Došli smo do onog, čini mi se, ključnog amandmana koji tretira ono na šta smo najosetljiviji, a to su pare. Gde su pare i imamo li mi para za sve ovo što zakon propisuje. Očigledno je da nemamo i evo kao dokaz tome ja ću vam pročitati, to je "Službeni glasnik Republike Srbije" od 17. septembra 2002. godine - na osnovu Zakona o srednjoj školi pravilnik o dopuni pravilnika o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za ostvarivanje planova i programa obrazovanja i vaspitanja za stručne predmete u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju u stručnoj školi za područje rada mašinstvo i obrada metala.
Recimo, za nastavni predmet mašinski elementi i konstrukcije imate 53 stavke, razno-raznih alata, slika, shema, dijapozitiva, grafofolija. Uzorci, modeli, makete, ukupno imate 44 stavke i sve to treba da kupi ta lokalna samouprava da bi škola mogla da radi. Znači, to je ono što nam je neophodno da bi jedna ustanova mogla da ispunjava osnovne uslove za rad. Sumnjam da bilo koja škola ovo ima. Ako bih vam pročitala koji su to alati ne verujem da bi vam mnogo značilo, ali evo da vam pokažem koliko je to ambiciozno od strane Vlade, koja donosi te pravilnike, svesna da ona nema novaca za to, svesna da lokalna samouprava takođe nema para za to, a pre svega je njena obaveza po osnovu Zakona o osnovnoj školi i Zakona o lokalnoj samoupravi, pa vas pitam koja će to škola, ovako stručna, ispunjavati uslove za rad po osnovu ovog najnovijeg zakona. Ja sam ubeđena da neće nijedna.
Prvo, ovo košta jako mnogo i ako se nađu pare pitam se gde će sve to da se smesti i čemu onda ovoliko pisanije i ovoliki neki alati, materijali, sheme i ne znam ni ja šta. Samo jedna shemica košta 6.000 dinara, to sam se raspitala, a za jedan školski predmet ne mogu da procenim koje su to pare u pitanju i da li postoji neki rok da se to uradi, ali pravilnik bi morao da ima u vidu ekonomske mogućnosti, finansijske mogućnosti lokalne samouprave.
Dakle, to je samo jedan dokaz kako, kada govorimo o tome ko obezbeđuje sredstva za finansiranje delatnosti osnovnih i srednjih škola, pa kažemo da su to teritorijalna jedinica, Republika i autonomna pokrajina i da je to lokalna samouprava i da se naravno ovde oslanjamo na donacije, sponzorstva i učešće roditelja dece, ali ako kažemo učešće roditelja dece da li mislimo na istu stvar, da li mislimo na sponzorstvo ili donaciju. Očigledno ne, jer je to posebno terminološki ovde izvedeno, ili roditelji učestvuju sa nekim finansijskim sredstvima u obrazovanju za koje kažemo da je besplatno. Mislim da je ipak ovo drugo. Čini mi se da smo na tako nešto već prešli izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i da je već postojala neka mogućnost da se propiše u školi iznos nekih sredstava koji roditelji treba da plate. Dakle, da se opredelimo deklarativno ili je besplatno ili nije besplatno ili ograničeno besplatno, a ostalo mora da se plati.
