Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani predsedniče, gospodine Jevtiću, kandidatu za ministra, hoću da formalno iskoristim izlaganje mog kolege, poslanika Tubića, nije rekao ništa uvredljivo, ali je rekao da sam ja sagnuo glavu, što se moglo protumačiti da sam sagnuo glavu zbog nekog stida, što je recimo Dragan Marković zamenik i tako dalje. To nije tačno. Sagao sam glavu, i rekao sam fizički, fiziološki razlog, ali hoću da kažem nešto povodom ove debate o kandidatu za ministra poljoprivrede.
Mi smo zemlja, kao što znate, u kojoj se svi razumeju u fudbal, sastavljanje fudbalskog državnog tima, razumeju se u poljoprivredu i u neke druge stvari, što je izraz naše neke srpske prepotentnosti. Pri tome, vidi se da je tu u pitanju prepotentnost. Ovde je nekolicina poslanika optuživala državu što ne plaća. Dragi moji poslanici, kolege, država ne kupuje ništa. Jeste država odredila garantovane cene za nekoliko važnih strateških proizvoda, ali sve drugo, pogotovo malinu, ni jedan jedini gram nije kupila ukoliko nije odneo predsednik Vlade svojoj supruzi. Prema tome, da budemo malo precizniji, ima što šta što može da se zameri ovoj vladi, i to je dobro da predsednik Vlade čuje, i budući ministar, da bi ubuduće bolje radili.
Evo, recimo, jedne stvari: mi se spremamo da uđemo u Evropsku zajednicu, i onda se pogađamo da li će to biti 2007, 2012. godina. Prosto, ja sam to napisao, biće u "Blicu", hrlimo mečki na rupu, a ne pripremamo se za taj trenutak da uđemo u jedno organizovano društvo u kome je poljoprivreda regulisana do najsitnijeg detalja. Najveći deo budžeta Evropske zajednice ide za poljoprivredu. Postoje pravila, sećate se ove afere sa šećerom, kada nam je ukinuta povlastica u trajanju od tri meseca itd.
Prema tome, mi moramo da se suočimo sa stanjem, da imamo milion malih domaćinstava, loš zadružni pokret, nisu udruženi, nemamo dugoročnu strategiju u poljoprivredi. Mi smo zemlja u kojoj prinos i žetva zavise od jedne dobre đurđevske kiše. Kada ona izostane, izostala je, mi ćemo da oberemo zelen bostan ovog leta.
Moramo da utvrdimo strategiju u kojoj će korišćenje zemljišta, navodnjavanje itd. biti pitanja kojim ova vlada mora da se pozabavi.
Gospodina Jevtića znam dugo, mnogo duže i bolje nego mnogi od vas ovde, i mogu da kažem da je Stojan Jevtić kvalifikovan čovek za ovo mesto. Ja mu samo savetujem, kao i predsedniku Vlade ...
(Predsednik: Ja vas samo upozoravam na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Pametan čovek...
(Predsednik: Ja kažem vama, vi ste prekoračili dozvoljeno vreme.)
Gospodine Jevtiću, gospodine Živkoviću, pametan čovek koristi i tuđu pamet. Pozovite, posavetujte se, ima, verujte mi, desetine pametnih, mudrih seljaka. Dovoljno je da odete na pijacu, na vašar pa da u razgovoru vidite kako ljudi imaju dobre ideje. Treba da koncipiramo jednu politiku koja će ovu poljoprivredu kao obnovljivu granu industrije, koja najmanje zavisi od stranih imputa, koja se svake godine ponavlja u vidu sunca itd. da valorizuje na bolji način. Pričao sam, ali ste bili gluvi. Podržavam gospodina Jevtića.

Osnov za repliku? Pomenuta, nije uvređena, premijer je rekao da ste glasali. Ne možete da priđete govornici dok vam ja ne dam reč.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Zoran Nikolić.
Nataša Jovanović, poslanička grupa Srpske radikalne stranke.
Molim poslanike da pročitaju član 97, ko ima pravo na repliku. Postoje pravila koja moraju da se poštuju.

To se zove Poslovnik Demokratske stranke Srbije i ostatka DOS-a, i kao i ostali predstavnici Srpske radikalne stranke najbolje znam kako izgleda vaš poslovnik jer ste ga više puta primenili na poslanicima Srpske radikalne stranke. Ono što sam želela da kažem danas kada ovakva Vlada Republike Srbije, bez realne i prave podrške poslaničke većine, bira novog ministra poljoprivrede jeste činjenica da su poljoprivredne proizvođače u Srbiji ove 2003. godine, pored onih godinu i po dana vaše vladavine, katastrofe koja ih je zadesila, zadesile dve elementarne nepogode.
