Dame i gospodo, stigli smo do poglavlja o komisijama ili, u stvari, o organima za ispitivanje odgovrnosti za kršenje ljudskih prava. Da vidimo koji su to organi. Ispostavlja se da to nisu organi, nego da je to jedan organ - komisija, koja je samostalan i nezavisan organ. Organ je deo nečega. Prema tome, komisija kao takva ne može biti niti samostalna, niti nezavisna.
Građanski savez je deo DOS-a i moglo bi se reći, on je organ DOS-a, jedan mali organ, ali koji očigledno dosta uticajno deluje u ovoj Srbiji. Ko će pisati i ko će sastavljati spiskove ljudi koje će komisija da analizira, procenjuje i da donosi sud o tome da li su kršili ili nisu kršili ljudska prava? Ti spiskovi su već napravljeni. To su spiskovi juče objavljeni u Americi, to su spiskovi po koje će se odlaziti kod Mongomerija da se pokupe i to su, u stvari, spiskovi koji se ne prave ovde, nego negde van ove zemlje.
Očigledno, ova vlast ima dva morala. Jedan moral koji propoveda, a ne drži se njega i drugi moral kojeg se drži, ali ga ne propoveda. Komisija će raditi kao i do sada neke komisije koje je DOS nezavisno formirao, a trebalo je da okrive i osude sudije koje su sudile po zakonu, da okrive ljude koji su se bavili biznisom po zakonu i da sude i osuđuju ljude samo zato što je to bilo po volji ili nije po volji ove vlasti.
Mi smo imali prilike za ovom govornicom da čujemo gospodina Batića kad je rekao - neka bude pravde, pa svet neka propadne. To je jedna stara filozofska izreka koju on često citira. To kaže, a onda oduzme mandate mnogim poslanicima i uvede u Skupštinu stranke koje čak nisu ni učestvovale na izborima.
U stavu (3) piše - sedište komisije je u Beogradu. To u Beogradu, u političkom uticaju više ništa nije. Ovo četvrto, to je možda i najvažnije - sredstva za rad komisije obezbeđuje se iz budžeta Republike. To će biti jedino sigurno u ovom zakonu. I pored svog siromaštva i bede u kojoj se zemlja nalazi, još će se izdvajati sredstva za neke komisije, pored nevladinih organizacija, raznih drugih komisija i ova će biti plaćena od ljudi koji žive u ovoj državi sve teže i teže.
Svakako, svaka vlast donosi zakone za koje je sposobna. Svaka vlast se i bavi problemima za koje je i sposobna. Ova vlast, očigledno, nije sposobna da se bavi problemima siromaštva, ekonomije, progresa i razvoja ove zemlje. Mentalni sklop ove vlasti je da se bavi samo ovakvim i sličnim stvarima: progonima, proganjanjima, isterivanjem neke prošlosti, neke samo njima znane pravde.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?  (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Četvrto poglavlje ovog zakona tiče se organa za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, pre svega komisije, sastava i načina izbora komisije, unutrašnje organizacije i svega onoga što se tiče komisije, vreme na koje se bira, kako im prestaje mandat i smetnje koje bi uticale na to da neko dobije svojstvo člana komisije, kao i razrešenje.
Ovo su veoma važna pitanja. Kao nastavak onoga što sam rekla u prilog amandmanu na član 17, Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava osniva se ovim zakonom. Ona je, navodno, samostalna i nezavisna, radi kao nezavisan organ koji vodi postupak lustracije protiv onih lica koja su određena u članu 11. ovog zakona.
Ona utvrđuje da li postoji kršenje ljudskih prava, na onaj način na koji smo već to videli kako se to radi, na jedan potpuno neadekvatan način, potpuno suprotno Zakonu o krivičnom postupku, ili prekršajnom postupku ili Zakonu o opštem upravnom postupku. Ovo je neki poseban postupak, mutacija svih ovih postupaka, koji nas navode na zaključak da se zaista radi o prekom sudu.
