Poštovana gospođo predsednice, uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, Koalicija "Vojvodina" podržava predlog predsednika Vlade za kandidata za ministra poljoprivrede. Hoću da vam kažem, stav Koalicije "Vojvodina" je da ostajemo na reformskom kursu Vlade Srbije. Zato još jednom ponavljam, stav Koalicije "Vojvodina" jeste da podržava ovaj predlog predsednika Vlade. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Milorad Mirčić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jevtiću, kandidatu za ministra poljoprivrede i vodoprivrede, žao mi je što nema gospodina premijera Živkovića koji je i predlagač ovog kadrovskog rešenja za izbor ministra poljoprivrede i vodoprivrede Vlade Republike Srbije. Pored toga, sa par reči, u ime poslaničkog kluba SSJ, obratiću se vama, kolegama poslanicima i gospodinu Jevtiću, kandidatu za ministra. Moje izlaganje se sastoji u sledećem.
Mislio sam da će posle mandatara, odnosno premijera Živkovića, za ovu govornicu izaći gospodin Jevtić, kao budući ministar poljoprivrede i vodoprivrede i izložiti nama poslanicima svoj program, koji verovatno podržava i Vlada, kako izvršiti obnovu poljoprivrede, odnosno poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Trenutno stanje u poljoprivredi Republike Srbije je nikad gore.
Verovatno rizikujem da dobijem opomenu od strane predsedavajuće ukoliko duže govorim o stanju u poljoprivredi, ali s obzirom da dolazim iz Pomoravlja, direktno kao predstavnik Pomoravskog okruga u čijem je sastavu, a to gospodin Jevtić dobro zna, i oblast zvana Levač, opština Rekovac, a odakle je on rodom, i prenosim izjave poljoprivrednih proizvođača iz tih krajeva da je stanje u poljoprivrednoj proizvodnji u ovom trenutku u Srbiji nikad gore.
Zašto? Sela su nam sve praznija, sve je manje mladih ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Cene poljoprivrednih proizvoda su toliko deplasirane i niske, jednostavno se ne može ni obnoviti ono što je uloženo. Dakle, nema ni proste reprodukcije u poljoprivrednoj proizvodnji. Vlada Republike Srbije ili neko iz Vlade Republike Srbije dozvoljava da se, kada je u pitanju poljoprivredni proizvod, uvozi sve i svašta. Na taj način se direktno oštećuju poljoprivredni proizvođači, odnosno poljoprivreda Republike Srbije u širem smislu reči.
Očekivali smo, mi iz SSJ-a, da će nam budući ministar reći šta on to predviđa da uradi do kraja mandata ove vlade, a u najboljem slučaju po ovu vladu njen mandat može trajati do kraja 2004. godine. Dakle, za ovih budućih 18 meseci, šta to mogu da očekuju poljoprivredna dobra i poljoprivredni proizvođači u Republici Srbiji da će se poboljšati.
Imali smo do sada jednog ministra, koji sigurno ne bi otišao sa ove funkcije da se nije desilo ono što se desilo. Mi iz SSJ-a sa žaljenjem konstatujemo da je morao da se izgubi mladi život, da bi jedan neuspešan ministar poljoprivrede i vodoprivrede otišao sa svoje funkcije.
Koliko je bio uspešan na toj funkciji, to najbolje znaju poljoprivredni proizvođači u Republici Srbiji kada iznesu svoj proizvod u ovom trenutku na pijacu ili kada žele da ugovore, ako uopšte mogu da ugovore, neku poljoprivrednu proizvodnju.
S druge strane, setićete se dobro, uvažene kolege poslanici, mi iz SSJ-a smo svojevremeno, kada su ovde pred ovom skupštinom i pred nama poslanicima bili na dnevnom redu poreski zakoni, predlagali da se poljoprivrednim proizvođačima omogući da u ono vreme, kada im država duguje za predate poljoprivredne proizvodnje, a istovremeno oni duguju državi po raznim osnovama za doprinose i poreze, kompenziraju te svoje obaveze i potraživanja. Gospodin ministar Đelić je rekao da to ne može, jer ne radi se o istoj kasi.
