Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, Stranka srpskog jedinstva je još 2001. godine tražila smenu ministra Veselinova iz više razloga, zbog toga što kada je izabran nismo čuli njegov program, nismo čuli šta će on uraditi kada je u pitanju poljoprivreda i poljoprivredna proizvodnja. Mnogo je štete naneo poljoprivrednim proizvođačima i upropastio poljoprivrednu proizvodnju za sva vremena. To sa pravom kažem, jer živim na selu i znam kako su poljoprivredni proizvođači živeli 1997, 1998. i 1999. godine. I tada je bilo teško, ali kao danas - nikad gore.
Slušajući predsednika Vlade čuli smo biografiju novog kandidata za ministra, gospodina Jevtića. Personalno protiv gospodina Jevtića SSJ nema ništa, mi smatramo da gospodin Jevtić ima dobre namere kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja, ali mi ipak nismo čuli program - šta je to što će gospodin Jevtić od danas pa nadalje uraditi za poljoprivredne proizvođače.
Očekivao sam da će to reći predsednik Vlade, gospodin Živković, kao prvi čovek Vlade - šta će Vlada uraditi u narednom periodu. O tome ništa danas nismo mogli da čujemo i sa pravom mi iz SSJ-a sumnjamo da će poljoprivredna proizvodnja biti bolja, a poljoprivredni proizvođači živeti bolje od sutra ili prekosutra.
Očekivali smo jedan izveštaj o radu, a ako ništa drugo bar da se kompletna krivica svali na bivšeg ministra i da se to proglasi kolateralnom štetom za poljoprivredne proizvođače. Na neki način bi to možda bila uteha poljoprivrednim proizvođačima. Ili, da nam se objasni zašto je nafta koju smo dobili iz donacija prodavana, a trebalo je da se podeli poljoprivrednim proizvođačima besplatno; zašto je jedna cena žita obećana u vreme dok je bio gospodin Veselinov ministar, a isplaćena druga cena; zašto je uvezena velika količina mesa, pa je istog trenutka na pijaci pojeftinila stoka, postala je najjeftinija u poslednjih sedam-osam godina, ovih dana na pijaci, pa i poslednjih meseci.
To smo mi tražili da nam neko objasni. Zatim, šta je sa poljoprivrednim penzijama? Zašto kasne poljoprivredne penzije 16 meseci i zašto su one male, u proseku poljoprivredni proizvođači primaju 1.500 dinara kao penzije, a to su izuzetno male penzije. Kada pogledamo koliko u jednoj kući ima obveznika i korisnika, obveznik više plaća nego što taj drugi član porodice prima kao penziju.
Stranka srpskog jedinstva bi zamolila, u ime poljoprivrednih proizvođača, ministra ili predsednika Vlade da nam kažu da li će biti kredita za poljoprivredne proizvođače? Da li će se zabraniti uvoz poljoprivrednih proizvoda, jer na taj način pravimo direktnu konkurenciju našim poljoprivrednim proizvođačima?
Vi znate da je uvezena velika količina šećera u Srbiju. Neko je zaradio ogromnu sumu para. Nismo čuli ko je taj koji je uvezao taj šećer i uništio poljoprivrednu proizvodnju kada je u pitanju šećerna repa. Veliki broj proizvođača koji su predali šećernu repu nije dobio novac za tu predatu šećernu repu.
Čak smo mi tražili za Pomoravski okrug odnosno od Smedereva do Kruševca, jer poljoprivrednim proizvođačima nije isplaćena šećerna repa, da Vlada to isplati, a ona to nije uradila. Mislim da to nije dobro za poljoprivredne proizvođače.
Zašto nemamo subvencije za poljoprivrednu proizvodnju, kao što je to slučaj u zemljama iz kojih smo uvezli šećer? Tamo je šećer 240 dolara, a kod nas je prodavan za 470 dolara i onda pitaju naši poljoprivredni proizvođači zašto je tamo niža cena. Tamo je niža cena zato što ti seljaci dobijaju subvenciju. Zato bi sada i naši poljoprivredni proizvođači trebalo da dobiju suvbenciju kada je u pitanju proizvodnja mleka, šećerne repe, kukuruza, pa čak i stoke, jer ako mi sada povećamo cenu stoke poznato je da će opteretiti tržište i da oni koji kupuju meso u kasapnicama, a niske su im plate, neće moći da kupe. Tu je Vlada da posreduje i da pomogne, da poveća poljoprivrednu proizvodnju i da kupovna moć bude ista za one koji nemaju proizvodnju.
