Pa, dobro, par činjenica i tu se slažem sa vama da crnogorski parlament vodi računa o interesu Crne Gore i to ne treba sporiti. Kamo sreće da srpski parlament vodi računa o interesu Srbije i da Vlada Republike Srbije, za razliku od toga kako to radi Evropska unija, vodi računa o interesima privrede Srbije. To je suštinska stvar i to je suštinski problem.
Mi ovde govorimo o tome da je Evropska unija morala da natera Vladu Republike Srbije da preduzme mere koje su interesu građana Srbije i funkcionisanja jedinstvenog tržišta. Mi ovde ne govorimo o tome da je Crna Gora nešto radila. Pa naravno da je Crnoj Gori stalo da dobije što liberalnije carinske stope, da one budu što niže, s obzirom da "ekonomska moć Crne Gore" nije posledica industrije već svega ostalog, već ona to pre svega zasniva na turizmu. Ona ima par propalih kombinata i zato su stavljene neke carinske stope kako bi se zaštitili ti kombinati. Suština je ovde da je Vlada Republike Srbije na insistiranje Evropske unije unela odredbe da bi se zaštitila privreda i to su te carinske, kako vi kažete sezonske carinske stope. Tu je tih 56 proizvoda.
Ali, sve ovo što govorim je činjenica. Isto tako da mi i dan-danas ne znamo, danas kada raspravljamo o ovome, ne znamo kako će Akcioni plan izgledati. Znači da se on još uvek menja, da je još uvek podložan promeni i da ćemo mi konačan tekst možda dobiti tek sutra, prekosutra ili možda kroz pet-šest meseci, a možda i nikad.
Možda će to sve ostati na papiru. Ako pogledamo samo razlike, recimo u carinskim stopama, mi smo za goveda i svinje imali 30%, Crna Gora - nula. Znači, to je sve trebalo uskladiti na način da se ne ošteti naša država, a da se Crna Gora približi nekim standardima, odnosno da se spoljno - trgovinsko poslovanje i uopšte carinske stope usaglase na nivou cele države. Naravno da to nije bilo nimalo lako.
Ono što hoću da kažem, to je činjenica da treba voditi računa o Srbiji i o funkcionisanju državne zajednice, jer ako vi imate rešenje koje je na štetu većeg i jednog člana državne zajednice, vi ne možete da harmonizujete odnose. Znači, prilikom zaključivanja ovih dogovora nije trebalo uraditi ono što Milo Đukanović ili neko iz njegovog okruženja želi, već je trebalo podvući crtu, videti koje su namere Evropske unije, a to je, pre svega, za harmonizaciju odnosa u pravcu ovih odredbi iz Kopenhagena i Mastrihta, o kojima sam govorio, kako bi što pre postali članica Evropske unije. Mi članica Evropske unije ne možemo da budemo u onom periodu o kome se ovde to govorilo, do 2007. godine, s obzirom da će biti samo pojedinačnog članstva, pojedinačnih odnosa. Jednostavno, više neće biti kolektivnih učlanjenja, već će se gledati da li svaka država ispunjava pojedinačne uslove.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Zato je važno da se poštuje Beogradski sporazum, koji je bi politički akt, koji je kroz Ustavnu povelju i zakon pretočen u pravni akt, koji je kroz Zakon o sprovođenju Ustavne povelje potpuno iskrivljen, i po pitanju imovine i po pitanju svega, a ovo predstavlja naličje Beogradskog sporazuma i političke volje izražene u ovoj skupštini, da se napravi državna zajednica ili zajednička država Srbija i Crna Gora, koja će funkcionisati, a ne koja će biti način da se stvore dva potpuno razdvojena sistema i da se stanje iz vremena Miloševića, potpuno odvojenih sistema, samo produži.