Zato danas poljoprivredni proizvođač kada duguje državi plaća kamatu za neredovno izvršavanje svojih obaveza prema državi. Ista ta država ne plaća kamatu poljoprivrednom proizvođaču kada ona njemu duguje za predati poljoprivredni proizvod. Pitaju se poljoprivredni proizvođači, šta su oni ovoj državi, da li građani drugog reda. Normalno je, i objektivno je, i pravilno je i pravno, ako hoćemo, svako za neizvršavanje svojih obaveza plaća zakonsku kamatu. To se nije uradilo i nije se prihvatilo. Molim vas, gospodine Jevtiću, da to imate u vidu kada zauzmete funkciju ministra poljoprivrede i vodoprivrede.
Postavlja se pitanje, šta ćete uraditi sa cenama poljoprivrednih proizvoda da budu koliko-toliko rentabilne za poljoprivredne proizvođače, pa da na taj način postojeće poljoprivredne proizvođače privučemo da se u što većoj meri proširuju svoju poljoprivrednu proizvodnju, bez obzira o kojoj oblasti je reč. Takođe, mlade ljude na neki način da privučemo i da ostanu kod svojih roditelja, na svojim imanjima, kod svojih kuća i da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Pošto gospodin Jevtić baš dolazi iz Levča, odakle dolazim i ja, sticajem okolnosti naša rodna sela su na desetak kilometara jedno od drugog, ali bez obzira na to javno ću reći - ne mogu da podržim gospodina Jevtića kao ministra poljoprivrede, samo iz razloga što će postati ministar poljoprivrede u jednoj lošoj Vladi koja loše radi i loše vlada Republikom Srbijom.
Dakle, gospodine Jevtiću, u tom Levču sela su nam tako pusta, staračka domaćinstva su takva da je prosek starosti od 60 do 70 godina; i ono malo ljudi mlađih kategorija što je ostalo napušta svoju rodnu grudu, svoju rodnu kuću i odlazi u centre, kao što su Jagodina, Kragujevac, Kruševac, Trstenik itd. Oni ne vide perspektivu bavljenja poljoprivredom. Levač može da bude jedan potencijal za proizvodnju zdrave hrane, jer poljoprivrednim proizvođačima treba pomoć Ministarstva poljoprivrede, u širem smislu i države, pa da im da podstrek da mogu da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, odnosno proizvodnjom za tržište.
Kakav podstrek očekuju poljoprivredni proizvođači? Očekuju da im država da povoljne kredite i da mogu da obnove svoju mehanizaciju koja je u Srbiji, gospodine Jevtiću, kao što znate, stara od 15 do 20 godina. Daj bože da sam u pravu sa ovim podatkom, ali bar tako statistički podaci govore, a možda je i gore stanje. Znači, da obnove poljoprivrednu mehanizaciju, da ukrupne svoje posede, kako bi mogli ekonomski da obrađuju svoju zemlju i da imaju računicu iz onog čime se bave. Naime, nemojmo više da se ponašamo u državi Srbiji kao da je ovo 1946. godina.
Dame i gospodo, gospodine Jevtiću, shvatite da danas nema polupismenih i nepismenih ljudi koji žive na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom. Uvek oni uzmu digitron ili olovku i izračunaju šta su uložili, šta im država garantuje i šta će dobiti na kraju kada predaju, odnosno prodaju svoj poljoprivredni proizvod. Da li znate gospodine Jevtiću, upravo pre nekoliko dana na velikim pijacama, kao što je Jagodina ili u Belušiću, koji sigurno znate, cena tovljenika je bila 40 dinara za živu vagu, kako se kaže, a nije imao ko da kupi.
Cena prasadi je bila 60 dinara po kilogramu i nije imao ko da je kupi, a približava se 15. avgust, treće tromesečje za izmirenje obaveze prema državi, pa se pitamo - odakle će poljoprivredni proizvođači da plate i izvrše svoje obaveze prema državi, ako nemaju kome da prodaju svoj poljoprivredni proizvod?
Tu država mora da uradi nešto. Molim vas da ispitate ko je u ovoj državi i ovoj vladi, ako je još uvek u toj vladi, dozvolio da se uvezu ogromne količine mesa iz inostranstva i da se na taj način uništi domaća, srpska proizvodnja mesa i mesnih prerađevina.
