OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 30.05.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

30.05.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 21:40

  • TAGOVI

  • Osma sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava (pojedinosti) (2003)
  • Glasanje o tačkama Osme sednice Prvog redovnog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Obaveštavam vas u petom minutu.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Nemojte sada da mi skraćujete predviđeno vreme za diskusiju. Šta me to briga? Nisam ćorava, nosim naočare, ali onaj sat vidim odlično. Vidite da naočare držim na nosu.
    Član 12. u poslednjem stavu govori o tome da se obezbeđuje sudska zaštita sloboda i prava zajamčenih i priznatih Ustavom. Kako se obezbeđuje ta sudska zaštita?
    Za početak, stenograme koje imamo sa ovih sednica možemo da uputimo toj novoformiranoj komisiji, komisiji koju ćete formirati na osnovu ovog zakona, pa neka radi po tome sledećih pet godina. Stvarno bi imala šta da radi.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još ko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Poslanici Socijalističke partije Srbije su uložili određeni broj amandmana na ovaj zakon. Poslanici su predložili brisanje određenih članova ovog zakona zato što smatramo da je ovaj zakon apsolutno političkog karaktera, bez obzira na priču podnosioca da zakon gleda u budućnost i sl.
    Odredbe ovog zakona, sadržaji ovog zakona, sve ono što je sadržano u ovom kratkom papiru i to od "a" do "š", govore da je reč o jeftinom političkom marketingu koji ima za cilj da eliminiše političke protivnike, i to naravno pripadnike opozicije. Bez obzira na tu priču, ovo je za nas od sada pa ubuduće. Suština se vidi u odnosu na sadržaj ovog zakona.
    Mi smo predložili brisanje i ovog člana, iako se ovde pominje povreda ljudskih prava posle 1976. godine, kada je naša nekadašnja država ratifikovala ovaj dokument. Moram da kažem da dokumenta koja su usvojena od tata pa naovamo, sve do negde devedesetih godina, a od strane relevantnih međunarodnih organizacija, nisu imala taj negativan prizvuk i negativnu ocenu vezanu za stanje ljudskih prava u Jugoslaviji.
    Kada je krenulo razbijanje Jugoslavije, kada je formirana Savezna Republika Jugoslavija, promenio se ton i to je dobilo apsolutno političku konotaciju.
    Bilo kakav zakon koji treba da utvrdi navodnu krivicu ljudi zbog kršenja ljudskih prava bez odluke suda nije pravovaljan zakon. Bilo ko da bude kažnjen, a da za to ne postoji sudska odluka, to je najflagrantniji vid kršenja ljudskih prava.
    Juče smo, nekoliko puta, pomenuli sve odredbe Ustava Republike Srbije i odredbe Povelje o ljudskim i manjinskim pravima, koje govore o sadržaju ljudskih prava, o obavezama i države i o pravima pojedinca. Naveli smo da je logično da niko ne može biti kažnjen bez relevantne odluke suda. Čuli smo i kolege koje to potkrepljuju, i to vrlo konkretnim podacima.
    Znamo da je ovo objektivno jedan politički dokument. Po sadržaju ovog zakona se vidi da nema drugu suštinu već, na osnovu nekih subjektivnih, friziranih podatka, izriče meru udaljenja pojedinca iz javnog života.
    Mislimo da je ceo zakon loš, da i ovaj član, kao i drugi članovi, ne valja, služi samo kao formalna osnova za zakon.
    Interesuje nas sledeće. Da li će u budućoj primeni ovog zakona biti sankcionisani, pored socijalista, i oni bivši naši članovi ili partneri u Vladi, koji su sada u DOS-u, a koji su 1996-1997. godine napustili Socijalističku partiju Srbije, a sada nam govore o desetogodišnjem diktatorskom režimu?
    Da li će biti oni koji su od 1993. do 1997. godine bili u Vladi Republike Srbije, zajednički sprovodili politiku Vlade, koji su bili gradonačelnici skupština i opština, gradova, sve u ime SPS-a? Da li će i oni biti ili njihovi savetnici, saradnici, koji nam zdušno drže predavanja o moralu, o poštenju? Da li će i oni biti predmet ovog zakona.
    Zakon je čudo, izbori su blizu, a pravda je dostižna. Zakon daje osnov za lustraciju bilo koga, pa ćemo da vidimo kako će se zakon primenjivati. Kršenje ljudskih prava - to je toliko široka kategorija da se može podvesti ko hoće i kad hoće. Spisak ljudi koji su ovde navedeni je tako širok da će malo ko biti izostavljen. Ono što nas interesuje, to je ta selektivnost, pošto znamo da ćemo biti prvi na udaru. Da li će naši bivši članovi i bivši partneri, koji su sada kod vas u DOS-u, gospodine Andriću, da li će oni biti predmet ove lustracije? Vi ste predlagač i nemam koga drugog do vas da pitam ili gospođu Mićić. Morate nam reći.
