OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 30.05.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

30.05.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 21:40

  • TAGOVI

  • Osma sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava (pojedinosti) (2003)
  • Glasanje o tačkama Osme sednice Prvog redovnog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)
    Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospdo, ovaj član je problematičan po pitanju retroaktivnosti i samo ću sa te pozicije da govorim o ovom članu, jer je teško nešto više dodati izlaganju četničkog vojvode Branislava Vakića.
    Odredbe ovog zakona primenjuju se na sva kršenja ljudskih prava, a sve je to posle 23. marta 1976. godine, kao dan stupanja na snagu Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, pod uslovima određenim ovim zakonom.
    U poslednjem članu ovog zakona, u članu 35. pod tačkom (3) kaže se da se ovaj zakon primenjuje 10 godina od dana stupanja na snagu. Znači, ovde nije uobičajeno da se prvo u zakonu, makar i u ovom poslednjem članu gde se govori od kada počinje primena zakona, određuje dokle će on trajati. Možemo da kažemo, ali obično se ne kaže ništa, jer zakon traje dok se ne stavi van snage, odnosno dok se ne donese zakon o prestanku važenja zakona.
    Ne znam šta ste hteli time da kažete, valjda računate na neke godine koje predstoje, a koje treba da budu navodno godine za ulazak u Evropsku uniju. Nesporno je da ovde ima retroaktivnosti, o tome se izjasnio i Odbor, gospodin Hiber je kao predsednik Odbora upravo to rekao, kao potpisnik predlagača rekao je nešto drugo, ali dobro, to je na vašu dušu, vi možete donositi kada hoćete i kakve hoćete zakone, makar i neustavne; donosite zakone sami za sebe, pa će se oni na vas i primenjivati.
    Kako su građani jednaki i u pravima i u dužnostima, mi stalno govorimo o nekim pravima a zaboravljamo na dužnosti građana, pa i onih koji se nalaze na nekim političkim funkcijama, i to liderskim političkim funkcijama, recimo predsednika stranaka ili viđenijih ljudi, poznatih u javnosti i šta ćemo onda sa onima koji su pozivali na dezerterstvo, ima takvih i u vašoj stranci, gospođa Pešić, pa Vojin Dimitrijević, može da se navede plejada, ali neću one koji nisu više među nama. Znte vi na koga se mislim.
    Naročito je zabrinjavajuće za sigurnost pravnog poretka, a sada govorim ovako o ovom članu zakona kao da je zakon uopšte interesantan sa pozicija mogućeg ospstanka, jer on ne može da opstane, on je za nas neprihvatljiv, ali evo da vam kažem šta su dodatni argumenti za ovako nakaradne odredbe zakona. Sudije koje su sudile po zakonima, pa čak i sudije koje budu sudile po ovim vašim zakonima sada, koje ste od 2000. godine naovamo donosili ili ova komisija koja opet bude sudila po ovom zakonu, presuđivala, donosila neke odluke, na stub srama stavljala određene ličnosti, ne rade mimo Ustava.
    Ako je neko sudio po nekom zakonu, kakav god da je taj zakon, on je radio u okviru Ustava i ne može ništa na dušu da mu se stavi, jer on nije mogao da odlučuje da li će neki zakon da primenjuje ili neće ili da ga donosi. Donosila ga je ova skupština, uglavnom su zakoni od strane Vlade prema Skuštini. Znači, Vlada je predlagač i tu može da se traži neka odgovornost, ali Vlada nas nije tukla ovde štapom da mi donosimo neke zakone. Ona nama uputi predlog zakona, naše je da razmotrimo i kažemo hoćemo ili nećemo. Mi smo se ovde pretvorili u servis, mi samo štancujemo zakone onako kako Vlada hoće i to je ono što ne valja, što mi ne znamo šta je naša uloga u državi. Naša uloga je da kontrolišemo Vladu i da krojimo politiku ove države, a Vlada samo da sprovodi tu politiku.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Nema priava.)
    Na član 5. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Milorad Mirčić i Marko Ćulibrk.
    Reč ima narodni poslanik Marko Ćulibrk.
