Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, u ime poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije - Slobodan Milošević podneo sam amandman na član 15. zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina.
Amandmanom tražimo, kao poslanička grupa, da se član 15. briše, jer mislimo da uvođenje instituta zaštićenog svedoka kroz ovaj zakon nije u skladu sa osnovnim načelima našeg krivičnog zakonodavstva. Brisanje ovog člana, koji je u neposrednoj vezi i treba da posluži kao opravdanje člana 14, predložili smo jer smo uvereni da je uvođenje ovog instituta zaštićenosti samo poštapalica za Haški tribunal. Tražeći brisanje ovog člana želimo još jednom da ukažemo na besmisao ovakvih specijalnih zakona, jer nismo sigurni da u kuhinji DOS-a ne čuče još neki specijalni zakoni, recimo protiv Srpske pravoslavne crkve, jer se zamerila povodom Zakona o obrazovanju, ili protiv SPS-a, a sada možda i protiv DSS-a, jer ni on nije više u ljubavi sa DOS-om.
Neko od kolega poslanika je pomenuo da nam je do ovog zakona čitavih 150 godina nemačko zakonodavstvo bilo uzor i gotovo sve u našem Krivičnom zakonu je po tom uzoru. Ovim današnjim predlogom zakona uvodi se nešto iz engleskog prava, da bi se što više približili Haškom tribunalu. Još da smo pored zaštićenog svedoka u članu 15. uveli kaznenu meru za otkrivanje identiteta zaštićenog svedoka, izjednačili bismo se još više sa Hagom.
Zato mi iz Socijalističke partije Srbije tvrdimo da je ovaj član potpuno besmislen u ovom zakonu. U odgovoru zašto ne prihvata brisanje ovog člana Vlada je dala takvo objašnjenje da čovek može samo da se prekrsti, da i ja upotrebim nešto iz onog arsenala koji ministar često koristi, ali se ovde čovek mora prekrstiti levom rukom, jer se tvrdi da se ovaj član ne odnosi na zaštićenog svedoka, nego na zaštitu ličnih podataka svedoka.
Znate kako bismo mi u Leskovcu protumačili ovakvo tumačenje i kako bi moji Leskovčani rekli za to? Nee šija nego doglavak, čitaj vrat. Zamislite, kolege poslanici, bez svedoka, koji se javio odnekud, iz inostranstva ili iz Prištine, preko video zapisa, ispriča neku glupost o vama i optuži vas da ste učešćem na tom i tom mestu izvršili određeni zločin, a vi ne znate ko vas optužuje, a znate da nikad niste bili tamo. Valjda suđenje treba da bude pravo, da se optuženi i svedok obavezno vide, pogledaju u oči, da mu se zna identitet i da bi okrivljeni mogao na pravi način da se brani.
Sigurno je da na osnovu imena i prezimena svedoka svako ima mnogo veću mogućnost da opovrgne izjavu, jer se, kad tačno znate o kome se radi, može lako pronaći dokaz da u vreme za koje vas optužuje svedok čak nije ni bio na tom mestu, nego je bio na potpuno drugom. Postavlja se i pitanje - nije li deo od 202,6 miliona dinara, koliko se mora stvoriti novim rebalansom u budžetu Srbije za rad službe za otkrivanje ratnih zločina, do kraja ove godine, namenjen upravo i za lažne svedoke, ako se neko iz opozicije treba lažno optužiti, ili čak da se spase neko iz aktuelne vlasti.
Ne zaboravite, poštovane kolege, da kada su male sredine u pitanju mi u Leskovcu znamo ko je, gde i kada bio svakog dana rata, ali mora da se ima ime, jer može se njegovo ime naći i u raznim dokumentima i dokumentacijama, da bi se opovrgla lažna svedočenja.
Na samom kraju, nešto što možda nemam prava da kažem jer nisam šef poslaničke grupe, ali mislim da me moje ozbiljne godine na to ipak obavezuju i molim predsedavajuću da mi dozvoli par reči o dostojanstvu ovog doma i dostojanstvu ličnosti poslanika. Ono što se pretprošle srede dogodilo da prepodnevna sednica počne oko 12,00 časova, a popodnevna u 16,30, a da predsedavajuća ne izgovori nijednu reč objašnjenja ili izvinjenja poslanicima zašto sednica kasni, stvarno znači omalovažavanje nas poslanika. To mora da prestane radi ugleda ovog doma. Drugo, kada predsedavajuća vidi na monitoru brojku prisutnih od 150 do 180, a u sali sedi jedva 50 poslanika, stvarno ne razumem da samoinicijativno ne pozove službu da sakupi ove kartice i izrekne mere prema Poslovniku. Zahvaljujem.