    (Predsednik: Peti minut.)
    Ako bude bilo potrebno, posle ću da kažem i poimenice, nije to nepoznato. Znamo suštinu, samo da vidimo koji će biti obuhvat zakona.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Nema više prijava za reč o ovom amandmanu.
    Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
    Da li se neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
    Izvolite, podnosilac amandmana, narodna poslanica Gordana Čomić.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
    Dame i gospodo, amanmdan na član 3. stav 2. predviđa da se taj stav 2. člana 3. briše. Trostruka je poruka amandmana koji vam predlažem, da se o njemu izjasnite pozitivno. Član 3, definitivno, definiše ono šta su ljudska prava u smislu ovog zakona ili u najopštijem smislu, a stav 2. kaže: "Ako je utvrđena povreda ljudskih prava posle 23. marta 1976. godine, kao dana stupanja na snagu Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u SFRJ, a postoji suprotnost između odredaba tog pakta i unutrašnjeg prava, primenjivaće se pravila tog pakta".
    Zašto predlažem brisanje ove odredbe? Ponavljam, trostruko. Prvo je da dokažem, dokazivo papirom, zalaganjem za brisanjem ove odredbe, da imamo sluha za primedbe o saglasnosti sa postojećim Ustavom Republike Srbije. Drugo je da pošaljemo poruku da, ako želimo da izbrišemo ovaj član, istovremeno želimo da u budućem ustavu Republike Srbije takva odredba o hijerarhiji akata međunarodnog prava i domaćeg prava bude ustavno određena. Treće je da imam šansu da u par minuta dam svoj dopinos onome što je po argumentaciji ovde jasno definisano kao nerazumevanje kategorije ljudskih prava.
    To je potpuno prirodno za naše društvo i za sistem koji gradimo, ali mi je obaveza, kao nekoga ko pripada vladajućoj većini, da strahove koji postoje zbog nerazumevanja kategorija ljudskih prava, pokušam da razdvajam i na ovaj način. Zakon se najopštije odnosi na ljudska prava čoveka i građanina u društvu koje gradimo i na obavezu svih na javnim poslovima da ta ljudska prava čoveka i građanina uzimaju najozbiljnije u obzir, da se čuvaju njihovog kršenja, ako hoće da se bave javnim poslovima.
    Da, to se odnosi na sve one koji su sada na javni poslovima i na sve one koji će ubuduće biti na javnim poslovima u Republici Srbiji. Normalno je da postoji nepoverenje, jer je to prirodno, pošto je sumnjičavost odlika inteligentnih ljudi, a ovde sedi 250 takvih, da sumnjaju da će primena ovog zakona biti ono što u zakonu piše. Ali, nije normalno da svaki zakon osporavamo na osnovu toga što ne verujemo u sposobnost ljudi na javnim funkcijama u državnim institucijama da zaista sprovode zakone. To je nedostatak samopoštovanja.
    Ono što hoću da uradimo svih nas 250 zajedno, da razvijemo samopoštovnje za sve nas koji odgovaramo za bilo koji javni posao, da ulijemo samopoštovanje drugima koji su na javnim poslovima i da dokažemo da je princip da zakon mora biti jednak za sve, dokaziv u praksi. To je ideja hijerarhije međunarodnih pravnih akata i domaćeg zakonodavstva i zalaganje za primenu međunarodnih pravnih akata u domaćem zakonodavstvu je zalaganje za to da kao društvo i kao država, na osnovu sličnosti, postanemo deo Evropske unije. To je ogroman posao.
    Donošenje ovog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava je jedan kamenčić na dugačkom putu, kojim ćemo hoditi dok zajedno konsenzusom, nadam se, društvenim i političkim, obavljamo poslove pridruživanja integraciji Evropska unija. Svaka sumnjičavost je potrebna, svaka dokazivost od onoga na koga se sumnja od nas je obavezna. Znam da ovo što vam govorim neće služiti kao dokaz, biće i dalje na proveri, ali tome skupštine služe, da se na ovom amandmanu, na drugima koje sam podnela, a svi su u tom duhu, proveri da li zaista hoćemo da budemo u skladu sa postojećim Ustavom, da li ovim hoćemo da damo poruku budućem ustavu i da li smo ljudi koji uvode odgovornost za javne poslove svih onih koji imaju posla sa građankama i građanima Srbije.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Predstavnik predlagača prihvata ovaj amandman.
    Na član 4. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Branislav Vakić i Hranislav Perić.
    Da li se podnosioci amandmana prijavljuju za reč?
    Da, reč ima narodni poslanik Branislav Vakić.
    ...

