Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Gospodo narodni poslanici, pre nego što se upustim u raspravu, hteo bih da dobijem jednu informaciju: da li je tačno da su članovi Saveta za reformu pravosuđa, predsednik Vrhovnog suda Srbije i Republički javni tužilac, danas odlukom predsednika Skupštine, suspendovani sa svojih fuknkcija? Ako jesu, zamolio bih ....

Šta biste zamolili?

Zamolio bih da obuzdate ljude ovde, jer vanredno stanje ne znači da mogu vanredno da se ponašaju. Vanredno stanje, naprotiv, treba da uozbilji neke ljude ovde i da učinimo sve da se stabilizuju prilike.
Znači, ono što mene zanima i što je u javnosti prisutno, to je da li je tačno da su suspendovani odlukom predsednika Skupštine predsednik Vrhovnog suda i Republički javni tužilac. Ako je to tačno, voleo bih da mi kao Skupština, s obzirom da ste njen predsednik, dobijemo tu vašu odluku i član Ustava i zakona na koji ste se pozvali, ukoliko ste to učinili. Ukoliko nije tačno, onda to treba demantovati i učiniti da javnost ne bude dezinformisana, jer u vanrednom stanju, s obzirom da ste uveli cenzuru, ukoliko ima netačnih informacija, može država dodatno da se destabilizuje.
Ukoliko ste to učinili, mislim da najmanje što možete da uradite prema poslanicima ove skupštine, jeste da dostavite odluku o suspenziji Leposave Karamarković i Siniše Simića, s obzirom da su to ljudi koje je ova skupština postavila. Gospođa Karamarković je stradala od prethodnog režima i ona je došla na predlog ove skupštine i ovog odbora za pravosuđe na to mesto. Gospodina Simića je takođe postavila ova skupština. Ukoliko su oni suspendovani, treba videti akt kojim su suspendovani, kako su suspendovani i na osnovu kojeg člana zakona.

Da li vi tražite odgovor ili ćete tako tu dilemu dalje da obrazlažete?

Ne, samo tražim da dovedete u red poslanike u sali koji, bez obzira na situaciju u kojoj se država nalazi, ne vide da svoje ponašanje treba da primere toj situaciji, već se ponašaju kao da nismo u nekoj vanrednoj situaciji; ovde je slavlje i kao da je vrlo brzo zaboravljeno ono što se desilo. Mislim da je to strašno, da to govori o njihovom strahu više za njih, nego što se plaše za državu.
Odluku ćete mi reći, odnosno informaciju, kada završim ono što sam počeo da pričam.
Znači, hoću samo da vidim da li je ta informacija tačna, jer ukoliko za vreme vanrednog stanja ima netačnih informacija, to je onda jako opasno i može dodatno da uznemiri...

Molim vas, evo, daću vam informaciju da ne biste imali monolog i pravili tu dilemu. Nije tačna informacija i molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.

Hvala, malo mi je lakše, s obzirom da znam da niste prekršili još koje ustavno pravo u ovom vanrednom stanju, a to bi bio flangrantni uticaj na nezavisno sudstvo.
Da se vratimo na pomenute tačke dnevnog reda. Zamolio bih vas da upristojite poslanike sa ove leve strane, jer ovo ni na šta ne liči, a ponajmanje na skupštinu u vanrednom stanju i gde bi, ako se već bavi ovim ozbiljnim stvarima, trebalo da se poslanici ponašaju ozbiljno.
DSS je predložila Narodnoj skupštini Republike Srbije 2001. godine set zakona iz pravosuđa; to su bili u tom slučaju, i sada, jedini reformski zakoni koje je ova skupština donela. Ti zakoni su grubo izmenjeni kada su protivzakonito i protivustavno oteti mandati DSS-a jula 2002. godine. Iako smo i tada i posle toga upozoravali da je to protivustavno i protivzakonito, neko je učinio sve da ti zakoni ostanu na snazi.
Ustavni sud Republike Srbije je stavio van snage dobar deo tih zakona i učinio da je ono što je rađeno i što je ova skupština radila protivustavno i protivzakonito i da je suprotno načelima nezavisnog sudstva, a ova skupština, bez obzira koliko se zalagala, na predlog nekih ljudi, tzv. eksperata učinila je to da opet Odbor za pravosuđe bude taj koji će da predlaže sudije, iako je predviđeno drugačije, da opet Odbor za pravosuđe bude taj koji će da komanduje sudstvom u Srbiji. To je nešto što je suprotno od onoga za šta smo se mi zalagali, za izgradnju nezavisnog pravosuđa, za izgradnju pravne države.
DSS je tada svojim predlozima zakona učinila da Vrhovni sud Srbije odlučuje o redovnim pravnim lekovima, to je izmenjeno, a Ustavni sud Srbije je sada vratio. Takozvani eksperti napravili su izmenama zakona četiri apelaciona suda republičkog ranga. Da li možete da zamislite da postoje četiri suda teritorijalno raspoređena, svi republičkog ranga; šta bi onda to značilo, koji je onda tu sud nadležan? To je jedna nemogućnost, a to su naši prethodnici i ova skupština doneli.
To je potpuno suprotno nameri izgradnje modernog pravnog sistema. Četiri suda republičkog ranga, takvu složenicu srpski jezik ne poznaje, jer ne možete imati nešto u četiri varijante, a da je sve republičkog ranga. Ali, očigledno da vama nije smetalo da protivustavno napravite četiri suda republičkog ranga i da naravno to posle gajite, jer nije džabe Ustavni sud, i to da kažem, provladin ustavni sud.
Ali, da vidimo šta ste dalje uništili. Kakvo je stanje u pravosuđu danas, kakav je upliv izvršne i zakonodavne vlasti na pravosuđe i kako se misli rešiti stanje u pravosuđu?
Danas je povučen iz procedure zakon o lustraciji ili tzv. zakon o kršenju ljudskih prava. Da li je taj akt koji smo dobili, gde gospodin Ivan Andrić povlači zakon, da li je to ...

