Dame i gospodo narodni poslanici, nakon ove debate mislim da su mnoga pitanja otvorena i o mnogim pitanjima se raspravljalo. Mislim da zaslužuje da se na mnoga od ovih pitanja da jedan odgovor kojim bi se pre svega narodnim poslanicima, a isto tako i građanima Srbije, potpuno razjasnile okolnosti vezane za ovaj poseban postupak i poseban zakon u vezi sa revizijom Ustava.
Dakle, reč je o posebnim revizionim klauzulama koje je na osnovu Odluke Narodne skupštine izradila Komisija, čiji je Predlog zakona sada na dnevnom redu, uz napomenu da je u ovoj proceduri poštovan s jedne strane legitimitet, a s druge strane legalitet. Legalitet ove procedure baziran je na samom zakonu o načinu i postupku promene Ustava i na članu 8. ovog zakona. Što se tiče legitimiteta, ovaj legitimitet proističe iz načina na koji će biti usvojen novi ustav Srbije, a to je na osnovu referenduma, ali i na osnovu Ustavne povelje koja treba da konstatuje osnovne razloge zbog kojih dolazi do ove promene.
Poštovan je i princip kvalifikovane većine na odgovarajući način, jer se kvalifikovana većina u ovoj ustavnoj proceduri generiše tako što Narodna skupština usvaja tekst ustava većinom glasova, tekst ustava ide na potvrdu preko ustavnog referenduma.
Mnogo je bilo prigovora u smislu da je neophodno da se u Skupštini dvotrećinskom većinom izglasa tekst ustava. Imajući u vidu da je Srbija jedna izborna jedinica, a da je postojeći Ustav u kome postoji dvotrećinska većina, donet u situaciji kada je Srbija imala devet izbornih jedinica, može se reći da je običnom, tj. apsolutnom većinom glasova ovaj postupak kvalifikovanosti u donošenju ustava poštovan. Kada se to kombinuje sa referendumom, dobijemo minimum demokratskih standarda koji je neophodan za usvajanje ustava.
Što se tiče amandmana u odnosu na Ustav (ne amandmana u odnosu na ovaj zakon, nego amandmane na odnosu na Ustav), želim da podsetim da prema revizionim klauzulama postojećeg Ustava amandmanska procedura zapravo nije ni predviđena. Predviđeno je samo da se predlog promene Ustava stavlja na raspravu i da se usvaja odgovarajućom većinom.
Ovde je bilo rečeno, u vezi sa dvotrećinskom većinom, da je moguće da svaka buduća konstelacija Skupštine, odnosno Vlada menja ustav prostom većinom, odnosno apsolutnom. Treba skrenuti pažnju da revizija budućeg ustava nije stvar ovog ustavnog zakona, već je revizija budućeg ustava predmet budućeg ustava, revizione klauzule tog ustava će određivati kako će se menjati budući ustav.
Konačno, mislim da ima jedan značajan argument koji je ovde istaknut (na šta treba odgovoriti u potpunosti i sa argumentima), a to je zašto se pristupilo donošenju novog ustava, a ne promeni postojećeg Ustava. Zapravo, ovde treba imati u vidu da izraz "promena ustava" može da podrazumeva i izmenu i donošenje novog ustava. Postojeće ustavne klauzule govore o promeni ustava.
Razlog što se Komisija, odnosno Skupština opredelila za promenu Ustava u vidu donošenja novog ustava je taj što je postojeći Ustav zapravo bio osnovni uzrok razbijanja Srbije. To proističe iz nekoliko elemenata. Prvi i osnovni razlog možemo naći u članu 135. Ustava Srbije, ko je zapravo bio generator raspada SFRJ. Pročitajte tu odredbu i videćete kakav je bio Ustav Srbije, odnosno političke snage koje su stajale iza njega, osnovni generator za razbijanje tadašnjeg ustavnog okvira SFRJ.
Drugo, postojeći Ustav Srbije ima najmanje dve odredbe koje se tiču ekonomskih osnova i političkih institucija koje nisu u skladu sa osnovnim postulatima savremenog demokratskog standarda. Prvo, u članu 56. posebno se garantuje zaštita društvene svojine. Nema potrebe posebno ulaziti u detalje.
Drugo je pitanje vezano za institucije vlasti. U članu 9. postojećeg Ustava Srbije između ostalog se kaže da predsednik Republike predstavlja i izražava državno jedinstvo Srbije. Dakle, predsednik Republike u ovom kontekstu ima praktično prerogative apsolutističkog vladara. Izražavati državno jedinstvo je nešto što nije u skladu sa savremenim demokratskim standardima, kada je reč o predsedniku Republike. To može da bude parlament, to mogu da budu domovi parlamenta, ali to ne može da bude institucija predsednika Republike.
Konačno, jaka država je ona država koja ima snage da se obračuna sa organizovanim kriminalom. Nije jaka ona država koja se obračunava sa svojim građanima.
Zbog ovih razloga, mislim da ima dovoljno argumenata, pre svega pravnih, proceduralnih, ali isto tako i onih koji proističu iz naše realnosti, da je neophodno pristupiti promeni Ustava Srbije u smislu da se donese nov ustav Srbije.
Iz tih razloga, apelujem i na one narodne poslanike koji su imali drugačiji stav i koji su u debati zauzimali stanovište da postoje razne tehničke i druge smetnje u vezi sa procedurom promene Ustava, da imaju u vidu opšti interes koji je sada Srbiji neophodan, Srbiji koja je već napravila prvi korak i uključena je u evropske integracije preko Saveta Evrope, da podrže usvajanje ovog zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije. Hvala.
