OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 30.05.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

30.05.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 21:40

OBRAĆANJA

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Amandman na član 15, čije brisanje tražimo, još jedan je pokušaj da na vreme ubedimo predlagača da odustane od ove sulude ideje, jer će izbori lustrirati Građanski savez. Građanski savez, ako se ne prikači opet uz Demokratsku stranku, neće proći cenzus, to je sigurno, vi politički nikada niste ni postojali. Prema tome, ne treba lustracija, svi oni i slični vama, sa tim političkim kapacitetom, biće lustrirani od strane naroda, samo što štetne posledice mogu da vuku i ovi koji su vas do sada vukli na leđima.
Prema licu koje je kandidat za položaj iz člana 11. ovog zakona, sprovodi se prethodni postupak lustracije. Taj prethodni postupak lustracije podrazumeva da organi i organizacije nadležni za kandidovanje, izbor i postavljenje određenih kategorija lica koja su navedena u članu 11, obavezuju te organe da, bez odlaganja, podnesu zahtev za proveru kršenja ljudskih prava. Možete da zamislite koji je to broj ljudi, posle ili pre lokalnih izbora, koji moraju da budu na proveri.
Zamislite, promeni se vlast, pa normalno menjaju se i direktori javnih preduzeća, menjaju se mnogi drugi nosioci nekih važnih funkcija, to je svugde u svetu tako - promeni se vlast, menja se cela administracija. Kod nas to još uvek nije uzelo toliko maha, ali pošto ćemo u evropske integracije, pošto imamo kao primer Ameriku za mnogo štošta, posle sledećih izbora moraće izgleda celokupna administracija DOS-a da spakuje kofere.
Pravi se takva klima, iako to nije potrebno, jer birokratiju, kakva god da je, treba na izvestan način negovati i profesionalizovati, da ona ostaje u suštini ista, bez obzira ko na vlast dolazi, a oni ljudi koji vuku osnovne konce, vezane za sprovođenje neke politike, naravno su promenljivi. Možda je to razlog što ovde niste išli do nivoa lokalne vlasti u smislu načelnika službi, načelnika odeljenja, nego ste se zadržali na sekretaru skupštine opštine, pretpostavljam da vam je to razlog.
Ali, kada je u pitanju provera za lica iz tačke 1, 2, 4. i 14. člana 11, a to su poslanici, to je predsednik Republike, gradonačelnik, predsednik i zamenik predsednika opštine, kao i guverner i viceguverner, onda je ta provera po službenoj dužnosti.
Znači, jedna politička partija podnese listu kandidata, ako ih bude 250, ta lista ide na proveru i onda onaj ko organizuje izbore procenjuje koliki kapacitet koja osoba sa liste sa sobom nosi, koliko birača, u zavisnosti, naravno, i od broja birača na nekom delu te izborne jedinice. Nije isto, recimo, Beograd i Babušnica, zavisi odakle dolazi. Naravno, pokušava da koriguje tu listu i koriguje onako kako njoj odgovara.
Mi već sada čujemo kakav izborni zakon pripremate i koliko nas godina vraćate unazad i nismo daleko od toga da doživimo one izbore, kao kada sam, recimo, prvi put glasala 1974. godine, pa je bilo ponuđeno upravo onoliko kandidata koliko se biralo, pa pošto mi nije bilo jasno šta tu treba da izaberem, moj otac mi je to objasnio - Gordana, samo uzmeš i zaokružiš sve. To su bili ti demokratski izbori kojima sam prvi put pristupila, a nadam se da više nećemo imati prilike da na takav način glasamo. Zato mislim da nije dobro da na ovakav način prethodno ispitujete poslaničke liste koje će izaći na izbore.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 16. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Milovan Radovanović i Hranislav Perić.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Milovan Radovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke, u nameri da vas spreči u donošenju ovog zakona, podnela je i na član 16. amandman kojim se traži brisanje celog ovog člana. Namera nam je naravno da pokušamo da vas sprečimo da donesete ovaj zakon koji je, pre svega, nedemokratski, a protivan je našem pravnom poretku, našem pravnom sistemu, protivan je odredbama kako Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, tako i Ustavu Srbije koji reguliše pitanja poštovanja ljudskih prava od člana 11. do člana 55.
Vaš Predlog zakona je protivan i Međunarodnom paktu o ljudskim i političkim pravima, kao i Povelji o ljudskim i političkim pravima i građanskim slobodama. Nas u Srpskoj radikalnoj stranci, ako se pri utvrđivanju istine polazi od činjenice kada se utvrđuje istina i argumenata, ne plaši vaša namera da, pre svega, pokušate da sprečite neke opozicione stranke, pre svega SRS i pojedince u SRS, da voljom naroda, nadam se na nekim slobodnim izborima, dođu na vlast i zauzmu značajno učešće u parlamentu Srbije i na odgovornim funkcijama, kako u izvršnoj, tako i u zakonodavnoj vlasti. Nas plaši vaša namera koju ćete sprovoditi protivno pravnom poretku, protivnom pravnom sistemu, protivu istine i protivu pravde.
Konkretno, što se tiče odredaba ovog člana 16. Predloga zakona, koji tretira postupak koji se pokreće pred većem komisije, što je po meni neka vrsta svojevrsnog politbiroa u jednopartijskom sistemu, veće komisije vrši proveru uvidom u spise Bezbedonosno-informativne agencije ili neke druge odgovarajuće službe, u sudske spise, spise drugih državnih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja.
Sada vi, koji ste se jednostavno usudili da podnesete ovakav zakon, da li smatrate, da li ste razmišljali o tome da ćete uvidom u spise BIA naići na trag koji govori o činjenju i nečinjenju Dušana Mihajlovića, sadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, u vreme kada je radio i bio u državnoj bezbednosti, pa i kasnije, kao i pojedinih ljudi BIA-e.
Da li vi smatrate, pogotovo vi iz Građanskog saveza Srbije, kada budete došli do spisa BIA, ranije državne bezbednosti, kakva je šifra pod nazivom "Sokrat", koja je vezana za Gorana Svilanovića? Verujem da je on u početku radio kao špijun državne bezbednosti pod pritiskom, zaista verujem u to. Ali, kasnije mu je to prešlo u svojevrsnu naviku, maltene i zadovoljstvo.
Da li ćete i u tome naći argumentaciju za lustriranje tih ljudi? Ili, kada naiđete na spise BIA i Državne bezbednosti sa podacima o ponašanju Nebojše Čovića, o uzimanju, da ne kažem otimanju i krađi postrojenja Fabrike čepova u Belom Manastiru, njenog ilegalnog unošenja u Srbiju i prodaju kasnije u Bugarskoj. Protivzakonito i protivpravno poslovanje, kako vi kažete FMP "Trade".
(Predsednik: Ističe peti minut.)
I mnoge druge činjenice. Kada uđete u proveru sudskih spisa za sadašnjeg premijera Srbije Zorana Živkovića, gde postoji presuda suda, po kojoj se obavezuje firma "Tehnomedik", čiji je on bio vlasnik, da vrati dugovanje "Elektronskoj industriji" od 75.000 maraka, to je tako ostalo neizvršeno, kao i drugim firmama u Aleksincu, za koje znam, ja sam u Aleksincu i znam poslodavce kojima je on dugovao. Da li ćete tu izvršiti lustraciju?
Vi u Demokratskoj stranci treba da brinete i da razmišljate o posledicama ovog zakona. Verujte mi mnoge od vas će pogoditi upravo odredbe ovog zakona.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još ko prijavio za reč o ovom amandmanu?
Za reč se prijavio narodni poslanik Hranislav Perić.

