Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, za ovom govornicom ste pre nekoliko meseci govorili da su se Srbija i Crna Gora odrekle zajedničkog imena da bi sačuvale zajedničku državu. Po onome kako teče donošenje i usvajanje Akcionog plana harmonizacije ekonomskog sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora, ostali smo bez Jugoslavije u imenu, a sada i bez zajedničke države u stvarnosti. Ovo je država na poček - niti smo država, niti smo savez. Rešenje bez rešenja.
Kada se pogleda ekonomski sporazum, faktički se vidi, to je potpuno jasno, da država sa dve centralne banke, dve valute i dve carine ne može da bude jedna država. Država podrazumeva jedinstveni ekonomski prostor, slobodu osnivanja preduzeća i banaka, jednu novčanu valutu, jednu centralnu banku, jedinstven carinski sistem, jednu carinsku tarifu.
Tu dolazimo do najvećih nesuglasica u funkcionisanju zajedničke države. Gotovo je izvesno da Srbija i Crna Gora neće uspeti da u potpunosti ujednače visinu carinskih stopa. Treba da se dogodi čudo, pa da srpska i crnogorska strana i pod pritiskom stranaca nađu zajednički jezik za pojedine carinske pozicije, kao što je zaštita metalskog kompleka i poljoprivredne proizvodnje, gde dve strane imaju različite poglede na visinu carinskih stopa.
Poznato je da je u principu usaglašavanja Srbija spuštala nivo carinske zaštite, dok je Crna Gora podizala, da bi se došlo do proseka, ali ne aritmetičkog, već ponderisanog trgovačkim tokovima. Nije isto da li obaraš carinsku stopu 5% za uvoz 3 miliona tona neke robe ili podižiš carinu u istom procentu za uvoz 3.000 tona iste robe. Po meni, problem je što, sa stanovišta Srbije, u metalskom kompleksu i poljoprivredi teško da ima prostora za obaranje carinskih stopa u procentu koji bi doveo do približavanja, jer kroz potpisane ugovore o slobodnoj trgovini već imamo sasvim dovoljnu inostranu konkurenciju.
U Crnoj Gori u ovim sektorima maksimalna stopa iznosi 5%, a u Srbiji 30%. Dodatna uvozna konkurencija, koju bi izazvalo obaranje carinske stope, bila bi opasna pretnja srpskim proizvođačima mleka, mesa, voća i povrća, a to dokazuju do sada potpisani ugovori o slobodnoj trgovini.
U metalskom kompleksu zaposleno je mnogo ljudi koji teško uspevaju da se izbore sa inostranom konkurencijom i sa dosadašnjim nivoom carinske zaštite. Srbija ne može, niti sme, da ide na obaranje carinskih stopa zato što bi joj to narušilo koncept industrijskog i poljoprivrednog razvoja. Ako se došlo do nekog rešenja u Akcionom planu o harmonizaciji ekonomskog sistema, do kvalitetnog rešenja, teško da iko može biti zadovoljan, a naročito u delu spoljno-trgovinskog sistema i carinske zaštite. Sa gledišta Srbije, prerano otvaranje će, uz smanjenje budžetskih prihoda od carina, doneti nove teškoće i sada nekonkurentnim domaćim proizvođačima.
Predviđa se trogodišnji gubitak u budžetu Srbije od 320 miliona dolara, ali će veća šteta biti uvećanje spoljno-trgovinskog deficita i pritiska na devizne rezerve, kurs i cene. Neke usaglašene carinske stope primenjivaće se tek po isteku 18, odnosno 24 meseca od usvajanja akcionog plana.
Po isteku perioda od 18 meseci primenjivaće se nove carinske stope, znači znatno niže od postojećih u Srbiji. Na primer, obuća od 12% do 15%, opeka 10%, čaše i drugi proizvodi od kristala i stakla 8%, telefoni i telefaksi 5%. Znatno je duži spisak roba na koje će se primenjivati nove usaglašene stope tek po isteku perioda od 24 meseca. Telad, junad i meso 20%, novi putnički automobili 10%, polovni 12%, traktori 10%. Ove stope su znatno manje od postojećih u Srbiji, ali višestruko veće od važećih u Crnoj Gori. Dakle, postignuto je kompromisno rešenje koje će se primeniti, ako se uopšte i primeni, tek u drugoj polovini 2005. godine, a pitanje je da li će tada postojati državna zajednica.
