Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi nastavka sednice utvrdimo da li imamo kvorum za rad.

Konstatujem da imamo kvorum za rad.

Na početku jedno obaveštenje, u skladu sa članom 24. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će dužnost predsednika poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije ubuduće vršiti narodni poslanik Bojan Pajtić.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Čedomir Jovanović, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje prema broju poslanika koje poslanička grupa ima.

Molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA (zajednički načelni pretres sa 3, 4. i 5. tačkom dnevnog reda)

Da li predstavnik predlagača, gospodin Vladan Batić, ministar pravde, želi reč? (Nije prisutan, pošto je u toku sednica Vlade.)

Da li izvestioci nadležnih odbora, za pravosuđe i zakonodavstvo, žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Onda ćemo sačekati da se dostavi lista sa prijavljenim poslanicima za učešće u raspravi.

Pošto sam primila listu poslaničke grupe DSS, dajem reč narodnom poslaniku Đorđu Mamuli.

Predloženi paket zakona o pravosuđu dolazi sa velikim zakašnjenjem jer je u Srbiji došlo do ukidanja nadležnosti opštinskih sudova sa 1. martom ove godine, a novi sudovi nisu počeli sa radom.

Blagovremeno smo, negde oko Nove godine, skrenuli pažnju Ministarstvu pravde šta će biti kada dođe 1. mart i kakav će haos nastati ako se nešto ne preduzme blagovremeno.

Da li mislite da je neko odgovorio - nije bilo odgovora. Inicijativa je pokrenuta 18. februara, i evo, danas je to došlo na dnevni red. Osamnaest dana u sudovima u Srbiji vlada pravi haos.

Duže vremena vođeni postupci se obustavljaju jer se sudovi oglašavaju nenadležnim. To se do sada nije dogodilo. Takav stav neodgovornosti, takvo nevođenje računa, mislim da otvara pitanje odgovornosti gospodina ministra pravde, Batića. Ako se pogleda Zakon o ministarstvima, član 5. kaže da je u nadležnosti Ministarstva pravde organizacija pravosuđa i rad sudova, a u obrazloženju Predloga zakona kaže se da iz organizacionih razloga sudovi nisu počeli da rade.

E sada, ako je Ministarstvo pravde odgovorno za organizaciju rada sudova, a iz organizacionih razloga nisu počeli da rade, ko je odgovoran? Posledice su vrlo ozbiljne. Zato bi ove izmene koje se odnose na odlaganje primene zakona, odnosno organizaciju sudova, trebalo obavezno usvojiti, jer je javni interes ugrožen.

Trebalo je povesti računa o tome sada - šta govore sudije u sudovima. Meni je žao što ovde nema gospodina ministra pravde, da sada ode sa kamerama one televizije, sa kojima je obilazio sudove, da pita sudije - šta sada oni misle, i to da pita one sudije koji dolaze u osam sati i one u osam i petnaest, šta misle o njegovoj odgovornosti, i o konsultacijama sa vrhovnim sudovima, šta da se radi od 1. marta; da pita stranke, da pita te ljude koji dolaze 18 dana u sudove i ne znaju šta će biti.

Suđenja se odlažu na nekoliko meseci. Govori se - sudovi nisu efikasni. Pa kako da budu efikasni? Oni ne menjaju zakon. Pogledajte samo u vašim mestima, u sudovima, šta misle predsednici sudova i nadležne sudije. Dokazi se pred sudovima ne izvode, zato što sudije kažu - ne znamo šta će biti, kada će biti usvojeno i kako da se ponašamo.

Zato mislim da bi ta činjenica trebalo da ohrabri gospodina Batića da podnese ostavku, jer u istoriji pravosuđa Srbije se ovako nešto nije desilo. Ovo govorim iz ugla zanata. To nikakav politički argument nije. O njegovoj odgovornosti su progovorile sudije Vrhovnog suda Srbije, do pre podne predsednik Vrhovnog suda Srbije, gospođa Karamarković, za koju sada čujem da je suspendovana. Ne znam koliko je to tačno.

