Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam jedan, u logičkom nizu, amandman na član 12. zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, kako vi govorite - lustracija. No, pokušaću da izbegnem tu reč, jer mogu da napravim lapsus pa da kažem "lusterizacija" ili nešto slično, jer upravo zakon na to liči.
Naime, ne poštujući, inače, aršine - jednako za sve građane Srbije, a posebno ne za sve političke stranke, dakle, Krivični zakon, zatim Ustav i sve ostalo, važeći zakon se jednostavno primenjuje onda kako odgovara DOS-ovskoj većini i vlasti u ovoj državi, a kada su u pitanju ostali građani koji nisu bliski ovoj vlasti, onda se on primenjuje selektivno odnosno onako kako odgovara većini u ovom narodnom parlamentu i u Vladi Republike Srbije.
S obzirom na kratkoću vremena, meni bi trebalo za ovaj amandman mnogo duže od pet minuta, pa ću samo nekoliko aspekata da iznesem na član 12. ovog zakona koji govori o učesnicima u postupku, dakle o licima na koje se odnosi kršenje ljudskih prava.
Moram odmah da vam priznam, već samim izlaskom imam neki strah, strepnju, zebnju, sav treperim kad izađem ovde, ne znam šta će mi se dogoditi, jer nije ovde prvi slučaj bio da se, iako govorim, dakle, o dnevnom redu, temi, da mi se uskraćuje mogućnost da iznesem ono što mi Ustav daje za pravo.
U Ustavu se kaže da narodni poslanik zastupa svoja politička prava, stavove itd, što je zapisano u članu 77. Ustava Republike Srbije. U istom članu u stavu 2. se kaže da narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost za izraženo mišljenje ili glas u Narodnoj skupštini, a posebno ne može biti kažnjavan.
Šta se dešava? Ovde se kažnjavaju narodni poslanici.
Govoriću upravo sa tog aspekta, jer nemam vremena da govorim o svim ovde navedenim zaštićenim, amnestiranim od onih drugih zakona, koji su doneti ovde, u Narodnoj skupštini Srbije, dakle o ministrima koji su ovde bili pominjani, a protiv kojih su bile podnošene krivične prijave, ali nikakve sankcije nisu snosili. Dakle, očigledno je da i ovaj zakon ima nameru i namenu da se selektivno primenjuje protiv političkih neistomišljenika.
U članu 12. se govori o tome da se lice ispituje pred Komisijom za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, a Komisiju će formirati ova skupštinska većina, dakle, DOS-ovska mašinerija. Iz toga proizlazi da će oni ocenjivati ko je kršio ljudska prava, imaće mogućnosti da amnestiraju određene, koji su to zaista i činili, ali pripadaju njihovoj - DOS-ovskoj većini.
Zbog svega toga, predložio bih da se ne prihvati ovaj zakon. Ako se upravo bude primenjivao, na taj način bi predsednik Narodne skupštine prvo morao biti lustriran, a upravo zbog toga što je na prvom mestu ovo što sam rekao oko kršenja ljudskih prava narodnih poslanika, a što je sasvim evidentno. Šta će očekivati ostali građani, ako narodni poslanici, koji imaju imunitet, doživljavaju takve stvari da se čak i njihov život dovodi u pitanje za govornicom Narodne skupštine.