OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 30.05.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

30.05.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 21:40

OBRAĆANJA

Golub Rajić

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SPS, na Predlog zakona o  odgovornosti za kršenje ljudskih prava, za socijaliste jedan neustavan i neprihvatljiv zakon, na član 17, kao i na član 24, podneo sam amandman, gde sam predložio da se član 17. briše, uz obrazloženje da umesto pretpostavke nevinosti predloženom odredbom ovog člana nameće se princip pretpostavke krivice, što je suprotno osnovnim načelima pozitivnog pravnog poretka i našeg zakonodavstva.
Član 17. ovog zakona definiše prava kandidata prema kome se vodi prethodni postupak lustracije, gde kandidat za lustraciju, za koga je veće komisije utvrdilo da je kršio ljudska prava, može da izvrši uvid u dosijea i dokumenta i u roku od sedam dana saopšti komisiji da odustaje od kandidature ili da uloži prigovor komisiji.
Mislim da ovo nije dobro rešenje, jer ako se radi o političkom protivniku, na njega se može izvršiti pritisak da on odustane od kandidature i ospori mu se osnovno pravo da bira i da bude biran. Ukoliko najavi prigovor komisiji i na odluku komisije kojom je odbijen, može podneti žalbu Ustavnom sudu, što je neustavno. Nadležnosti Ustavnog suda su definisane u članu 125. Ustava Republike Srbije i one se mogu priširivati samo promenom Ustava.
Mislim da predloženi sastav komisije nije u skladu sa odredbama Ustava i Zakona o sudijama, kao i Zakona o javnom tužiocu, s obzirom da sudije i tužioci, prema navedenim propisima, ne mogu da vrše druge plaćene javne funkcije.
To je vezano i za član 24. Samo dve rečenice, pošto kasnim i neću obrazlagati. Tu je sporan stav (1) ovog člana, koji je protivustavan, jer utvrđuje da dva člana komisije budu sudije Ustavnog suda, što nije u skladu sa odredbom člana 126. Ustava Republike Srbije, gde je propisano da sudije Ustavnog suda ne mogu vrštiti druge javne funkcije ili profesionalnu delatnost.
Takođe je diskutabilno da bude definisano da dva člana komisije budu poslanici, baš diplomirani pravnici. Protivustavan je i stav (2) ovog člana, koji predviđa da članove komisije predlaže predsednik Republike, što je suprotno članu 83. Ustava Republike Srbije.
Zbog samog sastava komisije i protivustavnosti stavova (1) i (2), a sporan je i stav (3), mislim da je to dovoljan razlog da se ovi moji amandmani prihvate i ovi protivustavni članovi zakona brišu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, podnosilac amandmana u istovetnom tekstu.

