Reč ima narodni poslanik Dragan Jočić.

Cenjeni gospodine Živkoviću, predstavnici Vlade, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, mučno je i teško govoriti o novoj vladi kada je ona novo-stara vlada i kada je rasprava o njoj ishodovana tragičnim momentom koji se zove smrt jednog čoveka, čoveka sa kim sam 13 godina, odnosno do 1989. godine, pravio opoziciju u Srbiji. Međutim, život ide dalje, država nastavlja da živi.
Nakon oktobarskih dešavanja, Vlada Republike Srbije nije sa punom serioznošću sagledala stanje bezbednosti u kome se zemlja nalazi. Olako se prelazilo preko činjenice da je osnovni uslov za sprovođenje bilo kakve reforme i boljitka eliminisanje organizovanih kriminalnih grupa, njihove povezanosti sa policijom, delom vojske i političara.
Organizovani kriminal kod nas nastaje i razvija se u poslednjoj deceniji. On nije samonikao, on nije nastao juče, već je smišljan i stvaran iz bivšeg političkog centra tj. odozgo. Međutim, moramo da konstatujemo da je on opstao, a ne bi mogao bez tolerisanja, a možda i podrške dela vlasti, sprege sa političkim partijama, uticajnim privrednicima, te državom i njenim organima.
Jednostavno, država i vlast su modus vivendi organizovanog kriminala. Dosadašnja vlada u Srbiji nije objektivno sagledala da li postoji kriminalna saradnja sa nosiocima organizovanog kriminala u Vladi, ministarstvima, organima lokalne samouprave, policiji, sudstvu, tužilaštvu i carini. Ove veze su postojale, nastavile su se i trebalo ih je odlučno prekinuti i preduzeti blagovremeno sve mere koje će očistiti i stabilizovati zemlju.
Moram da kažem da zadnjih godinu dana iz izveštaja, iz izjava političara, teško se bilo snaći, da li postoji kriminal u Srbiji ili ga nema. U jednom momentu se potpuno licitiralo brojem grupa kriminogenih ili kriminalnih, pa je zvanični MUP procenjivao da ih ima 150. Gospodine Živkoviću, vi ste tada tvrdili da ima između 100 i 200. General policije, Knežević, ide čak do 300 kriminogenih grupa. Međutim, bilo kako bilo, postavlja se pitanje - da li je u našoj zemlji pobeđena mafija?
Sada ću pročitati određene izjave, zbog čega DSS neće moći da glasa za vas, kao mandatara, i za Vladu. Osmog jula 2002. godine, gospodine Živkoviću, dajete izjavu da mafija u Srbiji, u njenom izvornom obliku, ne postoji, definitivno je razbijena veza između političara i kriminalaca i slobodno se može reći da mafija nema svoju državu. Takođe, rečeno je da u vašem rodnom gradu postoje određene kriminogene grupe, ali odmah se onda nadovezujete i kažete i ocenjujete da je Beograd najbezbednija metropola u Evropi, čak i predlažete da jedan od načina borbe protiv organizovanog kriminala bude pratnja kriminalaca, popularno nazvana "japanska pratnja".
Takođe, i pokojni premijer, gospodin Zoran Đinđić, bio je naivan i nije sagledao veliko zlo koje preti, zapretilo je njemu, a preti i nama. On je tvrdio da je mafija sistemski poražena, jer više nema veze između nje i vlasti. Takođe, poštovana predsedavajuća je izjavila da je vrh organizovanog kriminala hobotnica, koja je posle 5. oktobra 2000. godine izgubila glavu, a da su ono što se sada vidi njeni poslednji krici. To je dato 8. jula 2002. godine.
Međutim, moralo se stati na put organizovanom kriminalu. Ovo se moralo uraditi, jer organizovani kriminal ima tendenciju da stvara sopstveni poredak. On ima svoje institucije, koje mogu nadrasti i koje prelaze institucije države. Tendencija ovog oblika kriminala je da naruši principe, koji su državni principi, i da dođe na mesto politike. To je moralo ranije da se uradi.
Ovaj predlog Vlade, odnosno predlog gospodina Živkovića, potpuno je specifičan, kao što je on rekao, to je zapravo staro-nova vlada, ona je stara po sastavu, ali moramo da priznamo da je oslabljena za jedan veliki autoritet, autoritet gospodina Đinđića. Ovako oslabljena, ona će upasti protiv svog nadanja, bez određene strategije, u borbu protiv organizovanog kriminala, a moram da napomenem da vanredno stanje nije strategija. Ono je izraz trenutnog reagovanja i iznenadnog suočavanja sa ozbiljnom bolešću koja nas je zahvatila i u koju smo ušli 5. oktobra, a to je organizovani kriminal.
