Reč ima narodni poslanik Svetlana Stojanović, sa jednim minutom vremena na raspolaganju poslaničke grupe DSS.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre Lečiću, ako je tu, imam samo minut i to je dovoljno da bar jednom pomenemo kulturnu politiku.

Iz svega što je narodnim poslanicima bilo do sada dostupno, kulturna politika Ministarstva kulture nije mogla da se protumači. Kao što vam je takođe poznato, za preko dve godine našeg rada u ovom sazivu nismo doneli ni jedan jedini zakon iz oblasti kulture. Jedan zakon o zaštiti kulturnih dobara je bio na dnevnom redu u junu, a zatim je Skupština tri-četiri meseca prestala da radi, jer je jedna mala grupa ljudi zaključila da je 45 poslanika DSS-a nevaljalo i da zbog toga Skupština treba da obustavi rad.

Ministarstvo kulture je podnosilo Odboru za kulturu izveštaje, i bilo ih je tri. Prvi je bio veoma kratak i nedostojan jedne mesne zajednice. Drugi je bio nešto duži, takođe se sastojao iz zbira aktivnosti institucija kulture. Treći i najobimniji, o kome još Odbor nije raspravljao, ima samo početak i sadrži vrlo dobre principe. Međutim, nema ni jednu jedinu brojku.

Narodni poslanik Skupštine Republike Srbije ne zna koja sredstva su stigla Ministarstvu kulture, za šta su uložena, za šta Ministarstvo kulture planira da ih uloži, zašto jeste ili nije moglo da ostvari neke svoje projekte, koje projekte ima nameru da ostvari. Narodni poslanik ove skupštine jedino što može da zaključi je to da ova vlada nema svoju kulturnu politiku, a naročito ne reformsku. Ono što očekujemo, to je pravi zakon koji će kulturu takođe uvesti u sferu reformi. Hvala.

 

Pošto na listama prijavljenih za reč više nema, pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, koje to pravo nisu iskoristili, žele da se prijave za reč.

Nema prijava.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Gospođo predsedavajuća, moram samo kratko da se vratim na početak ove sednice, dok je sednicu vodila gospođa Čomić, nakon što sam imala prilike da se upoznam sa stenografskim beleškama sa početka sednice, molim vas za malo strpljenja, da razjasnimo jednu situaciju.
Gospođa Čomić je obavestila Narodnu skupštinu da je Administrativni odbor na 63. sednici, koja je održana 14. februara, razmatrao video snimak i pismene izjave narodnih poslanika Slobodana Tomovića, Stanka Kovačevića, Zorana R. Anđelkovića, Muje Mukovića, Milana Stanimirovića, Borislava Novakovića, Dragoša Babića u cilju utvrđivanja učesnika incidenata i kršenja Poslovnika od strane učesnika incidenata koji su se dogodili na sednici Narodne skupštine.
Tim povodom, a na osnovu Poslovnika Narodne skupštine, izriče se mera opomene narodnom poslaniku Branislavu Pomoriškom i mera udaljenja sa sednice narodnom poslaniku Tomislavu Nikoliću i zadužuje se Administrativni odbor da se stara o primeni ovih mera.
Pouzdano znam da je pokušaj rekonstrukcije ovog događaja putem video snimka na toj sednici bio potpuno neuspešan i da video kamera nije ništa zabeležila. Takođe pouzdano znam da poslanik Slobodan Tomović i Zoran R. Anđelković nisu nikakve pismene izjave dostavili Administrativnom odboru. Ali i bez toga, upozoravam na član 101, diskreciono je pravo predsednika Skupštine da izrekne bilo koju od ovih mera predviđenih Poslovnikom, dok se Administrativni odbor stara samo o sprovođenju tih mera u smislu određivanja visine novčane kazne, a ona se kreće u rasponu od 3.000 do 32.000 dinara, u zavisnosti od izrečene mere.
Prilikom obaveštavanja Narodne skupštine o izrečenim merama nejasno je iz onoga što je gospođa Čomić rekla i to ko je ove mere izrekao, da li predsedavajuća danas, post festum, nakon mesec i po dana ili Administrativni odbor, koji na to nije imao pravo u smislu člana 101.
Takođe, nije rečeno na osnovu kog člana Poslovnika je ta mera izrečena, što je veoma važno, obzirom da se mera udaljenja sa sednice može izreći u trajanju od 20 ili 90 dana, u zavisnosti od toga na koji se član Poslovnika pozivate.
Zbog toga i radi preciziranja mog zahteva koji je na početku sednice bio iznet, tražim od Administrativnog odbora da se odredi prema ovoj mojoj reklamaciji Poslovnika.