Stranka srpskog jedinstva takođe traži od Vlade da nam objasni gde su ti traktori koji su došli kao donacija u Srbiju. Velike količine traktora, a nikada ni u jednom izveštaju nismo mogli da vidimo i ja u Pomoravskom, Šumadijskom i Moravičkom okrugu nisam čuo da je bar jedan poljoprivrednik dobio neki traktor. Da li su ti traktori prodati ili su svi otišli u Vojvodinu? Neka su i otišli, nemam ništa protiv. Vojvodina je poljoprivredni kraj i treba i tamo da odu ti traktori, ali se postavlja pitanje šta je sa ostalim mestima u Srbiji.
Nikada gore nije bilo na selu. Seljaci su korišćeni samo kada se glasa i kada treba neki posao da završe za ovu državu, kada je u pitanju vojska i kada je izborna kampanja. Tada političari dođu na selo i obećaju poljoprivrednim proizvođačima da će nešto uraditi za njih, i ne da ne dođu naredne četiri godine, nego ih nikada više ne pominju, samo ih sažaljevaju, a od sažaljenja poljoprivredni proizvođači nemaju ništa. Oni traže neke konkretne poteze.
Da li će poljoprivredni proizvođači dobiti kredite, i ako bi sada dobili ove kredite, pod ovim bankarskim uslovima, od ovih banaka koje je napravio gospodin Dinkić, uništio srpske banke, u Srbiju su došle strane banke, stalno nam pokazuje neke devizne rezerve, kao što su nekada Jezda i Dafina radili, varali građane Srbije da odnose pare u banke, to sada radi isto gospodin Dinkić, umesto da Vlada zahteva i da kaže da taj deo para iz deviznih rezervi ide za poljoprivrednu proizvodnju, da se bar da onim poljoprivrednim proizvođačima kojima je to jedino zanimanje.
Verovali ili ne, poljoprivredni proizvođači nekada, oni koji žive na selu to treba da znaju, kada su polazili na njivu kupe gajbu piva, litar rakije da ponesu, a sada je to postao luksuz za poljoprivredne proizvođače.
Stranka srpskog jedinstva zahteva od Vlade da kaže koja će cena biti u naredna tri meseca kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi. Vidite da malinari blokiraju puteve. Ovih dana će blokirati puteve i ostali, bar tako najavljuju poljoprivredni proizvođači, pa čak i oni koji su oštećeni nisu posejali žito, jer im je bivši ministar rekao - nemojte da sejete žito, biće velika suša, pa mi ne možemo da damo veliku cenu. Sada je oštetio Srbiju da ne možemo da imamo potrebne količine žita, onoliko koliko je to neophodno za nas, a o izvozu nema ni govora. Srbija ima Vojvodinu, Pomoravski okrug, Moravički okrug, Rasinski okrug, gde je razvijena poljoprivredna proizvodnja, a poljoprivredni proizvođači ne mogu da žive od svog rada.
Da li će poljoprivredni proizvođači, gospodine budući ministre, kada vi budete postali ministar od sutra, imati vašu reč danas i da vi kažete - kada ja postanem ministar u ime Vlade obezbediću kredit za poljoprivredne proizvođače, daću poljoprivrednim proizvođačima neisplaćen novac za svu poljoprivrednu proizvodnju koju su predali državi, potrudiću se da obezbedim subvenciju.
Milka, nemojte da se smejete i da dobacujete. Vi imate problem u vašem kraju. Danas vam je blokiran put u opštini gde ste predsednik. Nije smešno kada je u pitanju poljoprivredni proizvođač, verujte da nije smešno. Tako im se rugao bivši ministar, pa kaže da pozovu Isusa Hrista da pusti kišu i da pitaju Boga kada je u pitanju cena žita. To nije u redu.
(Milka Marinković, sa mesta: Ja se smejem tebi, a ne seljacima.)