Vanredno stanje je zapravo u suštini odbrana od neke šire agresije koja pogađa sve građane na jednom delu teritorije, ali ipak ne sme da bude forma pod koju će se staviti i kojom će se pokriti sve ono što nije urađeno, a trebalo je u normativnom smislu.
I na kraju, da kažem da podrška koja bi se izrazila brojem 126 ili 128 u ovom trenutku ne može da stabilizuje zemlju. Nju može da stabilizuje samo najširi politički dogovor. Na kraju, vrlo tragično i bolno po zemlju, ispostavilo se da je pred nama do pre nedelju dana stajao jedan problem, čije je rešavanje, nažalost, moralo da počne smrću jednog od velikana politike. Ni partije, ni Vlada, niti su umele, niti su mogle ovo da reše.
Opominjemo, trenutak je pretežak da bi bilo ko sam mogao da snosi teret. Međutim, oni koji neće da sagledaju nužnost i odbacuju najširi dogovor o budućnosti zemlje, moram da opomenem još jedanput, kreću ka političkom monizmu, izjednačavaju sebe sa svim merilima vrednosti, te na kraju i sa samom državom. Takvo naše ružno iskustvo iz bliske prošlosti moramo da izbegnemo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Živkoviću, Srpska radikalna stranka, kao što ste čuli od zamenika predsednika poslaničke grupe, gospođe Gordane Pop-Lazić, neće podržati vas, kao novog mandatara za sastav Vlade Republike Srbije, niti personalni sastav ljudi koji su i do sada bili u vodećim resorima u našoj zemlji, iz prostog razloga što mi smatramo da se i vaš izbor i izbor celokupne stare-nove vlade vrši u nereguralnim uslovima.
Ti neregularni uslovi su odavno postojali u Narodnoj skupštini Republike Srbije i mi smo na to ukazivali još dok st vi bili na funkciji saveznog ministra unutrašnjih poslova, a odnosi se na poslaničke mandate koji su oteti pojedinim poslaničkim grupama i na situaciju u kojoj se našla Narodna skupština, da ponovo pozove i da uključi u rad narodne poslanike koji su prošle godine, 13. juna, svojevoljno podneli ostavku.
Ono što se dešavalo na relaciji DS-DSS, sukobi unutar DOS-a, umnogome su zaokupirali celokupnu srpsku javnost u protekle dve i po godine, u situaciji kada su beda i nemaština postajali sve veći i veći, kada su radnici, na desetine hiljada njih, jednim potezom pera prisutnih ministara, u toku jedne noći otpuštani sa posla.
Najavljivalo se novo otpuštanje. Životni standard stanovništva toliko je pao da danas milion i po ljudi, po vašoj zvaničnoj statistici, jedva može da preživi i zadovolji minimum egzistencije, postalo je sve više jasno da su narasle političke tenzije, a naročito da je organizovani kriminal i da je stepen kriminaliteta u Republici Srbiji toliko veliki da su građani počeli da se plaše zbog toga i da sa zebnjom posmatraju šta će dalje da se dešava.
Dolazim iz Kragujevca u kome je, na nesreću, mnogo ljudi ostalo bez posla, gde je privreda doživela potpuni ekonomski kolaps, ali i pored svega toga, te bede i nemaštine koja je ljudima navučena na vrat, ono što ih je najviše potreslo u toku 2002. godine je to da su ubistva dostigla veći stepen u odnosu na 2001. godinu za 400%, što se nikada u jednom takvom gradu, sa tolikim brojem stanovnika nije dešavalo, u centru Srbije, u srcu Šumadije.
Malopre je žurnim korakom odavde otišao čovek koga ste predložili da bude ministar unutrašnjih poslova i u narednom periodu. U vreme vanrednog stanja on treba da bude taj koji je najodgovorniji, kada već nije dao ostavku, trebalo je posle tragičnog događaja i ubistva premijera Zorana Đinđića, a nije našao za shodno da se obrati javnosti sa konkretnim podacima i da kaže šta je on to kao Dušan Mihajlović spreman da uradi da bi toliki kriminal u zemlji suzbio.
