OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 30.05.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

30.05.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 21:40

  • TAGOVI

  • Osma sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava (pojedinosti) (2003)
  • Glasanje o tačkama Osme sednice Prvog redovnog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
    Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
    Konstatujem da smo primenom elektronskog sistema utvrdili da postoji kvorum potreban za rad Skupštine.
    U toku su sednice skupštinskih odbora, pa se izvinjavam što smo malo duže čekali na utvrđivanje kvoruma.
    Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Radomir Naumov, Marko Jakšić, Svetlana Stojanović, Kasa Jožef, Đura Lazić i Stevan Lilić, a zakasniće Živica Predojev, Teodora Vlahović, Ratimir Svirčević, Dragan Jočić i Dušan Petković.
    Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ODGOVORNOSTI ZA KRŠENjE LjUDSKIH PRAVA (pojedinosti)
    Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Branislav Blažić i Radojko Petrić.
    Da li želite reč?
    Izvolite, narodni poslanik Branislav Blažić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Branislav Blažić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman da se član 3. briše.
    U članu 3. stoji: "Ljudska prava u smislu ovog zakona jesu prava predviđena Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, koji je potpisala i ratifikovala SFRJ, prava i slobode čoveka i građanina predviđena Ustavom SFRJ iz 1974. godine, Ustavom Savezne Republike Jugoslavije iz 1992. godine i Ustavom Republike Srbije iz 1990. godine".
    Ovde vidimo da je svuda SFRJ, FNRJ, KPJ, SKJ, vas ovde nigde nema. Gde je ta 2000, 2001, 2002, 2003. ili su za građanska prava - onaj mračan period neke naše istorije - bili možda više zainteresovani nego današnja vlast.
    Posebno je čudno da se pominje Ustav iz 1974. godine. To je jedan ustaško-balistički ustav, kojeg je i pisala ustaško-balistička bratija, ustav koji je uništio srpske nacionalne interese i on sada ovde predstavlja osnov za ljudska prava.
    Prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji su 1974. godine bila uništena. Srbi na Kosovu i Metohiji su mogli da se zaposle jedino ako se osam ljudi prima u jednoj firmi, tek osmi može biti Srbin, a sedam Šiptara pre toga. Ako se prima manje od osam, ni jedan Srbin nikada nije mogao da dobije posao. Da li mi o tim ljudskim pravima, u tom periodu, uopšte pričamo?
    Da li pričamo možda o periodu ključa, kada se po ključu zapošljavalo, kada se po ključu određivalo? Ili su to bila neka ljudska prava iz tih godina te SFRJ, FNRJ, ili tih godina - 1974, itd? Gde je ovde 1945. godina? Gde je 1948. godina? Gde je 1968. godine? Gde je 1974. godina? Gde su te godine? Zašto se uzima 1976. kao osnova?
    Kažete da nećete da ovaj zakon bude retroaktivan, pa vi ste 50% zakona koje ste doneli doneli retroaktivno, a sada odjednom ovaj, koji bi možda najviše mogao da se osloni na ono vreme "ćoravih kutija", kada su "ćorave kutije" uništavale i uništile budućnost do današnjeg dana, kada smo ostali slepi 60 godina zbog tih "ćoravih kutija", taj period očigledno nikoga više ovde ne interesuje.
    Da li će pod ovaj zakon pasti oni koji su dugim cevima upadali u Narodnu banku, carine, škole, vrtiće, da li će oni ili njihovi podstrekači, nalogodavci odgovarati za kršenje ljudskih prava, što se automatskim oružjem upadalo i oduzimala državna imovina? Da li će se možda pod udarom ovog zakona naći oni koje ste oslobodili tužbe što su nas protiv međunarodnog prava bombardovali 78 dana?
    Samo u jednom mestu u Banatu, gde je bombardovan jedan most, četvoro ljudi - radnika koji su sekli ogradu posle bombardovanja su umrli od raka za ove tri godine. Ako je u našem interesu bilo da bacaju bombe po našim glavama i to bila ljudska prava po Međunarodnom paktu, onda sigurno nije u našem interesu bilo da nas ozrače osiromašenim uranijumom.
    Neko je juče pomenuo dosijea, to je vrlo interesantno, to bi bilo najbolje da se pronađe. Ko su ti ljudi? Govore - muž - žena u istočnom bloku, žena cinkarila muža, to bi bilo dobro da znamo, ako je mene moja cinkarila, odmah da je skratim za glavu.
    (Predsednik: Ovo je peti minut.)
    Dobro hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
    Izvolite, reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.
    ...