Da vi, gospodine ministre, kažete šta je vaš program, šta je program Vlade. Nisam čuo program. Pita me predsednik Vlade da li ću glasati za ministra. Glasaću ako ministar kaže - za mesec dana biće isplaćene sve poljoprivredne penzije, neće te penzije biti bedne od 700 do 1.500 dinara, nego će biti primerene društvu u kojem živimo, od 10.000 do 15.000 dinara. Ako ministar kaže da će obezbediti subvenciju za poljoprivrednu proizvodnju, tada ćemo glasati za njega. Ako kaže da će obezbediti traktore na kredit za poljoprivredne proizvođače pod povoljnim uslovima, tada ćemo glasati za njega.
(Predsednik: Da li ćete koristiti narednih deset minuta?)
Koristiću. Ako gospodin ministar obeća da će poljoprivredni proizvođači znati unapred koja je cena njihovog proizvoda, glasaćemo za gospodina ministra. On je iz Levča, iz Pomoravskog okruga. Personalno nemamo ništa protiv njega, ali molim vas, gospodine budući ministre, da izađete i da kažete, da bi ostali diskutanti Stranke srpskog jedinstva znali kako da se ponašaju, da li ćete vi sve ovo ispoštovati za poljoprivredne proizvođače?
Da li ćete se zalagati da cena autobuskih karata bude u unutrašnjosti, kada su u pitanju deca sa sela koja putuju u grad, idu u školu, ista kao i u Beogradu. Da vas podsetim da je cena autobuskih karata u Beogradu 15 dinara, odnosno 30 dinara sa jednog kraja na drugi kraj Beograda, a u Pomoravskom okrugu za tu kilometražu ide i do 100 dinara. Mnogo su manja primanja, gospodine budući ministre. Ukoliko vi objasnite i kažete da je ovo vaš program, mi ćemo glasati za vas, ali vas molim da to odmah objasnite našim građanima.
Hteo bih da kažem još nekoliko reči. Šta je problem kada je u pitanju selo? Mi u Pomoravskom okrugu kažemo za one koji rade u fabrikama i rade na selu, da su to neki polutani. Međutim, 50% radnika u Srbiji ovih dana i tokom poslednje dve godine je izgubilo posao. Oni su mogli da preživljavaju ove dve godine sa malim platama, jer su na neki način živeli od neke svoje poljoprivredne proizvodnje. Sada su izgubili posao u fabrici. U poljoprivredi je veoma teško i postavlja se pitanje od čega će ti ljudi da žive u narednom periodu i kako će motivisati svoju decu koja žive na selu da odu na njivu. Ta deca su veoma pismena, naprave kalkulaciju svom ocu i kažu da mu se ne isplati da ode na njivu i da obrađuje to imanje.
Na kraju, očekujem i zamolio bih predsednika Vlade, pošto sam pokušavao da dođem do njega, a imam obećanje od pokojnog Zorana Đinđića, bio sam kod njega i to zna i ministar za finansije, koji danas nije prisutan, da će biti isplaćena šećerna repa. Obećao mi je za poljoprivredne proizvođače od Smedereva do Kruševca. To nije neka velika cifra. Mislim da je oko 29 miliona. U ime tih ljudi, ja bih vas zamolio da odgovorite, jer hoće da blokiraju puteve. Ja kažem da to nije u redu i da to nije način. Mislim da to nije neka velika cifra za Vladu Srbije, da isplati šećernu repu poljoprivrednim proizvođačima.

 Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS, a zatim narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije, narodni poslanik Dejan Mihajlov, pa narodni poslanik Zoran Krasić. Tim redosledom ste se javljali.

 Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade i članovi Vlade, na današnjem dnevnom redu vanredne sednice Narodne skupštine je izbor jednog člana Vlade, ministra poljoprivrede, izbor koji je, moram reći, Srbija davno očekivala, i od čega je Vlada Srbije bežala glavom bez obzira.
Socijalistička partija Srbije je, a mislim i cela Srbija, promene u resoru poljoprivrede očekivala mnogo ranije, i to iz dva razloga: zbog ličnosti samog ministra, načina na koji je radio, kao i zbog ukupno lošeg stanja u poljoprivredi. Sam prethodni ministar poljoprivrede biće više upamćen po nemešanju u posao za koji je bio zadužen, nego po nekom radu, jer rada nije bilo; po političkim izjavama koje su zasmejavale javnost, rastužile ljude koji se bave poljoprivredom; kao strastan lovac, a ne zaštitnik životinja; kao čovek koji je brigu za stanje u poljoprivredi iskazao molitvom božijom za kišom; jednom rečju, kao nekompetentan i neodgovoran za posao za koji je dobio podršku DOS-a.