Prva je svakako bio Dragan Veselinov, o kome više neću da govorim, zbog vaše primene Poslovnika, i zbog toga što je on sada prošlost za Vladu, a i pripadnik je jedne izrazito destruktivne sekte, a druga elementarna nepogoda je suša koja mi je zabeležena, po statističarima, u ovakvoj meri u poslednjih 160 i više godine. Danas poljoprivrednici u Srbiji, kako u Šumadiji, tako i u Vojvodini, Mačvi, svuda očekuju da će se nešto desiti ne bi li im se pomoglo, ne bi li oni koji su najviše postradali, najpre pod komunističkim režimom, pa pod levičarskim režimom zbog nebrige i nemanja osećaja tadašnje vlasti znali šta će se dalje dešavati sa tom, za nas Srbe strateškom privrednom granom, s obzirom na činjenicu da nam je metalski kompleks potpuno uništen, i automobilska industrija, da su rasprodate cementare i da nas očekuje dalja rasprodaja preduzeća.
Mi smo narod koji je mogao, a i dan-danas, posle katastrofe 78 dana zlikovačkog bombardovanja NATO pakta, možemo ipak time da se pohvalimo da imamo najzdraviju zemlju, vazduh i vodu. Naši eminentni stručnjaci iz oblasti agrara pojavljivali su se i promovisali ono što srpski seljak može da proizvede na najvažnijim centralnim poljoprivrednim manifestacijama, kako u Evropi, tako i u svetu. Slučaj je hteo da mnoge od tih stručnjaka iz oblasti agrara, u okviru svoje profesije, odvedem na te centralne agrarne manifestacije. Jedna od najvećih je, to svakako gospodin Jeftić zna, ona koja se svakog marta održava u Veneciji.
Mi smo se suočili sa činjenicom, a to je ono što srpska radikalna stranka potencira od svog osnivanja, da je agrar sistematski od strane komunista uništavan u našoj zemlji. I, naravno, oni koji su prevareni, koji su vam ukazali poverenje 2000. godine, sada će dići kuku i motiku, to vam kažem, jer je 29. maj pomeren na septembar mesec, zato što su opljačkani i što mnogo gore žive, i poljoprivrednici su u mnogo goroj situaciji nego kada su im čupani brkovi.
Oni su očekivali da će Vlada koja je izabrana u januaru mesecu, pa ona koja je nastavila kontinuitet i šta im je sve ministar Živković obećavao, i ostatak Vlade, učiniti nešto da se oni izvuku iz očajne situacije u kojoj se nalaze. To se nije desilo. Imamo budžet najveći do sada, sa najvećim budžetskim deficitom, nemamo poseban zakon o agraru, i sada nam se gospodin Jevtić nudi kao eminentni stručnjak i ekspert. Znate, za nas srpske radikale ekspert u oblasti poljoprivrede može da bude magistar Srboljub Živanović iz redova Srpske radikalne stranke, koji je uz to što je magistar tehnoloških nauka i ugledan poljoprivredni proizvođač i toga se ne stidi.
Mogu da budu svi domaćini srpski radikali iz Vojvodine, mogu da budu svi oni ljudi koji, bez obzira kojoj stranci pripadaju, danas znaju da ova vlast ne čini ništa da bi se agrar unapredio, jer sama Vlada gleda kako će da preživi. Njih ne zanima žetva, ne zanima ih suša, čekaju i krckaju dane do momenta kada dolazi zakasneli, po kom god hoćete kalendaru, 29. maj, i onda će seljaci reći svoje. Tako vam je u Šumadiji, tako vam je u centru Srbije u kojoj se pre nekoliko dana zatvorila jedna od najpoznatijih, ne samo kod nas, nego nekada u Evropi, mesna industrija. Tako je u Vojvodini gde su šećerane rasprodate za po tri evra.
Ne možemo danas da govorimo o vašim stručnim kvalifikacijama, jer smo to dobili samo na papiru. Ono što znam i što zna SRS, a što vas i te kako diskvalifikuje da budete tako preporučeni od strane gospodina Živkovića, jeste činjenica da ste vi očigledno čovek za sva vremena, od komunističkog, pa nadalje. Nemoguće je da budete direktor Agrobanke 1992. godine, pa da pravom istinskom vođi surčinskog klana, krmivoju, Dragoljubu Markoviću date kredit koji posle godinu dana pojede inflacija, a da danas kao čovek svetle prošlosti i ne znam kakvih kvalifikacija dolazite pred Narodnu skupštinu.