Prihvata se predlog i Administrativni odbor će doneti odluku o reklamiranju Poslovnika. Inače je mera udaljenja za narodnog poslanika Tomislava Nikolića izrečena na osnovu člana 104. stav 2. danas u prepodnevnom delu sednice, izrekla je predsedavajuća, gospođa Čomić, koja ima sva ovlašćenja kao i predsednik Skupštine.
Pošto se niko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa nije prijavio za reč, izvinite, ima prijava, izvolite. Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi poslanici, odgovornost je malo pominjana reč danas za ovom govornicom, a to je reč koju smo mi kada smo se borili za demokratske institucije puno pominjali i stavljali je kao jednu od tri ključne stvari za izgradnju demokratskih institucija, a te tri stvari su: izbornost, odgovornost, smenjivost. Odgovornosti u Srbiji nema. Odgovornosti za ono što se u Srbiji dešava takođe nema; nisam čuo da je neko rekao - odgovoran sam za ovo ili ono.
Bez jedne takve vrste odgovornosti, teško da možemo da raspravljamo o novoj vladi, o novoj vladi sa starim ljudima, koji niti su preuzeli svoju odgovornost za ono što su uradili, niti su spremni da izveštaj o svom radu ovoj skupštini podnesu. To je elementarna stvar ako krećemo od nečega što jeste novo, ako neko kaže da je novo, mada svi govorimo o nečemu što je staro. Šta su uradili ministri za poslednje dve godine?
Iz izlaganja poslanika DSS-a mogli ste da čujete da je bilo onih koji su uradili više, da je bilo onih koji su uradili manje, da je bilo onih koji su radili isključivo na štetu države, a to se vidi i to narod oseti.
Demokratska stranka Srbije je insistirala na odgovornosti. Ko je odgovoran za to što mi danas u Srbiji imamo nelegitiman parlament, što nemamo predsednika države, što se desilo ovo što se desilo, ko je odgovoran što imamo nestabilnu državu, ko je odgovoran što imamo mafiju, organizovani kriminal i korupciju? Šta je najveća brana u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije? Stabilna država, pravna, demokratska, stabilna država. Mi nemamo niti pravnu, niti legitimnu, niti jaku, niti stabilnu državu.
Da li može ona izvršna vlast koja je dovela do toga da mi nemamo niti pravnu, niti demokratsku, niti stabilnu državu da bude ta koja će se boriti protiv organizovanog kriminala i korupcije? Da li će borba protiv organizovanog kriminala i korupcije biti selektivna i da li će tako i mere vanrednog stanja biti korišćene, ili će se - po izveštaju koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova napravilo i lociralo mafijaške grupe, kriminalne grupe - koristiti za sve mafijaške i kriminalne grupe. Da li će se koristiti i na drugo bratstvo iz naše zemunske opštine, ili će se to zadržati samo na jednom bratstvu zemunske opštine.
Da li će se koristiti i za ostale grupe po Srbiji? Da li će neki iz jednog bratstva, ili i ostali, biti samo zaštićeni svedoci, ili će se i oni naći na optuženičkim klupama. To su sve pitanja koja građani postavljaju i ta pitanja će građani postaviti i novom predsedniku Vlade a postavljali su ih i do sada i ministru pravde i ministru policije i svim ostalim ministrima; uopšte to su pitanja koja se postavljaju svima nama koji smo ovde u ovoj skupštini.
To su pitanja na koja, duboko sam ubeđen, vanredno stanje ne može dati odgovor. Vanredno stanje nije mera koja može da doprinese značajno u borbi protiv organizovanog kriminala, jer vanredno stanje neće da otkloni uzroke, ono će se baviti posledicama organizovanog kriminala. Neće otkloniti uzroke organizovanog kriminala, a to je nestabilna država, povezanost i uvezanost organizovanog kriminala sa državnim strukturama; informacije kažu da su pojedine grupe organizovanog kriminala imale svoje ljude u sudstvu, u MUP-u, da su imali sve informacije i da im se nije moglo stati na kraj. To su sve zvanični izvori Vlade Republike Srbije.
Da li su vanredne mere sredstvo ili cilj? Mogu li da dovedu do ključne borbe i do iskorenjivanja organizovanog kriminala iz Srbije? Ne mogu. Uzroci su mnogo dublji, uzroci su nestabilna država. Oni koji su učinili ovu državu nestabilnom, ne mogu da je učine stabilnom.
Zato je DSS imala niz predloga; nažalost po državu, nismo došli do jednog takvog rešenja.
DSS, naravno, neće podržati predlog Vlade kako je izneo kandidat za predsednika Vlade gospodin Živković. Stavove koje je imala do sada, koje je iznosila i danas, pošto je Vlada stara - nova, DSS će iznositi i nadalje i važiće za sve ministre.
Mi očekujemo da konačno novi predsednik, ukoliko želi dobro i sebi i Vladi, ustanovi princip odgovornosti u njegovoj vladi, pa da se konačno kaže ko je odgovoran za to što je predsednik jedne vlade ubijen. Da li su za to odgovorni samo oni koji su bili na onoj strani, ili su odgovorni i ovi koji su bili na ovoj strani, koji možda nisu preduzeli sve mere da se to spreči? Znači, ima puno stvari o kojima treba razgovarati, ima puno pitanja. Treba dati odgovore, ali vanredno stanje nije sredstvo - sredstvo su pravna država, institucije, stabilna država, legitimne institucije. To je nešto za šta ćemo se mi kao DSS boriti i na čemu ćemo insistirati.

