Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke predložio sam da se briše član 26, jer smatram da je ova norma apsolutno nepotrebna.
Poslanici Srpske radikalne stranke danas su u više navrata ukazivali na nelogičnosti ovog zakona i o njegovom sukobu sa Ustavom i sa ostalim međunarodnim pravnim aktima kada je u pitanju zaštita sloboda i ljudskih prava.
Dame i gospodo narodni poslanici, rekao je gospodin Mirčić ovde da će žalbe u ovom postupku rešavati takoreći ista komisija. Šta se tu događa? Vidite, kakvo je pravo onoga na koga se odnosi ispitivanje, odnosno provera postupka lustracije o kršenju ljudskih prava? Prava tog čoveka i građanina su apsolutno svedena na minimum. Taj čovek nema rešenje o pokretanju postupka.
Nema rešenje od prvog momenta da mu se dostavi o pokretanju postupka provere, a s obzirom da se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ovo je čist krivični postupak. Da je to tačno, vidi se po tome što predlagač uključuje javnog tužioca tj. državnog tužioca po Zakoniku o krivičnom postupku. Drugo, uključuje sudije Ustavnog suda i sudije Vrhovnog suda i ti ljudi treba da učestvuju u drugostepenom postupku, da rešavaju po žalbi.
Ono što je jako neprihvaljivo, a to će pravnička javnost brzo uočiti, onaj na koga se odnosi rešenje i prvostepena odluka ne može obavljati određene dužnosti, u njegovoj žalbi ne može ništa drugo da navede osim onoga što je naknadno saznao i otkrio, a nije mogao da zna za određene činjenice.
Zašto ne biste dali pravo tom čoveku da navede i da ospori tvrdnje koje je prvostepeni organ utvrdio. Zašto mu se ne dozvoljava da kaže da je prvostepena komisija i prvostepeni organ pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, ako treba da se donese takva odluka da mu se zabranjuje rad za pet godina. On to nema pravo u žalbi da navede.
On nema pravo da navede u žalbi da je izvršena bitna povreda odredaba postupka. Zašto mu se to pravo oduzima, kada mu Ustav propisuje, kada mu propisuje Zakonik o krivičnom postupku, koji je detaljno razradio materiju odbrane, jer ovde se uvodi institut odbrane. Dakle, branilac od prvog momenta mora biti uključen to jest advokat. Mora mu se uručiti sva dokumentacija na uvid.
Drugo, videćete da će biti u praksi da će kao novo u žalbi biti da se sasluša na javnoj raspravi načelnik određene službe, javne ili državne bezbednosti, jer to kao pravo daje ovaj zakon, da ima pravo da predlaže svedoke i nove dokaze. Ako je to tako, imaćemo u praksi da će biti predložene starešine organa i rukovodioci službi koje su upravo vodile taj dosije, a u tom dosijeu, kažem vam i vi to sigurno ne znate, a kada bi svi poslanici znali za svoje dosije, za one koje su otvoreni, znate kako bi pristupili ovom zakonu - sa velikom rezervom i nikada ne bi za njega glasali. Kvalitet tih podataka je takav da ne može biti odluka temeljena na bazi nečije informacije do koje se došlo u kafani, ako je neko sa nekim kontaktirao.
Prema tome, mislim da ovaj zakon u praksi neće nikome moći da doprinese ništa novo, niti će ova Srbija imati bilo kakve koristi od toga. U praksi ga neće niko moći primeniti.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Ovo što vam je gospodin Jojić govorio o tim tajnim dosijeima verujte da vam je to govorio kao profesionalac i uzmite to ozbiljno.
Član 26, koji govori o vremenu na koje se biraju članovi komisije, a to je vreme od šest godina i može biti ponovo biran još jednom, a član komisije iz reda narodnih poslanika se bira na vreme do isteka njegovog mandata, ima naravno direktnu vezu sa članom 27. koji govori o prevremenom prestanku mandata i ja ću iskoristi priliku da ovog puta i jedan i drugi amandman obrazložim, da ne bih dva puta izlazila za govornicu.
Pitanje na koliko će ova komisija biti izabrana, da li na četiri ili šest godina ili na dve godine, to je stvar predlagača, ukoliko ona uopšte treba da postoji, ali postoji nešto u ovom članu 27. što je suprotan Ustavu. Recimo, svojstvo člana komisije prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, pa pod tačkom 2. imamo - prestankom svojstva na osnovu kojeg je član izabran danom prestanka svojstva. U stavu (2) svojstvo člana komisije ne prestaje ispunjenjem uslova za penziju. Šta ćemo ako je neko od ovih sudija otišao u penziju, po ovome mu ne prestaje svojstvo člana, ali više i nema ono svojstvo na osnovu koga je on izabran. Dakle, suprotan je stav (2) stavu (1) tačka 2, tako da to jednostavno nije održivo.
Pored toga, ovde se unose neke dodatne obaveze za predsednika Skupštine, vidim amandmanom i za predsednika Republike, koji je dužan, ovim zakonom ga obavezujete da predloži nove kandidate u roku od 15 dana od prestanka svojstva člana komisije. Sada to verovatno više nije predsednik Republike nego je to amandmanom ispravljeno, predsednik Skupštine. Da li predsednik Skupštine tako nešto po Ustavu mora da uradi i šta ako ne uradi? Da je ostalo predsednik Republike, a sada govorim o tome ne znajući za usvajanje tog amandmana u ovom delu, on apsolutno po Ustavu to može da uradi, može da ne uradi, niko na to ne može da ga natera. Postoji samo institut opoziva. Zna se kako se opoziva, a ovo nije ni razlog za opoziv.
Prema tome, iz člana u član, kako odmiče rasprava u pojedinostima o ovom zakonu, ne ulazeći u nameru predlagača o lustraciji, a o kojoj smo govorili u načelu i naravno da smo se toga doticali i u raspravi u pojedinostima, vidite i sami da ima toliko odredbi gotovo u svakom članu koje su suprotne postojećem Ustavu, a da ne govorimo o Ustavnoj povelji, kao i što je sama lustracija kršenje jednog ustavnog prava pedviđenog Ustavnom poveljom, i to ne jednog nego više ustavnih prava.