Uostalom, vaš vek ministrovanja biće veoma kratak i ne samo da znamo da ćete da izglasate, gospodine Živkoviću, izbor gospodina Jevtića, mi to znamo, naravno, jer nemate legitimnu većinu, znamo da će uskoro u ovoj državi morati sud da sudi po pravdi i pravičnosti, pa ćete da odgovarate za sve protivustavne odluke, za to što građani Srbije koji nisu poslanici sede u ovoj skupštini i što će takvi građani danas, koji ne osećaju muku naroda, da izglasaju gospodina Jevtića za ministra.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, poslanička grupa SPS. Zatim, narodni poslanik Zoran Nikolić, poslanička grupa DSS.

Dame i gospodo, naravno, izbor novog ministra u Vladi je uvek prilika da se razgovara i o Vladi. Uostalom, izmena u sastavu Vlade, kada ona nije, ne daj bože, izazvana nekom višom silom, jeste već neki problem sa Vladom, jeste već neka kriza sa Vladom. Da li je ministar podneo ostavku zato što ga drmnÄo grom ili zato što je pala kiša ili zato što je loše radio, to je drugo pitanje, ali je suština da je on podneo ostavku, a to podrazumeva i obavezu Vlade da podnese izveštaj o tome šta se to u Ministarstvu događalo u prethodnom periodu, dok je taj ministar radio. Nemoguće je da mi sada govorimo o novom ministru, o tome kako je on dobar, lep, fin, što naravno niko ovde ne spori, a da ne kažemo na šta on dolazi, u čemu i na kakvom poslu će raditi.
Predsednik Vlade je ovde rekao, da mi svojim diskusijama pokušavamo da sprečimo čoveka koji, eto, zna svoj posao i može da pomogne ovoj vladi. Znate, ovoj vladi i predsednik Vlade je na početku uvodnog izlaganja, predlažući novog ministra, rekao da ni Bog ne pomaže, a kako ćemo mi poslanici da pomognemo ako Bog ne pomaže ovoj vladi; a prethodni ministar je rekao da svakog dana razgovara sa Bogom i moli ga da pomogne da padne kiša. Zašto ova vlada očekuje od nas poslanika opozicije da joj pomognemo? Mi nismo jači od Boga. Ne treba Zoranu, predsedniku Vlade, moja pomoć. Nisam ni pokušao, mada nisam siguran da mu ne treba. Ti nisu moji na koje gospodin Živković misli da mi pomažu, pošto on kaže, ima dovoljno mojih koji mi pomažu. Ti nisu moji, ti su tvoji. Baš zato što su tvoji, zato ste ih platili, zato ste ih uzeli, zato ste ih doveli ovde da vam pomažu. Nemojte da dođete u poziciju da vam mi pomažemo da tražite tu pomoć kada već komentarišete oko te pomoći. Razumeli smo se, naravno.
Sada da se vratimo na poljoprivredu. Mislim da je neophodno ovde, kada već imamo predsednika Vlade, da neka pitanja o poljoprivredi razjasnimo. Možda ćemo da čujemo od novog ministra te odgovore, nemoguće je da ne čujemo ko je izvezao pšenicu ove godine i zbog čega su robne rezerve na tome izgubile tri milijarde dinara. Koji su to izvoznici izvozili pšenicu po nižoj ceni nego što je otkupna i samim tim država je izgubila tri milijarde dinara. Moramo da znamo to da bismo videli da li ministar na tome može da startuje uspešno i da taj deo posla uradi dobro.
Drugo pitanje, ko je, zbog čega, kako i na osnovu čega, a i prošli put sam to pitao, zbog čega je po nalogu G17 plus podeljeno brašna za milijardu i 514 miliona dinara, a onda umesto da oni koji su uzeli brašno na pozajmicu... To brašno je isporučeno po nalogu verovatno ministra poljoprivrede, jer nemoguće je drugačije, mora da predloži ministar poljoprivrede, to je Vlada Srbije donela odluku i robnim rezervama platila milijardu i 540 miliona dinara za brašno koje je isporučeno privatnim pekarama koje to nisu platile.