E sada, pazite, njemu to kažu ljudi iz vrhova pravosudne vlasti, dakle ljudi koji se ne bave politikom i koji njemu nisu nikakva konkurencija, sa najboljim namerama. I, umesto da dođe danas ovde, da nam objasni nešto o svojim zaduženjima i svojoj odgovornosti, njega ovde nema. Ali dobro, nije prvi put.

Ipak, u paketu zakona ima dobrih rešenja i mislim da je dobro rešenje u pogledu reorganizacije sudova. Skrećem vam pažnju da je u našim amandmanima naglašeno, kada je reč o Apelacionom sudu, da bi bilo veoma važno da se osnuju odeljenja apelacionih sudova, a ne da se osnuju četiri apelaciona suda, jer prema onome što smo razgovarali sa ministrom finansija, za rad četiri apelaciona suda treba obezbediti sredstva. Za odeljenja ta sredstva u toj meri ne bi trebalo da se obezbeđuju i u postojećim budžetskim rasponima bi moglo da se odgovori tom zadatku.

Smatram da predloženi paket zakona treba prihvatiti, a preporučujem vam da prihvatite amandmane DSS.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Na dnevnom redu su četiri zakona iz oblasti pravosuđa, i to izmene i dopune zakona koji su doneti 2001. godine. Prilikom donošenja ovih zakona došla je dobronamerna kritika da se promene vrše u pogrešnom smeru i da naš pravosudni sistem nema izvorni problem u postavljenoj organizaciji, već u radu, efikasnosti i generalnoj primeni propisa.
Tada je sa ovog mesta saopšteno da Apelacioni sud ili apelacioni sudovi ili odeljenja Apelacionog suda neće da zažive i kao što vidite to se i desilo, probijen je rok. Taj sud nije zaživeo, a za pravosuđe u 2002. godini je odvojeno skoro pet milijardi dinara, a u budžetu za 2003. godinu na velikom broju pozicija planirano je oko 12 milijardi dinara.
Sudeći po odredbama budžeta za 2003. godinu, najodgovorniji za ta sredstva i za uspostavljanje tih novih sudova je ministar pravde. Očigledno da on nije ispunio obaveze koje su posebno navedene u članu 10. Zakona o budžetu za 2003. godinu.
Danas možemo da konstatujemo da problem našeg pravosuđa nije organizacija nego loša, pogrešna kadrovska politika, jer su za protekle dve godine sudovi ojačali, dobili su nove sudije, bivše pripravnike, bivše advokatske pripravnike, decu bivših tužilaca. Vrhovni sud je dobio i specijalnog savetnika, penzionera, a Ustavni sud, evo jednog čuda, nije rešio povodom predloga za ocenu ustavnosti i zakonitosti jednog akta još od 6. marta 2001. godine.
To je pravosuđe danas. Neefikasno, ne pomaže ni zakon o posebnim nadležnostima i posebnim organima za suzbijanje organizovanog kriminala, a imali smo prilike do pre deset dana da slušamo kako je specijalni tužilac član neke druge stranke, pa nije podoban, pa nije sposoban. Evo 13. izgleda da je postao naprasno sposoban za te poslove.
Od 1. marta mi praktično nemamo drugostepeni organ po tom posebnom zakonu, jer ne postoji apelacioni sud, niti posebno veće. Promenama koje imaju za cilj da odlaže primenu zakona mi u stvari potvrđujemo da ovi zakoni suštinski nisu ni stupili na snagu. A ako neko kojim slučajem piše pritužbu i ukazuje na neke nepravilnosti u radu suda ili ukaže da treba inicirati postupak za razrešenje nekog od sudija ili tužilaca koji nesavesno i nestručno vrše svoju dužnost, ima grdno da se razočara, jer to stoji u fiokama, da li ovog saveta, da li nadležnog ministra, da li predsednika Vrhovnog suda, nije bitno, bitno je da se ne rešava.
