Nije logično, kao što nije logično da poslanici dobiju listing. Ništa nije logično. Znači, tek kada je DOS ocenio da taj slučaj ima loše, negativne posledice po ukupan imidž DOS-a, izvršen je pritisak i ministar je podneo ostavku. Zato danas raspravljamo, ovde na ovom vanrednom zasedanju, o izboru novog ministra poljoprivrede.
Suštinski, do promena u resoru poljoprivrede trebalo je da dođe mnogo ranije, jer je stanje u poljoprivredi jako loše. Ministarstvo za poljoprivredu i Vlada Republike Srbije nemaju strategiju za poljoprivredu, nemaju plan kako sistemski razvijati poljoprivredu, ne samo očuvati postojeće resurse, nego i doprineti da poljoprivreda bude razvojna grana Srbije.
Ekonomska politika koju vodi sadašnja Vlada Republike Srbije, sadašnja DOS-ovska vlast, vodi poljoprivredu u propast. Poljoprivreda nije ekonomski motivisana i zaštićena od posledica stihijnog delovanja tržišta, posebno nelojalne konkurencije i nekontrolisanog uvoza svega i svačega.
Poznato je da je spoljnotrgovinski deficit preko četiri milijarde dolara. U strukturi roba koje se uvoze našli su se i brojni poljoprivredni proizvodi, koje Srbija ne samo da proizvodi, nego praktično ne zna šta će sa njima. Tako su, prema zvaničnim podacima, u našu zemlju uvoženi i krompir, i pasulj, i luk i mnogi drugi poljoprivredni proizvodi koji se potom prodaju po nižim cenama, čime se postiče dvostruki negativni efekat: uništava domaća proizvodnja i samim tim uzrokuje se smanjenje broja zaposlenih u poljoprivredi.
Država ne čini gotovo ništa da zaštiti domaće proizvođače, da subvencionira njihovu proizvodnju. Poljoprivredni proizvođači su ostavljeni, praktično, sami sebi i nelojalnoj konkurenciji. Stočni fond je gotovo desetkovan, mleko se ne otkupljuje kao ranije, sada na svakih tri ili pet dana, samim tim se i ne prerađuje. Uvozni sirevi su preplavili Srbiju. Ako nije tema stanje u poljoprivredi, ja stvarno ne znam...
(Predsednik: Tema je izbor ministra za poljoprivredu.)
Zašto mi biramo novog ministra?
Molim vas, kolege narodni poslanici, da mi dozvolite da nastavim ovu priču o temi dnevnog reda.
Pala je i cena mesa. Umesto da podstiče proizvodnju mesa i razvoj stočarstva, država uvozi meso da bi se navodno zaštitio životni standard građana, a u stvari da bi uvoznički lobi dobro zaradio. Cene proizvoda koji se otkupljuju i koji su proteklih godina bili zaštitni znak Srbije, kao što su maline i višnje, sve su manje i manje. Paradoksalno je, ali istinito, da sada kada su ukinute sankcije Evropske unije i kada bi trebalo da postoji normalna trgovinska razmena, otkupne cene ovih proizvoda su ne samo niže, nego ni otkup nije zagarantovan, tako da su proizvođači praktično primorani da gotovo u bescenje prodaju svoje proizvode. Umesto da Srbija bude proizvođač zdrave hrane, a strategija da na svetsko tržište izlazimo sa finalnim proizvodima, sa svetskim standardima, mi to činimo sa sirovinama.
Poljoprivreda Srbije je postala zarobljenik različitih uvozno-izvoznih lobija, kojima je naravno prvo do zarade, do svog džepa, pa onda do ostalog, zemlje i poljoprivrede. Izbrukali smo se u Evropskoj uniji sa prodajom šećera. Umesto da se kaže ko je izvozio šećer, koliko je država u tom poslu izgubila, pored obraza, naravno, gde su završile tone šećera, tj. novca, koje nedostaju, država nastoji da tu aferu zataška, da objasni, eto, desilo se, niko nije kriv i naravno pažnju javnosti skrene na drugi tok, sa novim ili izmišljenim aferama.
Uvozi se i genetski modifikovana hrana i seme koji pogubno utiču na našu proizvodnju, zdravlje ljudi i proizvodne i razvojne potencijale Srbije. Teško da se može naći ijedna oblast u poljoprivredi gde su proizvođači zadovoljni, bilo da je u pitanju proizvodnja pšenice, kukuruza, mleka, razvoja stočarstva ili nešto drugo. Sigurnosti plasmana proizvoda nema, uz to i cene derivata su velike, veštačkog đubriva takođe, kredita za mehanizaciju nema. Poljoprivredni proizvođači su, jednom rečju, prepušteni sami sebi. Strategije države nema, pomoći od države nema.
Socijalistička partija Srbije smatra da promene na čelu Ministarstva, bez obzira o kakvom je kandidatu reč, ne mogu same po sebi dovesti do bilo kakvih poboljšanja u oblasti poljoprivrede, jer kod Vlade Republike Srbije, tj. DOS-a, ne postoji strategija razvoja poljoprivrede. Strategija razvoja poljoprivrede ne postoji, jer strategije nema. To nije samo ocena stanja u poljoprivredi, to je generalno ocena lošeg stanja u svim oblastima.
Da vas ne bih mnogo, zamarao podacima, jer oni su strašno loši po Vladu Republike Srbije, moram reći da već sada postoji oko milion nezaposlenih ljudi, približavaju se cifre broja nezaposlenih i zaposlenih i to će se brzo izjednačiti. Ogroman je broj onih koji rade, a imaju jako male plate. Penzioneri takođe imaju male penzije. Ubrzo, ako to već nije i sada, i hrana će biti jako skupa za većinu građana Srbije. Tu dolazimo do paradoksa koji u Srbiji, vezano za poljoprivredu, postoji. Umesto da štiti poljoprivredu kontrolom uvoza, subvencioniranjem proizvodnje, različitim drugim merama i da makar hrana, kao strateška prednost i vrednost Srbije, bude svima dostupna, ona će vrlo brzo postati retka roba sa visokom cenom.
(Predsednik: Da li želite da koristite narednih 10 minuta?)
Ne, hvala, u drugom javljanju ću statističkim podacima potkrepiti teze koje sam naveo. U svakom slučaju, ova vlada ni u celini ni pojedinačno ne uživa poverenje građana, niti može dobiti poverenje SPS-a. Hvala vam.