Dame i gospodo, tri loše godine, tri loša budžeta, a mislim na budžet iz 2001, 2002. i 2003. godine, nenamensko trošenje sredstava vodoprivrede, dezorganizacija vodoprivredne službe i loš rad organa uprave, u kombinaciji sa vremenskim neprilikama ili prilikama, kako god hoćete, predstavljaju stvarno elementarnu nepogodu za poljoprivrednike u Srbiji. Pre nego što su krenule visoke temperature, pa se ponovo pokrene priča o izgradnji sistema za navodnjavanje, na novih 200.000 hektara površine, trebalo bi odgovoriti na nekoliko pitanja.
Prvo, zbog čega veći deo od postojećih 160.000 hektara nije u funkciji, a i oni sistemi za navodnjavanje koji se koriste rade sa pola kapaciteta? Zbog čega poljoprivrednici ne koriste tzv. povoljne kredite za izgradnju sistema za navodnjavanje i zbog čega nema ekonomskog interesa za jačanje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji? Zbog čega su domaći proizvođači opreme nestali sa tržišta? To su pitanja, i premijeru i vladi kontinuiteta ću da se obratim ovom prilikom, pošto po Poslovniku stvarno kandidat za ministra nema mogućnosti da nam da odgovor, ali pretpostavljam da premijer ima mogućnosti.
Nažalost, gospođo Čomić, i vama i vašoj prethodnici moram da zamerim na jako lošem vođenju današnje sednice. Prvo, ovaj parlament nije obezbedio svojim autoritetom da dobijamo redovno izveštaje resornih ministarstava, a potom imamo jednu vanrednu okolnost, a to je ostavka ministra, da ne pričam zbog čega je podneta. Nažalost, nije podneta iz onog razloga koji bi možda i sprečio tragični događaj ovde nadomak ovog parlamenta, a najbolje je da danas o tome uopšte i ne pričamo. Tragična je tema.
Dakle, kada nemamo mogućnosti da prokomentarišemo, kada ćemo onda imati mogućnost. Najverovatnije, kada biramo novog ministra. Nemojte da shvatite, gospodine predsedniče Vlade, da je to licemerstvo od strane DSS-a. To je naš posao. Mi se toga ne stidimo. Odlično znam šta je zamenik ministra radio, a mislim na gospodina Mladena Rankovića i znam koliko je imao kritičkih opaski na rad tog ministarstva i pokušavao je na sve moguće načine da ga unapredi. Pretpostavljam da i gospodin Jevtić, koga sam inače upoznao u izbornoj kampanji kada smo svi zajedno obećavali seljacima Srbije kako će izgledati naša budućnost, a posebno u poljoprivredi, zna o čemu pričam. Nažalost, gospodin Veselinov je morao da doživi onakav pritisak kako bi, nadam se, makar sa gospodinom Jevtićem unapredili taj resor. On je žila kucavica našeg sistema. Vi to odlično znate.
Iskoristiću sada vaše prisustvo. Želim prosto da vas podsetim na obavezu ove države da pravilno rasporedi ta ograničena finansijska sredstva i da jedanput Vojvodina nema posebnu privilegiju, bar kad je u pitanju sistem u vodoprivredi. Zbog čega to pominjem? Prvo, podsetiću da odvajanjem preduzeća "Vojvodinavode" od "Srbijavode" imamo posebnu asimetriju, a ja kao predstavnik jedne lokalne samouprave to odlično znam, potičem iz Požarevca, iz kraja gde imate svake godine plavna područja, mislim na donji tok Mlave. Imate situaciju da ogromna sredstva odlaze u "Vojvodinavode", s jedne strane. S druge strane, da sav rukovodeći kadar, a imate gospodina Tabačkog i već da ne pominjem ta imena, imate iz same Vojvodine.
Imate jedno veliko nezadovoljstvo, a posebno u krajevima koji godinama izdvajaju vodoprivredni dinar, a on se ne vraća nikako. Slušajte me dobro, budući ministre, imate čak i sledeću situaciju: Đerdap usporava donji tok, recimo, moje Mlave, pa se onda desi da se zbog zapuštenosti probiju oni branici i nasipi gore u Petrovcu na Mlavi, Petrovac nastrada, uz pomoć vojske nekako sačuvamo Malo Crniće, a naravno sva sela dole do Dunava, sve to propadne. Nikada nam ne dolazi taj novac nazad, a verujte, Požarevac i Braničevski okrug uvek najviše izdvajaju za to.
Sada kada pričam o poljoprivrednim temama, o tom maćehinskom odnosu prema, pretpostavljam za poljoprivredu najperspektivnijem delu Srbije, a nije što je moj deo Srbije, nego što mislim da svi pokazatelji na to ukazuju, spomenuću današnju blokadu radnika fabrike Mesne industrije Požarevac, MIP-a. Vidite šta je suština, sada ću da vam kažem. Suština je što država neće da se odrekne svojih potraživanja prema toj fabrici, pa zbog toga niko ozbiljan u ovoj državi niti spolja neće tu fabriku da kupi. Radnici već dve godine čekaju da ih neko kupi, kako bi pokrenuli proizvodnju. Međutim, svaki ozbiljan kupac kada vidi saldo, račune i dugovanja te fabrike dođe do zaključka da mu je mnogo jeftinije da zida iz osnove novu fabriku, nego da obnavlja proizvodnju u toj fabrici.
Mislim da bi trebalo poći jednom drugačijom politikom i omogućiti da u takvim slučajevima prosto nađemo načina. Zašto? Zato što MIP pokreće stočarsku proizvodnju, zato što MIP pokreće Fabriku stočne hrane koja stoji tu pored tog MIP-a i takođe je trenutno u stečaju. Zato imamo niz tih kočničara, koji faktički ništa ne čine da se unapredi ta proizvodnja.
I, kada je uopšte u pitanju vodosnabdevanje, moram takođe da kažem da smo brojnim uredbama prvo zabranili da makar imamo pristojnu cenu vode. Nemoguće je očekivati da litar i po neke mineralne vode košta koliko i tona ili dve tone vode za koju očekujemo da samo otvorimo slavinu i da ona bude jednakog kvaliteta kao i ona u plastičnoj flaši. To je nemoguća situacija.
Mislim da zbog jedne socijalne, demagoške priče, koju smo imali godinama, kada je u pitanju EPS, imamo sada situaciju da nam gradski vodovodi propadaju. Mislim da tu ne smemo biti bolećivi, ali vi pokazujete, nažalost, jednaku bolećivost poput svojih prethodnika.
I, još nešto, već sam pričao o usporenju donjeg toka Mlave, pazite, Đerdap ne može da bude mimo čitavog sistema, mi moramo prosto da vratimo jedan deo prihoda elektroprivrede ako bi sanirali područja koja su direktno ugrožena od tih mogućih kiša, padavina, poput one prošlogodišnje poplave; verujte, čak i u sušnim godinama uvek imamo makar jednu koja poplavi najmanje 200-300 hektara zemljišta.
Naravno, ja ću podneti ostavku kada budem smatrao da je to potrebno kako bih omogućio da čak i ostavkom unapredim život svojih sugrađana, ali to takođe očekujem i od svih onih koji neodgovorno rade. Prema tome, gospodine predsedniče, ukoliko ne uradite nešto u tom smislu mislim da bi bilo najbolje, a i dalje mislim ne samo ako nameravate da podnosite ostavku ili ne, zbog ovakve situacije u državi, zbog ovakvog odnosa prema parlamentarizmu, da su ovde preko potrebni izbori, i pre svega ovaj parlament kao stub srpskog društva i srpske države. Zahvaljujem.