    Radojko Petrić

    Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 3. Predloga ovog zakona. Ovim članom predlagač propisuje koja su ljudska prava u smislu ovog zakona. Citiraću taj član 3: "Ljudska prava u smislu ovog zakona jesu prava predviđena Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, koji je potpisala i ratifikovala SFRJ, prava i slobode čoveka i građanina predviđena Ustavom SFRJ iz 1974. godine, Ustavom Savezne Republike Jugoslavije iz 1992. godine i Ustavom Republike Srbije iz 1990. godine."
    Stav 2. "Ako je utvrđena povreda ljudskih prava posle 23. marta 1976. godine, kao dana stupanja na snagu Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u SFRJ (sada ovo naglašavam), a postoji suprotnost između odredaba i unutrašnjeg prava, primenjivaće se pravila tog pakta." To stoji u tekstu predlagača.
    Mi poslanici SPS predlažemo da se ovaj član briše, zapravo u vezi ovog člana imamo isti stav, kao i oko Predloga zakona u celini, što su podrobnije objašnjavale kolege poslanici SPS u raspravi u načelu.
    Neophodno je imati u vidu da su ljudska prava univerzalnog karaktera i da su garantovana našim Ustavom i Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. Smisao i obuhvat ljudskih prava ne može se utvrđivati ovim zakonom, koji je u suprotnosti i sa Ustavom i sa Poveljom. Da čovek prosto ne poveruje da se nekim zakonom naknadno može propisivati da su povredu ljudskih prava vršila lica koja su postupala u skladu sa važećim Ustavom i u skladu sa važećim zakonima u Srbiji i Jugoslaviji.
    Postavljam pitanje - čije propise sada treba da primenjujem?
    Pitanje se odnosi ne samo na propise iz oblasti zaštite ljudskih prava nego uopšte na propise. Pogledajmo to kod tehničkih standarda. Naš propis kaže da mašine treba da budu tako i tako zaštićene. Pored svih tih sprovedenih mera, desiće se da se radnik povredi, čak i da pogine. Neko dođe i kaže da ti standardi više ne važe, ti standardi koje je propisala naša zemlja, nego da važe neki svetski standardi, pa treba da odgovara neko što nije primenio svetske standarde, iako kod nas nisu propisani.
    Isti takav slučaj je u zdravstvu. Zar nije moguće da se desi da je lekar postupao savesno, da je postupao po svim propisima o zdravstvu u našoj zemlji, ali se ispostavi posle da Svetska zdravstvena organizacija ima neki drugi standard, a onda je taj lekar kriv što nije lečio pacijenta na način kako je to propisala Svetska zdravstvena organizacija.
    Mislim da su to zaista apsurdne stvari. Moramo se zalagati za to da poštujemo naše propise. Normalno je da se zalažemo za to da sledimo svetski put, da uvažavamo standarde i da ih urgrađujemo u naše propise. Sve dok ne bude nešto ugrađeno u naš propis, ne može se to primenjivati, ne može neko odgovarati zbog toga što nije primenio svetski propis, odnosno što je do tada primenjivao naš propis.
    Šta na sve ovo može da odgovori predlagač? Zaista ne vidim racionalni odgovor na ovo pitanje. Logično je da se ovaj amandman prihvati, odnosno da se ovaj član i zakon u celini brišu, jer ovakvi ne mogu opstati.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Hvala. Za reč se javila narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. Izvolite.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Članom 3. predviđeno je šta se smatra ljudskim pravima u smislu ovog zakona. U smislu ovog zakona, ljudskim pravima može da se smatra samo ono što je predviđeno Ustavom i međunarodnim konvencijama, koje treba da budu ugrađene u naš najviši pravni akt, odnosno Ustav, i ništa drugo. Ne može nijedan drugi zakon da propiše da postoji neko pravo ako ono nije regulisano samim Ustavom. Ovaj ustav još uvek važi. Nadam se da će važiti malo duže, da nećete uspeti, u svom nedelu, da ga promenite i time potpuno upropastite državu.
    Ali, u tom ustavu, u članu 9. još uvek piše da sudska vlast pripada sudovima. To, samim tim, znači da ovo što ovaj zakon predviđa - da putem nekih komisija koje se formiraju na predlog predsednika države, nešto što bi ličilo na neke preke sudove, ne može da ima nikakvo pravno dejstvo, jer oni nisu predviđeni najvišim pravnim aktom. Taj najviši pravni akt, opet, nije ostavio prostor nikome, pa ni Narodnoj skupštini, da može ovu materiju na ovakav način da reguliše. Tačno se zna šta rade sudovi, šta rade tužilaštva, šta radi Narodna skupština, a šta Vlada. Tu mesta za neku četvrtu granu vlasti apsolutno nema. Postoji demokratija, bar na papiru, postoji politička scena i postoje izbori na kojima se sve ostalo dešava pred licem javnosti i uz učešće javnosti. Sve ostalo je neustavno. Oni koji bi primenjivali ovakav zakon kršili bi Ustav i sami bi potpadali pod tu lustraciju.
    Ne znam kako je moguće da se izabere ova komisija, da članovi te komisije rade a da, pri tome, nema ustavnog ovlašćenja za formiranje takve komisije, a da i sami ne budu predmet lustracije. Samo sudovi mogu da rešavaju ovakve stvari.
    Na primer, možete da predvidite potrebu za lustriranjem. Ali, to biste mogli da učinite kroz neku drugu formu, pa da to bude neka od mera koju će sudovi u redovnom postupku izricati, ako mislite da vam je to pametno. Ne mislim da je to pametno, jer se demokratija i sastoji u tome da bude zadovoljena javnost rada, da se o svakome od nas sve zna, da vam sva štampa i svi mediji budu dostupni, da možemo da pružimo odgovor na lažne optužbe, da se ne krijemo iza toga da smo narodni poslanici pa imamo imunitet, ili smo članovi Vlade pa imamo imunitet; kada tužimo onda nije važan imunitet, a kada smo tuženi pozivamo se na imunitet. Znači, sve treba da bude pred licem javnosti, a onda nam nisu potrebni nikakvi preki sudovi. Narod to završi po kratkom postupku, jer stekne odgovarajuću sliku.
    Naravno, kod nas mediji nisu otvoreni nego rade pod cenzurom i autocenzurom i stvaraju pogrešnu sliku o mnogim ličnostima i političkim strankama. Tu postoji opasnost da se dovedu u zabludu. Ali, uvek postoji način, možda je potrebno malo više vremena ili malo više rada, da se do istine dođe.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Peti je minut.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Još uvek imamo pravo da govorim, nemojte da me ometate. Posle petog minuta me obavestite da mi je vreme za diskusiju isteklo.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Do petog minuta imam pravo da vas obavestim.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Vi me u petom minutu obavestite, a sada mi dozvolite da govorim dalje.