OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 11.06.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

4. dan rada

11.06.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 17:10

  • TAGOVI

  • Osmo vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.
    Obaveštavamo vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Jakšić, Boško Ristić, Gordana Čomić, Milka Marinković, Marko Đurišić, Vojislav Janković, Vladan Radovanović, Bojan Kostreš, Petar Mišić, Nebojša Leković, Nada Kolundžija, Išpanovič Ištvan, Branislav Pomoriški, Srđan Sikimić, Sava Popadić, Milan Stanković, Živodarka Dacin, Juhas Atila, Predrag Stojanović i Dragan Šutanovac.
    Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA (nastavak u pojedinostima)
    Na član 84. amandman je podneo narodni poslanik Pal Šandor.
    Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Pal Šandor.
    ...

    Šandor Pal

    Poštovane kolege, dozvolite mi da kažem samo nekoliko reči o ovom amandmanu. Ovo što se reguliše članom 84, odnosno ono što sam ja pisao kao amandman na član 4. a imalo bi smisla da se prihvatio amandman na član 4, jeste jedna od suštinskih stvari ovog zakona.
    Jedna od tih suštinskih stvari jeste da ja 11 godina podnosim razne amandmane na razne predloge zakona, da bude privatnih, zakladnih i ne znam kakvih drugih škola. Ono što se u ovom zakonu formuliše - i druga pravna i fizička lica. Mislim da je to jedno, suštinski, pet novina u ovom zakonu. To je: tri plu tri, fleksibilnost programa, mogućnost privatne inicijative, licence nastavnika i završni ispiti. Te krucijalne novine vidim u ovom zakonu a sve ostalo je manje-više u skladu sa tim problemima.
    Prema tome, da je prihvaćen ovaj amandman 4. koji sam formulisao ovako - osnovno obrazovanje i besplatna škola čiji je osnivač Republika, pokrajina i jedinica lokalne samouprave, onda bi imalo smisla da se briše član 84, a njegovo brisanje sam predložio zbog toga što prva rečenica formuliše pravo na besplatno obrazovanje, kao što se poglavlje i zove, a onda druga rečenica formuliše izuzetke od toga, jer kaže - vanredni učenik srednje škole plaća školarina, a to onda nije definicija prava na besplatno obrazovanje.
    Ali, pošto je tako kako jeste, a mislim da je dobro formulisano u dva člana u 4. i 84. jer kaže u 4. da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno i tu nema dilema. Kada dođemo do toga da obrazuju našu decu i ova druga i fizička i pravna lica, to što su ovde mnoge kolege pričale da će da se kupuju diplome i da će biti ne znam kakvih zloupotreba, ako tu bude kontrole od strane Ministarstva, ako kontrola bude rigorozna i bude se zahtevao određen kvalitet nastavnika, i onaj minimalni državni program, a ko hoće može i više od toga, onda tu zaista nema nikakvih bojazni i to je jedna radikalna, dobra novost u ovom zakonu a pošto je to formulisano ovako kako je formulisano u 4. i 84. članu onda ću ja ovaj moj amandman da povučem i to je bila suština te priče. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
    Na član 87. amandman je podneo narodni poslanik Šandor Pal.
    Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li želite narodni poslaničke reč? (Povlači amandman.)
    Konstatujem da je narodni poslanik Šandor Pal povukao amandman na član 87. Predloga zakona.
    Na član 87. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Zoran D. Nikolić, Slobodan Tomović i Milan Stanković.
    Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li želite reč? Izvolite.
    ...

