Gospođo Mićić, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nije bila namera poslanika SPS-a, kao predlagača ovog amandmana, da imperativno odrede obavezu niti davaocu niti primaocu lizinga da mora otkupiti opremu koja je predmet lizinga. Bila je namera da se prošireno definiše posao lizinga i da se, sa ovom tačkom 3) u okviru člana 2, odredi mogućnost da oprema koja je predmet lizinga može biti voljom ugovornih strana, davaoca i primaoca lizinga, predmet definitivne kupovine, odnosno prodaje. Dakle, to je bila namera. Moguće je da u okviru ovih formulacija nismo bili do kraja precizni, ali želim da u ovom dodatnom obrazloženju kažem šta je bila suština predloga.
Zašto smo uopšte potencirali priču o tome? Zato što mislimo da je jedan od suštinskih elemenata ugovora o finansijskom lizingu upravo taj kraj poslova, a u vezi sa tim i ta mogućnost da se otkupi predmet lizinga od strane onoga ko ga je u jednom određenom vremenskom periodu uz odgovarajuću naknadu i koristio.
U situaciji kad nemamo dovoljno sredstava da investiramo u nabavku opreme, kad nemamo dovoljno kreditnih linija niti od strane banaka, niti od strane državnih fondova da finansiramo sve to, finansijski lizing jeste jedna od mogućnosti da se na relativno lakši način dođe do odgovarajućih sredstava rada, odnosno opreme, tehnologije, licenci itd. Zato mi se čini da upravo težište ovog zakona treba da bude u forsiranju takve mogućnosti.
Ne može primalac lizinga biti oštećen time što će na kraju ugovornog perioda od 36 meseci, od pet ili deset godina, po simboličnoj ceni otkupiti opremu, ali može biti oštećen ukoliko se takvo pravo ne da ovim zakonom i ukoliko se onaj koji daje lizing na neki način ne obaveže da mora takvu opremu, ukoliko je primalac lizinga zainteresovan, prodati upravo tom primaocu lizinga koji je izmirio 95%, u nekim varijantama čak i 99% vrednosti opreme koju je koristio, putem rata koje je plaćao.
Dakle, to je bila suština. Nije bila suština imperativna obaveza prodaje, odnosno kupovine opreme, nego da se u definiciji posla lizinga upravo to tako i definiše, da u daljim odredbama ugovora imamo mogućnost da se dve ugovorne strane dogovore i da time definitivno kupe, odnosno prodaju opremu koja se ovde nalazi.
Zato mi se čini da obrazloženje Vlade za odbijanje ovog amandmana može stajati samo u slučaju da smo mi to tako i rekli, da se mora prodati oprema. Ne, ne mora se. Mi smo samo proširili posao u kojem dajemo mogućnost obema ugovornim stranama da tu opremu tako realizuju na kraju čitavog posla. Zato mislim da ministar treba da razmisli i prihvati ovaj amandman SPS-a.
