OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 10.06.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

3. dan rada

10.06.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 18:00

OBRAĆANJA

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Ovim amandmanom tražili smo da se promeni član 57. i to u jednom delu, koji se tiče nastavka našeg principijelnog stava da ustanove koje se bave osnovnim i srednjim obrazovanjem, predškolskim vaspitanjem, ne treba da donose svoje posebne školske programe, već treba da realizuju i ispune prosvetne programe koje donosi ministar. To je ta prva intervencija.
Druga intervencija se odnosi na to da upravni odbor, odnosno školski odbori pošto su to organi upravljanja u ovim obrazovnim ustanovama, ne treba da bude drugostepeni organ iz jednog prostog razloga što taj organ upravljanja i na sve akte, pojedinačne pravne akte koje donosi direktor ustanove kao organ rukovođenja, jedino pravno sredstvo koje sledi jeste postupak pred nekim sudom, na to upućuje i shodna primena Zakona o radnim odnosima, ako su u pitanju zaposleni u ustanovama, i shodna primena drugih propisa pa čak i Zakona o radu koji ne predviđa tu vrstu dvostepenosti.
Ovde ima još nekih stvari. Malo me čudi, malo pre je ministar nešto sasvim solidno rekao oko ovih predstavnika učeničkog parlamenta. Nema mesta deci da budu u upravnom odboru i školskom odboru. Zašto? Pogotovo kada su u pitanju osnovne škole. Radi se o maloletnim, nezrelim licima koji su u procesu obrazovanja i vaspitanja, i oni po definiciji nisu sposobni da donose neke odluke, niti da slušaju, niti da učestvuju u tom radu. Znate i sami, dete koje je starije od 10 godina pita se po neki put u sudu kada se rešava odnos između njegovih roditelja.
To je jedno neobavezno pitanje. Ovako decu ubacujemo u nešto što je institucija. Pogotovo se formira učenički parlament kao institucija nezrelih osoba. Postoji nešto što je radna disciplina, nešto što je vojna disciplina, a samoupravna disciplina ne postoji. To je anarhija. Nema mesta da se to ovde gura. Ima jedna dobra odredba, za razliku od našeg parlamenta koji tu odredbu nema, a to je drugi stav koji kaže: "organ upravljanja donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova". Znači, devet članova, a za odluku je potrebno pet.
To je dobar primer. I ovde dobar primer kako mi treba da radimo u Narodnoj skupštini. Mi u Narodnoj skupštini tom analogijom bi radili ovako: od devet potrebno je da bude prisutnih pet, a odluka je doneta ako je glasalo tri. Znači trećina. Ovde nas ministar uči da usaglasimo rad našeg parlamenta. To je jedino za poklon. Moram da napravim jedan osvrt na član 60. U ovom članu 60. je dato dobro rešenje za saglasnost ministra. Ja se plašim da li će ovaj ministar to da primeni. 27. decembra 2002. godine, pogrešno je primenio.
Upravo ovo za šta se zalaže, i tako je odstranio profesora doktora Vojislava Šešelja iz nastave, i to ćemo mi srpski radikali stalno da mu ponavljamo, da ga podsećamo, šta znači složeni upravni akt, kada on stupa na snagu, zašto ministar ne sme da bude nervozan kada potpisuje rešenja, a pogotovo ne da bude nervozan ukoliko nastanu naučna veća, i ukoliko njegove kolege ne prihvate inicijativu Građanskog saveza da se na najbrutalniji način čovek istera sa fakulteta.
Gospodine ministre, ova odredba će biti analogno primenjena, i to vam obećavamo, na sve univerzitetske profesore i sve gde se vi pitate i dajete saglasnost, upravo na način kako je rešio Vrhovni sud Srbije, i one sudije koje ne mogu mirno i dan danas da spavaju.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Da li se neko od ovlašćenih poslanika još javlja za reč?
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 57. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Milojević.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže Narodnoj skupštini da amandman odbije.
Da li se u ime predlagača neko javlja za reč? (Ne.)
Da li u ime ovlašćenih predlagača neko želi reč? (Ne.)
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Lemajić, Milan Radulović, Bojana Aleksić, Vladimir Andrić i Marina Stamenković.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Andrić.
...
Demokratska stranka

Vladimir Andrić

Poštovane kolege, Demokratska stranka Srbije u članu 57. je predložila izmenu stava 3. da se promeni i da glasi: "Sednicama školskog odbora prisustvuje i učestvuje u njegovom radu predstavnik učeničkog parlamenta i predstavnik sindikata u ustanovi bez prava odlučivanja". Dakle, mi smo predložili da i sindikat dobije tu mogućnost da učestvuje u radu i da prisustvuje sednicama, ali bez prava odlučivanja. Mi smo smatrali značajnim da sindikat ima informacije o radu školskog odbora, pre svega kada je reč o nadležnostima školskog odbora.
Naime, školski odbor u okviru svojih nadležnosti, recimo, preduzima mere za poboljšanje uslova rada. Što je značajno za sindikat, donosi razvojni plan, utvrđuje predlog finansijskog plana za pripremu budžeta Republike, donosi finansijski plan u ustanovi itd. Sve su to stvari o kojima bi naravno bilo prirodno da sindikat bude informisan, i ne mislimo da je dovoljno što imamo samo tri predstavnika zaposlenih u školskom odboru, nego je potrebno i da direktno sindikat ima svog predstavnika u školskom odboru.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Reč ima ministar prosvete Gašo Knežević.
...
Građanski savez Srbije