Ne, samo je povučen predlog da se po hitnom postupku razmatra zbog današnje sednice, zbog izbora Vlade, a inače ...

Dobro, onda nas očigledno čeka još jedna lustracija, ali videćemo gde će to da se zaustavi. Gospođo predsedavajuća, zamolio bih vas da upristojite poslanike sa ove strane, jer ovo ne liči više ni na vanredno stanje, ni na bilo šta drugo, već na poluprimitivnu kafansku atmosferu.
Izvinjavam se ostalim poslanicima što upotrebljavam te reči, ali stvarno je jako ružno videti da se neko u ovoj situaciji tako ponaša i da nema elementarnu dozu pristojnosti, pijeteta i poštovanja prema onim događajima koji su usledili i da se u ovom teškom trenutku smeje, psuje, dobacuje i koriste pogrdne fraze u ovoj skupštini. Mislim da to više govori o onima koji to rade, nego o onima koji ovde sede i govore za ovom govornicom; sve to će biti zabeleženo u stenogramu iako ovaj prenos ne ide direktno.
Dobro, dame i gospodo, to govori o vama.
Ako krenemo na Zakon o sudijama, recimo u članu 6. menja se član 56. i kaže se: "Ako u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka Veliko personalno veće ne donese odluku o utvrđivanju razloga za razrešenje, odluku će doneti Opšta sednica u narednom roku od 30 dana, a članovima Velikog personalnog veća prestaje mandat."
Taj član je suprotan članu 79a istog ovog zakona koji je donet i promenjen jula prošle godine, gde se navode posebni razlozi za razrešenje i gde se kaže da je sudija nesavesno vršio dužnost ako je, vršeći sudsku vlast ili obavljajući poslove po osnovu te vlasti, učestvovao u prekrajanju izborne volje građana, političkim i montiranim suđenjima ili ako je iz nečasnih pobuda grubo kršio ljudska prava zajemčena Ustavom, zakonima i međunarodnim ugovorima. Ovim članom se takođe kaže da je Veliko personalno veće dužno da o predlogu predsednika suda, odnosno višeg suda odluči u roku od šest meseci od njegovog podnošenja.
Znači, za manju, lakšu i bezazleniju povredu sudijske dužnosti predviđa se rok od 30 dana u kome Veliko personalno veće mora da utvrdi razloge za razrešenje. Ovde se ne ostavlja mogućnost da se utvrdi da nema razloga za razrešenje, već se utvrđuju razlozi za razrešenje. Samim podnošenjem predloga Veliko personalno veće nema mogućnosti da kaže da ne postoje razlozi za razrešenje, već je ono obavezno, po odredbi zakona, da utvrdi razloge za razrešenje i ako to ne učini njemu prestaje mandat, a opšta sednica u narednom roku od 30 dana o tome odlučuje.
Za teže povrede usvojene od strane ove skupštine jula prošle godine, predviđa se rok od šest meseci za utvrđivanje postojanja posebnih razlozi za razrešenje za posebno osetljive povrede ljudskih i građanskih prava i ne predviđa se sankcija prestanka mandata članovima Velikog personalnog veća.
Ova odredba očigledno govori da je namera onih koji pišu zakon da pritiskanjem i političkim uticajima na sudstvo razreše veliki broj politički nepodobnih sudija. Da li je ovo priprema za krađu na nekim novim izborima, za gušenje nekih ljudskih i građanskih prava, videćemo, ali svakako da se ovakvim odredbama ne doprinosi efikasnosti sudstva.
DSS će pojedine promene zakona podržati, neke neće; neće podržati ukidanje sudova na Kosovu i Metohiji (o tome će govoriti više poslanik Đoković), naročito ukidanje sudova na severu Kosova, jer su naši ljudi na severu Kosova. Vi se zalažete za rešenje pitanja Kosova (ako se zalažete); Vlada Republike Srbije je, za razliku od DSS-a, podržala formiranje Saveza opština na severu Kosova; vi ste podržali formiranje Saveza opština sa jedne strane, a sa druge strane gasite im srpsko sudstvo na Kosovu.