OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 11.06.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

4. dan rada

11.06.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 17:10

  • TAGOVI

  • Osmo vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
    Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Bora Stanimirović.
    ...

    Bora Stanimirović

    Nije baš "kadija te tuži, kadija ti sudi". Ima u drugim članovima toga, ali zna se da ocenu predlaže predmetni nastavnik, aktiv utvrđuje, a nastavno-naučno veće donosi konačnu odluku. Međutim, ipak pedagog, psiholog, pa i direktor koji uglavnom vodi sednicu nastavničkog veća, on može da zna situaciju. Mi ne tražimo da nastavnik koji je dao ocenu bude prisutan, može, ali ne mora, nego da budu predstavnici aktiva ili veća, neko stručan. Nisu to isti ljudi.
    Ovo u toliko pre što se omogućava da se formira posebna komisija. Šta to znači? Čim formirate posebnu komisiju, vi u toj posebnoj komisiji morate ponovo da konsultujete nastavnika, opet kadiju. Ne možemo da izbegnemo ljude koji rade, koji odgovaraju, pogotovo što se ovde radi o osnovnoj ili srednjoj školi, svejedno. Znači, nećemo čak pozvati ni predmetnog nastavnika, ali ćemo pozvati predstavnike veća i predstavnike aktiva.
    U stavu 1. člana 103. stoji: "Učenik osnovne i srednje škole, njegov roditelj ili staratelj ima pravo da podnese žalbu na ocenu, u skladu sa posebnim zakonom". Koji su to posebni zakoni? Dajte jedan zakon o osnovnoj školi, jedan o srednjoj školi i nema posebnih zakona.
    Na kraju, da reklamiram Poslovnik, član 88. Stvarno ima mnogo kartica, a malo ima narodnih poslanika, pa bih zamolio službu da kartice pokupi kod svih poslanika koji su odsutni i da se onda utvrdi kvorum.
    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
    Narodni poslanik Bora Stanimirović je, na osnovu Poslovnika, reklamirao član 88. - pitanje kvoruma. Član 88. Poslovnika Narodne skupštine kaže: "Narodna skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda. Nove tačke koje su unete u dnevni red, na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, za spajanje rasprave ili predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlagača, osim ako je predlagač predložio redosled razmatranja, o čemu se Narodna skupština izjašnjava bez pretresa. O dnevnom redu u celini Narodna skupština odlučuje bez pretresa".

    S obzirom da ovaj član Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ne tretira pitanje kvoruma, narodni poslanik Bora Stanimirović je zatražio da stručna služba elektronsko-računarskog sistema Skupštine Srbije pokupi kartice koje se nalaze u poslaničkim jedinicama narodnih poslanika koji nisu prisutni.

    Zamolio bih stručnu službu elektronskog-računarskog centra da pristupi skupljanju kartica i da ih dostavi, u skladu sa Poslovnikom, sekretaru Narodne skupštine.

    Zamolio bih narodne poslanike koji su prisutni u sali, da budu i dalje prisutni, u skladu sa Poslovnikom.

    (Žagor u sali.)

    Ne tražim utvrđivanje kvoruma, molim vas da se saslušamo bez nervoze. Gospodin Bora Stanimirović je tražio da stručna služba elektronsko-računarskog centra prikupi kartice poslanika koji nisu u sali, a koji su, prilikom izlaska iz sale, svoje kartice ostavili.
    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
    S obzirom da je u sali, prema evidenciji, prisutno 107 poslanika možemo da nastavimo sa radom.

    Na član 103. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Dragica Radulović, Miloš Lukić, Đuro Popović i Adam Urošević.

    Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

    Da li neko želi reč? (Ne.)

    Da li se od ovlašćenih predstavnika neko javlja za reč? (Ne.)

    Na član 104. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Pal Šandor, narodni poslanik Branislav Blažić i zajedno narodni poslanici Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Zoran D. Nikolić, Slobodan Tomović i Milan Stanković.

    Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

    (Pal Šandor, s mesta - povlačim amandman.)

    Narodni poslanik Pal Šandor povlači svoj amandman.

    Da li se još neko javlja za reč?

    Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić ima reč.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Možda do amandmana ne bi ni došlo, bez obzira što se mi srpski radikali zalažemo za to da se ne proverava naknadno znanje učenika, nego da se verifikuje ono što su oni postigli tokom devetogodišnjeg ili osmogodišnjeg školovanja i zbog nastavnika i zbog učenika, da vi nama u obrazloženju bilo kada napišete zbog čega ste se sada opredelili za završni ispit a ne za prijemni ispit.
    Do kakvog ste zaključka došli, imajući u vidu značaj prijemnog ispita ili završnog ispita, pa da onda mi možemo da procenjujemo da li je ovo nešto bolje ili gore. Po našem mišljenju, ovako kako mi to možemo da vidimo, to je apsolutno isto, nema nikakve razlike, nije šija nego vrat, drugačije se zove, a pogotovu što u ovom zakonu nije rekli koje će gradivo biti predmet završnog ispita. Da li devetogodišnje gradivo ili će to biti recimo poslednji kvartal ili poslednje tri godine, ili šest godina. Do sada je bilo gradivo šestog, sedmog i osmog razreda kada je bio prijemni ispit, a sada imamo završni ispit, ali ovde čak ne kažete - ni u skladu sa posebnim zakonom, da će to biti regulisano. A, ako tako i kažete znači opet možemo da očekujemo izmene Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju i evo još jednog argumenta da smo pogrešili što to nismo odmah menjali i u ova dva zakona nakon što bi završili raspravu po ovom zakonu, da u skupštinsku proceduru i dabatu stavimo i jedan i drugi razlog.
    Dakle, kada dobijemo obrazloženje od Vlade. Uglavnom imamo obrazloženje koje se tiče potrebe za promenom sistema a onda kada dođemo do pojedinih odredbi ili pojednog poglavlja nigde nema motiva ili nekog istraživanja ili nekih rezultata koji bi nas usmerili na to. Vi verovatno imate sve te informacije, ali narodni poslanici nemaju, a koji bi nama omogućili da kvalitetnije vodimo raspravu. To je osnovna zamerka. Mislimo da ovde po našem mišljenju ne treba da bude završnog ispita ali ako i ostanete pri tome ne znamo šta će on obuhvatiti.
    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
    ...

    Bora Stanimirović

    Ovde je pogrešno i jedno i drugo. Vidite, stvar je u kriterijumima. Prvo mi nismo u mogućnosti polazeći od kadrovskih, pa i lokalnih, geografskih, materijalnih i drugih uslova da imamo sve odlične učenike u jednoj školi, istog znanja kao i učenika u drugoj školi. To je bio razlog zbog koga su se ranije uvodili klasifikacioni i drugi ispiti.
    Međutim, verovatno je Ministarstvo pošlo od činjenice da treba verovati ljudima da treba raditi devet godina sada, ili oni koji rade tri-četiri godine u srednjoj školi, da posle toga polažu maturu, završni deo. E, sad, pitanje je i tu treba obratiti malo pažnju kod polaganja te mature. Ne govorimo o programu pogotovu što ga donosi Ministarstvo, nego ranije, nekada davno, imali smo jako dobru praksu da prilikom polaganja završnog ispita, odnosno mature, pogotovu u srednjoj školi, Ministarstvo pošalje svoje izaslanike koji prate maturu, rad, i kad ljudi znaju da dolazi predstavnik Ministarstva, što važi i za đaka i za nastavnika i za direktora, oni se daleko ozbiljnije pripremaju za taj ispit, što je dovoljno, pod uslovom da se kasnije upisuju u srednje škole, tj. na fakultet, polazeći od uspeha i ove mature, tj. uspeha koji su postigli na kraju osnovne tj. srednje škole. Kasnije će oni svojim radom tj. selekcija koja će se vršiti na prvoj godini studija ili srednje škole pokazati ko je u pravu.
    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
    Reč ima ministr gospodin Gašo Knežević.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Gašo Knežević

    Ovde se radi o dve različite vrste ispita, o završnom i o prijemnom ispitu. U čemu je suštinska razlika između njih? Završni ispit je eksterni. Dakle, on je organizovan van kuće za razliku od prijemnog koji je produkt kućnog rada. Završnim ispitom je obuhvaćena cela generacija. Mi trenutno imamo za ovu školsku godinu, za prijemni ispit u srednje škole ove školske godine puno više ljudi koji su prijavili da polažu ispit a nisu prijavili potrebu da upišu četvorogodišnju školu.
    Znači da deca sama osećaju potrebu da učestvuju na ispitu bez obzira što njihova želja nije da upišu školu za koju je taj ispit potreban. Mi smo srećni zbog toga. Jer, što više generaciju obuhvatimo mi možemo reći više o toj školi. Ako u jednoj školi prijemni ispit polaže 50% đaka, a to je koncept prijemnog ispita, u tom slučaju sa 50% verovatnoće se može izvlačiti zaključak o kvalitetu škole. Ako 70% đaka polaže, verovatnoća je 70%. Ako 100% polaže onda mi imamo uvid u stanje u školi.
    Zbog toga je završni ispit za razliku od prijemnog ispita.
    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević.