Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.

Završavam, izvinjavam se, samo par sekundi.

Mislim da ima nedorečenosti u ovom zakonu. Vi ste čuli da je i Sinod Srpske pravoslavne crkve tražio da se ovaj zakon povuče iz procedure i to je ono što smo tražili, ne da smo protiv reforme, nego da pomerimo za godinu dana i da stvorimo stvarno zakon, odnosno da izvršimo reformu koja će biti u funkciji i Srbije i naše dece. Hvala.

Za reč se javio ministar prosvete, gospodin Gašo Knežević.

Neću nikog da obradujem zbog toga, ali došli smo u apsurdnu situaciju da se socijalisti sakrivaju iza Sinoda. Divno, divno. (Žagor.)
Ovako, nekoliko nivoa primedaba je ovde bilo, a pokušaću na sve da odgovorim. Izvinjavam se, sve vas pažljivo slušam, shvatam da sam ovde zbog vas, samo bih vas molio da samo i vi saslušate ono što imam da kažem, ništa više od toga.
Godine 1929. donet je zakon o narodnim školama. Tim zakonom je uvedeno u Srbiji osnovno četvorogodišnje obrazovanje. Od te 1929. godine, pa do 1952. - 1953. godine ništa se nie menjalo. Godine 1952-1953. donesi su neki propisi kojima je okušano sa osam godina. Međutim, konačno je 1958. godine ozakonjeno osam godina. Znači, između 1929. i 1958. je 29. godina. Znači. 29 godina naša deca su išla u četvorogodišnju školu i posle toga su prešli u osmogodišnje obavezno obrazovanje.
Od tada pa do danas ostalo je na osam godina. Između te godine i današnjih dana je proteklo 45 godina. Trenutno stanje je takvo da sve zemlje u Evropi, dakle govorim o Evropi, imaju obrazovanje, kada se sve sabere i podeli, devet i po godina. Dakle, dužina trajanja obrazovanja, naravno prosečnog i zato tako govorim, je devet i po godina. Dakle, mi uvodeći devetogodišnje obrazovanje idemo na prosek. Ne idemo u ekstreme nijedne, nego idemo na prosek i mislim da je to produžetak obaveznog obrazovanja sa osam na devet godina, da je to ovaj narod zaslužio i da su to ova deca zaslužila i da je zaslužila država kao potrebu da joj se poveća obrazovni potencijal generacija koje dolaze.
Druge primedbe odnosile su se na taj broj časova i predmete. Gospodo moja, ovo je krovni zakon i nikada se zakonom nisu predviđali predmet i broj časova, ali nikada u istoriji. Nemojte tražiti od zakona da predviđa nešto što nikada nije. Gospodine Garčeviću, molim vas čitajte dobro propise. Posebnim zakonima se ponekad u nekim državama predviđa, ali nikada opštim zakonom. Kako će izgledati predmeti objavljeno je pre dva meseca i to je gospodo moja na javnoj raspravi čitav juni mesec. Mi čekamo vaše signale. Niko ne daje signale. O čemu se radi? Da li smo mi došli ovde da pljujemo stvari ili hoćemo da unapredimo obrazovni sistem ove zemlje? Ako hoćete to dajte signale, ugradićemo sve moguće.
Ovde, u zakonskoj materiji, ne mogu se predvideti predmeti. To je živa materija. Da li mi moramo da menjamo zakon svake godine zato što smo fiksirali da je poznavanje prirode i društva jedan predmet? Ne znam o čemu mi ovde pričamo.
Najzad, Sinod crkve, pošto se pomenuo, nemam nameru da otvaram bilo koju raspravu. Pre dva meseca, mesec i po dana, u Tolstojevoj ulici u zgradi Vlade je održan sastanak, kome sam bio prisutan i bile su prisutne u organizaciji Ministarstva vera sve verske zajednice. Verskim zajednicama do tančina je iznet koncept zakona. Oni su ga znali pre svih drugih. Dobili su ga u elektronskoj verziji preko Ministarstva vera pre svih drugih. Tada smo dobili od gospodina Irineja Bulovića i od ostalih predstavnika svih verskih zajednica saglasnost, odnosno podršku zakonu. To je istina. Dakle, ja vam govorim o tome kako se pripremao ovaj zakon.
Sinod ima legitimno pravo da govori ono što hoće i to niko neće nikada da ospori. Pošto se oni pozivaju na neku rezoluciju, rezolucija koja je potpisana u Francuskoj 7, u Klubu književnika u prisustvu, da vam sada ne govorim ko je sve bio, bio je i jedan predstavnik crkve, a to je Atanasije Jeftić episkop, koji izdaje žički časopis i oni se baziraju na kritici Ministarstva zbog pedagoške progresivne baštine, poništavanja pedagoški progresivne baštine.
Progresivizam je pravac čiji su najveći zastupnici Djuj i Kilpatrik. Inače je nastao u 17. veku od strane Komenskog i Makarenka. Progresivizam kao svoje osnovne principe uzima aktivno učešće u nastavi, vođenje računa o psihološkim principima učenja, vođenje računa o interesovanjima, životno iskustvo deteta. Gospodo, to je ovo što se nalazi u ovom zakonu.