Odgovorno tvrdim kao predstavnik Srpske radikalne stranke, koju predvodi čovek što se voljom, pre svega vas iz DOS-a, a onda i neprijatelja iz Haškog tribunala, nalazi u Haškom kazamatu, da je dr Vojislav Šešelj na vreme i jedini bio u stanju, spreman odgovorno da ukaže na činjenicu da su se mnoge kriminalne bande organizovale u našoj zemlji i da su spremne, ne prezajući ni od čega, da počine najveće zločine.
Tako je ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović pozvao sva lica koja imaju informaciju o ubistvima koja su se desila unazad 7, 8 ili više godina da o tome obaveste javnost. Prof. dr Vojislav Šešelj se spremno, kao i svaki poslanik Srpske radikalne stranke, koji je to odgovorno činio i za skupštinskom govornicom i svuda u Srbiji, gde god smo se pojavili, na bilo kom lokalnom mediju, oglasio i rekao ko su ubice Momira Gavrilovića, bivšeg pripadnika državne bezbednosti, koji je ubijen nakon što je izašao iz kabineta bivšeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, koji danas o tome onako nemušto, pola čovek da ga ne razume šta priča, govori; zatim, ko su ubice Slavka Ćuruvije, Radovana Stojčića - Badže, a posle toga se pokazalo da je dr Šešelj bio u pravu kada je odmah saopštio ko su ubice bivšeg zamenika načelnika Resora javne bezbednosti Boška Buhe.
Sada nam vi predlažete, uz sve druge nedostatke koje imaju pojedini i svi ministri iz predloženog kabineta, da Dušan Mihajlović i dalje bude na toj tako odgovornoj funkciji. Ne samo da to neće doprineti da se sveukupne političke prilike u našoj zemlji stabilizuju, već sa velikom zebnjom, to mogu da kažem, a to osećaju i građani Srbije, nestabilnost koja je prouzrokovana ovakvim načinom uvođenja vanrednog stanja, protivustavnim uvođenjem i ovakvim načinom izbora Vlade, neće dobro doneti građanima Srbije, neće dobro doneti celokupnoj državi i zato mi smatramo da bi jedini izlaz iz postojeće krize, a da se ne bi desila neka druga zla, bio da lepo raspišete izbore i da narod da svoju ocenu i svoj sud o onome što ste radili unazad dve i po godine.
Ovako, pozicija u kojoj se naš celokupni srpski narod i pretnje koje nam dolaze stalno, zahtevi od strane naših neprijatelja, a ne prijatelja, koji nam nikako ne žele dobro, postajaće sve veće i veće i drugi separatistički apetiti će se povećavati, a narod će živeti u bedi, u očaju, nesposoban da bilo šta sam promeni, jer to mora da uradi jedna nova, drugačija i odgovornija vlada, mnogo odgovornija i uspešnija nego što je vaša bila do sada.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a posle njega narodni poslanik Zoran M. Nikolić.
S obzirom na dobacivanje iz sale čujem da je u pitanju opaska o vremenu, ukupno vreme na raspolaganju poslanicima je još 63 minuta i mislim da možemo da nastavimo rad, jer će danas biti i dan za glasanje, tako da ne očekujemo da se ova rasprava produži mimo onoga što je poslovnički određeno vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, Socijalistička partija Srbije neće podržati izbor nove ili kako neki rekoše stare Vlade. Srbija se danas nalazi u dubokoj ekonomskoj, socijalnoj, političkoj i državnoj krizi. Nismo ubeđeni da će sastav ove vlade uspeti da reši brojne nagomilane probleme. Kandidat za predsednika Vlade je u svom, doduše šturom, ekspozeu samo dotakao nekoliko krucijalnih pitanja, a neka otvorena pitanja nije ni pomenuo, pa bih iskoristio priliku da mu postavim ta pitanja i da čujemo njegov odgovor.
Govoreći o najvažnijim državnim pitanjima Zoran Živković je rekao da je Kosovo i Metohija večna tema. Mi se slažemo, ali nije nam rekao kako ćemo rešiti ili kako će nova Vlada rešiti problem Kosova i Metohije, jer već viđeni scenario je na delu, uslovna nezavisnost Kosova i Metohije. To je viđeni predlog međunarodne krizne grupe u kojoj su Vesli Klark, Marti Ahtisari i brojni srpski neprijatelji. Čović govori o tome da je na pragu uslovna nezavisnost Kosova i Metohije. Nas zanima šta će ova vlada, koja sebe naziva demokratskom, učiniti po tom najvažnijem državnom pitanju Srbije.
