Poštovane kolege, mislim da je Vlada uradila vrlo dobru stvar što je prihvatila taj amandman, jer piše vrlo precizno: "na osnovu odobrenja ministra". Ministar će, nadam se, imati dovoljno srpske državotvorne svesti da udžbenike koji su ovakve sadržine, kao što vi kažete, jednostavno ne odobrava. Prema tome, ovo je mogućnost, a nije obaveza.
Ako želimo da budemo eurokompatibilni i ako hoćemo 2007. da uđemo u Evropu, a nemam ništa protiv 2011, nadam se da ćemo to doživeti, onda ovakvi sporovi ne dolaze u obzir, jer će svako moći da koristi svaki udžbenik. To će biti nešto što je najnormalnije. Da su Srbi išli linijom građanskih prava za Srbe u Hrvatskoj i drugde, a ne, one čuvene noću u ovoj skupštini - mi smo najjači i onda ćemo sa svakim da se bijemo, onda bi ta priča oko srpskih nacionalnih interesa mogla da bude drugačija. Ali, Slobodan Milošević je vodio takvu politiku kakvu je vodio, jer on nije shvatio da može da ide linijom građanskih prava, uz pomoć međunarodne zajednice, do maksimuma za Srbe u Hrvatskoj. Pogledajte samo plan Z-4 - država u državi, posebna banka, posebno sudstvo, posebna milicija. On kaže da to neće da prihvati i ta priča je sada passe.
Prema tome, mi smo u situaciji da jednog dana hoćemo da dođemo u Evropu. Počasnog člana SPS-a sam sada spomenuo, nisam namerno. Uostalom, to sam njemu rekao. Sedeo je ovde u Skupštini kad sam ja rekao - gospodine Miloševiću, nemojte da krećete u rat, linijom građanskih prava za Srbe u Hrvatskoj možete sve da ostvarite. On je rekao - najjači smo, znamo da se bijemo. Onda je srpska nacija doživela katastrofu, kao što su Mađari doživeli u Triononu. Mi ne možemo da budemo žrtve te politike.
Prema tome, ministar ima pravo da ništa od svega ovoga ne prihvati, da ne odobri ništa, tamo gde misli da postoje problemi koji su diskutabilni, a tamo gde stvari nisu diskutabilne, tamo ti udžbenici najnormalnije mogu da se upotrebljavaju, kao što se dozvoljava upotreba, recimo udžbenika i knjiga nastalih u Srbiji u drugim zemljama. Ne vidim da je tu bilo šta sporno.