Ono što se nikada nije desilo kod nas, evo za proteklih godinu dana se desilo - da je apsolutni imunitet uskraćen sudskom presudom. Sudija je očigledno izvršio neko krivično delo, ali svi nadležni ćute. U takvim uslovima naše pravosuđe ne može da zaživi. Može samo da zaživi kadrovska čistka, i to selektivno, prema onom nalogu iz 2001. godine, kada je rečeno koliko sudija mora napolje, koji predmeti i u kom roku treba da se reše, a već 15 dana imamo situaciju da se ročišta odlažu na neodređeno vreme zato što je u nastojanjima da se organizuje naše pravosuđe došlo u situaciju da niti je organizovano, niti može da funkcioniše.
Ovim izmenama koje se predlažu ništa kvalitetnije neće da se desi sa našim sudovima, niti sa njihovim funkcionisanjem; i dalje će biti sporosti i novih pravnih stavova povodom nadležnosti pojedinih sudova. To je i suviše profesionalno pitanje da bih zamarao narodne poslanike.
Oglašavaju se sada sudovi nenadležnim za sve i za svašta. Ne zna se da li je nadležan sud opšte nadležnosti ili trgovinski sud. Dešava se da se u opštinskom sudu sudi zakupni odnos, a povodom skoro istih stranaka oglašava se nadležnim i trgovinski sud.
Toga je ranije doduše bilo, ali su postojali neki stavovi Vrhovnog suda koji su bili obavezujući za sve sudove. Po postojećim zakonima Vrhovni sud je praktično bez sudske vlasti. Nekada je bio nadležan za redovna pravna sredstva. Još uvek nije nadležan, a predlogom izmena ovog zakona vraća se nadležnost za suđenje i po redovnim pravnim sredstvima.
Kao što vidite, vrtimo se u krug. Jedna promena nije bila dobra i vraćamo se na prethodno, a i za to znamo da nije dobro. Na kraju, od 22. maja 2001. godine ova skupština je nelegitimna, jer treba imati u vidu da se dovodi u pitanje i važnost svih ovih zakona koji su proglašeni. Mi čekamo odluku Ustavnog suda, obzirom da je pokrenut postupak povodom ocene ustavnosti svih ovih postupaka od 22. maja praktično do danas.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Dame i gospodo, izvinjavam se što nisam bio na početku rada Skupštine. Bio sam prisutan na Odboru za pravosuđe. Po treći put za godinu i nešto dana na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije nalazi se set zakona iz oblasti pravosuđa. U oblasti u kojoj je najbitnije obezbediti stabilnost po treći put prave se velika talasanja, pretumbacije, sa obrazloženjima po svemu sudeći upravljenim na to da  za neuspešnost ili za neuređenost stanja u oblasti pravosuđa okrive nekog drugog sem Vlade Republike Srbije.
Nažalost za Vladu Republike Srbije, za sve u pravosuđu i za sve građane Republike Srbije stanje u pravosuđu je izuzetno loše, a saniranju stanja u pravosuđu nimalo nije doprinelo nijedno od tri raspravljanja seta pravosudnih zakona ovde u Skupštini.
Naime, podsetiću vas da smo u novembru 2001. godine imali na dnevnom redu set pravosudnih zakona koji je kao predlagač u skupštinsku proceduru stavila poslanička grupa Demokratske stranke Srbije. Ministar Batić tada je, dozvolite mi da pročitam kratak citat i da se to ne uračuna u vreme koje imam za izlaganje, istakao da su sve promene izvršene tada usaglašene na zajedničkim konsultacijama poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije i predstavnika većine, predstavnika Vlade Republike Srbije, kako ne bi došlo do nekih kombinacija, nedorečenih rešenja i stavljanja u proceduru nečega što ne bi bilo moguće realizovati u skladu sa konceptom za reformu pravosuđa.