Sedište ove komisije biće u Beogradu, koliko vidimo postojaće samo dve komisije, dva veća koja će morati da urade celokupan ovaj posao. Ukoliko bude formirana ta komisija, unapred saučestvujem sa svim onim što će oni morati da rade i danonoćni rad mislim da im neće biti dovoljan da završe posao koji od njih budu zahtevali oni koji se budu odlučili da glasaju za jedan ovakav zakon.
Međutim, stav (4) ovog člana govori o sredstvima za rad komisije, a koja moraju da se obezbede u budžetu, predstavljaće verovatno i još jedan od razloga, pored one dve tačke dnevnog reda koje smo imali na ovoj sednici, a koje takođe iziskuju nova budžetska sredstva, još jedan rebalans budžeta u toku ove godine.
A svi vi vrlo dobro znate u kakvom je stanju državni budžet, da je državna kasa prazna, da danas niste mogli da naplatite ni svoje troškove za dolazak na sednicu; i da ste ovima, koje ste pozivali od 17,00 časova naovamo da dođu da čine kvorum u trenutku glasanja, rekli da neće moći da naplate svoj dolazak, sumnjam da bi iko došao, jer plate poslanika su male, sredstava nemaju ni za život normalan, a kamoli da dolaze ovde i da im Skupština ne nadoknadi ono što su potrošili za dolazak na sednicu.
Dakle, ne moramo da imamo pare za plate ni u zdravstvu, ni u prosveti, ni u državnoj upravi, niti za rad parlamenta, možemo, naravno, retroaktivno nekim poslanicima da isplaćujemo neke razlike u plati, pa čak da im retroaktivno uspostavljamo stalni radni odnos, jer bilo je toga u ovoj skupštini, ali neću sada da kažem o kome se radi, mada mi je to jedna gospođa iz jedne male političke partije u okviru DOS-a rekla, biće vremena da se i o tome priča, a para u budžetu nema za mnogo važnije stvari.
Predstoji ta reforma školstva, vidimo da ćemo to imati na dnevnom redu iduće nedelje i to traži pare, samo ne znamo gde ćemo da potrošimo, pa hajde da još jednu komisiju formiramo i brojne ljude koji će za tu komisiju morati da rade.
Vi znate i Ustavni sud ima devet članova, ali ima veliki broj zaposlenih ljudi koji moraju da ga opslužuju i da pripremaju odluke, obrazloženja i sve ostalo. Zamislite za rad ove dve komisije, koje će sigurno imati mnogo posla, biće veliki broj ljudi koji će biti predmet moguće lustracije, koliko ćemo njih zaposliti. To je u cilju dostizanja one brojke koju je ministar Milovanović izneo da ćemo ove godine zaposliti 600.000 ljudi, a možda će to biti žbirovi, možda čovek održi obećanje, ali svejedno će to mnogo koštati.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zoran Krasić i Golub Rajić.
Da li podnosioci amandmana žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

 Srpska radikalna stranka je podnela amandman na ovaj član koji reguliše sastav ove pravno nemoguće komisije, koja se praktično uspostavlja ovim predlogom zakona, ako nekim slučajem bude usvojen ovaj predlog. Na početku mora da se kaže da je ovo nemoguć sastav, jer pravi zbrku između predstavnika zakonodavne i sudske vlasti, a izbor te komisije vrši Narodna skupština koja nema ustavno ovlašćenje da tako nešto radi.
Na to ona ne samo da nije ovlašćena ni odredbama Ustava, nego ne crpi ni ovlašćenja iz Ustava da može posebnim zakonom da ovlasti na takav posao.
Uzimajući u obzir i ovu intervenciju da je predlagač prihvatio jedan amandman, ovaj nedostatak o kome samo malopre pričao nije otklonjen, on je samo potvrđen. Potvrđen je da će postojati jedna komisija i to će biti kadrovska komisija jednog dela DOS-a da ispuni zadatak kadrovskog pročišćavanja za ceo DOS, jer očigledno ceo DOS treba da preraste u Socijalistički savez radnog naroda Srbije i Crne Gore, to je ta ideološka matrica koja se sledi.