    Vladimir Garčević

    Uvažena predsednice, poštovani ministri, sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, morao bih da postavim jedno pitanje u vezi sa Zakonodavnim odborom, odnosno u prilogu izveštaja se ne nalaze amandmani Odbora za prosvetu pa vas molim da utvrdimo šta je sa tim amandmanima.
    Dalje, što se tiče ovog zakona smatramo da reforma obrazovanja nije njegova suština tj. da li će osnovno obrazovanje trajati osam ili devet godina, nego je suština u tome šta će se za to vreme izučavati, koje će se metode i sredstva upotrebiti i način ekonomske osposobljenosti za realizaciju tih zadataka.
    Nijednog razloga nije bilo da se obrazovanje pomeri na granicu od devet godina, niti može biti opravdanje da će dete jednu godinu više biti obuhvaćeno osnovnom školom. Jutros me je sreo roditelj i pitao - šta je to, kada moje dete dođe iz škole hoće da ima i ocenu. Ako uzmemo da dve godine nema ocenjivanja ili ima opisnog ocenjivanja, a imali smo prilike da ga vidimo i bilo je nekada iz nekih predmeta, pokazalo se loše, nije bilo dobro, a sada imamo ponovo uvođenje opisnog ocenjivanja. Da je to traženo u pola godine prvog razreda možda bi se to nekako moglo objasniti, ali ovako smatramo da ovaj put koji je izabran, imajući u vidu ono što smo tražili i što stalno tražimo da nam se da primerak broja časova u devet godina, da vidimo šta će to da se izučava to bi bilo drugačije.
    Neće li biti to onaj deo koji je uveden ili se uvodi u Republici Srpskoj, koji je po direktivi, i ja hoću kao narodni poslanik da vidim ako je to devet godina, a koncepti se razlikuju, dajte da vidimo koliko za devet godina ima srpskog, koliko kojeg predmeta, i kako će se oni zvati. Dosta je eksperimentisanja u obrazovanju na ovaj način. Donesite zakona a mi ćemo dalje raditi šta mi hoćemo i kako hoćemo.
    Prema tome, tražio sam još pre mesec dana ili pre dva meseca da nam ponudite ministre ne po godinama nego koliko ima časova i kako se zovu predmeti koji će se izučavati u osnovnoj školi za devet godina. To je osnovno, bar toliko možemo da budemo informisani. Vi bežite od toga a to je vrlo bitna stvar. To što se razlikujemo u konceptu, to je jedan deo a drugi deo koji je vrlo opasan jeste to što se ne vidi šta će se izučavati za devet godina.
    Ne koje godine i kako, nego za devet godina broj sati po predmetima.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.
    ...

    Vladimir Garčević

    Prema tome, nismo spremni, neka ostane zapisano, da smo mi za osam godina i za reformu unutar programskih, metodskih i ostalih sadržaja.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika prijavljuje za reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a zatim narodni poslanik Bora Stanimirović.
    Izvolite.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Čitava reforma, gospodo poslanici, počiva na rezultatima analize stanja koje su sproveli OECD, Svetska banka i UNICEF. Njihovi zaključci su da treba da naše školstvo usaglasimo sa sistemom obrazovanja koje vlada u Evropskoj uniji, ali htela bih da vas podsetim da je Hrvatska imala taj ultimatum, pa ništa nije uradila onako kako su Svetska banka i UNICEF tražili od države Hrvatske. Oni i te kako znaju šta je njihov državni interes, zato su i uspeli da dobiju državu, a mi očigledno želimo da izgubimo državu.
    Koncept koji se predlaže tri plus tri plus tri za osnovno obrazovanje, ne znači mnogo za nas narodne poslanike, niti nam govori dovoljno o tome šta će se i koliko izučavati u osnovnoj školi. Mi to sve poveravamo nekom savetu, a kontrolu nad tim savetom nećemo imati i nakon donošenja ovog zakona ostaće nedorečeno mnogo toga i tek ćemo se naknadno, ako budemo kontrolisali knjige,tj. udžbenike svoje dece, moći da se uverimo u to da li smo pravilno postupili ili nismo. Trebalo je ovim zakonom bar okvirno regulisati koliko časova nedeljno đaci treba da imaju i u kom uzrastu, odnosno kom razredu, koliko onih osnovnih predmeta koji neće biti alternativni, koji će se ocenjivati, koji neće biti izborni. Tako da znamo da li smo na pravom putu ili nismo.
    Razumem, da zakon koji nosi naziv osnovi sistema, je jedna okvir koji će se posle uklapati i zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju, ali možda je trebalo onda da u paketu sva tri zakona menjamo, dorađujemo, dograđujemo kako bismo mi ovde mogli pravovaljano da donosimo odluke o onome što je interes za našu decu, odnosno kakvu mi omladinu želimo i šta to deca treba da savladaju na uzrastu od 15 ili 16 godina i kolika im je to kvalifikacija za dalje obrazovanje. Ubeđena sam da namere Svetske banke nisu da se naša deca dalje obrazuju i da ima što veći broj intelektualaca, a naročito što se potencira na tome da ima što veći broj stručnih škola i da se smanji broj gimnazija u kojoj daju opšte obrazovanje i koje su, praktično predvorje za univerzitet. Neće Svetska banka da se naša deca visokoobrazuju, nego da ostane što veći broj manuelne radne snage koja će po sili prilike biti jeftina radna snaga.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
    ...