Akcionim planom utvrđeni su strateški proizvodi za potrebe Crne Gore, koji čine 56 pozicija prehrambenih proizvoda. Za uvoz ovih proizvoda u Crnu Goru utvrđuju se kvote koje odgovaraju bilansnim potrebama Crne Gore, na koje će se primenjivati postojeće niske carinske stope do bilansnih potreba, dok bi se na višak uvoza primenjivale usaglašene znatno više stope.
Strateški proizvodi za potrebe Crne Gore su svinjsko meso, pšenica, raž, kukuruz, svinjska mast, ulje, margarin. Bilansiranje potreba i utvrđivanje uvoznih kvota nema veze sa liberalnom tržišnom ekonomijom, ali ima veze sa jačanjem uloge države i povećanim obimom administriranja. Da li je to način da se suzbije ulazak jeftinih uvoznih prehrambenih proizvoda iz Crne Gore u Srbiju. To može da bude ideja ako se zna primer šećera. U Srbiju je preko Crne Gore, gde su uvozna opterećenja znatno manja, ušlo 50 hiljada tona šećera. Kako se to desilo ako postoji carinska kontrola između Srbije i Crne Gore. To ukazuje da je to moguće samo uz saglasnost vlasti Srbije ili makar njene carinske službe, bez novog carinjenja.
Cilj Akcionog plana harmonizacije ekonomskog sistema je slobodan protok robe. To znači bez carinske kontrole i carina na granici između Srbije i Crne Gore. To nije realno u ovakvoj državnoj zajednici kakva je Srbija i Crna Gora. Ekonomski interesi Srbije i Crne Gore su različiti. Strateški interes Crne Gore je potpuno otvorena privreda. U Srbiji preovlađuje shvatanje o potrebi visoke zaštite sopstvene poljoprivredne i industrijske proizvodnje, jer će to omogućiti brži razvoj. Sniženje carinskih stopa za Srbiju može imati negativan efekat u budućim pregovorima oko ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju, ako se zna da do sada nije poznato da je neka zemlja smanjila stope u ovoj meri pre početka pregovora. Šta će biti po usvajanju akcionog plana pokazaće budućnost.

 Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Dame i gospodo narodni poslanici, obaveštenje koje je Vlada Republike Srbije dala narodnim poslanicima da povlači iz procedure Predlog zakona o akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora, zatim prepiska koja je usledila između kabineta potpredsednika Vlade Čedomira Jovanovića i generalnog sekretara Vlade, a koju je predsednik Narodne skupštine podelio narodnim poslanicima kao objašnjenje da se ne radi o povlačenju zakona iz procedure, već o odlaganju rasprave o tom zakonu zbog obaveza predstavnika predlagača, odnosno službenog puta potpredsednika Vlade Čedomira Jovanovića, govori o harmonizaciji odnosa u Vladi. Kako je harmonizovan odnos u Vladi između različitih službi i ministarstava, tako ova vlada radi u državi i tako radi svom narodu.
Od gospodina Jovanovića, potpredsednika Vlade, čuli smo krupne reči. Akcioni plan otvara vrata Evropi. Valjda zato i nismo mogli sami da donesemo akcioni plan i valjda zbog toga uvek neko mora da nam se meša, da nam daje konačne verzije ovog plana, a naše je samo da izvršavamo obaveze koje tim planom preuzimamo. Meni se čini da lakše zaraćene strane dođu do mirovnog ugovora nego dve republike, u kojima žive narodi istog ili sličnog porekla, a koji su nekada živeli u jednoj jedinstvenoj i velikoj državi.
Dalje kaže gospodin Jovanović da se ovim daje život državnoj zajednici, koju smo formirali. Ministar Batić često ima običaj da kaže - što se grbo rodi vreme ne ispravi. Ne daje se ovim zakonom život državnoj zajednici. Ona je već rođena grbava, teško obolela i, nažalost, čini mi se da će po isteku najranijeg detinjstva, posle tri godine, ta država nestati, isto tako brzo kao što je i stvarana. Ovim zakonom se daje veštačko disanje na zahtev Evrope, da se da vremena Crnoj Gori kako bi nastavila dalje samostalnim putem.