Ne mogu a da ne dotaknem još jedno pitanje, pošto ćete vi biti i ministar vodoprivrede. Godinama se, i pod onom komunističkom vlašću, i pod socijalističkom vlašću, pa i pod ovom DOS-ovskom vlašću, govori o navodnjavanju. Govori se da Srbija ima toliko potencijala da bi moglo da se navodnjava na hiljade i hiljade hektara zemlje. A, šta se uradilo do sada? Skoro ništa.
Govori se da mi možemo u Republici Srbiji da imamo najmanje dva prihoda u toku godine sa jedne parcele, sa našeg zemljišta, a imamo samo jedan prihod i to vrlo, vrlo tanak, kada se desi, kao što se sada desila, elementarna nepogoda zvana suša.
Molim vas, gospodine Jevtiću, ako ste rođeni na selu, verovatno odrasli i kao mladić živeli na selu, pre nego što ste otišli i počeli da se bavite naukom, da se ne ponašate onako kako se ponaša gospodin Veselinov, da ne izigravate seljake, odnosno poljoprivredne proizvođače, i da na pitanje da li će biti kiše, odgovarate da niste uspostavili telefonsku vezu sa Isusom Hristom i ne znate kada će biti kiše. Nemojte na taj način da dajete obećanja poljoprivrednim proizvođačima. Budite realni, recite im istinu u oči, jer su oni naučili na gore. Jedino zbog čega se neće naljutiti na vas jeste ako im kažete istinu i samo pravu istinu.
Na kraju, gospodine Jevtiću, pošto i sami potičete iz nerazvijenog područja, obratite malo pažnju, kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja, na nerazvijena područja, tamo gde nema industrije, ili je slabo razvijena; dakle, tim ljudima je tamo kao jedini izvor prihoda ostalo bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom.
Nemojte da i dalje važi ona krilatica "što južnije to tužnije". Nije poljoprivredna proizvodnja samo u Vojvodini, Mačvi, Stigu, Pomoravlju i slično. Poljoprivrednom proizvodnjom se bave poljoprivredni proizvođači i u okolini Bujanovca, i u okolini Rekovca, i u okolini drugih mesta, da ih sada ne nabrajam; to su dosta pasivni krajevi, ali gde postoje uslovi za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom.
Budite sigurni da ćete dobiti podršku poslaničkog kluba SSJ ukoliko tako budete radili, a kao što je rekao predsednik našeg poslaničkog kluba - ukoliko izađete za ovu govornicu i javno obećate, za ovim mikrofonom i pred svima nama, da ćete poljoprivrednim proizvođačima učiniti bar deo onoga što traži SSJ, može se desiti da vam damo podršku. Ali, vaša najveća greška je što ste prihvatili da budete ministar u ovoj vladi, koja nema perspektivu, koja će vrlo brzo otići sa političke scene Srbije. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, poslanička grupa SRS, a zatim narodni poslanik Momčilo Trajković.

Povod ove rasprave je izbor novog ministra za poljoprivredu, a razlog zbog koga se ovo radi je upravo ostavka prethodnog ministra. Kada opozicija analizira rad prethodnog ministra, ne zato što je on nama simpatičan ili antipatičan, nego samo iz jednog razloga - da bi videli gde su se to u proteklom periodu pravile greške, da bi na to ukazali, opozicija se sprečava u tome jer to po oceni i presuđivanju predsedavajućeg nije tačka dnevnog reda i mi se ne držimo teme.
Ali, evo, vidite, čak i predsedavajući je napravio previd. U predlogu koji smo čuli od premijera se kaže da je predloženi kandidat do sada bio savetnik predsednika Vlade upravo za resor poljoprivrede. I, sada, ako bismo hteli da izanaliziramo prvo ovaj predlog, koliko je on sada od strane Vlade, tj. premijera racionalan, morali bismo da se vratimo unazad da vidimo ne samo šta je to uradio prethodni ministar nego šta je to uradila konkretno Vlada kada je u pitanju poljoprivreda, kao i te kako bitan resor. Kakva je uloga prvenstveno predloženog kandidata u svemu ovome što se dešavalo?