Narodni poslanik Žarko Obradović, pravo na repliku u ime poslaničke grupe SPS.

Želeo bih u ime poslaničke grupe SPS, koristeći naravno poslaničko pravo na repliku, da kažem gospodinu ministru, gospodine ministre socijalisti, članovi Socijalističke partije Srbije, narodni poslanici iz Socijalisitčke partije Srbije nemaju potrebe da se skrivaju iza Sinoda Srpske pravoslavne crkve. Mi smo javno vama u lice rekli da nećemo glasati za ovakav zakon, jer po našem mišljenju zakon je jako loš i čini mi se, profesor dr Bora Stanimirović i ostali poslanici su naveli ne sijaset, nego milion razloga zašto ovaj zakon nije dobar i zašto bi trebalo da bude povučen. Ako Srpska pravoslavna crkva, Sinod ima neke svoje razloge, ona ih je saopštila.
Molim vas, ne postoji apsolutno nikakvo skrivanje iza Srpske pravoslavne crkve. Oni imaju svoj stav, mi imamo svoj stav i mi smo ga saopštili.

Gospodine Garčeviću, vas nije ništa uvredio.
Izvolite, pravo na repliku.

Ovo je materijal koji smo dobili zahvaljujući vama koji ste radili, koji ste prevodili i ja nisam ništa izmislio. To je materijal u kojem piše da je ovo iz Švedske, iz zakona. Broj nastavnih šezdeset minutnih sati u obaveznoj osnovnoj školi po predmetu i skupini predmeta ukupno, pa kaže: umetničko obrazovanje 230, domaćinstvo i potrošačka naobrazba, tako je prevedeno, 118, sport i zdravlje 500, glazbeni odgoj 230, znači muzičko vaspitanje, obred, nisam znao šta je to na našem, švedski jezik 1.490, engleski 480, matematika, znači predmeti se zovu tako, 900, zemljopis 885, povijest, to je istorija, 885, vjersko obrazovanje 885, građansko 885, biologija 800, fizika 800, hemija, to je prevod na hrvatski, 800, stojarstvo 800, izvorni jezik 320, izborni predmet 385, a ukupni zajednički broj sati 6.665, od kojih je obavezno, znači može se od toga maksimalno umanjiti 20%.
Ja to nisam izmislio. Ja jesam baratao slovenačkim zakonom ministre, ali u drugim segmentima. Ja sam nastojao, kada sam tražio, da zaista sve pročitamo, da pogledam sve i ovo je prava istina. Ja sam to tražio da vidim i kada vidim onda znam gde je osnovno obrazovanje.

Nema više prijava za reč po ovom amandmanu.
Na član 87. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Lemajić, Milan Radulović, Bojana Aleksić, Vladimir Andrić i Marina Stamenković.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nenad Lemajić.

Naš amandman na član 87. je posledični i proizilazi iz amandmana na član 73, a vezan je sa stavom DSS-a o organizaciji devetogodišnje škole. Mi se naravno zalažemo za devetogodišnju osnovnu školu, ali smatramo da je bolje organizovati po modelu 6 + 3. Dva su razloga za to. Prvi je pedagoški, a drugi je tradicionalan.
Pedagoški razlozi vezani su pre svega za program, jer bez obzira što bi taj srednji model, po predlogu Ministarstva, predstavljao jedno prelazno rešenje između prvog i trećeg dela sa kombinovanom razrednom i predmetnom nastavom, mi verujemo da je on u suštini bliži prvom delu, dok poslednji, treći segment, sedmi, osmi i deveti razred, već u velikoj meri naginje ka jednoj diferenciranoj i usmerenoj nastavi.
Drugi razlog je tradicionalan. Naime, naša škola je do sada bila veoma tradicionalno organizovana, dosta strogo definisana, što se same grupe, u kojoj se nastava izvodi, tiče, znači razreda sa jasnim koordinatama i smatramo da o toj tradiciji moramo povesti računa. Fleksibilnost u nastavu treba uvoditi i ona je veoma poželjna, ali je treba uvoditi na taj način da poštujemo ono što jeste neko naše pedagoško iskustvo do aktivne nastave, koja nam je naravno svima želja, prilično dugačak put i ona se sigurno neće ostvariti u nekom kratkom roku.
Iz tih razloga smatramo da je model 6 + 3 bolji od modela 3+3+3, bez obzira što između oba modela postoje i prilične sličnosti. Zahvaljujem.