Kaže gospodin Jovanović da je za ovaj parlament izuzetna čast što raspravljamo o ovom zakonu, što možemo raspravljati o njemu. Meni, kao poslaniku Srpske radikalne stranke, zaista bi bila čast da raspravljamo o zakonu koji će govoriti o uređenoj i sređenoj državi, o državi koja će imati samo jednu zajedničku himnu, zajednički grb, zajedničku zastavu, jedan krivični zakon, jedan carinski zakon, da nam sve bude zajedničko, a ovako kada radimo na rastakanju države, na daljoj razgradnji države, meni zaista nije čast da raspravljam o ovom zakonu.
Kaže se da je tačno da imamo dva carinska zakona, ali su oni identični i ne proizvode razlike. Ako su identični i ako ne proizvode razlike, zašto onda imamo dva zakona i zašto nije jedan jedinstveni zakon. Kaže se dalje da će biti manje prihoda u budžetu Republike Srbije zbog smanjenja carinskih prihoda, ali to će u sledećoj godini biti nadoknađeno iz donacija. Šta će biti kada prođe ta godina i da li se može živeti od donacija i milostinja.
Kaže se dalje da ovaj zakon počiva na saradnji dve vlade, na uvažavanju predstavnika jedne i druge vlade, Vlade Crne Gore i Vlade Republike Srbije, ali pošto je već izvesno da će u Srbiji biti izbora do kraja ove ili na početku sledeće godine, a izvesno je da će doći do promene raspoloženja građana, do promene sastava Parlamenta, pa samim tim i do promene Vlade, hoće li onda ona počivati na nesaradnji Vlade Crne Gore i Vlade Republike Srbije. Hoćemo li opet Jovo nanovo, a izvesno je da ćemo morati Jovo nanovo.
Bilo šta bilo, sa Crnom Gorom je očigledno posao završen. Mene plaši samo da ne počnete harmonizaciju odnosa sa Vojvodinom, harmonizaciju sa Raškom, sa Nišavskim okrugom, a onda ostaje Srbija harmonizovana, ali do Beogradskog pašaluka.
Ne postaje se član Evropske unije tako što će se razoriti zemlja i njena ekonomija, a ovim zakonom se upravo to radi. Ja sam mislio da se u Evropsku uniju ulazi time što se povećava standard života, što se smanjuje inflacija, što se razvija ekonomija, privreda, što građani postaju sigurniji, što država postaje čvršća, jača i organizovanija. Već je jasno da su obične laži da nas samo DOS može uvesti u Evropu. Uostalom, ako je to tačno, da nas samo DOS može uvesti u Evropu i u Evropsku uniju, a građani Srbije budu živeli kao što danas žive pod ovom vlašću, onda nam ni Evropa, ni Evropska unija sigurno nisu potrebne.
Srpski radikali su više puta upozoravali na sve opasnosti koje sa sobom nosi Beogradski sporazum. Ovog puta vas upozoravamo da će sprovođenje ovog zakona voditi daljem rastakanju srpske države u Crnoj Gori, srpske države u Srbiji, da preti velika opasnost da građani izgube zajedničko tržište, kao što su već izgubili valutu, da više ne bude slobodnog protoka robe, kapitala, da ne bude više zajedničke države i valjda je svima jasno da Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade, zamolio bih samo radi vremena, pošto ima još dva prijavljena, koliko ima poslanička grupa SPS?

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije ima na raspolaganju 15 minuta.

Hvala. Evo, prođe već godinu dana od kad nas harmonizujete, da ne kažem srpskim jezikom usklađujete, i zbog toga mogu neki da se naljute, imajući u vidu da smo ove poslove, odnosno da ste ove poslove započeli 24. juna prošle godine. Još nemamo zvanično potvrdu dokle smo stigli na tom poslu. Dok se petnaestak suverenih zemalja Evrope već harmonizovalo i prihvatilo zajedničko načelo Evropske unije, a desetak je u poodmakloj fazi pripreme, Srbija se bori da uskladi svoje odnose sa malim batom, pazeći da ga ne uvredi ili slučajno ne naljuti, kao da do juče nismo bili jedna država, jedan narod. Naš narod je pametno rekao - sa svojim jedi i pij, a ništa ne šuruj.
