Ovde je kolega Golub Rajić uglavnom ukazao na problem koji se javlja, više zbog ove ocene iz vladanja. Međutim, ovde se i u petom stavu javlja problem, ono što sam ja malopre isticao, a što nije bilo u okviru određenog člana, a to je ocenjivanje.
Obaveza nastavnika je sada da učenika mora da oceni u jednom polugodištu najmanje četiri puta. To bi bilo u redu ako bismo sve ostale izvore znanja prilagodili novonastaloj situaciji, iako bi ova reforma bila kompletna. Međutim, polazeći od toga da se skoro nigde u zakonu ne pominje promena metoda rada, što je jako bitno, bez toga nema reforme, ako mi radimo isto kao i do sada, ako radimo isto kao i pre sto godina, onda nema tu reforme, a ispada onda će biti tako.
Znači, mi moramo zakonom predvideti promenu metoda rada, a to podrazumeva da se izvrši promena i kod samih izvora znanja, a izvori znanja su različiti. Izvor znanja može biti nastavnik. Znači, mi se tu konačno dogovaramo da promenimo nastavnika. Tu ima nekih šansi. Teško ćemo promeniti sve, jer u njima još uvek kuca nešto drugo.
Mi moramo promeniti izvor znanja, to je udžbenik. Mi sa ovakvim udžbenicima ne možemo ocenjivati učenika četiri puta u jednom polugođu. Nema teorijske šanse. Mi moramo promeniti učenika, i on treba shvatiti da ne radi za ocenu, da radi za znanje i da on bude taj aktivni činilac koji će promeniti. Mi moramo promeniti nastavnika u smislu da će nastavnik biti samo koordinator tog posla, a ne i onaj koji će sa katedre držati samo predavanje pred 250 ljudi, na kraju, da li ćemo moći da propitamo.
Imate fakultete, imate i škole, ne govorimo sada o fakultetima. Ima škola koje imaju po 38 učenika u odeljenju. Ono što je najvažnije, nigde ne vidimo u kojoj meri mi možemo smanjiti sadržaj, ne samo predmete. Dajte da smanjimo sadržaj, da smanjimo programe, ali vrlo energično. Bilo je nekih istraživanja koja kažu - ako bi 50% sadržaja izbacili iz pojedinih predmeta, učenici bi postigli mnogo bolje rezultate.
Mislim da je to šansa. Ako to ne uradimo, onda nema ništa ni od ovog zakona. Nas pogađa ovde, i kolega Golub Rajić je upravo intervenisao, kada se radi, da mi dozvoljavamo, da nastavnik je autonoman kada se donosi ocena iz uspeha, ali kada se radi o vladanju, onda mi predviđamo neki novi akt, neki novi zakon. Kojim to zakonom? Ko je taj što treba da predvidi kakvu će ocenu nastavnik dati?
(Predsedavajući: Vreme.)
Izvinjavam se, završavam. Da li mi uopšte u tom procesu možemo deliti obrazovni od vaspitnog rada? Sigurno da ne možemo i nećemo donositi posebne zakone, nego ćemo u okviru svega toga moći da određujemo i ocenu iz vladanja. Teško se može odvojiti jedno od drugog, odnosno obrazovni od vaspitnog rada.