Uprkos tome, njegovom lošem radu, DOS nije želeo da ga promeni, niti je to razlog izbora novog ministra. Razlog je jedan tragičan događaj, saobraćajna nesreća, smrt jedne mlade žene, u koji je ministar bio umešan; u stvari, pokušaj politizacije tog događaja, od strane samog ministra, i reakcija koja je usledila u javnosti. Ministar je, umesto da kaže šta je bilo i kako je bilo, objasnio da se protiv njega navodno vodi kampanja, zato što su rođaci žrtve...
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu dnevnog reda, ministar je dao ostavku, sada imate predlog za izbor novog ministra.)
Ovo je tema jer moramo da znamo zašto mi danas uopšte raspravljamo. To su četiri rečenice, neće se vama...
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu dnevnog reda, upozoreni ste.)
Molim vas, evo predsednik Vlade je tu, on može u ime Vlade da kaže da li ovo ima veze, ona je predlagač današnjeg dnevnog reda. Sve se već zna. Ništa mi danas ne možemo reći što javnost već ne zna.
(Predsednik: Morate da poštujete temu i da pričate o temi dnevnog reda.)
Apsolutno poštujem temu, ali moram da kažem, jer je bilo objašnjenja od strane tog ministra, da se kampanja protiv njega vodi zato što su navodno rođaci žrtve članovi Socijalističke partije Srbije. Srećom, javnost nije prihvatila takvo objašnjenje i tražila je ostavku, pogotovo posle drugih kontradiktornih izjava, koje je sam taj ministar davao. Do ostavke je došlo tek onda kada je DOS shvatio...

Narodni poslaniče, na osnovu člana 102. Poslovnika Narodne skupštine izričem vam prvu opomenu, pošto i posle mog upozorenja i dalje pričate van teme dnevnog reda.

 Izvinite, jelÄ mi danas raspravljamo o izboru novog ministra poljoprivrede?

Raspravljamo o ostavci starog, to sam konstatovala pre sedam dana. Molim vas, nemojte da raspravljate.

 Da li je nelogično u okviru rasprave o izboru novog ministra pomenuti razloge zašto se taj ministar bira?

Nije logično.

 Nije logično, kao što nije logično da poslanici dobiju listing. Ništa nije logično. Znači, tek kada je DOS ocenio da taj slučaj ima loše, negativne posledice po ukupan imidž DOS-a, izvršen je pritisak i ministar je podneo ostavku. Zato danas raspravljamo, ovde na ovom vanrednom zasedanju, o izboru novog ministra poljoprivrede.
Suštinski, do promena u resoru poljoprivrede trebalo je da dođe mnogo ranije, jer je stanje u poljoprivredi jako loše. Ministarstvo za poljoprivredu i Vlada Republike Srbije nemaju strategiju za poljoprivredu, nemaju plan kako sistemski razvijati poljoprivredu, ne samo očuvati postojeće resurse, nego i doprineti da poljoprivreda bude razvojna grana Srbije.
Ekonomska politika koju vodi sadašnja Vlada Republike Srbije, sadašnja DOS-ovska vlast, vodi poljoprivredu u propast. Poljoprivreda nije ekonomski motivisana i zaštićena od posledica stihijnog delovanja tržišta, posebno nelojalne konkurencije i nekontrolisanog uvoza svega i svačega.
Poznato je da je spoljnotrgovinski deficit preko četiri milijarde dolara. U strukturi roba koje se uvoze našli su se i brojni poljoprivredni proizvodi, koje Srbija ne samo da proizvodi, nego praktično ne zna šta će sa njima. Tako su, prema zvaničnim podacima, u našu zemlju uvoženi i krompir, i pasulj, i luk i mnogi drugi poljoprivredni proizvodi koji se potom prodaju po nižim cenama, čime se postiče dvostruki negativni efekat: uništava domaća proizvodnja i samim tim uzrokuje se smanjenje broja zaposlenih u poljoprivredi.
Država ne čini gotovo ništa da zaštiti domaće proizvođače, da subvencionira njihovu proizvodnju. Poljoprivredni proizvođači su ostavljeni, praktično, sami sebi i nelojalnoj konkurenciji. Stočni fond je gotovo desetkovan, mleko se ne otkupljuje kao ranije, sada na svakih tri ili pet dana, samim tim se i ne prerađuje. Uvozni sirevi su preplavili Srbiju. Ako nije tema stanje u poljoprivredi, ja stvarno ne znam...