Vitomir Plužarević

Srpska radikalna stranka
        Dame i gospodo narodni poslanici,         Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 17. ovog zakona i on glasi da se član 17. briše. Smatramo da ovaj zakon, a i ovaj član, nisu realna činjenica i razmišljanje koja vode ka napretku u ovoj državi.
U članu 17. se pominje kandidat koji preferira na neko od mesta iz člana 11. ovog zakona, a u prethodnom periodu je vršio kršenje ljudskih prava, ima pravo na uvid u taj famozni dosije u roku od sedam dana. I tako ceo ovaj član ostavlja utisak, a i ceo zakon, da se vodi sudski proces protiv tih političkih neistomišljenika, odnosno budućih kandidata iz člana 11. ovog zakona.
Zakon po hitnom postupku je već viđen, odnosno on već ima negativan trag svih onih zakona koji su u nevreme doneti i koji su imali za cilj nalogodavčevu želju. Niko od poslanika danas u Skupštini ne može da razluči šta je to po hitnom postupku - taj vaš izraz Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, ta vodilja i ovog zakona je proizvela sve nevolje koje su nam se desile u poslednje vreme.
Zamislite to danas nad Irakom, a juče nad našom zemljom. Oni vas prvo unište, a potom šalju sve institucije da vas, navodno, povrate u život. E, ta nauka i tehnologija još ne može da spoji te dve stvari. Pa, svi ti koji danas daju impulse našem društvu su rušioci srpskog bića i naroda. Krajnji cilj je da putem srpskih eskponenata nas svedu na njima zamišljen broj.
Kako i odakle ste vi zamislili da vršite lustraciju, odnosno čišćenje ili pročišćenje određenog broja lica koja su danas opozicija, pa vi se tih ljudi najviše i politički plašite. Smatrate da ćete ovom lustracijom njima zabraniti političko delovanje. Varate se. Iza svih tih pojedinaca stoje građani. Znači, te građane treba lustrirati. Ovaj vaš zakon je neprihvatljiv.
Za uređivanje oblasti koju predlagači nazivaju lustracijom ne samo da ne postoji ustavni osnov, već iz gotovo svih odredbi Ustava Republike Srbije proizilazi da je pravno nemoguće urediti lustraciju na način kako to predlaže poslanička grupa Građanskog saveza Srbije. Ta politička grupa u Srbiji je na poslednjim izborima dobila 0,05% biračkog tela i oni žele i sa smeškom ističu ovaj zakon kao svoj.
Ovaj zakon predstavljate kao novi temelj političkog delovanja u našoj zemlji. Loš vam je taj temelj, na njemu ne može da se zida ništa što vuče ka boljitku i napretku zemlje Srbije. Zakon je revanšistički. Ovaj zakon uvodi sistem komisije, a taj sistem komisije predstavlja paralelni sud na kome će vlast da sudi neisomišljenicima.
Dolaskom na vlast DOS-a je odmah demonstrirao ovaj zakon, samo što ga nisu tada tako nazivali, nisu znali da ga nazovu tim današnjim imenom, nego su to činili putem udarnih grupa, odnosno ljudi koji su ulazili u preduzeća i obračunavali se sa bivšim direktorima tih preduzeća. Prvu fazu vašeg zakona, odnosno bezakonja o lustraciji ste primenili na nama srpskim radikalima i to ću vas podsetiti: čim ste došli na vlast odmah ste krenuli da nam oduzmete prostorije u Zemunu, potom ste se usmerili ka džipu Srpske radikalne stranke i to ste spektakularno otimali od srpskih radikala u centru Beograda. To vam je bio početak, tu ste vi lustranti.
DOS-ovska vlast je za ove tri godine u svakoj prvoj i završnoj rečenici upotrebljavala izraz "prethodna vlast je kriva za sve ovo što vam se događa i što će nam se događati". To su upotrebljavali i po vertikali i po horizontali. Mi srpski radikali se ne plašimo ovoga zakona, jer smatramo da će najveće štete od ovog zakona pretrpeti sadašnja vlast. Svi ti dosijei koji su trebali da izađu na videlo dana, ni dan-danas nisu dostupni i nisu pristupačni ljudima koji danas ne sede u vlasti.
U poslednjim komentarima vezano za ljudska prava i kršenje ljudskih prava DOS izbacuje platformu, a podržavajući Havijera Solanu i Džordža Buša, da se američkim građanima omogući da ne budu podvrgnuti međunarodnom i međunarodnim sudovima, a vezano za kršenje ljudskih prava. Ovaj komentar ima i svoju cenu - verovatno te dolare neće videti naš narod i naša država, već će oni biti upućeni na poznate adrese.
Kako ćete vi, gospodo, lustrirati vaše ljude od kojih treba da počnete lustraciju. To sigurno nećete činiti, ali znajte da će ovaj zakon vlast dočekati, samo će se članovi komisije izmeniti i oni će biti drugi ljudi, što, rečeno narodnim jezikom, znači čekaćemo vas najesen na izborima.
Lustracijom ćemo se baviti narednih 10 godina. Pa, to je i cilj, a ne da se bavimo kreacijom ekonomije i privrede. Da je u Srbiji stvorena pravna država ne bi bilo lustracije, da je u Srbiji stvorena pravna država ne bi nam ova vlast ni bila vlast. Ovaj predloženi zakon to je preki sud, on je prethodnica Golog otoka ili Sibira, samo ne znamo još sada novu lokaciju gde ćete lustrirati političke protivnike, a verovatno ćemo i to uskoro saznati.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Kandidati za položaje iz člana 11, već svi znate ko su ti, obuhvaćeni su gotovo svi budući državni funkcioneri, nosioci nekih javnih funkcija, imaju pravo da u roku od sedam dana od dana prijema obaveštenja o kršenju ljudskih prava, a obavestila ih je ova komisija, izvrše uvid u svoje dosijee i sva ta dokumenta koja treba da posluže kao dokaz na osnovu kojih je veće, odnosno sama komisija već utvrdila kršenje ljudskih prava.
Znači, već postoji preliminarna odluka, kršio si ljudska prava, sada je on došao da izvrši uvid u ta dokumenta i treba da saopšti veću da odustaje od kandidature. Ubeđena sam, ko god od vas da ode i da pogleda tu dokumentaciju i to đubre što tamo sve piše, rekao bi - ne daj bože ovo da iznesu u javnost, prvo ne mogu da se operem kod kuće da to nije istina, puče mi brak, ko zna šta će biti sa decom, odreći će me se javno preko novina, taman posla da se kandidujem. To je direktna posledica toga. Malo karikiram stvari, ali to je to.
Pretpostavite sami šta je sve moguće da tu piše i da se tu napakuje, naravno u međuvremenu, pogotovu kada se donese ovaj zakon i ako to bude neki validan dokaz.
Prema tome, cilj je upravo ovo što u stavu (2) piše - saopštava veću komisije da odustaje od kandidature ili može da uloži prigovor, što će se retko desiti, obzirom na praksu koja će se ustanoviti i biće veoma malo ili gotovo nijedan slučaj da će neko nekim prigovorom ili posle žalbom Ustavnom sudu uspeti da sa sebe spere tu ljagu i da sebe opere.
Ako ovo lice iz stav (1) odustane od kandidature, komisija će pod hitno da obavesti organ za koji se on kandidovao, odnosno organizaciju nadležnu za kandidovanje, verovatno RIK ili opštinsku izbornu komisiju, Vladu ili tome slično, a ako uloži prigovor, komisija opet na sednici ekspresno u roku od tri dana, jer ovo su sve hitni postupci, dalje rešava po prigovoru. Protiv odluke komisije kojom je on odbijen, odnosno odbačen prigovor, podnosilac prigovora može podneti žalbu Ustavnom sudu u roku od sedam dana od dana prijema ove odluke.
Sada onaj Ustavni sud, iz čijeg sastava su dvojica već u komisiji koja je o njemu odlučivala, odlučuje većinom glasova, pa podnosilav žalbe već ima dvojicu unapred protiv sebe. Ko sada tu veruje u neko suđenje i u neku pravdu. Nema pravde, cilj je samo ovo, postoji komisija, postoji prljavi materijal u BIA-i napakovan protiv nekog lica, on kada to vidi odustane od kandidature i kaže - doviđenja, spakujte to i oni to čuvaju za sledeću priliku. Taj je tog momenta svestan da je završio bilo kakvu političku karijeru, diže ruke od toga, a ako ima koji ar zemlje ode da kopa luk i da sadi krompir i tako smo mi raščistili političku scenu Srbije.
Jedne smo poslali u Hag, drugima ćemo da sudimo ovde, jer čujemo iz Vlade da ide predlog zakona za suđenje ratnim zločincima ovde u našoj zemlji, to je taj neki specijalni sud po ugledu na sam Hag, a ono što ne bude ni tu moglo da bude suđeno, biće suđeno po ovom zakonu i nema više politike. Nema više politike, šta će nam politika, vraćamo se lepo u jednopartijski i delegatski sistem, delegiraće Vlada poslanike u parlament i gotovo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Predstavnik predlagača akta prihvata amandman.
Da li se neko drugi javlja za reč? (Ne.)
Predlagač akta prihvata i sve amandmane koji proizilaze iz amandmana na član 17. jer je amandman na član 17. promena stava (5) da se reči "Ustavnom sudu" zamenjuju rečima "Vrhovnom sudu Srbije", pa konsekventno kroz sve sledeće članove, svuda gde se u tom kontekstu spominje Ustavni sud, treba da se spomene Vrhovni sud.
Sve ostale članove na koje se odnosi amandman kojim se reči "Ustavnom sudu" zamenjuju rečima "Vrhovnom sudu Srbije" čitaću uz napomenu da je predlagač akta u raspravi u pojedinostima o amandmanu rekao da prihvata sve amandmane koji proističu iz prihvatanja ovog amandmana, zbog toga što se Ustavni sud spominje u drugim članovima.
Na član 18. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Dragan Pavlović i Jovan Todorović.
Da li podnosioci amandmana žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Sl. Pavlović, a posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.

