Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost ministar nije tu, a mi pokušavamo da ga ubedimo našim amandmanima da još ima vremena da povuče ovaj zakon iz procedure i da omogući da u ovoj državi funkcioniše krivično-pravno zakonodavstvo, koje postoji, a koje predviđa mogućnost odgovornosti za ratne zločine. Nisu baš tako navedeni u našem Krivičnom zakonu, ali se odnose na krivična dela iz Glave DžVI, na koja se inače odnosi i ovaj zakon.
Mnogo sličnosti zaista ima sa Haškim tribunalom u ovom zakonu, što se procesnih radnji tiče. Jedna od tih je čak i saslušanje putem videokonferencijske veze, koja je čak i tamo napuštena. I ako ministar i Vlada smatraju da ovaj zakon treba da se donese i ako je poslanička većina spremna da glasa za ovaj zakon, zaista bi trebalo da obrate pažnju na član 14, čije brisanje tražimo, jer se tu krije montirani proces protiv bilo kog
učesnika u sukobima u protekloj deceniji na prostorima bivše Jugoslavije, kao i mogućnost donošenja presuda na osnovu lažnih svedočenja.
Bilo bi dobro da nam ministar kaže, a valjda će se pojaviti u toku dana, koji su to razlozi zbog čega neko ko je oštećen ili neko ko je spreman da svedoči ne može da dođe u Beograd i ne može da bude zaštićen i svedoči pred ovim sudskim većem. Po meni i po članovima Srpske radikalne stranke ne postoji ni jedan jedini razlog da onaj ko je oštećen i onaj ko hoće da svedoči ne dođe ovde i pred sudskim većem kaže šta ima da kaže i time omogući onome ko je optužen da se sa njim suoči i da se onda brani. Ovako nam ostaje samo da sumnjamo da će biti bezbroj lažnih svedoka i nikada nećemo moći javnost, barem u Srbiji, da ubedimo da se o tome ne radi, da nisu u pitanju lažni svedoci. Stalno će postojati jedna mrlja na nekim presudama koje se budu donosile, ukoliko uopšte ovaj zakon bude donet, ukoliko budemo uspeli da izaberemo ovo sudsko veće koje će raditi po ovom zakonu.
Čini mi se da je ovo jedan od ključnih članova gde bi trebalo da se Vlada i predstavnik Vlade u parlamentu zamisle oko toga da li taj član može da opstane ili treba povući čitav zakon.
Vidite koliko smo servilni da činimo čak i ono što se nigde u svetu ne radi, i možda čak od nas i ne traži. Videli ste juče, uhapsiše Tačija u Mađarskoj na aerodromu, Kušner lepo okrenu nekoliko telefona i puste Tačija da nastavi svoj put prema Parizu. S druge strane, ovde nas pritiskaju da oslobodimo odgovornosti pred Međunarodnim sudom u Hagu američke državljane. Ubeđena sam da će Savet ministara doneti takvu odluku, iako jutros čujem na vestima da ima i takvih zemalja koje su tajno potpisale taj sporazum, dakle nisu smele da iznesu tu činjenicu pred svoju javnost, da ne bi ostale bez finansijske pomoći Amerike, koja im je zaprećena od 1. jula, odnosno od danas, ukoliko takav sporazum ne potpišu.
Možda mi i ne budemo saznali pravu istinu o tome, možda naš Savet ministara na nivou državne zajednice takvu odluku i ne donese, a takav sporazum bude potpisan ili je možda već potpisan, ali svaka tajna za kratko vreme, istina se na kraju ipak sazna, pa ćemo videti šta su po tom pitanju uradili. Trebalo bi malo više voditi računa o našim građanima i pravima koja im po Ustavu i zakonu pripadaju i da ne donosimo ovako nakaradne zakone koji ih stavljaju u neravnopravan položaj, jer od ovakvih optužbi retko ko će moći zaista da se validno brani.
