SEDMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 14.05.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

14.05.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:00 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč?
Ima reč narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Vi ste se, gospodine ministre, ili onaj koji je pisao obrazloženje za odbijanje ovog amandmana, malo našalili sa nama. Nemam ništa protiv. I ja ću se našaliti sa vama na isti način, jer ste nam rekli da termin "učesnik" može da znači i učesnik nekog sportskog takmičenja.
Podsetiću vas na član 28. gde u stavu 6. kažete: "U slučajevima iz stava 1. do 3. ovog člana primalac lizinga može održati ugovor ako da odgovarajuće obezbeđenje". Kakvo? Fizičko? "Sredstvo obezbeđenja plaćanja" - tako je to trebalo da stoji u članu 28. Znači, ako hoćemo da se šalimo, možemo tako.
Ovde je bila namera da se koriste termini koji treba da se koriste.
Malopre ste povodom jednog amandmana komentarisali "subjekt prava" i "učesnik". Subjekt prava je jedno, učesnik pravnog posla je nešto drugo. "Subjekt prava" se koristi u smislu da li je to fizičko lice, pravno lice, društvo kapitala ili tome slično, ali kada je ugovorni odnos u pitanju, onda su to "učesnici". S tom namerom je dat amandman.
Pored toga, u obrazloženju kažete da učesnikom ovog posla može da se smatra širok krug lica, počev od ugovornih strana, znači, učesnika pravnog posla iz ugovora o lizingu i ugovora o isporuci, preko špeditera, prevoznika, skladištara, agenta i tome slično.
Primalac lizinga nema nikakav ugovorni odnos sa ovim ljudima, ili ima ukoliko je preuzeo na sebe, u onom osnovnom ugovoru o lizingu, da će samostalno da preveze opremu ili tome slično. To ostaje kao obaveza samo jednog od učesnika pravnog posla, ili davaoca lizinga, ili primaoca lizinga, ali oni svi zajedno, od ovog špeditera, pa do kurira, kako vi ovde kažete u obrazloženju za odbijanje amandmana, nisu u pravnom poslu ugovora o finansijskom lizingu. Mislim da smo apsolutno u pravu. Ovo je radi poboljšanja zakona, pa kako odlučite.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
U obrazloženju koje je Vlada dala prilikom odbijanja mog amandmana očigledan je pokušaj da se omalovaži pravničko znanje podnosioca amandmana. Teško ćete u tome uspeti, s obzirom na to da sam član pravničke ekspertske grupe Srpske radikalne stranke i, verujte, u zemlji nam nema ravnih. Izveštili smo se u mnogim sudskim postupcima na svim nivoima. Do juče smo se borili samo sa sudovima, od juče se toj borbi pridružila i Vlada Srbije, koja je imunitetom zaštitila Nebojšu Čovića u predmetu gde je on bio tužen.
(Predsednik: Upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
A njemu je omogućeno da tuži.
Govorim, gospođo Mićić, o pravničkom znanju onoga koji je pisao ovaj amandman.
Kada smo već kod edukacije, ovlašćenje u pravnoj terminologiji podrazumeva i pravo i obavezu. Gospodine ministre, u tom smislu je i bio prvi deo ovog amandmana, zaista krajnje dobronamerno, da ovaj zakon, kada ga usvojite, liči u pravom i pravnom smislu na zakon u duhu našeg pravnog poretka.
Kako mislite, gospodine ministre, da nekome ko ispunjava uslove, odnosno pravnom licu iz inostranstva koje želi da zaključi ugovor o finansijskom lizingu - a otvorio je firmu, ispunio uslov za otvaranje firme u svojoj zemlji, gde je možda uslov bio kapital od 80.000 evra, pa se pojavi ovde sa namerom da zaključi ugovor o finansijskom lizingu sa primaocem lizinga u Srbiji - vi ili neko drugi kažete: vi to ne možete, jer vaš osnivački kapital nije 100.000 evra koliko smo mi predvideli, nego 80.000 evra koliko je predviđeno u vašoj zemlji.