    Bora Stanimirović

    Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodo ministri i pomoćnici, članovi Vlade, primedbi ima ovde dosta, ali kada se radi o članu 86. mislim da je verovatno greška, jer u predškolskim ustanovama se izvode aktivnosti. Znači, ne drže se časovi, časova nema. Mi smo ovde povećali i tamo obično držali dve do tri aktivnosti dnevno i ništa više. Ako hoćemo da se deca igraju, da se pripremaju, upravo je to taj uzrast, nije onaj niži, srednji i viši uzrast. Ovde je za sve generalno četiri sata, a to je previše da dete od tri godine ili pet godina najviše, jer su oni najstariji, provedu četiri sata, ako se zna da su do sada imali mnogo bolje uslove u predkolskim ustanovama i mogli su da se igraju i da rade neke aktivnosti. Pazite, to nisu bili neki časovi, to su aktivnosti i to u trajanju od pola sata najviše i da je to vreme, posle toga su mogli da budu slobodni. Znači, mi njima fiksiramo četiri sata kao priprema za ono što sledi posle. To što sledi posle, to je dvogodišnja igra, to je prvi i drugi razred.
    Što se tiče člana 87, mislim da to godišnje obrazovanje je prihvaćeno već svuda i nema mnogo razloga, a pogotovo što se njime želi, a to je dobro obrazloženo ovde, da prva tri razreda uglavnom bude razredna nastava, pa da drugi stepen bude neka veza između razredne i predmetna i one poslednje tri, normalno, bila bi predmetna nastava. To je na neki način prilagođavanje učenika novonastaloj situaciji i mi tu na neki način prekidamo onaj jaz između četvrtog i petog razreda. Nama su deca najviše problema imala prilikom prelaska iz četvrtog u peti, jer tu dotle imali razrednu nastavu, imali su jednog učitelja koji se brinuo o njima više nego roditelj, a ovamo dobiju nastavnike koji gledaju samo predmet i ništa ne vide od toga, kao i program, pa tu su bili problemi.
    Mislim da se to može izbeći, ali nema u predlogu, ne vidim, a svuda je u svetu uglavnom tako da učitelji svake godine menjaju razred, pa se specijalizuju, jedan vodi prvi razred, drugi vodi drugi, a treći treći, itd. Izbegli bi onda upravo formiranje neke familijarnosti i preveliko vezivanje za učitelja. Ne može učitelj da bude sve i sva praktično za dete i da se tako formira ličnost.
    Jeste da su to vrlo osetljive godine, psiholozi to bolje znaju da su te godine kada deca stiču određene vrednosti, trajne, i da su to godine negde od treće, peti, šeste godine i kasnije, ali upravo su to te godine kada mi počinjemo sa predškolskim, odnosno transformišemo se i prelazimo u školski sistem. Ako su toliko važne, upravo možemo izbeći i na ovaj drugi način da svaki učitelj vodi po jedan razred, to ima dvostruki značaj. Prvo, on će se specijalizirati za to, ne mora uopšte da zna ne znam koliok predmeta i da je stručan za sve predmete, nego će za jedan razred, a ostale razrede će voditi drugi učitelji. Drugo, deca se neće navikavati na taj roditeljski, na to pedagoško prihvatanje, pa kasnije su doživljavali veliki treume prilikom prelaska u viši razred...