Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, u kome tražim da se član 21. briše.
Motivacija podnošenja amandmana sadrži se u mišljenju nas srpskih radikala da Predlog ovog zakona ne sadrži u sebi ničega dobrog, ničega pozitivnog i da mu je elementarna funkcija - eliminacija političkih protivnika.
Predlagač zakona bi trebalo da me ubedi i argumentima, a i svojim autoritetom, da je ozbiljan, relevantan, da je od ugleda, da je od autoriteta.
Analizom predlagača, a nije mi bilo teško, dolazim do saznanja da je to minorna politička stranka koja je, izlazeći sama na izbore, osvojila 0,05% glasova, što svakako treba respektovati. Kadrovski izuzetno jaka - Nataša Mićić, Goran Svilanović, Gašo Knežević i stranka koja ima snažnu podršku Demokratske stranke i stranih nalogodavaca koji ne misle dobro građanima Srbije.
Za donošenje ovog zakona nema ustavnog osnova. Za uređivanje oblasti koju predlagači nazivaju lustracijom, iz gotovo svih odredbi Ustava Republike Srbije proizilazi da je pravno nemoguće urediti lustraciju na način kako to predlažu poslanici Građanskog saveza Srbije. Mene bi pre ovo moglo da asocira na frustraciju predlagača i predstavnika DOS-manlijske vlasti, a ne na lustraciju.
Narodna skupština Republike Srbije ima priliku da uđe u istoriju beščašća ukoliko bi izglasala ovu nakaradnu tvorevinu, kojom bi omogućila...
(Predsedavajuća: Molim da, poštujući Poslovnik, bar neku rečenicu kažete o sadržaju amandmana.)
Upravo o tome govorim.
(Predsedavajuća: Upozoravam vas na obavezu da u raspravi u pojedinostima govornik za govornicom, sa slobodom argumentacije, govori o sadržaju amandmana. Završava se treći minut, a niste rekli ni jednu rečenicu o sadržaju vašeg amandmana.)
Smatram da je zakon nakaradan.
(Predsedavajuća: Upozoravam vas da imate obavezu da poštujete Poslovnik.)
One političke stranke koje na terenu ne postoje, koje nemaju uporišta u biračkom telu, žele da eliminišu političke protivnike za "zelenim stolom", jer znaju da na samom terenu nemaju nikakve šanse.
Svi oni koji su nacionalno svesni, svoje nacije, istorije, tradicije, vere i kulture, svi oni kojima je otadžbina Srbija iznad svega, nisu po volji...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, upozoravam vas da vi postanete svesni obaveza iz Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.)
(Samo malo strpljenja, pa ćete shvatiti suštinu amandmana.) ...nisu po volji nalogodavaca iz inostranstva i samo zbog toga ovaj predlog zakona treba da zabrani i onemogući njihovo delovanje. Ovim predlogom zakona otpočinje proces desrbifikacije.

Narodni poslaniče, izričem vam opomenu, ovo je rasprava u pojedinostima, a ne načelna rasprava. Imali ste pet sati vremena za načelnu raspravu. Molim vas, u nastavku imate još minut i 30 sekundi, razgovarajte o sadržaju amandmana. Izvolite.

To je potiskivanje svega što verno reprezentuje volju srpskog naroda. Poređenje sa fašističkom Nemačkom, kroz ideju o denacifikaciji, vređa i ponos, i čast i ime Srbinovo. U Narodnoj skupštini sede narodni poslanici, nosioci različitih političkih opcija i ideologija. Postoje oni kojima je majka Srbija iznad svakog interesa. Poučeni primerima svojih predaka nastavljaju putem kome su granice obeležene grobovima i kostima pradedova. Postoje i oni drugi kojima je uzor "šaka srebrnjaka".
Mi, srpski radikali, poučeni primerom dr Vojislava Šešelja, znamo da su istina, pravda, sloboda i otadžbina najviše moralne vrednosti za koje se srpski radikal rađa, živi i umire.
(Gromoglasni aplauz poslanika Srpske radikalne stranke.)