Pošto više nema prijavljenih za reč, zaključujem pretres.
Saglasno članu 187. stav 1. pristupićemo glasanju odmah.
Reč ima gospodin Zoran Živković, kandidat za predsednika Vlade.

Običaj je da se daju odgovori na neka pitanja. Zahvaljujem na diskusiji koja je verovatno bila najmirnija u zadnjih nekoliko godina. Nije bila onakva kakva bi trebalo da bude u parlamentu Republike Srbije, ali je bila daleko od onih mračnih i vulgarnih diskusija koje smo imali prilike da čujemo ovde. Zahvaljujem na tome i smatram da je to učinjeno iz pijeteta prema pokojnom predsedniku Đinđiću.
Normalno, bilo je i poslaničkih izuzetaka koje ćete sami prepoznati u onima koji su govorili. To nije nešto što bi mene trebalo da se tiče, posebno sada. Dao bih odgovore na neka pitanja.
Više poslanika je postavilo pitanje legitimiteta parlamenta. Ne znam zašto se to pitanje postavlja Vladi, kad je tačka dnevnog reda izbor nove Vlade. Vi sedite u ovom parlamentu i vi svojim prisustvom dajete legitimitet ovom parlamentu. Prema tome, to nije pitanje za Vladu.
Inače, nekoliko poslanika je dalo neke zahteve Vladi. Zahtev Vladi možete davati ako glasate za tu vladu, a ako ne glasate za Vladu, onda možete da dajete predloge i da tražite izveštaje. Zahteve od Vlade možete da imate samo ako ste glasali, ako ste tu Vladu prihvatili kao svoju.
Pominjano je stotine uredbi sa snagom zakona, gde je Vlada Srbije preuzela poslove koji inače treba da budu definisani zakonom. Postoji jedna jedina uredba koja je diskutabilna po pitanju ustavnosti i tiče se transporta nafte. Više puta vam je ponavljano koji su efekti te uredbe i više puta je ponavljano, a i vidite sami na ulicama, na putevima, na benzinskim pumpama, da li se nešto dešava u toj oblasti što se razlikuje od vremena kada se svašta dešavalo u toj oblasti.
Više poslanika je reklo da se vrši privatizacija u bescenje. Pa, kupite ako mislite da je nešto jeftino, ako mislite da je nešto besplatno, kupite. Svako može da kupi, pa i vi koji mislite da je to besplatno. Niko nije kupio ništa, a da je to bilo zatvoreno i da nije bila javna aukcija ili javni tender. Ako mislite da je to što se prodaje jeftino, uzmite pa kupite.
Kooperativnost sa Hagom je zamerka dosadašnjoj Vladi. Ova vlada će voditi istu politiku prema Hagu. Čudi me da to govore ljudi iz stranke čiji je predsednik sam otišao tamo. Niko ga nije terao da ode u Hag. Nudio se godinu i po dana, a onda kada je dobio poziv o svom trošku je i otišao. Što se tiče drugih stranaka i njihovih nekadašnjih i sadašnjih članova, primedba iz međunarodne zajednice prema nama je da je vrlo malo ljudi isporučeno Hagu. Tačno. Najveći broj je otišao sam, a među njima su vrlo visoki funkcioneri stranaka čiji poslanici danas kažu da smo mi kooperativni sa Hagom. Niko iz Demokratske stranke ili iz neke druge stranke DOS-a niti je pozvan, niti je otišao sam u Hag.
Pitanje je bilo da li sam osuđivan. Nisam osuđivan. Prekršajno verovatno da, za prebrzu vožnju ili tako nešto, ali nisam osuđivan ni za jedno krivično delo, niti se vodi bilo kakva istraga.
Bilo je u štampi pitanja o poslovanju moje nekadašnje firme. Ako je to interesantno javnosti ili vama, možete da dobijete presude koje su donete odavno, kada sam bio duboko u opoziciji, tako da možete da proverite i to, ako to nekog interesuje.