Mislim da je to zaista besmisleno. Mi nemamo ni prava ni mogućnosti da svoje pravničke i zakonske pretpostavke sugerišemo nekom drugom. Situacija je obrnuta - vi prepisujete zakone iz Evrope, a ne verujem da će iz Evrope prepisivati naše zakone, ako ni zbog čega drugog ono zbog lošeg prevoda, ono o čemu sam juče govorila, jer loš prevod je i doveo do toga da ovaj predlog zakona (da ne ulazim u njegovu suštinu) ima bezbroj pravnih nelogičnosti, i u tom pravcu su amandmani poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala, da li se još neko prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Članom 10. regulisano je šta je to davalac lizinga, ko može da bude lizinga. Moja koleginica je dobro objasnila ovu potrebu za terminološkim izmenama stava 1, ali je potreban i stav 3, na kome insistiramo, kojim bi se propisali uslovi koje mora da ispuni davalac lizinga ako je domaće lice. To je jedino što možemo. A, kada je u pitanju strano lice kao davalac lizinga, mi ne samo da ne možemo nego nemamo ni instrumente, nismo vlasni. Zašto da pravimo selekciju?
Domaća zakonodavstva svih tih eventualnih davalaca lizinga određuju ko to može da bude i pod kojim uslovima, pod kojim uslovima mogu da se bave poslovima finansijskog posredovanja, a u okviru toga finansijskim lizingom.
Dakle, stav 2, ukoliko bi posle reči "Davalac lizinga" imao i umetnute reči "- strano lice u smislu ovog zakona je i privredno društvo koje obavlja poslove finansijskog lizniga u skladu sa propisima države u kojoj je osnovano i čiji je minimalni uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala 100.000 evra", mogao bi da opstane, a stav 3. bi trebalo da glasi: "Davalac lizinga - domaće lice, u smislu ovog zakona je društvo kapitala koje je registrovano kod nas, za delatnosti finansijskog lizinga i ima minimalni novčani deo osnovnog kapitala od 100.000 evra".
Dakle, ovaj minimalni novčani uplaćeni deo osnovnog kapitala od 100.000 evra nikako ne može da se odnosi na strana lica koja bi eventualno bila davaoci lizinga, jer ne vidim instrument kako ćemo mi na to da utičemo i zašto, ako hoćemo to da gledamo i sa ciljnog aspekta, hoćemo da ih diskriminišemo. Ponekad nije potrebno, nije tolika vrednost celokupne opreme koja se daje na lizing, pa nema potrebe da ih teramo na to da imaju ovolika obezbeđena sredstva.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Ima reč ministar Goran Pitić.

Goran Pitić

Vidim da smo ušli u zonu šale, što nije loše, a ako je to vezano za zakon bilo bi još bolje da to bude usmereno ka unapređenju i na to koliko znamo o zakonu.
Što se tiče primedaba, moram da priznam da smo tražili način kako da se ne pravi diskriminacija između stranih i domaćih pravnih lica, i u tom kontekstu malo je kontroverzno to što s jedne strane govorimo o tome ko će biti korisnik lizinga, kažemo da će to biti i strana lica, a onda pravimo diskriminaciju i kažemo da dođu u poziciju da mogu da budu davaoci lizinga. Tu ima nekonzistentnosti.
Da bismo do kraja bili konzistentni, čak i strana lica koja nemaju osnivački kapital od 100.000 evra, već manje od toga, mogu normalno da budu davaoci lizinga, ali ne po ovom zakonu. Znači, da ne bi domaća pravna lica bila diskriminisana, uveli smo ovu odredbu u kojoj se govori da i strano lice, koje je osnovalo firmu, u delu finansijskog poslovanja može da posluje u smislu ovog zakona, ukoliko ima preko 100.000 evra osnivački kapital, ali ne zabranjujemo njihovo poslovanje van smisla ovog zakona.
Drugo, razlog svemu ovome je vrlo jednostavan. Radi se o određenju prema iskustvima drugih zemalja, govorim o određivanju iznosa od 100.000 evra, jer su u amandmanima bila i tumačenja da to bude po 10.000 ili 500.000, ili različita prema opremi itd. Tačno je da je to vrsta arbitrarnosti kojom je procenjeno da je to neki minimum, na osnovu iskustava iz zemalja u kojima se upotrebljava lizing, na osnovu neke poslovne prakse kod nas, da neće doći do zaobilaženja i osnivanja mnogo firmi po nekim Kajmanskim ostrvima itd, sa jednim dolarom ili jednim evrom kao osnivačkim kapitalom i da se onda obavlja posao finansijskog lizinga kod nas. Dakle, procenjeno je da je 100.000 evra minimalna suma koja je potrebna da se te vrste aktivnosti ne bi dešavale.