Možete vi da pričate i da okrivljujete prethodnog ministra, ali ništa novo nećete reći Srbiji. Srbija je za njega odavno znala. Mi srpski radikali smo odavno upoznali kvalitete prethodnog ministra, to javno isticali, govorili gde smo god stigli. Uostalom, ne treba to Srbiji puno objašnjavati. Ali, mora se skrenuti pažnja da i te kako značajan uticaj na sprovođenje politike u poljoprivredi ima predsednik Vlade, ima Vlada, a predsednik Vlade i te kako uvažava savete čoveka koji je na tom radnom mestu koje se zove - savetnik predsednika Vlade za poljoprivredu.
Zar tu, ako ništa drugo, nema i neke objektivne odgovornosti. Gde se to pojavio predloženi gospodin da kaže - evo, ja sam napravio analizu, napravio sam koncept, upozorio sam premijera, ukazao sam na propuste prethodnog ministra. Nigde. Ili, mi to nemamo zabeleženo.
I, gledajte, na sve to izlazi sadašnji predsednik Vlade, navodeći sve atribute, da je bio savetnik prethodnog predsednika Vlade, i kaže - imenovanjem novog ministra počećemo da izvozimo hranu.
Gde vi, gospodo, živite? U kojoj to državi? U kom veku vi to živite? Pa, vi sad imate jednu žetvu i još jednu setvu i vaše je završeno, idu izbori, hteli ne hteli. Pa, nećete valjda da čekate i žetvu, pa nemoguće je. Nemojte, znate, meni to liči na onu priču komunista iz 1941. godine kada su dizali ustanak pa su narodu obećavali "kada pobedi naša revolucija, svi ćete jesti iz zlatnih kašika". Pa, posle, kada ih narod upita gde su te zlatne kašike, to Pavlović najbolje zna, on je na toj ideologiji, kažu čekajte, narode, to je ručni rad, niste došli na red.
A, kome vi, gospodo, objašnjavate? Šta vi pričate o izvozu hrane? Pa, ko u to još može da poveruje? To jedino mogu da poveruju predsednici opština čiji sugrađani štrajkuju zbog pljačke od strane Vlade, koja se ogleda u niskoj ceni malina, a sede ovde i dobacuju. Kao da su automat, pa ubacuješ žeton u njih. I malo morala da imaju otišli bi sa svojim sugrađanima tamo. Pa, da li su u pravu ili nisu u pravu.
A kome vi to, gospodo, objašnjavate o izvozu hrane? Pa, zar ne vidimo svako veče kako protestuju seljaci u Nemačkoj, Francuskoj, u Holandiji. A šta rade? Protestuju zbog viška hrane. Bacaju višak hrane. Kakva je onda to suluda priča o izvozu. Gde nas ta priča vodi? Vodi nas u propast, gospodo. Vi ste nas dogurali sa svojom sposobnošću, a indirektno i vi gospodine, koji ste predloženi za ministra, da smo već u programu preživljavanja. To je za ne verovati, ljudi!
Da li je neko mogao da pomisli pre četiri godine da će Srbija primati humanitarnu pomoć u vidu hrane od Svetske organizacije? Niko nije mogao da poveruje u to. Pa, vi ste dogurali do toga. Vi ste nas doveli do toga. Navodno sprovodeći politiku u oblasti poljoprivrede, politiku Vlade, za koju nije odgovoran jedino ministar, vi ste rekli - ne treba pšenicu sejati, treba šećernu repu. Sada ćemo ostati, što zbog toga što nije dovoljno posejano, što zbog suše, bez hleba, gospodo, a imaćemo višak šećera. Ali i sa šećerom ste isto zamutili gospodo iz Demokratske stranke, to su vaši članovi. Nemojte misliti da ćete biti oslobođeni odgovornosti. Pobeći će vam ovaj Građanski savez Srbije. Šta je njih - pet, oni će se razmontirati, ali vas će narod osuditi, vas, gospodo, jer je na vama i najveća odgovornost.