    Branislav Vakić

    Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podnosim amandman na Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Srpska radikalna stranka predlaže brisanje člana 4. ovog zakona.
    Kako ste baš izabrali 1976. godinu (Međunarodni ženevski pakt o građanskim i političkim pravima), a niste, na primer, pomenuli 1943. godinu - bombardovanje srpskih gradova od strane Angloamerikanaca i ubistvo više desetina hiljada srpskih civila; ili 1946. do 1948. godine - ubistva, hapšenja, otimačina imovine od strane komunista; zatim 1948. godina - Goli otok i ubistvo više hiljada Srba na Golom otoku.
    Danas vlada strah u narodu, jer biti politički neistomišljenik ili reći nešto protiv Vlade i ministara te Vlade je luda hrabrost koja može puno da košta. Kada je danas prisutan okupator u našoj zemlji, zajedno sa domaćim izdajnicima koji kreiraju politiku ove zemlje, strah je neminovan.
    Sedamdeset i osam dana Ameri i njihovi "sateliti" bezrazložno su bombardovali našu zemlju. Više hiljada ljudi je poginulo, više desetina hiljada je osakaćeno, i za to danas niko ne odgovara. Da li je to kršenje ljudskih prava?
    Da li se krše ljudska prava kada se ljudi izbacuju sa posla samo zato što ne pripadaju DOS-u? Rekao bih da je to fašizam. Da li je kršenje ljudskih prava to kada dosmanlija sa nožem u ruci usred bela dana i ispred kućnog praga teško ranjava predsednika Srpske radikalne stranke - mesni odbor "Crvena zvezda" u Nišu?
    Danas u Nišu "na čelu" policije stoji čovek blizak svakom režimu, poznat po batinjanju srpskih dobrovoljaca i poslanika srpskog parlamenta koji su 5. oktobra 1995. godine oblepljivali centar grada letkom na kojem je pisalo: "Dole Milošević, dole srpska vlada" itd. Jedan od svedoka tog nemilog događaja, kada je prebijan narodni poslanik SRS, jeste današnji premijer Srbije gospodin Zoran Živković.
    Nečovek koji je vodio tu akciju po naredbi socijalista i njihovog vođe iz Niša Mileta Ilića ubrzo je smenjen, tj. penzionisan, a dolaskom DOS-a na vlast ponovo postaje prvi čovek policije u Nišu. Pitaju se građani Niša i pripadnici svih političkih partija, gde je tu odgovornost za kršenje ljudskih prava?
    Što se tiče nas poslanika u ovoj skupštini i nama su uskraćena mnoga prava.
    Na primer, kažnjavamo se za izgovorenu reč u ovoj skupštini, nema TV prenosa skupštinskih zasedanja, kao ni poslaničkih pitanja. Narod je nas izabrao da kritikujemo vlast ako ne radi dobro, ali da to vidi i čuje. U doba vlasti komunista, a kasnije i socijalista, poslanici su imali mnogo veća prava da u Skupštini zastupaju interes građana, tj. svojih birača.
    Takođe, svi poslanici ovog parlamenta nemaju ista ljudska prava. Nekoliko poslanika ovog doma nema status zaposlenog lica, tj. nalazi se na birou za zapošljavanje. Ne bi strašno bilo da se ne radi o ljudima sa preko 30 godina radnog staža i više od deset godina aktivnog bavljenja politikom, kao narodni predstavnici u oba parlamenta - saveznom i republičkom.
    Ali, što naš narod kaže "ničija nije gorela do zore" ili "u se i u svoje kljuse".
    Pokrenimo privredu, neka narod radi da bi mogao da živi. Ne verujte okupatoru, jer sve čini da nas uništi kao pravoslavni narod.
    Jednom prilikom u Ivanjici 1943. godine u septembru mesecu general Draža je rekao: "Mi Srbi živimo i umiremo za slobodu. Zbacimo lance i okove." Hvala lepo.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.
    ...

    Hranislav Perić

    Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se član 4. u zakonu o kršenju ljudskih prava briše.
    U članu 4. stoji da će se zakon primenjivati od 23. 3. 1976. godine, a pitam se zašto niste predložili da lustracija obuhvata sve koji su kršili ljudska prava od 1903. godine, ili od 1918. godine ili od 1941. godine.
    Moj predlog je da u zakonu stoji - da će se lustracija sprovoditi od 5. oktobra 2000. godine, jer od tada i počinju da se krše ljudska prava. Narod je gradio zgradu Skupštine, a vi je zapaliste, rušite je. Radnici gradili fabrike po Srbiji, a Vlahović im uzme to i prodaje, a para nema nigde i da li tu ima kršenja ljudskih prava?
    Bio bi dugačak spisak kada bi ga pravili za prethodne dve i po godine, tamo gde su sve kršena ljudska prava. Po ovom što se predlaže u zakonu o korišćenju i kršenju ljudskih prava je da će komisija za ljudska prava zameniti krizne štabove.
    Šta znači to da će se zakon primenjivati od 1976. godine? Razmišljao sam zašto to, pa sam došao do zaključka da ste vi odlučili da se bavite onim što je bilo, a ne budućim vremenima, jer za to nemate rešenja. Već dve i po godine ste na vlasti i još se bavite isključivo ko je šta radio u prethodnom periodu. Moj savet vam je da počnete da radite i da se bavite i razrešavate probleme građana Srbije. Još jedna godina i mandat vam je završen, a vi još niste počeli da radite. Hvala.