    ...

    Marko Ćulibrk

    Poštovani narodni poslanici, predložio sam da se ovaj član briše, jer ovaj član kao i ceo zakon pokazuje jedno veliko pravno neznanje i ko god je prošao pored pravnog fakulteta zna kako se pravi zakon i šta je pravna norma. Takođe, ovaj zakon pokazuje veliki politički revanšizam prema ljudima u prošlosti. Međutim, takođe pokazuje i velike političke manipulacije za sledeće izbore kojih će biti i to se odnosi na pojedince.
    Ali, mnogo je opasnije što ovaj zakon ima i nameru da ruši institucije koje su veoma važne za Srbiju kao državu. Kao veoma opasan zakon za našu državu, pretvara Srbiju u prokletu avliju u kojoj se mora dokazivati da si nevin. Znači, ne važi pravo da si kriv kada to dokaže sud, nego moraš da dokazuješ da nisi kriv.
    U članu 1. govori se da kršenje ljudskih prava predstavlja krivično delo ili drugo kažnjivo delo. Ovo je jedan protivustavan i protivzakonit princip, jer nečiju krivicu može da utvrdi samo sud. Ovde dolazi do mešanja osnovnih funkcija izvršne vlasti, zakonodavne i sudske, jer neka komisija može da utvrđuje da li je postojalo krivično delo u prošlosti, iako to nije sud utvrdio. Zatim, da zastarelost, koja se strogo reguliše zakonom, ovde više ne važi i ovaj zakon poništava zastarelost. Tačno se zna, stoji u knjizi i u evidenciji kada je neko kažnjavan, za koliko to godina zastareva i kada ko može biti izabran.
    Po zakonima koji su sada važeći, tačno se zna koje funkcije neko ne može da obavlja, ako je odgovarao na bilo koji način pred organima. Takođe, ko će da utvrđuje, ko je izvršilac krivičnog dela, ko je podstrekač, saučesnik, pomagač. Daje se veoma široka lepeza i mogućnost da komisija koja nije ovlašćena da to presuđuje, da li je možda neko prošao, nekoga uvredio i da taj bude osuđen od ove komisije i da ne može da učestvuje na sledećim izborima.
    Veoma je opasan i član 2. koji ima za cilj da se neko lice liši prava koje mu po zakonu pripada ili mu se oteže ostvarenje takvog prava, ili se nekom licu omogući da stekne neko pravo ili koristi koje mu po zakonu ne pripada. Ovaj stav ima za cilj da ruši institucije u Srbiji državi. Ovaj član je uperen protiv univerziteta, protiv fakulteta, protiv sudstva, protiv zdravstvenih ustanova, protiv SANU.
    Jedino fali ovde da ste stavili kako ćete lustrirati i Srpsku pravoslavnu crkvu. Od svih institucija koje su ovde navedene, jedino fali to i baš me interesuje na koji ćete način i to. Vidim da i to na neki način pokušavate i da se mešate u život crkve. Sada će između profesora na fakultetima, lekara u zdravstvenim ustanovama, između sudija, između ljudi u državnim organima da se unese veoma zla krv i da se utvrđuje koji je klan bio u pravu, da li su neka ljudska prava poništena ili nisu.
    Uzmite samo pitanje profesora na fakultetu. Kada jedan profesor treba da odredi ko će od asistenata da preraste u docenta, ima samo jedno mesto, a svi drugi su mogli da kažu da su im oštećena ljudska prava. Uzmite sve ove institucije gde je postojalo pravo svih zaposlenih da konkurišu za stan. Bilo je po 200-300 molbi za stan, a može da dobije samo 10 ili 20 ljudi. Svi će da se žale da im je uskraćeno ljudsko pravo.
    Sa ovim članom 2. i 3. biće skršene srpske institucije i zato predlažem da ovaj zakon, koji ima veoma loše i opasne namere za Srbiju, bude povučen iz dnevnog reda. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Milorad Mirčić

    Srpska radikalna stranka
    U ovom članu nisu sporne samo radnje i zadaci, kako to predlagač kaže, nego je sporno što jedan organ koji se zove komisija preuzima na sebe odgovornost, odnosno preuzima ingerencije sudskih organa, preuzima ingerencije drugih organa koji su po zakonu i po Ustavu ove države jasno definisane, jasno predodređene pojedinim organima, a pogotovo samom podelom vlasti.