Da li se joše neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podnela narodna poslanika Vjerica Radeta.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Mi iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke ceo dan pokušavamo da vam stavimo do znanja, da vas ubedimo da je ovaj predlog zakona koji ste nam dali na razmatranje i koji ćete vi, verovatno, da usvojite, zaista protivustavan, katastrofalan i najiskrenije vam preporučujem da ga ne usvajate.
Pošto je ceo zakon neustavan, onda je normalno da je i član 27. neustavan i zbog toga sam predložila da se taj član briše.
S obzirom da postoji mogućnost da ćete vi, ipak, ovaj zakon da usvojite, onda i ovako kako ste koncipirali član 27. ne bi mogao nikako da stoji. Moje osnovno pitanje kod ovog člana je da li u komisiju predviđate i gospodina Vučetića koji je, od kada je predsednik Ustavnog suda, primio 18 inicijativa Srpske radikalne stranke za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti određenih akata i do dana današnjeg se nije oglasio ni po jednom.
Pod tačkom 3. govori se kada prestaje prevremeni mandat članovima komisije; kažete - razrešenjem danom donošenja odluke Narodne skupštine. Valjda treba da stoji: zbog čega razrešenjem? Da li zbog kršenja zakona, da li zbog kršenja nekog drugog zakona, da li zato što primenom ovog zakona krše ljudska prava? Ili, stav (2): "Svojstvo člana komisije ne prestaje ispunjenjem uslova za penziju". Kakvi će to eksperti raditi taj posao da će moći da ga rade i posle penzije ili vi već znate da će biti toliko mali broj ljudi koji će prihvatiti ovaj posao da nećete biti u prilici da ih zamenite ni kada im bude vreme za penziju.
Pitam se šta će biti osnov rada ove komisije. Da li će osnov za rad ove komisije odnosno za lustraciju biti dosijei koje su radili Jovica Stanišić i Radomir Marković, a vi dok ste lupali u šerpe, dok ste protestovali, dok ste svirali u pištaljke, osnovna vam je priča bila da Jovica Stanišić i kasnije Radomir Marković nezakonito prisluškuju građane, prate građane, prikupljaju podatke po sistemu rekla-kazala, pa na osnovu toga prave dosijee? Ne vidim kako sada odjedanput da su vam ti dosijei verodostojni.
Imam jedino logična dva objašnjenja. Mislim da je upravo zbog toga predlagač ovog zakona Građanski savez Srbije. Jedno logično objašnjenje je da ste diskete Jovice Stanišića i Radomira Markovića dobili od Gorana Svilanovića koji je nekada radio za Državnu bezbednost, pa naravno, kao svom predsedniku, njemu verujete, pa onda automatski verujete i u sadržaj tih disketa.
Drugo logično objašnjenje jeste da Građanski savez želi da se oslobodi Gorana Svilanovića, iz njima poznatih razloga, pa su onda smislili ovaj zakon da bi imali osnova da ga lustriraju zato što je nekada radio za Državnu bezbednost. Naravno, mene Goran Svilanović ne interesuje, on je problem Građanskog saveza i svih 18 članova te stranke. Želim da vam kažem nešto drugo.
Da ne bi bilo zabune, da pogrešno ne shvatite naše današnje diskusije, niko se u Srpskoj radikalnoj stranci ne plaši političkih progona. Mi smo na to navikli. Od kada je osnovana Srpska radikalna stranka, svaki put kada smo bili jaki u narodu, bili smo na meti vlasti.
Ova vaša hajka protiv nas govori nam da se ne usuđujete da raspišete izbore upravo zbog rezultata koje bi osvojila Srpska radikalna stranka. Mi se, gospodo, nismo plašili ni Miloševićevih kazamata. Dokazali smo vam da se ne plašimo ni Haga. Nismo se plašili ni vaše "Sablje", ne plašimo se ni otvaranja dosijea, izvolite - otvarajte ih. Ne plašimo se ni lustracije, verujte nemoguće je lustrirati 350.000 časnih i poštenih patriota članova Srpske radikalne stranke.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi da uzme reč? (Ne.)
Prelazimo na član 27, drugi amandman koji je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Predlagač akta, kao posledičan, prihvata i ovaj amandman.
Prelazimo na član 28.
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Da li podnosilac amandmana želi da uzme reč?
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan amandman poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u pokušaju da vas ubedimo da je zakon koji ste predložili Narodnoj skupštini protivan Ustavu, kao i Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, kao i Međunarodnom paktu o građanskim i političkim slobodama.