Očigledno, neko je rekao da unutar DOS-a treba da bude i buduća vlast i buduća opozicija, jedino tako može da se kontroliše ovaj prostor, jer će onaj isti gazda da kontroliše i vlast i opoziciju, pa će s vremena na vreme na vlasti biti onaj ko garantuje malo veću poslušnost; kao što je to uradila DSS na prethodnoj tački dnevnog reda, uputili kritiku, a oni bi brže i efikasnije ispunili sve zahteve OEBS-a u pogledu Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Šta to znači? To znači da se priprema predizborna krađa, jer na ovaj način će praktično ova komisija da onemogući da neko bude kandidat, ali nije problem što će tog čoveka da onemogući, problem je u tome što onemogućava i građane da slobodno biraju svoje predstavnike.
Koja je to vlast i koji je to blistavi um koji je ovlašćen da on procenjuje ko može da bude kandidat? To ovlašćenje donekle, i to samo u pogledu poštovanja pravila postupka, ima RIK, ali to pravo da neko bude kandidat je ljudsko pravo koje mu garantuje Ustav i on takođe zabranjuje da bilo ko krši to pravo građana.
Koja će biti mera te komisije? Ako čovek ne odustane od kandidature, onda će da obavesti javnost. Tu meru vi već primenjujete, nezavisno od toga da li neko ima nameru da bude kandidat ili ne, na dva-tri meseca vi oblatite čoveka, oklevetate ga, a posle puj pike ništa ne važi. Doduše, to vi sebe, to je taj manir, jer čuli smo pre neki dan da je Vlada utvrdila da tamo nema kriminala.
Ovo, naravno, nije prvi put da se dešava ovakav način vođenja kadrovske politike, jer bilo je toga za vreme Tita, za vreme JUL-a, ali samo u pokušaju, tada smo spasili političku scenu Srbije i slobodu političkog života u Srbiji, možda smo napravili grešku, a mi smo uvereni da nismo napravili grešku, jer bez političkih sloboda nema niti otvorenog, niti normalnog društva.
Političke razlike su normalne, treba da postoje i treba da postoji samo jedan vrhovni sudija, to je onaj koji se svake četvrte godine pita koga će na trenutak da lustrira, ali da ga lustrira od vlasti, a ne od prava na politički život.
Zato je potrebno da ovaj predlog zakona uzmete, povučete i da se potrudite da svi zaborave da je ikada bio u skupštinskoj proceduri.

Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo, meni je sasvim jasno da ovde svako želi da pobedi svakog, vlast želi da se održi i pobedi opoziciju i na budućim izborima, a opozicija sve vreme dok je u opoziciji želi da sruši vlast i pobedi na sledećim izborima.To je apsolutno jasno.
Već od 2001. godine počeli smo sa borbom protiv opozicije na dosta nazadan i nedemokratski način, poslovnički način kažnjavanja, ograničavanja, izbacivanja, maltretiranja, čak i povređivanja. Sećate se da smo vam u to vreme govorili, pa poređajte nas sve ovde uza zid, streljajte nas i završite posao sa nama.
Niste baš bili toliko hrabri da izvedete to streljanje, ali ste onda, kao poslednje čega ste mogli da se latite, izmislili ovaj zakon o lustraciji. Kažu da već spiskovi, onih koji treba da budu lustrirani, postoje. Očigledno su i izbori blizu, to se vidi i oseća nekako u vazduhu. Već ste svi pošli u te prodizborne kampanje i imate svoje slogane. U samom zakonu piše da će početi da se primenjuje u roku od 60 dana.
Znači, moguće je već da do septembra mi imamo izbore, a preko leta treba iskoristiti ovaj period da se malo pročisti politička scena od opozicije. Ne mislimo da je to dobro. Kažem, evo što je politički zakon u pitanju, mi vas i politički ubeđejemo da to ne radite.