    Naime, komisija treba da preispituje ko se, vršeći zadatke i radnje, ogrešio o ljudska prava. Ovde ste, gospodine Andriću, naveli sve funkcije. Naveli ste da načelnik Generalštaba podleže ovome. Gde su vam, gospodine Andriću, iz porodičnih tradicija sekretari komiteta, kada vam je zakon retroaktivan? Gde vam je sekretar Saveza komunista koji nije bio ni poslanik, ni ministar, ni načelnik Generalštaba, ali je i te kako znao da skraćuje ljudska prava, šikanira ljude, određuje zatvore.
    Mogli ste iz porodične tradicije to da čujete, kao što smo mi neki slušali iz svojih porodica priče kako su to vaši radili. Slušali smo upozorenje, ne brinite, deco, roditelji vaši i dedovi su bili nepismeni, ali kada dođu njihova deca pa se školuju onda se pazite. Mi to doživljavamo, to školovala se deca tih sekretara komiteta, tih aparatčika, pored komesara, pa sad nama hoće da vrate koji živimo u Srbiji sve ono što im nisu stigli dedovi i očevi.
    U principu, mene ovaj zakon podseća na onu poučnu priču o tri koverte. Znate, kada novoimenovani direktor dolazi u svoj kabinet, nađe na stolu uputstvo za rad koje sadrži tri koverte. U prvoj koverti piše, okrivi za sve prošlost, kaži da je to crno, da je nikakvo, da je loše, a tvojim dolaskom sve će biti sjajno, sve blistavo, doći će do preporoda. Ako ti ne pomogne ovo, otvori drugi koverat. U drugom kovertu piše, okrivi bivšeg direktora za sve. Ako ti to ne pomogne, otvori treći koverat, a u trećem kovertu, piši nova tri koverta.
    Ovo je vama gospodo drugi koverat. Vi ste otvorili drugi koverat i pokušavate ovakvim predlozima zakona koji su, po samoj svojoj suštini, po činu predloga, protiv prethodnih; pa vi ste kršili ljudska prava, kršite Ustav gospodo, kršite povelju, zašto ste je usvajali, vi ste je usvajali, vaša većina je usvajala. Ta povelja je ušla u novu zajednicu i ona je, hteli vi to ili ne, iznad svih akata. U njoj je definisano jasno.
    Ne, gospodo, vama je stalo da širite strah po Srbiji. Vi živite na bazi straha. Nemojte da živite u zabludi, postoji jedna granica straha kod naroda. Kada se pređe ta granica straha, onda nema više tog zakona, nema više te sile, nema vaše većine koja će Srbiju da smiri. Umesto da nastavite da radite na reformskim zakonima, da izvučete privredu iz krize, ono što ste zatekli, a zatekli ste ideološko jedinstvo.
    U Srbiji je dugo vremena bila rak rana ideološka razlika među nama. Delili smo se dugo na partizane i četnike. Sada se više ne delimo. Sada smo tu postigli jedinstvo. Sada su zajedno unuci i oni koji su bili u partizanima i oni što su u četnicima. Šta vi hoćete sada? Ponovo da delite Srbiju. Ako je ta podela prisutna u vašim glavama, nemojte nas da prisiljavate da razmišljamo kako vaša glava razmišlja. Vaša glava razmišlja po potrebi, kao da je neki kliker u vašoj glavi, pa kada je nagnete pod povoljnim uglom, legne vam taj kliker. Više je ovih trenutaka kada nikako ne može taj kliker da vam legne, kliler koji je u obliku neke sivkaste mase, Milka.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, zatim narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Ova priča o kršenju ljudskih prava je veoma interesantna, zato što pokazuje apsolutno dvostruke aršine predlagača u razmatranju, tretiranju i praktičnom rešavanju ovog pitanja.