Nemojte se zanositi da će narod optužiti Veselinova. Veselinov više ne interesuje narod, apsolutno ne interesuje ni on, ni ova njegova koalicija. To više i nije koalicija. Marijan Rističević ga je prevario. Registrovao je svoju Seljačku stranku. Jedan drugog varali i to više nije koalicija. Vas će, gospodo iz Demokratske stranke, narod da prozove, zato što imate najodgovornije ljude na čelnim funkcijama i stranačke funkcionere, pa ćete vi da polažete račun. Ne možete, gospodo, da zamajavate više Srbiju, jer teško mogu da poverujem da ćete i setvu dočekati.

 Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Momčilo Trajković. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dušan Tubić.

Ako su neki 10 kilometara od Stojana, ja sam pet kilometara. O Stojanu Jevtiću sve najlepše kao o čoveku. Stojan je čovek iz ugledne porodice, najbolji đak u srednjoj školi, briljantan student, čovek koji je bio na značajnim mestima, omladinski aktivista. Bio je na značajnim mestima u vremenu jednopartijskog sistema, na značajnim mestima u vremenu višepartijskog sistema, znači direktor Instituta, direktor Agrobanke i za mene nije bilo nikakvo iznenađenje kada je svojevremeno u prelaznoj vladi Stojan Jevtić bio član te prelazne vlade. Bilo je to vreme velikog političkog naboja, ali imajući u vidu njegove kvalitete, da je strpljiv, tolerantan, stručan, bio je veoma poželjan u toj vladi.
Kada je izabran za savetnika predsednika Vlade bilo mi je čudno, mislio sam ipak da njemu mesto nije tu, ali dobro, to je bila situacija kada je savetnik predsednika Vlade ipak drugorazredna funkcija. Sada sam ipak neprijatno iznenađen, ne zato što Stojan Jevtić ne zaslužuje to mesto. On svakako zaslužuje to mesto, ali ne u ovoj vladi. Jednostavno, imajući u vidu ljudske, stručne i moralne kvalitete, Stojanu Jevtiću nije mesto u ovoj vladi. Da ga podsetim, jer snaga argumenta je uvek najveća.
Ova vlada u protekle bezmalo tri godine beleži katastrofalne rezultate. Industrijska proizvodnja je iz godine u godinu manja i lošija je nego u vremenu sankcija. Spoljni deficit je samo u prošloj godini bio 3,5 milijardi, a pokrivenost uvoza izvozom je 36%. Od silnih obećanja, koja je DOS dao, nema ništa. U Srbiji se sve gore i gore živi. Milion ljudi je na ulici bez posla, bez ikakve nade i bez ikakve perspektive. Odlazak mladih ljudi u inostranstvo je veći nego u vremenu sankcija, što je istina.
Danas u Srbiji, takoreći, sve ciljne grupe su ogorčene. Samo oni koji su na vlasti ili koji su blizu vlasti mogu da kažu da je ovde dobro, da se lepo živi, a svi drugi su veoma ogorčeni, počev od penzionera, koji su sistemom obračuna Bože Đelića došli do toga da im prosečna penzija bude 60% prosečne plate, a u vremenu naše vlasti prosečna penzija bila je 95% od prosečne plate i više se moglo kupiti za tu malu penziju od 100 ili 80 maraka nego za sadašnju prosečnu od možda 300 maraka. Ogorčeni su i profesori i lekari, svi su nezadovoljni.
Iz tih razloga, smatram da nije mesto dr Jevtiću u ovakvoj vladi. Sa druge strane, ako uzmemo samo njegovu oblast, koju će sada pokrivati, šta on može da uradi u narednih godinu ili godinu i po dana, koliko maksimalno može da traje mandat ove vlade. Da li nešto može da popravi ili da nešto unapredi? Ništa. Situacija je veoma teška, ne samo zbog ministra, nego i zbog generalne politike koju je vodila Vlada. Otkupne cene malina i kupina su danas manje nego u vremenu sankcija. Štrajkovi su stalni.
Ova vlada, a govorim o DOS-ovskom režimu, ne mora da se odnosi samo na Vladu Republike Srbije, prošle godine je uvozila šljive, mleko, meso, krompir; kako možemo da uvozimo stvari gde imamo komparativnu prednost, gde počiva naš razvoj i naše unapređenje?