Kad pomenuh jednom komšiji šta čitam, Akcioni plan o harmonizaciji, kaže - o harmonici, video sam, čuo sam, to je prava harmonika, jedni drže DOS-ove, drugi klavijaturu, a mehova između nigde. Ili će se i dalje solirati, ili svako za sebe svirati, vreme je da se odluči kom carstvu da se privolimo. Da li Akcioni plan harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala treba prihvatiti, postavlja se kao osnovno pitanje i odgovor je u ovom trenutku - ne, iz nekoliko razloga, koje ću ovom prilikom istaći i konstatacija, a takođe zbog nekih nerešenih pitanja.
Prvo, sam naziv plana je rogobatan, kao i ova nakaradna država treba da bude u nazivu, u samom imenu plana, nešto afirmativno, što vodi određenom cilju i da se zove npr. plan za usklađivanje ekonomskog sistema radi priključenja Evropskoj uniji, a ne radi sprečavanja i uklanjanja prepreka. U samom članu 13. Ustavne povelje Srbije i Crne Gore proklamovano je slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i istovremeno zabranjeno svako sprečavanje njihovog slobodnog protoka između država članica. Takođe je članom 12. Ustavne povelje predviđeno uspostavljanje zajedničkog tržišta na prostoru Srbije i Crne Gore, a u stavu 2. ovog člana i odgovornost država članica za njegovo nesmetano funkcionisanje.
Drugo, nemamo nikakvih zvaničnih potvrda o usaglašenosti ovog teksta i da li će ovo prihvatiti i druga strana, odnosno Skupština Crne Gore, ili će pasti crnogorska Vlada. Predloženi rokovi za usaglašavanje su predugi, 18, 24, 36 meseci, pa čak i do pet godina, što znači da od prijema u Evropsku uniju nema ništa pre 2010. godine.
Naknadno usaglašeni rokovi od tri, pet godina duži su od roka upotrebe ove tvorevine zvane državna zajednica, i ko garantuje da će za dve i po godine Crna Gora nastaviti ovim zajedničkim putem. Isto pitanje je i za Srbiju.
Zadržavanje niskih carinskih stopa za 56 strateških, poljoprivrednih, prehrambenih proizvoda, u narednih pet godina, na insistiranje Crne Gore, porazno je za Srbiju, ukoliko želi proizvodno orijentisanu privredu, ili će i srpska privreda biti zasnovana na potrošačkom društvu, bez domaće proizvodnje. Danas smo pročitali podatak da u ovom trenutku Srbija uvozi tri puta više banana nego nekada što se uvozilo za celo tržište SFRJ. To znači da i dalje potrošački lobi ima veliku prevagu u poslovanju naše privrede.
Dok Evropa ukida ili je ukinula carinske granice, mi pravimo carinske teritorije dve države i povlačimo administrativne carinske linije, koje će tek za tri do pet godina biti ukinute, odnosno tržište bi trebalo da funkcioniše bez unutrašnjih prepreka. Kakva je to država sa dva odvojena monetarna sistema, dve centralne banke, dve različite valute kao zakonskih sredstava plaćanja? Evro je zvanična valuta Crne Gore. To se zadržava, a znamo da je najveći broj zemalja članica Evropske unije prihvatio evro kao zvaničnu valutu plaćanja. Da li će ikada ponovo zaživeti platni promet kao nekada. U ovom trenutku čak ni pošta ne funkcioniše prema Srbiji. Pošiljke stižu sa zakašnjenjem od nekoliko dana, kasnije u odnosu na one koje su poslate i došle i vratile se u Srbiju, dok prema Švajcarskoj i drugim zemljama odvija se nesmetano i poštanski saobraćaj.