Dragan S. Pavlović

Srpska radikalna stranka
Ne znam zašto je Zakonodavni odbor odbio amandman sa obrazloženjem da je uvredljiva kvalifikacija sadržana u obrazloženju amandmana. Pitam vas, gospodo, šta je uvredljivo ako kažem da za donošenje ovog zakona ne postoji ustavni osnov?

To priznaju i predlagači zakona koji se pozivaju na jedan član Ustava Republike Srbije i to na onaj kojim je propisano da Narodna skupština donosi zakone. Naravno da to nije dovoljno, jer ustavni osnov mora da predstavlja odredba Ustava iz koje proizilazi ovlašćenje da se uredi određena oblast, odnosno sadržina i suština određenog pravnog odnosa. Za uređivanje oblasti koju predlagači nazivaju lustracijom, ne samo da ne postoji ustavni osnov, već iz gotovo svih odredaba Ustava Republike Srbije proizilazi da je pravno nemoguće urediti lustraciju na način kako se to predlaže od poslanika GSS-a.

Usvajanjem ovog predloga zakona, za koji je toliko očigledno da je u suprotnosti sa odredbama Ustava Republike Srbije i na iznenađenje predlagača u suprotnosti sa Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, Narodna skupština, štiteći ljudska prava, u stvari omogućava najbrutalnije kršenje ljudskih prava i to proizilazi iz činjenice da je Predlog zakona suštinski retroaktivan i negira postojanje i primenu svih propisa za koje još nije utvrđeno da nisu saglasni sa pravnim aktima koji obavezuju Republiku Srbiju.

Po odredbama o postupku negira se svaki, do sada poznati, minimum prava koja pripadaju licu i vodi se postupak protiv tog lica. Predlog zakona očigledno ima cilj da putem lustracije GSS i njemu slične političke stranke, koje nikada samostalno ne idu na izbore, jer nemaju političko uporište u volji naroda, obezbede učešće u vlasti i to zabranom političkog delovanja pojedincima i onim političkim strankama koje nisu po volji nalogodavcima iz inostranstva.

Drugi cilj koji se želi postići ovim procesom je uništavanje i potiskivanje svega što predstavlja autentični izraz volje srpskog naroda, a to priznaju predlagači, jer za lustraciju koju predlažu uporište nalaze u denacifikaciji kao pojmu koji asocira na nešto što se primenilo u fašističkoj Nemačkoj, a za tako nešto, ne samo da ne postoje uslovi u Srbiji, već i samo razmišljanje o tome vređa dostojanstvo i ponos srpskog naroda.

Narodna skupština ne sme da pod pritiskom GSS-a usvoji zakon kojim se osniva istureno odeljenje Haškog tribunala u Beogradu za kolektivnu i dopunsku samoosudu po sistemu, šta Hag propusti, to GSS dokrajči. Ovim amandmanom izražavamo principijelni ustavno-pravni i politički stav da se ovaj predlog zakona ne usvoji, te u tom kontekstu predlažemo i brisanje člana.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, podnosilac amandmana, pa narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, u svojstvu zamenika predsednika poslaničke grupe SRS.