Konačno, zašto bi preuzeo ovu odgovornu dužnost kada znamo da i u ovoj oblasti ima mnogo skandala i mnogo afera. Recimo, ova najnovija afera sa izvozom šećera. Znate šta je Evropska unija rekla? Da je ovo velika prevara, da je izigrano poverenje. Vlada je rekla da će 1. juna staviti tačku i prozvati odgovorne za izvoz šećera. Prvi jun je prošao, a nema ništa od toga.
Zašto bi ti sada to preuzeo, a sve će to tebi da se na neki način obije o glavu, jer vremena je malo i ništa specijalno ne možeš da uradiš? Sa druge strane, možda će zbog ove elementarne nepogode, zbog suše, prinos pšenice biti najgori. Zašto bi ti bio ministar za vreme čije vladavine je proizvodnja pšenice bila najmanja u zadnjih 100 godina, a znamo da si stvarno kvalitetan čovek u svakom pogledu?
Još jedna vrlo važna stvar. Nama u Levču ili nama Levčanima je stalo do elementarnog kredibiliteta. Smatram da ti stvarno nije mesto u vladi gde su, na primer, Čović, Isakov, Batić, Mihajlović, Gašo Knežević, pa čak i ovaj naš zemljak Vlahović, koga naši zemljaci dole da ne vide više. Uz silna obećanja ništa nije uradio za naše područje, za naš kraj, a da ne govorim šta je uradio za Srbiju.
Kada govorim o kredibilitetu, da sada ne imenujem pojedinačno, potpredsednik Vlade kaže za jednog ministra, od ovih što sam govorio, da je cirkuzant, a ovaj za njega kaže da je notorni alkoholičar. Gde je tu kredibilitet vlade. Zašto bi ti bio u toj vladi? Ono što je najvažnije, svi su govorili istinu. Ne radi se samo o Batiću, o Isakovu. Radi se o Mićunoviću, o Dinkiću...
(Predsednik: Molim vas da se ne udaljavate od teme.)
Sve je to slika i prilika ove vlasti i ovog režima. Toplo preporučujem svom zemljaku i prijatelju da ne prihvati kandidaturu i da treba da odbaci ovu kandidaturu, bez obzira što ga je predsednik Vlade Živković predložio. To je suština. Živković je pre nekoliko dana pričao kako hapšenje Šljivančanina nije vezano za ultimatum američke administracije. Samo 10 sekundi kasnije na svim televizijskim stanicama Svilanović je rekao da ćemo sada dobiti pomoć, a istovremeno Kolin Pauel kaže da je impresioniran.
(Predsednik: Vi ste prešli na ministre iz državne zajednice. Molim vas da se ne udaljavate od teme dnevnog reda.)
Smatram da je Stojan Jevtić dobar kandidat, ali da mu nije mesto u ovoj vladi i predlažem mu da ipak odustane od ove kandidature.

 Reč ima narodni poslanik Dušan Tubić, a sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Nataša Jovanović.

Poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine predsedniče Vlade, poštovani gospodine budući ministre, o poljoprivredi ćemo govoriti na početku, da u bruto nacionalnom proizvodu kod nas poljoprivreda učestvuje sa oko 30%, a možda i preko 30%, dok u drugim evropskim zemljama ona učestvuje 10 puta manje, a to je 3-4%. Imamo odnos jedan prema 10. U budžetu zemalja Zapada poljoprivreda učestvuje sa 30%, negde i više, a kod nas oko 4%, i ta sredstva se ne utroše po svim stavkama budžeta, ionako siromašan budžet se zatim rebalansom prebacuje drugim ministarstvima (i sami smo bili učesnici toga krajem godine).
Inače, naša zemlja ima deficit u poljoprivredi od oko 150 miliona evra ili dolara, dok za to vreme Mađarska ima suficit od 1,5 milijardi dolara, što je više nego zabrinjavajući podatak. Pitamo se, koje to prednosti Mađarska ima u odnosu na nas, da smo toliko različiti.
Pokojni premijer Đinđić, u svom ekspozeu, zatim u holu pred novinarima, žestoko je branio poljoprivredu, da neće biti talas socijale, ali samo tada i nikad više.