Hranislav Perić

Dame i gospodo narodni poslanici, naš predlog je da se član 16. briše, a rekao bih i razloge. Predloženi princip rada komisije ima elemente i optužbe i odbrane, kao i presude, što podseća na klasični metod rada koji je karakterističan za srednji vek.
Član 16. Predloga zakona govori o kršenju ljudskih prava i predviđa obaveze komisije posle pokretanja postupka - da izvrši proveru da li su lica iz člana 11. kršila ljudska prava. Komisija, na osnovu izvršene provere, pismeno i u roku od sedam dana po okončanju provere, obaveštava organ i organizacije, kao i kandidata o tome da li je kandidat za funkciju kršio ljudska prava. Komisija završava postupak i svako za koga se proceni da može da obavlja tu funkciju, a iz redova je opozicije, obavezno će dobiti da je kršio ljudska prava.
Pošto je ovaj zakon predložio Građanski savez, jedino toj stranci odgovara ovaj zakon o kršenju ljudskih prava, jer kada bi svima mogli da zabrane da se kandiduju za funkcije, za njih bi to bilo najbolje, na taj način bi jedino mogli da dođu do određenih funkcija. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem.
Ima li još ko da se javlja za reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Posle pokrenutog postupka odnosno još u okviru prethodnog postupka, ta preka komisija, preki sud, trebalo bi kao jedno veće, obzirom da je tako zamišljeno da radi, da ispituje odgovornost za kršenje ljudskih prava, morala bi da izvrši proveru da li su lica iz člana 11. ovog zakona kršila ljudska prava. Kako će da izvrši tu proveru? Uvidom u spise BIA-e, ili ranije DB-a, ili ranije OZNE i ne znam dokle još idu, ali mogu da koriste i spise drugih državnih organa i organizacija.
Možda ste vi, a verujem da jeste, iskoristili tu priliku da izvršite uvid u vaše fajlove kod BIA, da vidite šta tamo o vama piše. Moguće je da je tu mnogo toga sklonjeno. Niko od vas ne zna šta od toga ponovo može da se nađe u tim fasciklama, u vašim dosijeima.
Mene, iskreno vam to govorim, nikada nije interesovalo, niti je ijedan član Srpske radikalne stranike ikada otišao, čak ni onda kada je mogao da izvrši uvid u tu dokumentaciju, da pogledam šta u toj dokumentaciji piše. Mi znamo ko smo i šta smo. Tamo mogu da napišu šta god hoće. To ne može da bude dokaz ni za šta: ili priznajemo sve to što u dosijeima postoji, ili ne priznajemo.
Ne možemo čas da se ograđujemo od toga, da to čak ni na sudu ne smatramo materijalnim dokazom u redovnom postupku pred redovnim sudovima, a onda nam ovde, u takođe nekom ovdašnjem parasuđenju, te informacije i ta dokumentacija iz Bezbednosno-informativne agencije ostaje kao jedini dokaz i jedini dokument na osnovu koga možemo nekog da žigošemo.
Iskreno vam savetujem da to ne radite, već da pustite da Bezbednosno-informativna agencija radi svoj posao onako kako ga radi. Postoji čovek koji je odgovoran za vođenje Bezbednosno-informativne agencije, postoji ministar unutrašnjih poslova, koji je takođe odgovoran za sve ono što se u okviru te službe i redovnog sastava MUP-a radi. Nema potrebe da se mi uplićemo u to i da sada iniciramo pojavu, masovnu pojavu nekakvih novih žbirova koji bi raznorazne laži o svima koji nešto znače u javnom životu, počev od estradnih zvezda pa, eto, do predsednika države, otišli i tasterisali Bezbednosno-informativnoj agenciji.