Da li sam bio u Šilerovoj ulici? Nisam bio u toj ulici.
Šta je sa ostalim kriminalnim grupama? Vi ste dobili jasnu informaciju da je protiv svih 155 kriminalnih grupa povedena akcija i da je uhapšeno blizu 800 pripadnika tih organizovanih grupa, tako da nijedna organizovana grupa nije zaštićena, osim nekih političkih, za sada.
Neko je čitao, mislim da je ministar u senci, Jočić, neke moje izjave gde je neko tvrdio da ima 155 kriminalnih grupa, a da sam ja rekao da je to između 100 i 200; pa 155 je između 100 i 200, definitivno. Mi smo govorili da nema mafije, uvek smo to govorili, a ponavljam da i dan-danas u Srbiji nema mafije. Ima 155 organizovanih kriminalnih grupa ili bandi. Razlika je u tome što je mafija jedan sistem koji sve njih povezuje. Taj sistem nemamo. Zato u Srbiji nema mafije, što ne znači da nema kriminala, naprotiv. To se ne zove mafija.
Što se tiče ekonomskih pokazatelja, neko je rekao da su oni manji nego što su najavljeni na početku godine. Tačno je. Oni nisu rađeni u odnosu na prva tri meseca ili prva dva i po meseca ove godine, nego je to jedna brza, ne baš precizna procena, učinjena u odnosu na to šta se dešava u državi gde je ubijen premijer. I oni otkloni u ekonomskim pokazateljima i procena šta će se desiti. Imaćete jako brzo preciznu analizu toga šta nas u ovoj godini očekuje.
Što se tiče Bele crkve, dobio sam informaciju oko, kažete, upada DOS-a i policije u prostorije SPS-a i SRS-a. Da vas obavestim da je Savezna direkcija za imovinu SRJ, shodno Zakonu o finansiranju političkih stranaka, koji je donet na saveznom nivou i po kome je imovina Saveza komunista Jugoslavije postala imovina savezne države, 4. novembra 2002. godine donela odluku da se te i te prostorije, na koje se odnosi, prenose kao nepokretnosti opštini Bela crkva.
Sa druge strane, za prostoriju koju koristi SRS Izvršni odbor opštine Bela crkva doneo je zaključak 1992. godine, kada je ta prostorija dodeljena na privremeno korišćenje sa trajanjem od godinu dana. Akt opštine Bela crkva od 16. januara 1995. godine oduzima tu prostoriju SRS-u, odnosno njenom mesnom odboru. Ovo je sprovođenje odluke opštine Bela crkva od 16. januara 1995. godine. Deluje smešno, ali je tako.
Što se tiče SPS-a, tu je akt od 4. novembra 2002. godine, mogu da vam dam posle dokumenta. Prema tome, to je izvršenje onoga što je zasnovano na zakonu. Pozivam vas da, ako mislite da to nije tačno, tražite zaštitu, možda i od Vlade i od suda. U svakom slučaju, nije bila namera da se u Beloj crkvi pokazuje represija prema SRS-u i SPS-u. Ako je iko imao ideju da to radi, to sigurno neće raditi u Beloj crkvi.
Neko je konstatovao da je moje lično nepoverenje u poslanike opozicije razlog tome što danas nema TV prenosa, a i rekao je taj gospodin da to što nema TV prenosa sigurno neće da pohvata kriminalce. Potpuno se slažem. Zašto mene optužujete za to što nema TV prenosa? U ovom trenutku nisam ni izvršna vlast, ni poslanik, nego građanin koji ima pravo da predloži Vladu.
Prema tome, nigde u svetu ne postoji primer da mandatar sprovodi teror. Možda postoji, gde to sprovodi car, monarh, predsednik, predsednik Vlade, predsednik Skupštine, ali mandatar ne može da sprovodi državni teror. To ne postoji. Zašto nema TV prenosa, ne znam, to je pitanje za parlament.
