Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, zaista bih, kao uvodni deo za obrazlaganje svog amandmana, podsetila sve vas iz vladajuće većine, ali i ostale poslanike, da je jedna vrlo bitna, vrlo važna parola u predizbornoj kampanji DOS-a bila da kada DOS dođe na vlast u Srbiji će biti dosadno živeti. Kada bi se to prevelo, već sada uveliko Srbijom bi trebalo da teku potoci meda i mleka i da narod Srbije ne zna šta će od para i da ne zna kako sebi da organizuje život.
Ali, gospodo draga, nažalost, za sve građane Srbije, pa i za nas, to se nije desilo. Sada je živeti u Srbiji očajno. Ljudi više nisu na rubu egzistencije. Ljudi su u provaliji života.
Posle toga, desilo se sledeće. Godinu i po dana mogli ste da manevrišete da za sve što ne valja, i što reforme ne uspevaju i za šta se okrivljuje aktuelna vlast - DOS, kriv je bivši režim, na čelu sa Socijalističkom partijom Srbije.
S druge strane, u anketama ste imali atmosferu da građanima još nije dobro, da treba imati strpljenja, ali se lakše diše.
Danas, gospodo draga, sve se teže i teže diše. Na kraju od svih zaista potrebnih reformskih zakona, koje je ova skupština već davno trebalo da donese, imamo ovaj zakon o lustraciji, koji sada želi da aktuelizira situaciju i da kaže da se, eto, reforme nisu desile jer nije donesen zakon o lustraciji, pa nisu uklonjeni svi oni koji i dalje imaju uticaja, valjda i na aktuelni režim.
Zašto u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije predlažem brisanje člana 10?
To činim iz jednostavnog razloga, a kolega Jovanović je citirao član 10, pa ja to ne bih činila, što je zasnovan na pretpostavkama. Od 1976. godine do danas sve će biti zasnovano na pretpostavkama, a po sistemu "šta bi bilo kad bi bilo" i da će ta komisija, koja će biti angažovana za ovu lustraciju - a očigledno je da iz vladajućeg DOS-a ima puno članova Saveza komunista, za razliku od vas, nikada nisam bila član te partije, pa znate kako treba praviti komisiju za ispitivanje moralno-političke podobnosti - znati da okrivi nekoga ko je tada znao šta je to u stvari, ali, eto, nije to glasno rekao.
Mislim da je ovo vrlo neozbiljan član, kao što mislim i da je neodgovoran zakon, jer mi izigravamo pravosuđe u našoj zemlji. To nama zaista nije potrebno. Ostavimo sudijama da rade stvari koje im je činiti za sve nas.
Ako bi ovo trebalo primeniti, u narednih nekoliko godina bi trebalo da se svi mi, prvo mi iz ovog parlamenta, nas 250, lustriramo.
Prisustvo člana 10. govori u prilog tome da će doći do prisile da pravosudni organi, u slučaju kada bi hteo da se povede neki slučaj lustracije kod nekog od aktuelnih ili poznatih lidera, a nije važno da li je to na lokalnom ili na republičkom nivou DOS-a, biće zastrašeni i to neće učiniti, jer će ostati bez svoje funkcije, i to ne samo pravosudni organi.
Očigledan je pritisak. Očigledno je da se ovim članom želi izvršiti pritisak i očigledno je da se to odnosi na sve ljude koji će obavljati bilo koju javnu funkciju i koji su čak obična službena lica.
Ovog puta, iako uvek ne apelujem na poslanike, niti na predlagača gospodina Andrića da prihvati ovaj amandman, nego želim, kao i sve kolege koje su podnele amandmane, da ukažem na besmislenost svakog člana pojedinačno, pa i zakona u celini, te da zamolim poslanike da u danu za glasanje ne prihvate ovaj zakon ni u načelu, a ono što bi bilo najbolje, to je da ga predlagač povuče iz procedure, dok je vreme.