Mandatar ništa nije rekao o problemima na jugu Srbije, gde je evidentan i terorizam i separatizam albnaskih i terorista i separatista. Danas sa pravom možemo da pitamo DOS-ovsku vlast zašto su raspisali izbore kada smo tim izborima de fakto samo izgubili Bujanovac. Ništa nije rečeno o mogućim problemima u Vojvodini, gde je donet nacrt osnovnog zakona i gde jasno vidimo prikriveni separatizam i Kase i Čanka. Naravno, ovako koncipirana vlada teško će moći da se suprotstavi, jer upravo od tih poslanika, Kasinih i Čankovih, zavisi i opstanak ove vlasti.
Malo je rečeno o pokretanju proizvodnje, o ekonomskoj situaciji u zemlji. Danas je sve stalo, sve fabrike, preduzeća. Sve je mnogo gore nego u vreme rata i sankcija. Kako će se zaposliti brojni nezaposleni? Sada ih je negde oko milion, a ministar Vlahović je najavio pre nekoliko dana da će koliko u narednih nekoliko meseci biti još stotinu hiljada bez posla.
Šta će Vlada preduzeti povodom ovih veoma važnih pitanja; gospodo, morate da znate, vi ste i najviše došli na vlast jer ste govorili narodu - biće bolji život, rešićemo sve ekonomske i socijalne probleme. Naravno, sada vam je druga priča, sve je teško, ali sam bar nekoliko puta u Skupštini govorio, a vi ste to negirali, vi ste prihvatili koncept Međunarodnog monetarnog fonda, koncept strukturnog prilagođavanja. Taj koncept je poguban i pokazao se pogubnim u svim zemljama oko nas.
Taj koncept je i danas na delu. To je gašenje domaće proizvodnje. Svesni smo gde je naša poljoprivredna proizvodnja, koje su cene poljoprivrednih proizvoda. Obespravljivanje radnika, ukidanje socijalnih davanja, restrukturiranje javnih poslova i javnih preduzeća, sve je to na delu.
Znači, taj koncept je poguban, ali isti taj koncept vi ste očigledno prihvatili. Ovde se govorilo i Zoran Živković je govorio da će nastaviti reformski kurs i kada je reč o zakonodavnim aktivnostima. Po nama, ničeg reformskog nije bilo u protekle dve godine kada je reč o ključnim zakonima. Zakon o radu je najtragičniji zakon donet u ovoj skupštini. Radnici su totalno obespravljeni. Zakon o privatizaciji je isto poguban jer se sve rasprodaje budzašto.
Novi zakoni se najavljuju, kao zakon o zapošljavanju. Koliko su Zakon o radu i Zakon o privatizaciji bili tragični za sve zaposlene, toliko će novi zakon o zapošljavanju biti tragičan po sve nezaposlene. Ono malo prava koja sada uživaju biće ukinuta: novčane naknade, osiguranja, a pre svega zdravstveno osiguranje. Prema tome, ničeg reformskog nije bilo.
Mandatar je istakao da su sada penzije redovne, a imamo zaostatak u penzijama tri meseca. Novi sistem koji je obezbedio Božidar Đelić, tzv. švajcarski sistem, dovešće do toga i već je doveo da je prosečna penzija 60% prosečne plate, a ići će još gore i još nepovoljnije po same penzionere, jer je to takav sistem. Znači, tromesečno usklađivanje sa 50% rasta plata i 50% rasta troškova (iz sale- nema TV prenosa).
Nema veze.

Molim narodne poslanike da ne dobacuje iz klupe i ovo je poslednja usmena opomena pre izricanja mera po odredbama iz Poslovnika.

Kandidat za predsednika Vlade ništa nije rekao vezano za Hag. Zoran Živković, čini mi se, na sednici Glavnog odbora je rekao - potpuna saradnja sa Hagom. Za nas je to apsolutno neprihvatljivo. Hag je politički sud za Srbe, to morate konačno da shvatite. U Hagu su samo Srbi, nema nikakve komandne odgovornosti za Srbe.
Uostalom, čini mi se Zoran Đinđić je pre nekoliko dana ili nedelja rekao da neće više biti izručenja Srba po komandnoj odgovornosti. Ako govorimo o nekoj komandnoj odgovornosti, ako govorimo o nekim planiranim zločinama, njih je bilo u prethodnoj Jugoslaviji, ali znate gde - kod hrvatskih vođa koji su ognjenim mačem proterali 500.000 Srba. To su bili planirani zločini. Postoji komandna odgovornost Alije Izetbegovića koji je direktan komandant patriotske lige. To je ta komandna odgovornost. Nije bilo komandne odgovornosti kod srpskih političara i kod srpskih generala. Prema tome, mi zahtevamo od ove vlade da se prestane sa svakom saradnjom kada je reč o Haškom tribunalu.