(Predsednik: Tema je izbor ministra za poljoprivredu.)
Zašto mi biramo novog ministra?
Molim vas, kolege narodni poslanici, da mi dozvolite da nastavim ovu priču o temi dnevnog reda.
Pala je i cena mesa. Umesto da podstiče proizvodnju mesa i razvoj stočarstva, država uvozi meso da bi se navodno zaštitio životni standard građana, a u stvari da bi uvoznički lobi dobro zaradio. Cene proizvoda koji se otkupljuju i koji su proteklih godina bili zaštitni znak Srbije, kao što su maline i višnje, sve su manje i manje. Paradoksalno je, ali istinito, da sada kada su ukinute sankcije Evropske unije i kada bi trebalo da postoji normalna trgovinska razmena, otkupne cene ovih proizvoda su ne samo niže, nego ni otkup nije zagarantovan, tako da su proizvođači praktično primorani da gotovo u bescenje prodaju svoje proizvode. Umesto da Srbija bude proizvođač zdrave hrane, a strategija da na svetsko tržište izlazimo sa finalnim proizvodima, sa svetskim standardima, mi to činimo sa sirovinama.
Poljoprivreda Srbije je postala zarobljenik različitih uvozno-izvoznih lobija, kojima je naravno prvo do zarade, do svog džepa, pa onda do ostalog, zemlje i poljoprivrede. Izbrukali smo se u Evropskoj uniji sa prodajom šećera. Umesto da se kaže ko je izvozio šećer, koliko je država u tom poslu izgubila, pored obraza, naravno, gde su završile tone šećera, tj. novca, koje nedostaju, država nastoji da tu aferu zataška, da objasni, eto, desilo se, niko nije kriv i naravno pažnju javnosti skrene na drugi tok, sa novim ili izmišljenim aferama.
Uvozi se i genetski modifikovana hrana i seme koji pogubno utiču na našu proizvodnju, zdravlje ljudi i proizvodne i razvojne potencijale Srbije. Teško da se može naći ijedna oblast u poljoprivredi gde su proizvođači zadovoljni, bilo da je u pitanju proizvodnja pšenice, kukuruza, mleka, razvoja stočarstva ili nešto drugo. Sigurnosti plasmana proizvoda nema, uz to i cene derivata su velike, veštačkog đubriva takođe, kredita za mehanizaciju nema. Poljoprivredni proizvođači su, jednom rečju, prepušteni sami sebi. Strategije države nema, pomoći od države nema.
Socijalistička partija Srbije smatra da promene na čelu Ministarstva, bez obzira o kakvom je kandidatu reč, ne mogu same po sebi dovesti do bilo kakvih poboljšanja u oblasti poljoprivrede, jer kod Vlade Republike Srbije, tj. DOS-a, ne postoji strategija razvoja poljoprivrede. Strategija razvoja poljoprivrede ne postoji, jer strategije nema. To nije samo ocena stanja u poljoprivredi, to je generalno ocena lošeg stanja u svim oblastima.
Da vas ne bih mnogo, zamarao podacima, jer oni su strašno loši po Vladu Republike Srbije, moram reći da već sada postoji oko milion nezaposlenih ljudi, približavaju se cifre broja nezaposlenih i zaposlenih i to će se brzo izjednačiti. Ogroman je broj onih koji rade, a imaju jako male plate. Penzioneri takođe imaju male penzije. Ubrzo, ako to već nije i sada, i hrana će biti jako skupa za većinu građana Srbije. Tu dolazimo do paradoksa koji u Srbiji, vezano za poljoprivredu, postoji. Umesto da štiti poljoprivredu kontrolom uvoza, subvencioniranjem proizvodnje, različitim drugim merama i da makar hrana, kao strateška prednost i vrednost Srbije, bude svima dostupna, ona će vrlo brzo postati retka roba sa visokom cenom.
(Predsednik: Da li želite da koristite narednih 10 minuta?)
Ne, hvala, u drugom javljanju ću statističkim podacima potkrepiti teze koje sam naveo. U svakom slučaju, ova vlada ni u celini ni pojedinačno ne uživa poverenje građana, niti može dobiti poverenje SPS-a. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS -Reforma Srbije.