Videli ste nakon uvođenja vanrednog stanja, MUP je čak otvorio jedan sajt preko koga svako može da prijavi neko navodno krivično delo. To je samo iniciralo da komšija komšiju počne da optužuje za sve i svašta, za raznorazne sumnje: video sam ga da je izneo šest kesa đubreta, a onaj je to gomilao nedelju dana, nije iznosio redovno, pa je verovatno kod njega (po mišljenju onog prvog komšije) neko od onih monstruoznih ubica ili ko zna čega još.
To je zaluđivanje, koje državu može da košta veoma mnogo, a trebalo bi da idemo ka tome da se sve to uprosti, da taj posao rade profesionalci. Svima je nama jasno da to neko mora da radi i da to neko treba da radi, ali ne na ovakav način kako ste vi to zamislili.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih podnosilaca javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Kolega Andrić me je pitao "zašto". Odgovorio sam mu - "zbog dosijea".
Naime, i na sednici Odbora za pravosuđe, razgovarajući o ovom zakonu, postavio sam pitanje i dobio odgovor od profesora Hibera. Moram da kažem i vama ono što sam tada čuo od profesora Hibera.
Suština ovog zakona i celog postupka lustracije i ispitivanja odgovornosti zasniva se na dokumentima Bezbednosno-informativne agencije. Tada nisam dobio odgovor, bar ne odgovor kojim bih bio zadovoljan, na moje postavljeno pitanje: "Da li se može verovati dokumentima Agencije?".
Bez obzira na to što smo mi socijalisti apsolutno protiv ovog zakona, jer smatramo da je on politički zakon, sa apsolutno prisutnom notom revanšizma, postavio sam sledeće pitanje: Ako se to stvarno želelo, zašto se to nije uradilo 2000. godine, nego 2003. godine, sa 30 i nešto meseci zakašnjenja? Da je to urađeno 2000. godine ko zna do čega bi se došlo?
Verujte mi na reč, voleo bih da su tada dokumenta bila otvorena i da smo imali mogućnost da vidimo šta je sve u tim arhivama Službe državne bezbednosti, ko je šta radio, ko je naređivao, ko je pomagao itd. Ovo bih voleo i zbog toga što se u stavu (4) ovog člana govori o licima koja su inicirala, naređivala i svojim obaveštenjima i na drugi način učestvovala u kršenju ljudskih prava.
Bilo bi zanimljivo videti ko su sve ljudi koji su radili sa Službom državne bezbednosti. Na koji način su radili, koga su potkazivali, u kojim kršenjima ljudskih prava su učestvovali, na koji način. Mislim da bi to tada, možda, imalo nekog smisla.
Sada, posle dve i po godine, u to sam potpuno ubeđen, a imam pravo da sumnjam, dokumenta nisu validna, očigledno je da je bilo više čišćenja tih dokumenata, da tako kažem. Uostalom, od profesora Hibera sam čuo jedan izraz "zagađena dokumenta". To znači da je neko menjao njihov sadržaj, verovatno je oduzimao i dodavao ono što odgovara ili što bi odgovaralo sadržaju tog dokumenta.
U svakom slučaju, verovatno je da je jedan broj dokumenata, odnosno dosijea brisan, a sve ukazuje na to da je ta priča o lustraciji i kršenju ljudskih prava vezana za odgovornost pojedinca, da će to biti apsolutno subjektivnog karaktera, odnosno za onog ko ne treba da bude predmet lustracije dosije će biti očišćen ili uništen, a za onoga ko treba da bude predmet lustracije sigurno je da će dosije biti zagađen u tom drugom, pozitivnom smislu.
Iz tog razloga smo mi i predložili da se ovaj član briše, prevashodno što smatramo da, prvo, zakon ne valja, a iz ovog člana se vidi na kojim dokumentima će se graditi postupak lustracije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Predlagač akta prihvata amandman.
Na član 17. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vitomir Plužarević i Golub Rajić.
Da li podnosioci amandmana žele reč?
Narodni poslanik Golub Rajić, pa narodni poslanik Vitomir Plužarević.