Molim vas da se vratite na temu dnevnog reda, a ne da pravite koalicije.

Sve je ovo tema.

Nije tema.

Kako nije tema, ovde se govori ko može da bude lustriran.

A ne ko može da bude u koaliciji, apsolutno ste promašili temu, nemojte da se raspravljate sa mnom.

Molim vas za drugačiji pristup, lustracija će se najverovatnije odnositi, neću da govorim o koaliciji, dobro, evo, na ministra Mihajlovića. On je građanima Srbije rekao još 2001. godine da nema više organizovanog kriminala, taman je odahnuo, dobro je, a iza toga je bilo  toliko kriminala, više ubistava za dve godine nego za proteklih 10 godina.
Ovde svakako za lustraciju je i Vladan Batić, jer je sve vreme vršio pritisak na pravosuđe, na sudije, a jedno od osnovnih ljudskih prava je pravedno suđenje. Lustraciji bi svakako podlegao i sadašnji aktuelni premijer Zoran Živković, jer je pozivao građane da ne plaćaju struju, ljudi taman odahnuli, nećemo plaćati struju, došli računi po 100.000, 200.000, to je sada veliki stres, to je šikaniranje i oni nemaju te pare i novce da to plate.
Svakako moraju da budu lustrirani i Vlahović, Milovanović i Đelić, jer su rasprodali fabrike, ukinuli osnovno pravo, ljudsko pravo na rad. Danas je u Srbiji milion ljudi bez posla, a od dolsaka DOS-a sigurno 400.000 do 500.000.
Konačno, Dinkić; on je puškama ušao u Narodnu banku, on mora da bude lustriran i neće moći da bude na nekoj sličnoj dužnosti.
Na kraju, sasvim je jasno...

Peti minut.

... mi bismo sutradan vrlo rado podržali i gospođu Natašu Mićić, bez obzira na sve, jer ona je nama simpatična, i srednjoj i mlađoj generaciji u SPS-u, ali ovi stariji se bune i kažu - ne možemo nju nikada da podržimo, jer je kršila Poslovnik, stalno nas kažnjavala. Njima to ne smeta, nama ne smeta, ali generalno gledajući, sve opcije će se obiti o glavu sadašnjoj vlasti i najbolje bi bilo da se ovaj zakon povuče i da se ne glasa.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

 Biće zanimljivo videti ko će biti lustriran poimence. Ovaj amandman na član 11, zato ga je kolega Toma predložio, predviđa da se taj član briše, iz prostog razloga što kada se pogleda sve ovo što piše u članu 11, baš me interesuje kako će izgledati u praksi. U stvari, ovaj zakon i ovaj član pokazuju suštinu, jer treba ljude eliminisati iz političkog života, treba ih sprečiti da učestvuju na izborima. Tu su navedeni taksativno, prvo narodni poslanici, pa onda svi ostali.
Ako se pogleda sve ono što se zbilo u protekle dve godine, biće zanimljivo videti da li će jedan predstavnik Vlade Republike Srbije moći biti kažnjen za neku značajnu dužnost, a sada idu izbori i ima među njima onih koji su sigurno viđeni kao kandidati za narodne poslanike; da ne pričam o onome što će biti posle, jer posle neki od njih uopšte neće doći do te situacije da budu kandidati za ove funkcije, jer će DOS izbore izgubiti.
Ali, kako da budu kandidati za narodne poslanike, tu sam juče pomenuo primer sudske odluke Vrhovnog suda Srbije kojom je poništena odluka Vlade Republike Srbije o uvođenju prinude uprave u opštini Priboj. Odlukom Vlade suspendovana je lokalna samouprava u opštini Priboj, ne znate još, možda vi i znate, ali oni na koje se odnosi ne znaju, pa vi treba da im prenesete, da znaju da će biti predmet lustracije, dakle, suspendovana su osnovna ljudska prava građana opštine Priboj. Ta vlada, ako zakon bude usvojen, a izgleda da hoće, oni moraju objektivno biti predmet lustracije. Imamo sudsku odluku, a kamoli stav komisije koja će morati to da poštuje.
Naravno, oni koji su predložili ovakav poslovnik o radu Narodne skupštine će biti sigurno lustrirani, jer mnogobrojne izmene koje su činili proteklih dve godine same po sebi govore.
Baš me interesuje šta će biti sa sudijama, jer su i oni predmet ove lustracije, pogotovu sa onim sudijama koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem doprineli da Slobodan Milošević bude kidnapovan i odveden u Hag.
Podsećam, gospodin Milošević je tada bio pritvorenik u Centralnom zatvoru, članom 316. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija predviđeno je da se pritvorenik samo po nalogu organa koji vodi postupak može privremeno izvesti iz zatvora i sprovesti drugim organima. Članom 120. istog zakona propisano je da primenu mere pritvora nadzire predsednik okružnog suda na čijem je području sedište zavoda u kome se izvršava pritvor i članom 321. da se pritvorenik otpušta iz zatvora na osnovu rešenja o ukidanju pritvora i naloga za puštanje iz pritvora, donetih od suda pred kojim se vodi postupak. Članom 192. Zakona o krivičnom postupku propisano je da pritvor određuje istražni sudija nadležnog suda.
Iz citiranih propisa nedvosmisleno proizilazi zaključak da je gospodin Milošević tog dana, 28. juna 2001. godine, imao status pritvorenog lica nad kojim jurisdikciju ima isključivo istražni sudija i sudski organi. Akt Vlade Srbije od 28. juna, kao podzakonski akt koji je bio donet suprotno odluci Saveznog ustavnog suda koja je bila opšteobavezna i izvršna, predstavlja i kršenje tadašnjeg saveznog i republičkog Ustava, brojnih saveznih i republičkih zakona i kao takva nije mogla biti pravni osnov za izručenje gospodina Miloševića.
Ovo pominjem iz prostog razloga što u međuvremenu dvoje sudija koji su svojim činjenjem i nečinjenjem omogućili da do ovog kidnapovanja dođe, čini mi se oboje sudije Vrhovnog suda Srbije...