Jovan Todorović

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da nije fer od predlagača da uglavnom ne prisustvuje raspravi o ovim amandmanima, niti sluša obrazloženja predlagača amandmana, a da je ministar, razumeo bih, ima neke obaveze u Vladi itd. Ali kolega poslanik je predložio u ime poslaničke grupe GSS ovaj zakon i zaista ne poštuje niti dostojanstvo ove skupštine, niti nas kao poslanike, a verujem i svoje poslaničke grupe koja je predložila zakon, pošto najveći deo rasprave nije prisutan u sali.
U ime poslaničke grupe SPS predložio sam da se ovaj član, koji reguliše pitanje žalbe, briše. Znači, tri su osnovna razloga za to. Prvo, zato što mislim da čak i da se zakon usvoji, član koji reguliše kako treba da izgleda žalba i koje elemente treba da sadrži je suvišan. Drugo, zato što je tako formulisan da se jako teško može izvući zaključak kakva to treba da izgleda žalba na odluku komisije Ustavnom sudu, a da bude prihvaćena i od koga da bude prihvaćena, bar u formalnom smislu. Treće i osnovno, zato što bi zadržavanje ovog člana samo po sebi bilo kršenje ljudskih prava onih lica na koja se ovaj postupak lustracije odnosi.
Mi na jednoj strani pričamo o tome kako treba da lustriramo i da utvrdimo ko je to kršio ljudska prava, a samim članom propisujemo obavezu da se krši ljudsko pravo. Molim vas, kolege poslanici iz poslaničke većine u Skupštini, pročitajte ovaj član. Pošto verujem da većina nije pročitala ili nema strpljenja, ja ću da pročitam. Kaže se: U žalbi se mogu iznositi samo one činjenice za koje kandidat učini verovatnim da za njih nije znao ili da za njih nije mogao znati, odnosno predlagati samo oni dokazi za koje se učini verovatnim da su pribavljeni ili nastali pošto je Komisija donela odluku o prigovoru iz člana 17. stav 2. ovog zakona.
Dakle, imao sam prigovor na stav komisije, odnosno na njenu odluku. Sada bih se mogao žaliti Ustavnom sudu, pa rečeno mi je šta sve moram da učinim verovatnim i kome verovatnim, i na osnovu čega verovatnim, i sa kojim dokumentima, sa kojom pravnom regulativom treba da učinim verovatnim i kada će to biti verovatno. Sve je otvoreno u ovom članu.
Zapravo tumačim, da onaj ko je od strane komisije jedanput proglašen za lice koje jeste kršilo ljudsko pravo zapravo nema ni jedan formalno-pravni i u suštini prihvatljiv mehanizam da se na tu proceduru žali, sa realnom nadom da može prikupiti dokaze o tome da je nevin i da o tome može uputiti odgovarajuću žalbu Ustavno sudu, koji će to, smatram, ozbiljno razmotriti.
Gospođa Čomić je predložila da sve gde piše - Ustavni sud, zamenimo rečima Vrhovni sud. Dakle, u tom slučaju bi se žalili Vrhovnom sudu. Ako sve tako radimo, onda pogledajte sastav komisije. Do sada je bilo dva člana sudije Vrhovnog suda, dva člana sudije Ustavnog suda, a to znači sada ćemo imati četiri člana Vrhovnog suda, odnosno sudija Vrhovnog suda u komisiji od devet članova. Da li je to u redu?
Zaista je onda neko od kolega poslanika u pravu kada kaže, kadija te tuži, kadija ti sudi. Pogotovo, imamo mogućnost da dva narodna poslanika budu u toj komisiji, s tim da ne mogu da budu iz istih poslaničkih grupa, a što znači da će najmanje jedan biti iz vlasti.
Ne bih želeo da govorim o drugim nelogičnostima. Uzmite, recimo, član 11, u kome je guverner Narodne banke u tački 14. izjednačen kao narodni poslanik u postupku lustracije, kao predsednik Republike, odnosno kandidat za predsednika Republike, kao predsednik opštine, odnosno zamenik predsednika opštine. (Mićović, sa mesta: Svi smo mi isti pred zakonom.) Šta tu ima slično, kolega Mićoviću? Nema ništa slično.
Poslanici se biraju kao kandidati na izbornim listama političkih stranaka, nisam čuo da postoji zemlja u svetu koja bira guvernera tako što će biti kandidati političkih stranaka za guvernera, pa da komisija u prethodnom postupku utvrđuje njegovu moralno-političku podobnost, odnosno je li ili nije prekršio neko ljudsko pravo. Kako guverner Narodne banke uopšte može u vršenju svoje funkcije da prekrši ljudsko pravo, a da pri tom ne bude smenjen od strane onog ko ga je na to mesto postavio.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Pet minuta.