Gašo Knežević

Zapravo, dve grupacije su predložile amandman veoma slične sadržine. Jedan je bio gospođe Nataše Milojević, koji je išao samo na reprezentativne sindikate, i druge grupe Lemajić i drugi, koji je reprezentativne sindikate i predstavnike učeničkog parlamenta.
Prvo, Vlada prihvata amandman, međutim ovde se stvari podrazumevaju zato što su sednice školskog odbora otvorene. Zato mi nismo odmah išli sa takvim predlogom ali, možda je bolje da se nešto bolje podrazumeva ako se kaže da se Vlada saglašava i prihvata zapravo dva amandmana, ali u formi jednog jer je ovaj potpuniji koji je dala Demokratska stranka Srbije.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Da li se još neko u ime ovlašćeniih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 59. amandman, u istovetnom tekstu, zajedno su podneli narodni poslanici Bratislav Đurić i Marin Krešić i narodni poslanik Neda Arnerić.
Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 59. amandman je podneo Odbor za prosvetu.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Ljubojević.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Ljubojević.

Dragan Ljubojević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, član 59. definiše nadležnosti, odnosno način izbora i uslove koje treba da ispunjava direktor obrazovno - vaspitnih ustanova, znači, direktor dečjih vrtića, direktori škola, mandat na koji se bira, koliko traje licenca, odnosno kada miruje licenca i to koji su bliži uslovi za izbor direktora.
SRS je podnela amandman na ovaj član i to da se u stavu 2. i u ostalim stavovima koji sadrže isti ovaj deo rečenice, briše onaj deo koji se odnosi na akreditovane programe obuke koje treba da pohađaju direktori ustanova. Mi smatramo da ovaj deo treba izbaciti, jer je on ispod svakog nivoa i ponižavajući je za kandidata i za ustanovu u koju je stekao obrazovanje, a takođe i za ustanovu u kojoj je on proveo radni period. Slažemo se sa tim da mora da ima neko radno iskustvo. Insistira na tome da on mora da ima pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja. To nije sporno, ali zaista ovaj program akreditacije, odnosno program obuke, smatramo da je besmislen.
Postavlja se pitanje ko će sprovoditi te programe, postavlja se pitanje ko će izdavati neke sertifikate na tim programima, kad već postoji sama licenca. S druge strane, ako se ovo uvodi ovde i propisuje, zašto ne bi onda uveli i obavezne lekarske preglede za direktore ustanova, jer ste vi vrlo pompenzno to i za neke druge funkcionere najavljivali, pa neki ministri nisu ni do dana današnjeg svoje zdravstvene kartone objavili i prezentovali javnosti. Zašto ne bismo uveli i za direktore dečjih vrtića, jer možda direktora dečjih vrtića i direktori škola, odnosno obrazovno - vaspitnih ustanova imaju veći značaj za jednu državu nego što to imaju ministri i članovi Vlade.
Dakle, suština ovog amandmana jeste u tome da se ovaj deo izbaci, slažemo se sa ovim ostalim delovima, posebno što vi insistirate na licenci. Kada već insistirate na licenci, podvlačim još jednom, zašto akreditovani program obuke?

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Da li se u ime predlagača neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 59. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Hranislav Perić i Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Hranislav Perić

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SPS-a sam podneo amandman na član 59. iz sledećih razloga: u članu 59. je predviđeno ko sve može da bude direktor vrtića i direktor osmogodišnjih škola. Kod direktora vrtića stoji da može biti: "vaspitač, pedagog ili psiholog". Mi predlažmo da se doda: "i nastavnik", da bi ovaj član bio sasvim jasan. Tačno je da stoji da za direktora vrtića može biti birano lice koje ima visoko obrazovanje. Pod visokim obrazovanjem ostavljamo prostor d se tumači kome kako odgovara.

Dečji vrtići i osmogodišnje škole u vaspitnom smislu imaju dosta dodirnih tačaka. Čak je i Predlog ovog zakona to nedvosmisleno rekao. Ako je tako, a jeste, zašto onda ne predvideti i mogućnost da za direktora vrtića bude izabran i nastavnik, tim pre što su i nastavnici, po prirodi posla i vaspitači. Na ovaj način bi se pružila prilika da više ljudi konkuriše, a samim tim i izbor kvaliatetnijih ljudi na jedno ovako odgovorno mesto.