Naravno, mi znamo da ne možemo mnogo toga da učinimo da vi promenite mišljenje, eventualno povučete zakon iz procedure, a kamoli da glasate protiv njegovog usvajanja. Ali, hoćemo da vam kažemo koliko je ovaj vaš predlog zakona nedemokratski, koliko nije u skladu sa postojećim pravnim poretkom i koliko će se vama, u stvari, obiti o glavu.

Kada je konkretno reč o ovom članu Predloga zakona, vi kažete da za člana komisije ne može biti izabran član organa političke organizacije odnosno političke stranke. Pri tome imate u vidu, verovatno, da on ne može da bude član najviših organa, glavnih odbora, izvršnih odbora, ali ne i svih organa u hijerarhiji stranke; pa verovatno i u vašim, koje su na vlasti, postoje i oni najniži organi stranaka - mesni odbori, i time sprečavate i te ljude, koji nemaju velikog političkog uticaja, da budu članovi ove komisije.

Dalje, kažete - za krivična dela i drugo kažnjivo delo ko je osuđen na šest meseci itd. ne može da bude član ove vaše komisije, za koju smo više puta rekli za ovom govornicom da ništa drugo nije nego kao politbiro u vreme Centralnog komiteta. Da li je to kažnjivo delo i saobraćajni prekršaj? Juče sam mislio da pomenem i slučaj Dragana Veselinova, iz onog poznatog slučaja saobraćajnog prekršaja, obzirom da je podneo ostavku, onda je bespredmetno njega uopšte pominjati.

Da li mislite da sprovedete do kraja vašu zamisao da član komisije ne može da bude onaj koji je nedostojan javnog poverenja. Ako to poverenje treba da bude procenjeno od strane javnosti, kako možete to da proverite? Kako možete da zaključite da je neko nedostojan javnog poverenja? Javno poverenje se stiče samo na izborima.

Ili, dva-tri člana komisije treba da vam budu istaknuti pravni stručnjaci. Po kom kriterijumu? Ko će utvrditi da je neko istaknuti pravni stručnjak? To mi sve više liči na one prijatelje suda u Haškom tribunalu. Tako će ti istaknuti pravni stručnjaci, koje će vam, zajedno sa vama, odrediti vaši mentori iz inostranstva, oni koji zastupaju, u stvari, interese inostranstva - Amerikanaca.

Dalje, malopre mi je neko iz poslaničke grupe SRS postavio pitanje da li može da bude član komisije onaj koji je učestvovao na sletu prilikom proslave rođendana Josipa Broza Tita 25. maja i da li može da bude član komisije onaj koji je nosio štafetu? Pri tome su mi objasnili, ali ne znam na koga su mislili u poslaničkoj grupi DOS-a, da je osoba ženskog pola, ali ne znam koja je.

Mali je broj poslanika u DOS-u koji su politički svesni, jer su zaslepljeni vlašću, da razmišljaju u pravcu eventualnog kajanja i potrebe da se zaista ovaj zakon donese, pa će zbog toga, samim tim, mali broj poslanika biti frustrirani zbog toga. Ali, veliki je broj poslanika u DOS-u koji će biti lustriran, jer upravo na tome vi radite.

Neko od poslanika Srpske radikalne stranke ovde je pomenuo one poznate koverte. Nikita Hruščov je svom nasledniku ostavio dve koverte i rekao mu je da kada mu bude teško u vršenju vlasti otvori jednu kovertu, pa posle toga drugu kovertu.

 

Tu priču smo već čuli.

Ipak, tu priču bi trebalo vama da ponovim kako biste je zapamtili.
Kada je otvorio prvu kovertu, u njoj je pisalo da je kriva prethodna vlast. Kada je otvorio drugu kovertu, u njoj je pisalo da on napiše dve koverte. Vi ste sada u tom postupku.

Da li se još ko prijavljuje za reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.