    Predlagač je jedan od članova koalicije DOS. Koalicija DOS vrši vlast od 2000. godine na saveznom nivou, a od januara 2001. godine na republičkom nivou. Imali smo, kolega Marko je s pravo predložio da se ovaj član zakona briše. Uostalom, predložili smo da se zakon apsolutno ne prihvati i obrzaložili suštinu i ovog člana.
    Moram reći da smo mi, socijalisti, potpuno ubeđeni da postoje dvostruki aršini. Osetili smo preko svojih leđa šta znači kada se govori o pravu, pravdi i pravičnosti. Kada to govori DOS, da bi neko bio poštovan, mora da radi po zakonu. Zakona nije bilo. Bilo je bezbroj primera kršenja ljudskih prava u protekle dve i po godine, a da se vladajuća koalicija na to nije osvrnula. Bilo je mnogo događaja što je trebalo po službenoj dužnosti da budu predmet rada državnih organa, a to nisu bili.
    Smatram svojom obavezom da podsetim pripadnike skupštinske većine i predlagača o nekim događajima koji nisu bili predmet rada službenih organa, a koji predstavljaju klasične primere kršenja ljudskih prava. Imali smo praktičnu situaciju da nam pripadnici skupštinske većine kažu crno na belo, ima ljudi svedoka, zakon je istina, sve, i videćete kada bude zakon o ekstraprofitu, prvi predmet primene ovog zakona biće članovi DOS-a i nabrojani ljudi ti i ti. Neću korektnosti radi, pošto nema gospodina Đelića, a da je on tu rekao bih mu koje je ljude pomenuo kada nam je pričao o ekstraprofitu i koji ljudi iz DOS-a treba da budu predmet zakona o ekstraprofitu i naravno kada je zakon donesen, kada je počela primena, njih nigde nije bilo.
    To kada on dođe, što se kaže face to face, koga je pomenuo, a da nam objasni zašto nije predmet ekstraprofita, pošto su eto kao socijalisti i njihovi partneri stekli veliko bogatstvo, a pripadnici tadašnje opozicije, a sadašnje vlasti, su radili u izuzetno teškim uslovima, nisu imali kore hleba i stekli ogromno bogatstvo.
    Znači, kolega Ćulibrk predložio je brisanje ovog člana, iz prostog razloga što smatramo da pravda, bar u tumačenju predlagača, apsolutno ima dvostruke aršine. Nama se od 5. oktobra pa naovamo desilo jako mnogo loših, a videli smo da država ne želi da interveniše po službenoj dužnosti.
    Zatim, 5. i 6. oktobra 2000. godine napadnuto je sedište Gradskog odbora SPS Beograda, bilo je meta divljačkog uništavanja imovine i arhivske građe i mesto neviđenog vandalizma. Sedište stranke je prvo detaljno opljačkano, zatim demolirano, a potom zapaljeno, tako da su dva puta intervenisale vatrogasne ekipe grada Beograda.
    Istog dana se desio upad u prostorije SPS-a u Paliluli, Starom Gradu, Zvezdari, uz otimanje celokupnog inventara i opreme. Kancelarijski nameštaj je uništen, a ukradena kompjuterska oprema. U Priboju su razvaljena vrata i polomljeni prozori, u Arilju polomljeni prozori, u Užicu odneta vredna oprema, u Ljigu zauzete prostorije stranke i vredna oprema odneta, a potom demoliran nameštaj i prozori.
    U Lajkovcu su demolirane prostorije partije, u Osečini bačena ručna bomba u dvorište privatne kuće predsednika lokalne organizacije SPS-a, u Nišu napadnuto sedište Gradskog odbora, polomljena stakla, u Ražnju uništeno službeno vozilo stranke, u Svrljigu fizički napadnuti funkcioneri, u Pirotu i Dimitrovgradu polomljeni prozori, u Smederevu demolirana i opljačkana oprema, u Čačku kod kolege Baralića aktivisti DOS-a provalili u zgradu i opljačkali deo opreme iz TV studija "S", koji je u vlasništvu SPS-a.