Međutim, samo sedam meseci posle toga imamo situaciju da se isti ministar i ista Vlada javljaju kao predlagači izmena i dopuna seta pravosudnih zakona sa nizom restriktivnih odredbi koje u velikoj meri denunciraju ono što je sadržano u predlogu pravosudnih zakona od novembra 2001. godine.
Dakle, ministar Batić je tada rekao: "Treba prihvatiti političku realnost da u političkim koalicijama postoje dogovori. Takav dogovor postignut je između poslaničke grupe DOS-a i poslaničke grupe DSS-a oko predloga zakona iz oblasti pravosuđa. Na bazi toga dogovora održan je sastanak radnih grupa Ministarstva pravde i poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije i sve ove fundamentalne stvari iz nacrta zakona o sudovima i sudijama ugrađene su u ovaj projekat zakona koji je podnela poslanička grupa DSS-a."
Nažalost, na Petom vanrednom zasedanju 15. jula 2002. godine, kao što sam već pomenuo, došlo je do velikih pomeranja stavova Vlade Republike Srbije i samog Ministarstva pravde, kada je uneto u tekst seta zakona o pravosuđu, a posebno Zakona o sudijama, nekoliko odredbi koje su u najmanju ruku bile šokantne.
Reagovao je Ustavni sud Srbije, doneo je odluku i to je objavljeno 25. septembra u "Službenom glasniku Republike Srbije", povodom rešenja o Zakonu o sudijama. U njemu se kaže - donosi se rešenje da se obustavlja izvršenje pojedinačnih akata i radnji na osnovu člana 7, 10, 15, 16. i 18. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama. Obrazloženja te odluke jesu krajnje rigidna i krajnje pojednostavljena, kako bi mogao shvatiti svaki laik.
Naime, najveći broj pritužbi podnet je od strane Fonda za otvoreno društvo, Centra za antiratnu akciju, Komiteta pravnika za ljudska prava, Lige eksperata "Leks". Svi su podneli Ustavnom sudu zajedničku predstavku u kojoj se izražava duboka zabrinutost zbog usvajanja zakona o izmenama i dopunama seta pravosudnih zakona. Većina od tih pritužbi bila je inkorporirana u amandmane koje je podnela poslanička grupa SPS. Nažalost, poslanička većina i Ministarstvo pravde nisu prihvatili te naše intencije, a samo sedam meseci kasnije Ministarstvo je prepisalo amandmane, a poslanička većina ih ovde podnela kao svoje.
U prilog tome, imamo dokumentaciju koju možete proveriti u dokumentaciji Republičke skupštine. Na dnevnom redu danas, po treći put, kao što sam rekao, za godinu i po dana, jeste set zakona o izmenama i dopunama zakona o pravosuđu, koji će još jednom uneti nestabilnost i nesigurnost u rad nosilaca pravosudnih funkcija.
Gospodine ministre, zaista ne bih raspravljao sa vama. Ako želite da učestvujemo u nekoj emisiji, pa da razgovaramo, ja kao pravnik i vi kao doktor pravnih nauka, vrlo rado. Ovde se trudim da na najkonstruktivniji mogući način iskažem neke konstruktivne predloge u kom smislu bi trebalo razvijati ove predloge zakona. Ako možete imati malo strpljenja, saslušajte.
Nema potrebe da jedan drugome dobacujemo i da polemišemo na ovakav način.
Dakle, rešenjem Ustavnog suda Republike Srbije stavljeni su van snage pojedini članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama. Pre svega, član 1. osporenog zakona, a on menja član 11. Zakona o sudijama koji glasi: "Ako sud bude ukinut ili ako nadležnost suda u celini bude preneta na drugi sud, sudija nastavlja dužnost u sudu koji je nadležnost preuzeo". Takođe, član 10. osporenog zakona koji kaže: "Sudiju bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa. Ako predloženi kandidat ne bude izabran, nadležni odbor Narodne skupštine (čime se vraća nadležnost odbora i zakonodavne vlasti za predlaganje nosilaca pravosudnih funkcija) predlaže Narodnoj skupštini drugog kandidata".