Najveća šteta po Srbiju je ugovor o predstavljanju državne zajednice Srbije i Crne Gore u međunarodnim i finansijskim organizacijama, koji su potpisala dva ministra finansija, a nije verifikovao Savet ministara. Zašto Srbija nije dobila poslove fiskalnog agenta Srbije i Crne Gore u Svetskoj banci, već u MMF-u, možda što ministar finansija sprovodi sporazum i torturu MMF-a, a napisano je takođe da Crna Gora i njena centralna monetarna institucija nemaju sertifikat Svetske banke za obavljanje finansijskih transakcija, čak ni za Crnu Goru. Kako će nas zastupati dok ne dobije sertifikat? Po kom osnovu?
Skupština Srbije i Crne Gore daje garancije za kredite kada državna zajednica nema imovinu i ne može se zaduživati. To je napisano u ovom akcionom planu, a mi imamo primer da je ministar finansija Boža Đelić jurio poslanike za Savezni parlament, odnosno Skupštinu Srbije i Crne Gore, kako bi izglasali određene garancije o zaduživanju, odnosno davanju garancija za zaduživanje pojedinih njenih članica.
Da li će evropski ustav biti donet pre nego srpski i da li ćemo i mi prihvatiti osnovna načela evropskog ustava i Evropske unije? Poslednje pitanje i kontatacija, a više se odnosi na pitanje, koliko košta srpsku privredu i budžet Republike Srbije ova harmonizacija i da li će ovaj deo sredstava, po osnovu smanjenih carinskih prihoda i prihoda po osnovu carine, biti udar na poreske obveznike u Srbiji, ili će to pitanje biti onako kako je predviđeno i budžetom za 2003. godinu, odnosno memorandumom za narednu godinu. Toliko, hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Nije prisutan.
Posle njega prijavljena je narodna poslanica Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Marko Ćulibrk.

Preostalo vreme po demokratskom poslovniku Demokratske stranke Srbije i ostatka DOS-a za Srpsku radikalnu stranku je pet minuta. To nije ni stoti deo vremena koji je potreban da bi se prokomentarisao deo onoga što sadrži tzv. akcioni plan, jer ključna stvar nije celokupni proces i taj radni zadatak za vlade tzv. država članica, već carinska tarifa za sve grane naše privrede i ono što je najbolnije za potpuno upropašćenu privredu u protekle dve i po godine, odnosno njeno urušavanje od kada je DOS na vlasti.
Ono što su komentari posle jedne takve kampanje od strane pre svega gospodina Čedomira Jovanovića i ostalih čelnika, što DOS-ovske vlasti, što vaše separatističke bratije u Crnoj Gori, što je vama u ovom trusnom političkom trenutku za vas, a naročito za vas gospodine Jovanoviću, poslužilo kao odskočna daska i kao neki povod da budete silni, da budete u centru pažnje itd.
Međutim, što se tiče komentara od strane onih čije vi odgovore čekate i od kojih zavisite, da biste sproveli ovaj tzv. akcioni plan, a naročito oko spora kod 56 stavki sa Crnogorcima, nisu nimalo povoljni ni za vas samog, a pre svega za gospodina Živkovića, još uvek aktuelnog premijera, sa kojim imate ili nemate neke konflikte, u to neću da ulazim.
Vidite, vi ste danas u toku vašeg boravka ovde, videla sam, prelistali veći deo dnevne štampe, ali pretpostavljam da ste preskočili komentar koji dolazi iz "Novih ciriških novina", a nisu samo one u pitanju, nego mnogi drugi stručni i ekonomski časopisi, koji demantuju i samog Živkovića, i vas i sve što ste govorili proteklih dana, a vezano je za tzv. harmonizaciju odnosa.