Narodnom poslaniku Draganu Čoliću izričem i drugu opomenu.
Da li još ko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne želi.)
Na član 21. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Predlagač akta je prihvatio amandman, kao amandman koji sledi posle prethodno prihvaćenog amandmana.
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, predložio sam da se član 22. briše.
Članom 22. je predviđeno da veće komisije i komisija u postupanju u pojedinačnim pravnim stvarima primenjuju pravila Zakonika o krivičnom postupku. Zakon o krivičnom postupku zna se ko je ovlašćen da primenjuje.
Mislim da je malo suludo, da je protivpravno i da je protiv svih pravničkih normi da to radi neka komisija i da toj komisiji kao dokazni materijal služe informacije koje joj je dostavila BIA, odnosno bivša Služba državne bezbednosti. Te informacije su nabavljene na neustavan i nezakonit način. To što je nešto na neustavan i nezakonit način nabavljeno, a u čiju verodostojnost treba da sumnjamo, treba da posluži nekoj komisiji, koja će u nekom postupku da lustrira neku ličnost.
Što se tiče iskrenosti predlagača zakona, možemo da vidimo kakva je i kolika je samim činom predlaganja članova komisije. Po predlogu predlagača članovi komisije treba da budu i dva člana Ustavnog suda. Videli smo kako naš Ustavni sud donosi odluke. To znači da je izgubio sudsku nezavisnost, da nema cilj da očuva Ustav onakvim kakav je, već se isključivo intrumentalizuje u političke svrhe, a za šta su dokaz sada i ovi mandati.
Dalje, tu su i dva člana komisije "istaknuti pravni stručnjaci". Od ovoga "pravni stručnjaci", što danas u Srbiji ima istaknutih, toga neće da se prihvate. Toga mogu da se prihvate neki anonimusi.
Zatim, tu su i dva člana komisije narodni poslanici koji, po Predlogu zakona, treba da budu i diplomirani pravnici. Verovatno je predlagač zakona mislio da to bude, na primer, kolega Bojan Pajtić, koga, kako sada vidim, ova rasprava uopšte ne interesuje. Smatram da on uopšte nije kvlaifikovan, bez obzira na to što je magistar prava, da se ovakvim poslom bavi. Gospodin Pajtić, od kada je na mestu predsednika poslaničke grupe DOS-a i predsednika Zakonodavnog odbora, sve vreme krši Ustav.
Malo mi je čudno da jedan magistar prava, kako se on predstavlja, kaže da se Ustav može promeniti odlukom ove skupštine, i to odlukom apsolutne većine. Ustavom je predviđeno da je za promenu Ustava potrebna dvotrećinska većina. Zatim, gospodin Pajtić izlazi i, kao da mu to nije dosta, kaže da je na referendumu za promenu Ustava potrebno da glasa samo jedna polovina od ukupnog broja birača, mada u samom Ustavu jasno piše da se Ustav može menjati na referendumu ako za promenu glasa 50% plus jedan birač od ukupnog broja upisanih birača. Sada me ubedite da taj gospodin ima bilo kakve veze sa pravom.
Iz svega ovoga može da se zaključi da je jedan ovakav zakonski predlog, sa komisijom koja treba da odlučuje, nastao iz jednog jedinog razloga, a to je da se sa političke scene eliminišu protivnici jednoj maloj stranci koja na izborima ne može da prebaci ni jedan posto. Čudi me što pojedine političke partije, kao što je Demokratska stranka, koje su dosta upletene baš u periodu od 1991. do 1998. godine, dozvoljavaju da budu ucenjene od jedne tako male i politički beznačajne partije.