Možete vi nas na trenutak i da lustrirate. Ako mi ubedimo narod da glasa za SRS, glasaće oni za SRS, nalazila se Gordana Pop-Lazić tu ili ne, bio Vojislav Šešelj ovde ili u Hagu, nema veze. Znaju oni šta je SRS. To je stranka koja ima politički program, ima svoju strukturu, ima ljude koji znaju šta hoće, ljudi koji vole svoju zemlju, svoj narod, koji su spremni da žrtvuju sebe, kao što evo danas žrtvujem sebe čitav dan ovde ubeđujući vas u nešto u šta, pretpostavljam, ne mogu da vas ubedim, ali možda ćete mi jednog dana reći, pa stvarno je uložila maksimum napora, možda je trebalo da imamo više političkog sluha, možda smo pogrešili; možda i sami odustanete, čak i ako se donese ovaj zakon, od ove ludosti koja se zove lustracija.
Bojim se da i ako vi nas lustrirate na ovaj način, da će narod lustrirati vas ili lusterisati po vama na jedan mnogo gori način. Vi znate šta ste uradili 5. oktobra. Ne bih želela zaista da vam se to ponovi i da osetite to, nemojte da cokćete, to je urađeno, to znamo svi šta se desilo. Nije dobro što se desilo, osudili smo to što se desilo, pružili smo vam priliku, raspustili parlament, pa da idemo na vanredne parlamentarne izbore, pobedili ste, ušli ste u parlament sa 176 poslanika, držite još uvek tu većinu. Držite je dokle možete, to je vaše pravo, koliko god možete, pustite korene, vlast je vaša dok god imate u parlamentu 126 poslanika. To nije ništa sporno.
Mi se, naravno, trudimo da ubedimo celokupnu javnost i da nateramo sve institucije koje bi trebalo da se po tom pitanju oglase, da saznaju, da nemate takvu podršku ovde i da više nemate podršku u narodu i da treba da proverimo tu podršku. Zato je bolje od svega ovoga što radite, bolje za vas, bolje za nas, zdravija će klima biti u budućem parlamentu i u samoj državi, ukoliko izađemo na izbore.
Neka mi dobijemo i manje nego što sada imamo. To uopšte nije sporno. Neka vi dobijete i dva puta više, ako je moguće, nije moguće toliko, ali neka izađe svako i neka odmeri svoju snagu, to je naše elementarno političko pravo, jer dajemo građanima tu mogućnost da nas oni na trenutak, kako gospodin Krasić reče, lustriraju od vlasti.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Na isti član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.
Podnosioci amandmana ne žele reč.
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na isti član 24. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Predstavnik predlagača je prihvatio i ovaj amandman.
Konstatujem da predlagač akta prihvata i ovaj amandman.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.
Pitanje je bilo upućeno zbog toga što su prihvaćeni amandmani, po logici, zamena vrhovni za ustavni, ali ovde se menja i predsednik Republike sa predsednik Narodne skupštine, kao drugi deo amandmana, kao predlagač članova komisije.

Da li ste čuli, gospodine Andriću, da li vam je jasno? Tako. Uvek im održite kratko predavanje, edukaciju, vi gospođo Čomić, zato i te kako imate predispozicije, ali ne može se on naučiti. Hajde da mu pomognete nešto, čujem da je zapelo oko fakulteta, pa da to malo poguramo, da ne bude sutra u istoriji srpskog parlamentarizma, zakon nam predložio onaj, šta je zapelo, tri ispita teška i dva laka. Vidi se da su tri ispita teška i dva laka.
Prvo, gospodine Andriću, malo elementarne matematike da ste naučili, videli biste kako bi sastav ove komisije koja broji devet članova rasporedili po većima komisije. Pošto ima devet članova ukupno, vi ste rekli da ta komisija ima tri veća. U ta tri veća vi ste računali u svako veće po tri, znači, tri puta tri devet. Ne znam kako sada stoji, od kada je DOS došao, posle 5. oktobra, ali je bilo devet. Možda ćete vi uvesti nešto drugo. Znači, predsednik komisije mora biti član veća, da bi bilo tri, tri, tri, znači, tri plus tri plus tri. Hajde da to malo objasnimo, kako bi bilo jasnije, evo vama edukativno to razloženo, znate...