Što se tiče šale gospođe Pop-Lazić, šala nije upućena meni, šala je upućena Zakonu o obligacionim odnosima. Nisam imao nameru da se šalim s ovim zakonom, niti su ova objašnjenja ovde usmerena da bismo se šalili sa bilo kojim predlagačem amandmana. Naprotiv, naše pozivanje je primarno usmereno na ono što su temelji prava, dakle na Zakon o obligacionim odnosima, na rimsko pravo, na neke druge elemente, kao što je konačno i ovaj drugi član gde smo rekli da se u amandmanu na član 10. ne razlikuju elementarne kategorije građanskog prava, gde su termini "pravo", "ovlašćenja", i sl. jer se iz termina prava izvlače tri ovlašćenja i te stvari ne treba brkati.
Zahvaljujem se posebno gospođi Pop-Lazić što ona nije koristila tu terminologiju, jer shvatam iz dosadašnje komunikacije da joj je to dobro poznato.
Znači, ovaj član 28. koji ste pominjali je uzet iz Zakona o obligacionim odnosima, i to nije šala.
Što se tiče pisanja zakona, moj princip je da se oslanjam na one koji imaju šta da doprinesu, da se oslanjamo na iskustva i rimskog prava i svega što može da doprinese da zakon bude utemeljen na građanskim vrednostima. Pokušavam da ne budem taj koji će biti samostalan, jer ja nisam pravnik, ali sam i te kako ušao i u ekonomsku logiku ovog zakona i pokušao da uđem u pravnu terminologiju iz razloga da bih mogao ovaj zakon da branim.
To što ste vi sami pisali zakone znam da je veoma težak posao, znam da ste mnogo vremena na tome proveli; nisam imao prilike da pogledam taj zakon; verujem, imajući u vidu vaše kompetencije, da ste radili u duhu najboljih saznanja koja imate, ali, verujte mi, u ovim zakonskim regulativima potrebno je osloniti se i na one koji mogu da doprinesu da ne bude ovakvih amandmana koji ne razlikuju neke elemente građanskog prava.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Todorović i Rajko Baralić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, kao ni Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Rajko Baralić

Gospođo Čomić, gospodine ministre, kada već pominjete Kajmanska ostrva, danas su aktuelnija Devičanska. Ima raznih firmi u raznim kontekstima.
U ime Socijalističke partije Srbije sa narodnim poslanikom Jovanom Todorovićem podneo sam amandman koji se odnosi na glavu II, subjekte u poslu finansijskog lizinga, član 10. stav 2. da se briše. Smatramo da je nepotrebno ograničavati strana privredna društva, jer to komplikuje proceduru ugovaranja poslova lizinga. Isto tako, minimalni uplaćeni početni deo osnovnog kapitala iznad 100.000 evra. Ovde piše eura i zahvaljujem se narodnoj poslanici, kako vi kažete, gospođi Pop-Lazić. Čak se ni arhaičnim jezikom u Srbiji nikada nije govorilo Europa, već Jevropa, pa ako neko ne kaže evra, onda neka kaže jevra, a eura ne može nikako. Izvinjavam se zbog ove digresije.
Predlažemo da se ovaj stav briše i mislimo da je na taj način član 10. dostupniji svim korisnicima i davaocima lizinga. Takođe hoću da izrazim još jednom svoje neslaganje zbog toga što građani Srbije, potencijalni korisnici i davaoci lizinga, nisu u prilici da prate ono što govorimo, da prate ono što vi govorite, a na kraju krajeva mislim da je to najvažnije, za ovom govornicom o ovom i drugim zakonskim projektima.
Nemoguće je na kompletan način obezbediti informisanje građana Srbije o onome što se u parlamentu dešava ako ne postoje direktni televizijski prenosi. Time je uskraćena Vlada da vrši promociju zakonskih projekata, time su uskraćeni i građani Srbije koji takođe nisu imali prilike da se informišu o onome šta je Vlada i šta smo mi ovde govorili o zakonima o izgradnji, o informisanju, o finansijskom lizingu, o koncesijama, o drugim zakonima.
To ne služi na čast tzv. mladoj demokratiji. Učinite sve što je neophodno da se vrati kamera u ovu skupštinu i da građani Srbije dobiju priliku da čuju i vide ko se za šta ovde zalaže. U protivnom, pomislićemo da ste se nas uplašili, a možda i jeste zaista.