Molim? Moramo da odgovorimo i da saznamo odgovor na ta pitanja. Moram da budem iskren, mi poslanici SPS očekivali smo da novi ministar startuje sa čistom situacijom i kada je reč o šećeru. Očekivao sam, da budem iskren, i potpuno smo bili ubeđeni da ćemo danas ovde u Skupštini Srbije dobiti informaciju da predsednik Vlade kaže - ubeđeni smo da će za 15 dana, mesec dana Evropska unija ukinuti zabranu izvoza šećera, zato što smo raspravili tačno ko je izvozio šećer, ko je zaradio (a neki kažu 40-50-60 miliona dolara ili evra na izvozu šećera), ko je napravio "šećergejt" aferu i zbog čega seljaci neće biti u prilici da prodaju šećer koji proizvode u Evropskoj uniji i da dobiju veću cenu. Na taj način će da se obezbedi dobra podloga novom ministru da može uspešno da funkcioniše u ovoj oblasti, i da svojim znanjem koje je stekao radeći zajedno sa nama (u krajnjem slučaju, i mi od njega, ali i on od nas, naravno, radio je zajedno sa nama), uspe ovoj vladi da pomogne i da ona ide dalje.
Ako on sa svim ovim repovima treba da preuzme Ministarstvo, sa svim nerazjašnjenim pitanjima, onda sam potpuno siguran da to ministarstvo neće biti u prilici da uspešno radi, niti će ministar biti u prilici, a može da bude kakav god hoćete, da u oblasti poljoprivrede bilo šta učini.
Neophodno je, naravno, da znamo, a nadam se da će o tome govoriti poslanici pozicije, jer imaju predstavnike iz tih krajeva koji imaju proizvođače malina i kupina, pa da objasne kako je moguće da se 2000. godine otkupljuju malina i kupina po dve marke, a da se godinu dana kasnije i dve godine kasnije otkupljuju po marku i 80 pfeniga, po marku i 10 itd. Kako je moguće da je sada jeftiniji otkup maline, nego što je to bilo, a na svetskom tržištu nije pala cena maline i kupine? Gde je ta razlika i gde su ta obećanja da će se deliti profit sa proizvođačima maline i kupine?
To su sva pitanja koja moraju ovde da budu jasna i treba da znamo, da ne kritikujemo sutra novog ministra za ta pitanja koja su se događala, a ne da dolazimo u poziciju da sve to bude neka tajna.
Uostalom, znate šta, mislim da bi bilo dobro da ovde uvedemo tajno glasanje. Ako je tajno glasanje, onda poslanik nema pravo da proverava za koga je ko glasao. Ako je javno glasanje, a javno glasanje je, u Poslovniku piše, pitanje elektronskog sistema računanja, onda je obavezno da bude dostupno svakom čoveku, svakom građaninu, svakom novinaru, a poslaniku, o tome nema ni dileme.
Mi ovde nemamo pravo kao poslanici kada je javno glasanje, da znamo kako je ko glasao. U kakvoj onda državi živimo, ako to što je logično da bude javno i piše da je javno nemamo pravo da znamo, nego se ovde preganjamo mesec dana da li ćemo dobiti listing ili ne. Zašto nemamo pravo? Zato što je očito da oni socijalisti o kojima je sada predsednik Vlade malopre govorio, da ti bivši socijalisti u stvari glasaju i na tom su listingu i sada njima ne odgovara i vama ne odgovara da se to jasno vidi. Morate da stavite na uvid javnosti, jer je to javno glasanje, nije tajno.
Kada hoćete da sakrijete njih, onda proglasite tajno glasanje, kutiju ovde i mi nećemo uopšte da pitamo, jer je tajno glasanje, piše u Poslovniku, čista stvar. Ovako ne može, javno glasanje, a tajna kutija. To ne može. To je bilo 1947. godine, to su komunisti, ne znam koja je bila, 1946. godine, ali to je tada bilo, ne može više, nije dobro da to bude ponovo.
Prema tome, molim, ako želi Vlada Srbije i ako predsednik Vlade iskreno želi da to ministarstvo uspešno radi, jer gospodin Jevtić to ministarstvo uspešno vodi, onda je neophodno da se podvuče linija i da mi danas znamo na ova pitanja odgovore. Onda će verovatno i ministar lakše te poslove da radi, a mi kada budemo razgovarali o tom ministarstvu nećemo otvarati ova pitanja koja su bila pre njega, nego ćemo otvarati (ako ih ima) neka nova loša pitanja, a ako ima dobrih, govorićemo o dobrim pitanjima. Danas ne možemo da govorimo i da ga podržimo, zato što jednostavno ništa od ovog prethodnog nemamo kao odgovor. Mi se ne bavimo time ko je, kako, na crveno svetlo, neka se time bavi policija, ali jeste i to pitanje kada se mesecima preganja, pa se na kraju posle toga podnosi ostavka zbog te činjenice.