(Poslanik Andrić, sa mesta: Ne morate.)
... moram, moram zato što imam i neku drugu obavezu osim one koja je profesionalna, a to je da sam završio ipak fakultet koji je devet semestara, tamo se sluša šest matematika, a vas obučavam isto kao što obučavam i ćerku koja polazi u prvi razred. Sada da ostavimo to na stranu.
Gledajte, kako da bude objektivna ta komisija? Ako je predsednik komisije član jednog veća, recimo veća za političku odgovornost, pošto niste naveli koja su veća. Ima veće za političku odgovornost, ima veće za moralnu odgovornost i pretpostavljam ovo treće veće, to bi trebalo, predlažem, da bude za unutrašnjeg i spoljnjeg neprijatelja, da bi bilo bratstvo, još će nam doći jedinstvo i eto nam sreće. To su tri veća.
Kako da budu objektivna ta veća? Kako da bude objektivna ta komisija? Predsednik je istovremeno, ako idete na ovaj raspored, član veća i predsednik komisije. Vi ćete, najverovatnije, uzeti neke ljude neutralne, vi kažete, stranački neopredeljene. Gledajte, u procesu žalbe kada se neko žali na odluku veća, žali se komisiji. Ti ljudi koji su u veću, pa isti personalni sastav je komisija.
Hajde da isključimo i to i da kažemo, dobro, to su izuzetno objektivni ljudi, to su sudije Vrhovnog suda, Ustavnog suda, stručnjaci ili jedan zamenik javnog tužioca i stručnjaci iz pravne oblasti iz parlamenta koje ćemo da predložimo i da nađemo među svojim kolegama. Hajde da vidimo kolika je njihova objektivnost, kada se žalimo Vrhovnom sudu. Ta dvojica sudija koji su članovi ove komisije sede u Vrhovnom sudu. Kada se žalimo Ustavnom sudu, ta dvojica članova su članovi Ustavnog suda, a oni su još i predsednici ovih veća. To je ono, kadija te tuži, kadija ti sudi.
Ono što je najtragičnije, vi ste na ovaj način isključili mogućnost žalbe saveznom organu koji se zove savezni sud Srbije i Crne Gore. U Povelji ste videli to, a u Povelji fino stoji da za sva prava koja su ugrožena može da se žali sudu Srbije i Crne Gore, ako nije nekim aktom na nivou federalne jedinice drugačije regulisano. Vi ste sada regulisali. Nema žalbe dalje za oštećenog.
Kako vam nije palo na pamet da stavite toliko spominjani i toliko hvaljeni Savet Evrope? Šta ste zaboravili uslugu koju vam je napravio Savet Evrope? U vanrednom stanju primljeni smo u Savet Evrope. Zašto niste bar tu ostavili mogućnost, pored ovako izuzetno objektivne komisije. Gospodine Andriću, a da ste stavili još jednog, to bi bilo devet plus jedan, koliko, hajde, to je devet plus jedan. Taj jedan da bude predsednik komisije, a ovih devet da rasporedite tako kako ste planirali, tri plus tri plus tri. Međutim, kada vi to lično radite, vama sve što je trojka ili trojstvo je toliko odvratno, toliko se zgražavate nad tim trojstvom da to razumem...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
... morate shvatiti, gospodine Andriću, ipak koreni su vaši u ovom narodu. Nemojte misliti kao neki što razmišljaju, kada dođe do promene, mi ćemo nestati, naši sponzori, oni će nas dočekati i imaćemo azil.
Nećete, gospodine Andriću. Znate zbog čega? Ne zato što će biti revanšizma, nego ste se toliko para nagrabili da ljudi sabiraju cifru i trčaće za parama, a ne za vama.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?  (Ne.)
Na član 25. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Predlagač akta je prihvatio amandman, brisanje reči "Ustavni sud".
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.