Pre svega, bacanje prašine u oči potpuno osiromašenom narodu Srbije da ćemo mi ući u Evropsku uniju 2007. godine. Oni procenjuju kao izvesnu trku regate, kako su rekli, a to kao potpuno nerealan rok, zbog toga što su zaključci u Porto Karasu nešto što je preveliki zalogaj za ovakvu Vladu Republike Srbije kakva jeste, a naročito zbog činjenice da je vreme da sve te stavke koje su naveli ostvarite u veoma kratkom roku, imajući u vidu da su tzv. Beogradski sporazum, a zatim i Ustavna povelja, poslužili i sada služe, to smo mogli da čujemo i prilikom inauguracije Filipa Vujanovića, Crnogorcima samo za promovisanje njihove državnosti i za što brže odvajanje, nažalost i izdvajanje iz tzv. državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Za razliku od Vojislava Koštunice, kabinetskog bivšeg predsednika SRJ, a često pominjanog danas ovde, a o predsedniku "gej 17 plus" Miroljubu Labusu i da ne govorimo, prof. dr Vojislav Šešelj, ugledni profesor Pravnog fakulteta, a pre svega ekspert iz oblasti poznavanja sveukupnih prilika i na bivšim prostorima Jugoslavije, a i sada poslednjeg otadžbinskog rata, ponašanja vlasti u Crnoj Gori i vas samih je odmah, prilikom usvajanja i rasprave o tzv. Beogradskom sporazumu, rekao da same tačke sporazuma i Ustavne povelje, a naročito čl. 12. i 13, samo su deklarativno određeni poslovi slobodnog prometa roba i usluga, a da to neće nimalo ići lako.
Mi smo, u vreme dok ste vi ukali i bukali po beogradskim ulicama i bili u raznoraznim koalicijama, asocijacijama itd, veoma ozbiljno učestvovali u političkom životu Srbije. To je, podsetiću vas, bio period kada je naša zemlja bila izložena najgorim mogućim sankcijama tzv. međunarodne zajednice. Za vašu informaciju, gospodine Jovanoviću, vašu bratiju separatista iz DPS-a i ostale koji uz njih idu, nikada nije interesovala privreda Srbije i nikada nisu želeli da kroz usaglašavanje carinskih stopa tada u SRJ u nadležnim odborima, a čiji sam učesnik bila četiri godine, odbor se zvao Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom, da se zaštiti privreda i bilo koja privredna grana u Srbiji. Pokazalo se i sada da ste vi sa njima imali muke, a da pri tome niste imali sluha da zaštitite strateške privredne grane, one koje su sada posrnule, a koje treba da se oporavljaju u narednom periodu.
Kao ilustracija toga, reći ću vam da je politički mentor Mila Đukanovića, izvesni Damjan Šećković bio predsednik tog odbora, ne, niste čuli, naravno, vi ste mlad političar, pred vama je ili nije nekakva perspektiva. Znači, za četiri godine, gospodine Jovanoviću, taj gospodin iz DPS-a, Milov mentor, jedan jedini put nije došao na sednicu odbora kojom treba da predsedava.
Vidite kako brzo prođu ovih pet minuta. Prema tome, neću imati mogućnost, ali verujem da će naše stavove izneti ova tri poslanika SRS, koji su podneli amandmane sa nekim konkretnijim primedbama na carinske stope. Ne mogu ni poljoprivrednici, ni zaposleni u tekstilnoj industriji, ni u Fabrici automobila, ni u metalskom kompleksu ništa dobro da očekuju od svega ovoga.
Uostalom, sve je izvesniji pad vaše vlade, a vi to produžavate od vrelog leta do neizvesne političke jeseni. Ono što je činjenica, a to je da će neka buduća vlast imati mnogo više razumevanja i mnogo više se truditi da stavku po stavku izvrši precizno definisanje carinskih stopa i da se zaštite najugroženije grane naše privrede i one koje imaju perspektivu. Morali ste da povedete mnogo više računa, nego što ste, što bi rekli moji Šumadinci, mlatili praznu slamu sa Crnogorcima, kao i o ugovoru o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, pa da ne bežite od toga. Mnogo će veće koristi imati naša privreda. Mi smo na taj sporazum ponosni i ratifikovan je i potpisan u vreme kada smo mi aktivno učestvovali u vlasti, a sa vama šta će biti, već sam iznela svoju prognozu. Prognoze tih eksperata ...
(Predsedavajuća: Sedam minuta.)
završavam ...iz Evropske unije koji vam i sami ne predviđaju svetlu budućnost.

Reč ima narodni poslanik Marko Ćulibrk, a posle njega narodni poslanik Vukosav Tomašević