Što se tiče izveštaja Ministarstva kulture, čuli smo stav, ne znam kakvi izveštaji su davani, i sigurno je da izveštaji moraju da sadrže sve one činjenice koje izveštaj treba da ima, pa i novac ovde pominjan kao nedostatak u tom izveštaju, i ministarstva će davati polugodišnje izveštaje o svom radu, tako da će taj izveštaj ići i na sednicu Vlade i na sednicu nadležnog odbora u parlamentu.
Što se tiče zakona o kulturi i prozivanja Vlade zbog mnogih zakona koji nisu doneti, npr. o informisanju i slično, postoji jedna vlada koja može da predloži zakon ovom parlamentu i postoji 250 poslanika koji mogu da predlože zakon ovom parlamentu.
Prema tome, nemojte da prebacujete samo Vladi za nešto što nije učinjeno. Svi vi imate isto pravo kao i Vlada Srbije, da predlažete zakon, a mnogi od vas se hvale umnim i bilo kojim drugim kapacitetom, koji je mnogo veći od kapaciteta ove vlade. Pokažite ga. Pokažite taj kapacitet i napišite sve te zakone koji treba, po vašem mišljenju, da uvedu red u ovu državu. I zakon o informisanju i o svemu onome što ste ovde pričali.
Ocenjeno je da nema smisla da reforme budu bolne. Pokušaću da parafraziram jednog vrlo mudrog, uspešnog čoveka, koji je nažalost skoro ubijen, a koji je rekao da su reforme ili neuspešne ili bolne. Nema tih uspešnih reformi koje nisu bolne. Nemate nikakvo lečenje koje nema neku smetnju: ili je osip, ili je bol, ili je nešto između, ili je povraćanje ili je nekakva muka. Prema tome, dajte mi jedan primer iz sveta gde su reforme učinjene bez problema za bilo koju socijalnu, društvenu grupu i založiću se, ne ova vlada, nego ceo parlament, cela država, da prepiše taj recept i da radimo po tom receptu.
Takvih reformi nema i vi to jako dobro znate.
Kao što je isto bezobrazno da ljudi, koji su do juče bili na mestu predsednika upravnih odbora ili javnih preduzeća, kažu da se politika nije odvojila od javnog sektora i da se meša u taj javni sektor. Naravno, možete da potcenjujete mnoge stvari i kod mene i kod drugih ljudi, ali nismo izlapeli i bar pamtimo ono što se dešavalo, a dešavalo se mnogo toga što ćemo nažalost morati da pamtimo celog života.

 Zahvaljujem gospodinu Živkoviću. Pošto je Narodna skupština obavila pretres o kandidatu za predsednika Vlade, iznetom programu i kandidatima za potpredsednike Vlade i ministre u Vladi Republike Srbije, pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da se, prema članu 187. stav 1. Poslovnika, o predlogu za predsednika Vlade i članovima Vlade odlučuje u celini, tajnim glasanjem, osim ako Narodna skupština ne odluči da se glasanje obavi javno.
Predlažem da Narodna skupština o kandidatu za predsednika Vlade, kandidatima za potpredsednike Vlade i ministre u Vladi Republike Srbije glasa javno, upotrebom elektronskog sistema za glasanje.
Molim da se o ovom predlogu izjasnite.
Za 127, protiv 96, nije glasalo sedam, ukupno 230 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila predlog da se glasanje obavi javno, upotrebom elektronskog sistema za glasanje i da će se Narodna skupština izjasniti u celini.
Povreda Poslovnika? Nema povrede Poslovnika, ovo je glasanje, pristupili smo glasanju (žagor).