Evo, toliko. Zbog svih tih stvari i ako dobijemo sve ove odgovore onda možemo na drugačiji način razgovarati, ali dok na ta pitanja ne dobijemo ove odgovore mi ćemo biti prinuđeni, i u sali i van sale, da ta pitanja otvaramo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, a posle njega Ljubomir Kragović.

Poštovani poslanici, meni je veoma žao što gospođa Mićić nije ovde. Vi zapravo niste upoznati sa situacijom, ali DSS je imala pravo na repliku jer je premijer ovde izjavio da je iznošenje stavova, odnosno kritika na račun Ministarstva poljoprivrede zapravo licemerje od strane DSS i ja zaista mislim da imamo pravo da na to odgovorimo.
Drago mi je da se slažemo (obraća se premijeru koji klima glavom), ali se ne slažemo u jednoj drugoj bitnoj stvari - različito doživljavamo parlamentarizam. Vi ste rekli tj. poslali ste poruku predsedavajućoj da kažnjava poslanike zato što se ovde ne sme govoriti o radu ministra Veselinova. Vi ste dali sugestiju da sudu istorije prepustimo rad gospodina Veselinova. E, razlika u našem doživljavanju parlamenta je u tome što ne možete prepustiti rad jednog ministra istoriji pre istorije parlamenta, odnosno mišljenja parlamenta.
Dakle, u parlamentu se raspravlja o radu ministra, o radu Vlade, o tome da li Vlada po ovom pitanju ima strategije ili je nema. Gospodina Zaharija Trnavčevića, koji je ovde rekao da će podržati gospodina ministra, podržavam, jer znam da je ceo život u poljoprivredi, ali jednostavno ne mogu da podržim, čak i ako imam najbolju nameru, ako kandidat za ministra za ovom govornicom ne progovori ni reč o poljoprivredi. Iz uvodnog izlaganja premijera, a izlaganje je bilo, moram priznati, dosta skromno, nismo saznali šta je strategija novog ministra, a samim tim i novog ministarstva.
Upravo je vaš govor najava kontinuiteta rada resornog ministarstva. E, ako se radi o kontinuitetu, onda moramo da pričamo šta se dešavalo u 2001, 2002. godini, kakvi su trendovi, kakvi su rezultati, i da li imate nameru da to popravite. To nije licemerno i to nije demagogija.
To što ste vi radili jeste licemerno, jer vi ste u obavezi da ovde date konkretne podatke. Ako vam navedem, a navešću vam, kako se realizuje budžet i kako se realizovao u 2001. i u 2002. godini, to jasno ukazuje da Vlada, odnosno resorno ministarstvo nije imalo strategiju u oblasti agrara. Ako nastavljate sa takvim radom, vi ste jednostavno dužni da kažete šta ćete učiniti u ovoj godini, šta možete.
Ne bavimo se demagogijom. Ne očekujemo velike pomake. Novci koji su potrebni za ulaganje u poljoprivredu su veliki. Možda Vlada ima i druge prioritete, ali je onda to pošteno i reći. Moramo znati ako dobijemo neku donaciju, ako imamo neki novac, recimo 50 miliona dolara, na koji se način taj novac troši. Mi nijednom za ove dve godine nismo imali izveštaj Vlade. Nikada on nije došao u ovaj parlament i nikada se nije raspravljalo o radu Vlade.
Vi mislite da je to normalno, da je to parlament jedne demokratske države? Komisija OEBS-a nam je dala preporuku kako treba da organizujemo parlament, naročito u stručnim odborima. To nismo ispoštovali. Nismo predložili da se formira odbor za javni račun, što je sasvim normalno...

Narodni poslaniče, molila bih vas da se vratite temi; kada iznosite podatke koji nisu vezani za temu dnevnog reda, a to je rad skupštinskih odbora, da onda navedete tačno činjenicu, to što ste dobili kao zapisnik nije radila Komisija OEBS-a, radili su narodni poslanici ove skupštine.

Komisija OEBS-a je dala svoje preporuke i upravo jedna od preporuka koju smo i mi ispoštovali jeste da se formira odbor za javni račun, odnosno javne finansije. Ova skupštinska većina to nije htela i ja sam i tada poslao poruku i šaljem...

Narodni poslaniče, upozoravam vas da u toku svoje diskusije treba da vodite računa o istini. Dakle, Komisija OEBS-a nije dala nikakvu preporuku. Predlog o odboru za javne račune izneo je narodni poslanik iz vašeg poslaničkog kluba i to nije deo Komisije OEBS-a, pa vas molim da...