    U vezi svega ovoga smo upoznali državne organe i njima nije ništa od ovoga nepoznato. O ovome smo obavestili i OEBS proleća 2001. godine, da vidi kako demokratska vlast vrši, sprovodi zakone i kako ima isti odnos prema svima i onda neko dođe i počne da nas ubeđuje - znate, ovo se odnosi na sve, ovo se odnosi na sadašnje, ovo se odnosi na buduće. Nemojte molim vas, nismo deca. Zakon ne treba prihvatiti.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.       
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Drugo poglavlje zakona, koje se tiče oblika i vidova kršenja ljudskih prava kao osnov odgovornosti, govori o opštim oblicima kršenja ljudskih prava, posebnim oblicima kršenja ljudskih prava, vređanjem prava na privatnost i posebnim oblicima kršenja ljudskih prava povredom pravne jednakosti.
    Što se ovog prvog tiče, što se odnosi na član 5, samo bih pročitala član 45. Ustava koji kaže: "Jamči se sloboda savesti, misli i javnog izražavanja mišljenja". Ko meni može da zabrani bilo gde, ovde u parlamentu, na ulici, na tribini, na mitingu, kao građaninu, a posebno kao narodnom poslaniku, da kažem šta mislim, a pored toga što je Ustavom predviđeno da svaki građanin ima pravo da kritikuje državne organe.
    Normalno je da kada opozicioni političar javno iznosi svoje mišljenje, on gleda što ubojitije da pogodi u srce političkog protivnika, odnosno nosioca vlasti. Ništa normalnije od toga nema, ali kada mi tako govorimo, a pogotovo mi srpski radikali, onda krenu naslovi u novinama da smo fašistička organizacija, da smo kriminalna organizacija, da smo inspiratori zločina.
    To što se tako govori ima i konkretne posledice, koje se ogledaju u tome da je nekome povređeno pravo na život, pa sada pitam zaista da li se možda na takvo kršenje ustavnih prava misli kada se predlaže ovakav zakon, mada sve to može da potpadne i pod odgovornost po ovom našem važećem Krivičnom zakonu, što bi mi bilo mnogo milije, jer mislim da dan zatvora teže pada nego objavljivanje u "Službenom glasniku" toga da je neko takav i takav, a zna se ko je onaj koji je to iskonstruisao. Javnost to vrlo dobro zna.
    Ova tačka 1. pre svega, čini mi se, zbog ove poslednje rečenice - ili čije izvršenje nije sprečio u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima - može da kači Dušana Mihajlovića. Upozorenje da postoji opasnost od atentata na premijera, a da pri tom ne preduzme sve odgovarajuće mere, govori da je znao, ali nije sprečio u skladu sa svojim ovlašćenjima i eno ga još uvek ministar u Vladi Srbije. Možda ga ova vlada zbog toga neće lustrirati, ali ako se ispostavi da je on odgovoran za to, mi koji smo vaši politički protivnici, kada budemo bili u situaciji da vršimo vlast, mi ćemo ga pozvati na odgovornost zbog toga što je ubijen premijer Đinđić. U to budite ubeđeni.
    Tačka 3 - ima za cilj da utiče na državni organ, organizaciju, preduzeće ili drugo pravno lice da donese odluku ili preduzme radnju kojom se građani dovode u neravnopravan položaj ili da utiču na ishod sudskog ili upravnog postupka. Ne znam koliko bi vremena trebalo toj komisiji da istraži koliko se Vladan Batić ili Čeda Jovanović mešaju u rad pravosudnih organa. Ove dve komisije, koje ćete vi imati, ovaj broj ljudi može da radi danonoćno.
    Sada se postavlja pitanje kako će taj Vrhovni sud da funkcioniše bez dvojice sudija Vrhovnog suda, koji će morati neprestano ovo da rade; ili kako će Ustavni sud da radi ukoliko dvojica članova Ustavnog suda budu neprestano u ovoj komisiji. Mnogo ste se opasnih stvari dotakli. Namera vam je skrivena, nama doduše jasna, ali nije dobar način da ovako radite, jer stalno započinjemo nešto što se onda lančanom reakcijom pretvara u nešto što može da bude ogromno zlo.