Bivši ministar poljoprivrede, Dragan Veselinov, još se nije ni ustoličio na vlasti, prvo što je izjavio - ekstraprofiteri u poljoprivredi nastradaće. To je trajalo samo pet minuta. Oni shvatiše da treba da odu kod njega i da se dogovore, i ti isti ekstraprofiteri postadoše još veći.
Prvi dokaz toga je bio uvoz veštačkog đubriva, kada je Azotara Pančevo maltene bila ugašena, kao nerentabilna, slabo curi, ima duga, i Pančevo je proradilo tek na osnovu donacije japanske Vlade koja je daala novac za veštačko đubrivo. Tek od donacije japanske Vlade koja nije dala novac da se uveze to đubrivo, već da se proizvede u domaćoj fabrici.
Tada sam, naivno verujući da Veselinov želi dobro ovom narodu, jer njegova parola je bila - slobodan uvoz, slobodan izvoz (što nema ni u jednoj zemlji, jer je to gušenje domaće proizvodnje i nikakva zaštita), upozorio ministra, misleći da želi dobro seljaku i ovom narodu, da odredi gornje paritete za razmenu veštačkog đubriva i cene neke da maksimizira, da bi pomogli seljaku, jer seljak je išao do granice i dalje, u Mađarsku, i cena je bila ista, slična kao i ovde. Sprega industrijske mafije, trgovačkog lobija i finansijskog kapitala je očigledna u ovoj zemlji i ekstraprofiteri uništavaju domaću proizvodnju.
Znači, od poljoprivrednih zakona samo Zakon o duvanu je prošao, i to zbog prodaje fabrika duvana u Nišu i Vranju, a čami u fiokama zakon o etanolu, alkoholnim pićima, vinima, likerima. Mogu vam reći slobodno da je to razlog propadanja domaće proizvodnje, voćarstva i vinogradarstva (ionako staračka domaćinstva gube volju da to rade) i cvetanja sive ekonomije koja nije pod kontrolom. Pod kontrolom je proizvodnja na primer, "Navipa", "Rubina", oni moraju da plate i akcize i poreze, a dotle ovaj šverc-komerc ne mora ništa da plati.
Tu je i predsednik Vlade koji je iz Niša, i upozoravam da samo što se nije pojavila neka nova zozovača koja će dovesti do trovanja ljudi. Ali ako nema manifestantnog trovanja ljudi, zato imamo sistematsko trovanje naroda raznim sokovima, vinima, alkoholom, koji su, opet ističem, bez kontrole.
Kontrola kvaliteta pod hitno, to smo još pre dve godine u Skupštini raspravili, tražili, izdvojena su velika sredstva, oprema je doneta, ali se skoro ništa ne radi na tome. Štetno i neupotrebljivo je sve prisutnije. Tako imamo da se po novinama pojave članci gde Otpor tuži ministra, tuži Matijevića, da se uvoze ćureći bataci koji su bili neupotrebljivi. Gospodin Matijević to u salamuri osuši i to prođe kao upotrebljivo. Vlada, ministri ćute, ne interesuje ih ni trovanje naroda.
Zatim, imamo jednu još goru stvar koja je isto bila u novinama. Koristim samo ono što je bilo u novinama. To je MOM, uvoz mašinski obrađenog mesa iz Italije gde gospodin Matijević ima svoje kafilerije, i to meso se uvozi u desetinama tona.
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu dnevnog reda. Molim vas da vodite računa kako se ponašate.)
Francuska nije htela da uzme taj MOM, nije bilo ni za kućne ljubimce. To meso je ovde uvezeno i ovaj narod je pojeo to meso. Carinik je uzorkovao na granici u Subotici i pokazalo se da je neupotrebljivo. Veselinov menja carinika, dovodi drugog koji uzorkuje to, i to prolazi. To je pisalo u novinama.
Zatim, spomenuću i male ptičice, retke vrste ptica pevačica koje su bile prevožene hladnjačom i zaustavljene na granici, Veselinov je rekao - leteće perje onome ko ih je poubijao.

Upozoravam vas poslednji put da se vratite na temu dnevnog reda. Ministar Veselinov je dao ostavku i ja sam to konstatovala pre deset dana ovde u Skupštini. To sada uopšte nije predmet rasprave.