom društvu, pa i ka Evropi.
Sada želim da se osvrnem na one koji kritikuju danas, a ovde su samo neke izmene ovog zakona, jer mi smo taj zakon izglasali i ovde imamo kolege koji su bili do juče sa nama u DOS-u, a sada više nisu i sada oni kažu - ove izmene nećemo podržati.
Nemate razloga, gospodo, da ih ne podržite. Izmišljate neke razloge koji su stvarno nevažni, kao da li je neki odbor bio nadležan ili nije da priča, a taj odbor nije doneo odluku i usvojio u načelu ovaj zakon.
Znači, to su neki provizorni razlozi, ali ako smo se dogovorili da je ovo najvažnija stvar za ovu zemlju u narednim godinama, ne dozvolite sebi da saplićete, jer ovde u ovim izmenama zakona nema ničega što je nelogično. Pokušaću posle da izanaliziram u nekoliko crta sve ono što je predloženo, ovde stvarno nema ničega što je toliko nelogično.
Gospodin što kopa ugalj, a naziva sebe poljoprivrednikom, iznosi toliko neistina za ovom govornicom, optužujući Vladu da ne ulaže u poljoprivredu, u ovo ili ono. Kako neko može sebe da zove poljoprivrednikom zato što kopa ugalj i taj ugalj daje vojsci, dobija pare, a vojska dobija pare iz budžeta, a poljoprivrednicima u njegovo vreme se nije isplaćivalo sve ono što se danas isplaćuje.
Hajde, recite, kada, u kojim godinama je seljaku isplaćeno na vreme žito, repa i sve ostalo. Nismo ovde da pljujemo, a da ne pogledamo sebi u oči i da ne pogledamo istinu. Gospoda su u prethodnom režimu pokušala da izvrše neku privatizaciju; imali ste, gospodo, dva pokušaja. Muljali ste nešto oko privatizcije.
Privatizovali ste najbolje srednje firme u ovoj zemlji koje postoje, to je otišlo u privatni sektor, ali se kod vas uopšte ne zna ko je vlasnik toga. Vi kažete - radnici. Sada ti radnici kada dođu i kada se prijave u privremeni registar, vidi se da to uopšte nisu radnici, nego su to, gospodo, direktori, jer su kobajagi dobili od radnika na poklon akcije. Znači, akcije, vrede 10-15 hiljada maraka po jednom radniku, neko im je na poklon dao.
Tu priču pričajte nekom drugom, nemojte nama. Sve ono što uđe u privremeni registar, što dođe do Agencije za privatizaciju, mora da bude čisto i to je ono što se kod vas do danas dešava. Firme privatizovane po onom sistemu 1997. godine, ne prijavljuju poslovanje, pokušavajući na sve načine da izbegnu obaveze. Mi smo jedan kanal, kako oni pokušavaju da izbegnu, već pronašli. Nećemo sutradan da dozvolimo da se taj kanal pripiše ovoj vladi.
Kada dobar domaćin nema novca, a razumem da zemlja dođe do takve situacije, ne prodaje najbolju njivu, a vi ste prodali "Telekom Srbije". Ne zaboravite, to je najbolja njiva u svakoj zemlji ove Evrope. Prodali ste, smejte se, sada kada je došao pravi domaćin u ovu kuću koja se zove Srbija, mi smo otkupili i vratili tu njivu u naše vlasništvo, tako je. Još samo nešto ne zaboravite, 20% tog novca nikada nije ušlo u ovu zemlju i ne zna se gde je. Ja znam, po vašim privatnim džepovima, onih koji su sa tim stvarima radili. Vi kritikujete nas, da mi nismo transparentni danas i da ne radimo pravo ove stvari. Sve razloge koje ste naveli, ni jedan nije tačan. Pričate o nama, kažete - prodajete firme za sitne pare. Kada se malo bolje razgrne, ni jednog poslanika DOS-a ne vidim da je kupio ijednu firmu, a među vama ima dosta onih koji su pokupovali takve firme. Pokupovali novcem zarađenim u ono vreme, na onaj način kako ste zarađivali. Jeste, naša je krivica, tačno je što vas mi nismo malo protresli i da vas pitamo odakle vam pare. Slažem se i vi se sa mnom slažete da ste pokupovali te firme.
Hoću da vam kažem, nemate pravo da kritikujete. Privatizacija u ovoj zemlji ide svojim tokom i sve je totalno čisto. Cementara; jedan od svetlih primera kako se posao otvoreno i pošteno radi, kako novi domaćin koji je došao u tu kuću kvalitetno radi. To je isto i sa "Merimom".
Pričamo ovde o zaštiti životne sredine. Znate šta ste radili u prethodnom vremenu, šta smo svi radili, a tu i sebe podrazumevam jer sam radio u istoj takvoj firmi. Sve što je otpad i što je bilo otrov gurali smo u reku. Danas smo došli do toga da novi vlasnik "Merime" kaže - jeste gospodo, imate vi prerađivačke kapacitete za otpadnu vodu, ali sve ovo što ste prali sa poda gurali ste u kanalizaciju i išlo je u Moravu. Mi ćemo za to da napravimo filtere i iz "Merime" će ići čista voda.
Jedini uslov kod "Merime" je bio da morate da postupate, što se životne sredine tiče, isto onako kako postupate u svojoj zemlji i nema otpuštanja radnika. Ne da nema otpuštanja radnika, primiće tri puta više radnika nego što ih je do sada bilo.
Pustite nas da radimo ono što znamo i kada budemo završili ovaj posao videćete na šta će Srbija ličiti. Ličiće na jednu domaćinsku kuću.
Molim vas da podržite ovaj zakon. Nema razloga da ne podržite. Dajte da se mi u Srbiji jednom složimo, jer ovo je za nas najvažnija stvar. Rodilo se, ljuljajte ga, da bi bilo živo i zdravo.