Na kraju, sam personalni sastav ove vlade nama ne uliva poverenje. Reći ću samo vezano za ministra energetike, Kori Udovički, koja kaže - prodajte stanove i platite struju. Ima još brojnih primera. Znači, nećemo glasati za ovu vladu.

Reč ima narodni poslanik Zoran M. Nikolić, a posle njega narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je jedan od šefova poslaničkih grupa rekao da je možda jeres to što će izjaviti da je dobro što nema TV prenosa.
Ne mislim da je jeres i što ga ima i što ga nema. Mislim da bi bolje bilo da ga ima. Ne želim da osporim njegovo pravo na mišljenje, ali smatram da je izjava tog tipa licemerna kada dolazi iz poslaničke grupe čiji je on šef. Postoji u ovom parlamentu opozicija i opozicija.
U politiku sam ušao 1989-1990. kao student. Shvatio sam da treba da obnovimo državu. Opredelio sam se da budem demokrata i uvek ću to biti. Nikom ne mogu da osporavam pravo na mišljenje. Želim jasno da ukažem ako je neko licemer.
Dobro je pozivati da se svi ekstremi u ovoj zemlji stišaju. Treba dobro da vodi računa ko to priča, jer ako to govori ko je samo do pre dve i po godine prozivao premijera za njegovo hrvatsko poreklo, treba da se zamisli da li ima moralno pravo na stišavanje takvih ekstrema. Mislim da nema. Kao što sam rekao, najblaža moguća reč jeste licemerstvo.
Želim da kažem da sam demokrata i kao što ne sopravam drugima pravo da iznose svoje mišljenje, bez obzira šta se i ubuduće bude događalo, očekujem da niko, pripadao on vladajućoj garnituri ili opoziciji, to pravo neće osporavati ni meni ni DSS-u.
Govorili smo da Vlada ne radi dobro; da pojedina ministarstva ne rade dobro. Ne mogu drugačije ni danas da ustvrdim, nego da Vlada nije radila dobro; ono što je bilo dobro, govorili smo da jeste; ono što nije bilo dobro i protiv čega se trebalo boriti, moralo se ranije i ozbiljnije prići tome, to i danas tvrdim.
Tragična je smrt premijera. To nije dobro za državu i posledice se svakako osećaju. Nažalost, smrt Zorana Đinđića ne može da premosti tu situaciju da danas govorimo drugačije.
Pratim između ostalog oblast poljoprivrede. Ne mogu da kažem da je u oblasti poljoprivrede išta bitno učinjeno. Jednostavno, fakti, podaci govore suprotno. Govore da se u mnogim stvarima u oblasti poljoprivrede i nazadovalo. Govorim o nekozistentnoj politici, o nedostatku strategije u poljoprivredi ove države.
Gospodin ministar koji je sada ušao i drago mi je da je ušao, ni jednom nije prisustvovao sednicama Odbora za poljoprivredu. Trebalo je da bude prisutan u petak 14, a ta sednica je odložena iz razumljivih razloga. Da li je to normalna situacija i da li to podstiče različita razmišljanja, alternative, ako ministar ne želi da udostoji parlament i Odbor za poljoprivredu i ne želi da se pojavi.
Ako tom Odboru za poljoprivredu podnese izveštaj koji jasno ukazuje da je izuzetno površan, samo taksativno navodi neke finansijske izdatke, ali i na osnovu tih pokazatelja vidimo da u 2002. godini nije potrošeno oko dve milijarde dinara novca predviđenog agrarnim budžetom. Ako uporedimo sa marketinškim akcijama kako će se podizati novi vinogradi i šljivici, a vidimo da je taj program realizovan sa 5%, ako vidimo da su ogromna sredstva nedovoljna.
Mi smo, kada se usvajao budžet, tražili da se u sistem za vodosnabdevanje uloži više para, pa je odvojeno 140 miliona dinara. Ako vidimo da je na kraju godine izdvojeno 9 miliona, da li je taj ministar radio dobro ili nije i da li je to Ministarstvo ispunilo ciljeve koje je reklo da će ispuniti na početku 2002. godine. Ne mislim da je tako, mislim da to nije urađeno. Moram to reći, kao što sam tvrdio pre sedam dana, i pre dva meseca, i pre šest meseci za ovom govornicom. Hvala.