Da li još ko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Postavlja se pitanje da li je ovo upravni postupak, da li je ovo prekršajni postupak ili da li ovo može da budu krivični postupak. Upravni postupak svakako nije - ne primenjuju se pravila Zakona o opštem upravnom postupku. Prekršajni postupak nije takođe, jer postoji Zakon o prekršajima. Ne može da bude ni krivični postupak jer nema sve elemente krivičnog postupka, a tačno se zna za šta se krivični postupak sprovodi - za krivična dela.
Ako govorimo o krivičnom postupku, trebalo bi da nam bude jasno da je ovo jedno od krivičnih dela, a ono nije ovako ovde kvalifikovano, niti postoji sankcija koja je ovde jasno definisana, sem što se ne dozvoljava učešće u političkom životu određenim licima koja bi ova komisija eventualno proglasila kao lica koja su kršila ustavna prava građana.
Prema tome, potpuno je nepravilno utvrđeno, nedopustivo je da se primenjuje Zakon o krivičnom postupku na jednu ovakvu materiju koja za svoj predmet ima lustraciju.
Imamo komisiju koja donosi neku odluku. U međuvremenu, nemamo mogućnost da čovek traži izvođenje nekih dokaza, da predlaže neke svedoke, da se na adekvatan način brani, ne može da suspenduje sve ono što mu je u ličnom dosijeu Bezbednosno-informativne agencije stavljeno na dušu. Postoji samo slobodno uverenje članova komisije, koji su partijski činovnici, da odluče onako kako je to po želji onoga ko je delegirao ili izabrao ove članove komisije.
Istini za volju, sumnjam da će, čak i ako danas ovaj zakon bude izglasan u Narodnoj skupštini, postojati konsenzus kod većine u ovoj Narodnoj skupštini, pre svega tu mislim na vladajuću većinu, kod izbora članova ove komisije. Videli ste koja je diskusija bila i kada smo birali članove Radiodifuznog saveta, koji su birani nekako po istim principima: predlažu se po dvojica, pa ko dobije više glasova, pa je oko toga ispalo sve i svašta. Zamislite kada budemo predlagali ovde, tj. kada v.d. predsednika države bude predlagao ove članove, koliko će to žučne diskusije izazavati, ne samo predstavnika opozicije nego pre svega predstavnika vladajuće većine.
Odgovorno vam tvrdim nikada ovu komisiju nećete izglasati. Nikada ovaj zakon neće moći da se primeni.
U određenom političkom trenutku verovatno vam ovaj zakon zbog nečega treba. Da li zbog daljih ucena, daljih pretnji, da li je to signal opozicionim partijama - ajde, smirite se malo, utihnite, vidite šta smo vam spremili, nećete moći na sledeće izbore ni da izađete. Setite se kako se sve to dešavalo u Republici Srpskoj, setite se civilnog administratora koji je sa liste skidao poslanike SRS i SDS. Oni su bili ti koji su određivali ko može da bude na listi, ko ne može.
Oni su imali svoje razloge. Ti razlozi nisu uopšte drugačiji od ovih razloga koje predlagač nama danas servira uz Predlog ovog zakona.
Neće nas to apsolutno nikud odvesti. Garantujem da nećete naći čak ni među ovakvim sudijama Ustavnog suda dvojicu koji će pristati ovo da rade. Sumnjam da ćete i među sudijama Vrhovnog suda, kojima je ta funkcija ipak veoma značajna i bitna. Ipak su oni profesionalci, bez obzira na imena i prezimena, koji neće sebi dozvoliti da rade na osnovu jednog zakona za koji su i sami unapred svesni da je protivustavan i da će kad-tad takvim biti proglašen.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?  (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, povreda Poslovnika.

Htela bih da upozorim na povredu člana 81. U obavezi sam i da ga pročitam. Zato ću vam oduzeti malo vremena.
"Sednice Narodne skupštine, na kojima se vodi rasporava o predlozima zakona, između ostalog, Poslovnika, deklaracija, rezolucija koje donosi Narodna skupština, u celini i pojedinostima, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 10,00 do 18,00 časova, sa prekidom od jednog sata".
Mi smo na predlog zamenika šefa poslaničke grupe DOS-Reforma Srbije produžili rad do 20,00 časova i tako smo radili u utorak, sredu i četvrtak. Juče je na kraju radnog dana predsednik Skupštine odlučila, koristeći ovlašćenja i prava iz stava 4. člana 81. Poslovnika, i izuzetno zakazala sednicu za danas, za petak, koji je neradan dan.
Za ovaj dan niko nije predložio produžetak radnog dana do 20,00 časova. Mislim da je 18,00 časova vreme kada treba da prekinemo rad. Nakon što čujem obrazloženje predsedavajućeg Skupštine, zatražiću, odmah to kažem, izjašnjenje Administrativnog odbora o tom pitanju, ali vas molim da dobro pročitate član 81. i da vidite da nismo u obavezi danas da radimo do 20,00 časova, odnosno da bi trebalo ponovo o tome da se izjašnjavamo, ukoliko smatrate da današnju sednicu treba produžiti.

Nema povrede Poslovnika. Upućujem vas na stenogram. Pri donošenju odluke o produžetku rada, a vi ćete konsultovati stenogram, glasali smo o produžetku radnog vremena do 20,00 časova, do okončanja Osme sednice redovnog zasedanja. To je odluka o kojoj se Skupština izjasnila pozitivno. Jezička formulacija je bitna. Uz moje izvinjenje što nemam tačan citat, ali konsultujte stenogram, nema povrede ove odredbe. Upravo je zato koncipirana tako da možemo uspešno da okončamo rad Osme sednice našeg redovnog zasedanja.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.