Gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, amandman poslanika DSS na član 155. jasno iskazuje naš odnos prema celom ovom zakonu i posebno prema planu reformisanja obrazovnog sistema u Srbiji. Naime, mi smatramo, i ovim amandmanom smo to sugerisali, da je uz ovaj zakon bilo neophodno, ili da je neophodno što pre doneti i posebne zakone najavljene ovim sistemskim zakonom, kako bismo imali zaokruženu i celovitu zakonsku osnovu za reformu.
Drugo, smatrali smo da je vrlo važno da reviziju i modernizacija školskih programa a revizija i modernizacija postojećih programa je nužna - treba da se radi postupno i vrlo pažljivo i da se u kreiranje programa uključe sva relevantna stručna pedagoška udruženja.
Vama je verovatno poznato, kao i nama, da oni stavljaju primedbu da nisu bili dovoljno konsultovani ni u izradi ovog zakona, ni u sastavljanju i eventualnom projektovanju novih programa. Na primer, Filološki fakultet je nezadovoljan tretmanom srpskog jezika i književnosti, Društvo matematičara se žali, itd. Možemo sada da to ostavimo po strani.
U članu 152. predviđate da će Centar za razvoj programa obrazovanja i vaspitanja i za udžbenike biti formiran u roku od godinu dana. Nije moguće vršiti nikakve promene u obrazovanju dok se ne donesu novi programi i dok se ne napišu novi udžbenici. Vama je poznato, više no ikome ovde, koliko su udžbenici loši, koliko se roditelji žale na sadržaje udžbenika.
Ako će se Centar organizovati tek za godinu dana - a pretpostavlja se da Centar treba da dade ključnu podršku i ključni impuls reformisanju programa i izradi novih udžbenika - onda bi bilo, smatrali smo, svrsishodno i mudro da se nikakvi novi školski programi ne propisuju dok se taj Centar ne formira, dok ne da svoje rezultate, dok svoje rezultate ne prezentuje nacionalnom prosvetnom savetu, kako smo predlagali mi, ili Prosvetnom savetu, kako tražite vi, i dok Prosvetni savet te rezultate teorijski ne osmisli i pronađe modus kako će istraživački rezultati Centra biti operacionalizovani u konkretne školske programe.
Najdobronamernije smo smatrali da bi promene u obrazovnom sistemu ipak trebalo da počnu od školskih programa i od novih udžbenika, za razliku od Ministarstva koje je, čini mi se, sklono shvatanju da je prvo nužno usavršiti nastavni kadar.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ako je mogućno neka idu oba procesa uporedo, ali ovaj drugi - izrada novih programa i izrada udžbenika, mora da bude zaista temeljan, da bude rezultat konstruktivne saradnje sa mnogo širim krugom stručnih udruženja, pedagoških saveta i, naravno, sa kulturom i prosvetom javnosti uopšte.