Ta odredba zakona o sudijama je obustavljena od izvršenja. Kao što znate, današnjim izmenama ovog zakona želi se pokriti sramota koju je Vlada Republike Srbije sebi dozvolila, a to je da njen predlog za izmenu i dopunu zakona Ustavni sud, najviše sudsko telo u jednoj državi, stavi van snage, obustavi od dalje primene, zbog toga što nije u skladu sa Ustavom.
Ako ćemo razgovarati o pojedinačnim odredbama seta ovih zakona, njihova suština koja se danas iznosi, pored činjenice da je Vlada Republike Srbije po treći put odložila, zbog svoje neažurnosti i nesposobnosti ili nečeg drugog, početak rada apelacionih sudova kao drugostepenih sudova u našem pravosudnom sistemu, a za to je propustila zakonski rok - 1. mart ove godine. Zaista je sramota da mi danas, kao zemlja koja teži učlanjenju u Evropsku uniju, da bude član evropske porodice, donosimo zakone koji se ne sprovode u delo. U praksi se ne sprovode. Oni na papiru postoje, ali u praksi ne.
Apelacioni sudovi je trebalo da budu konstituisani, koliko znam, oktobra 2002. godine, pa je taj rok produžen za mart 2003, pa ni u roku u kome ga je bilo moguće produžiti to nije urađeno. Sada, sa zakašnjenjem od 18 dana, Vlada Republike Srbije stavlja na dnevni red Skupštine izmene pravosudnih zakona, sa jednim ciljem: da prikrije sramotu što je stvoren pravni vakuum u kome se ljudi nisu mogli opredeljivati kom sudu treba uputiti žalbu na odluku prvostepenog organa.
Ne bih želeo da pominjem situaciju nastalu usvajanjem odredaba o lustraciji, a da ne pominjem odredbe o postupku izbora, o trajanju dužnosti, o zabrani suđenja ili vršenja sudijske funkcije predsednicima ili nosiocima upravne funkcije u pravosuđu, koje su takođe osporene odlukom Ustavnog suda.
Dakle, imamo set zakona iz ove oblasti, sa samo jednim ciljem, osnovnim, a to je da se prikrije sramota zbog nekonstituisanja de fakto apelacionih sudova. Kakva je pravna situacija nastala, lako možemo da vidimo svi. Ljudi koji su morali da ulože žalbe drugostepenim organima na prvostepene presude sudova, bilo da su opštinski ili okružni, 18 dana ne znaju kome te žalbe da upute. Na pragu 21. veka nijedna država, pa zvala se ona i Jamajka, Budžumbura ili Burundi, ne može sebi da dozvoli takav luksuz da se ni jednoj oblasti...

Narodni poslaniče, da li želite da koristite narednih 10 minuta?

Samo da dovršim misao, ostaviću sledećih 10 minuta.
Pored toga, juče smo dobili ovo, bez mogućnosti za podnošenje amandmana na izmene i dopune Zakona o sudijama, što je nonsens par ekselans - dati izmene i dopune osnovnog zakona u pravosuđu, bez mogućnosti da se poslanici izraze o njemu ili da podnesu amandmane. To najviše govori o predlagaču ovog zakona, a to je Vlada Republike Srbije.
Nažalost, siguran sam da ni ovog puta neće biti dovršena reforma pravosuđa, niti će ova nazovireforma pravosuđa doneti rezultate u vidu standardizacije stanja u pravosuđu i stvaranja uslova da živimo u normalnoj pravnoj državi. Opet kažem, nažalost, jer ni ovaj set izmena i dopuna zakona to nije, a sve to pada na teret Vlade Republike Srbije....

Upozoravam vas da je isteklo vreme.

Poslanička grupa SPS neće glasati za izmene, ukoliko se ne usvoje amandmani na Predlog zakona. Hvala.