Uvaženo predsedništvo, gospodine potpredsedniče, dame i gospodo kolege narodni poslanici, kada je u pitanju ovaj akcioni program za harmonizaciju ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore kod mene zaista nema dileme: s moje strane će dobiti maksimalnu podršku. Ali, kada je u pitanju sama implementacija svega onoga što je ovde rečeno imam obavezu, a istovremeno osećam i potrebu da kažem neke stvari, s obzirom da sam čovek baš sa tog graničnog područja, dakle neko ko je lično, a i putem onoga što mi građani prenose, jako dobro upoznat sa svim onim što se dešava.
Dakle, reč je o toj, kako reče profesor Simonović, administrativno-carinskoj liniji. Vi svi znate da je ona instalirana u naselju Brodarevo i, što je posebno otežavajuće, baš u tom najurbanijem delu tog naselja, dakle na samom putu, gde se i sa jedne i sa druge strane u neposrednoj blizini tog puta nalaze kuće na vrlo malom rastojanju. Ulice koje vode prema tim kućama su bile spojene sa glavnim putem i prilikom postavljanja te administrativne carinske linije trotoari su razbijeni, asfalt takođe pomeren, i sa desne i sa leve strane je makadam, koji znatno otežava i usložnjava život obližnjih građana.
Kamioni koji se zaustavljaju stvaraju oblake do neba, štaviše na tom delu, nešto slično, kako sam pročitao, kao i prema hrvatskoj granici, ne postoji ni mokri čvor. Svašta se dešava u tom dugom čekanju, tako da je prilaz građana veoma neugodan, da ne kažem izuzetno težak. Zato, gospodine potpredsedniče, apelujem, dužan sam, pred sobom imam zahtev veće grupe građana, njih 200 se potpisalo, oni su to predali u vidu neke peticije, mada sam iz razgovora sa njima shvatio da oni to ipak tako nisu shvatili, nisu hteli, ali traže, zaista sasvim opravdano, da se ta administrativna carinska linija dislocira.
Tim pre što za to nisu potrebna nikakva velika sredstva, s jedne strane, a s druge strane postoje zaista daleko bolji uslovi u neposrednoj blizini tog mesta; to je susedno mesto, koje je na četiri do pet kilometara od Brodareva, prema granici Crne Gore, zvano Gostun i verujte ima izuzetno bolje uslove od samog tog mesta.
Da ne dužim, zbog toga je ovo cilj mog obraćanja vama, pa bih još jednom apelovao, gospodine potpredsedniče, da učinite sve što je moguće s vaše strane da se to pitanje reši, i taj problem i pitanje tih građana jednom skidne sa dnevnog reda, tim pre što postoje i te kako dobri uslovi za to. Potrebno je samo malo dobre volje. Hvala na strpljenju.

Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković, a posle Srđan Petrović.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodine potpredsedniče, zavrzlame vezane za Akcioni plan, rekao bih, nastavljaju se i danas. Povučen iz procedure odlukom Vlade, zakonski predlog, korespodencijom u samoj Vladi između potpredsednika i sekretara Vlade, ponovo je u skupštinskoj proceduri, pa i to dovoljno ukazuje na to da je sada definitivno jasno da su promenjene uloge Vlade i Parlamenta, te da je Vlada, faktički, preuzela ulogu Parlamenta. Kao što je i sazvana ova sednica, za koju materijal nismo dobili, mi poslanici iz unutrašnjosti, tako se to nastavlja i danas, i mi ponovo nemamo definitivni materijal, važeći i usaglašen, o kome možemo da vodimo kvalifikovanu raspravu, jer su moguće izmene u toku dana.

To samo dokazuje da Vladi i pregovaračkom timu baš nije stalo da čuju mišljenja i reagovanja privrednika na ovaj akcioni plan. Da je Vladi stalo do toga, ona bi, umesto današnje ubrzane rasprave, omogućila privrednicima, narodnim poslanicima, da preko regionalnih privrednih komora bar čuju mišljenje privrednika u čije ime se sprovodi ovo usaglašavanje, a o čiju glavu će se to i konačno obijati. Pregovaračima iz vlasti kao da je jedini cilj da se naprave papiri. Kakve će negativne posledice napraviti ti potpisani i u skupštinskom domu overeni papiri za privredu Srbije, čini se da nikoga ne zanima.

Gospodo iz DOS-a, Evropa zasigurno traži papire, ali sprovodljive papire koji će privredu Srbije približavati Evropi, a ne papire koji će zbog svoje sadržine ubrzavati njeno dalje propadanje, kao što će se zasigurno događati kada usvojimo ovaj akcioni plan.

Naslov i sadržaj dokumenta koji danas treba da usvojimo, čini se da je zavarao političke lidere da se njime može brzo u rajski vrt blagostanja i privilegija koje Evropa nudi. Mi koji smo radni vek započeli i više od 30 godina radili u uspešnoj privredi, znamo dobro šta je pregovaranje i ugovaranje, a sve to na kraju mora da bude krunisano dobrim poslovnim rezultatima. Ovim dokumentom koji danas treba da usvojimo zasigurno nećemo doći do tog osnovnog cilja, nego ćemo se udaljiti od njega i više i brže, pa čak otići i unazad od polazišta sa koga smo startovali, jer sam siguran da je, uprkos uloženom trudu, u ovaj dokument uneto mnogo stranačkih interesa i sa jedne i sa druge strane, mnogo više neprihvatljivih ustupaka od strane neuporedivo jače srpske strane, tako da to veoma mnogo opterećuje ovaj dokument.

Dokazalo se da nije Solun bio biti ili ne biti, kao što se to govorilo u prošloj nedelji za Srbiju i Crnu Goru. Nisu određeni datumi presudni za izradu neophodnog dokumenta kojim ćemo se predstaviti Evropi, nego upravo njegov sadržaj. Solun jeste mogao da bude i početak evropeizacije Srbije, ali ovakvim dokumentom on to nije bio, pa se plašim da i posle svega, Rim ili neki drugi italijanski grad, kad oni preuzmu vlast od Atine, ne budu neko novo stratište na kome će Evropa tražiti da promenimo ovaj papir koji danas treba da usvojimo.

Da iznesem i drugu ozbiljnu načelnu primedbu na ovaj papir koji danas usvajamo. Šta će kolege poslanici i vi, gospodine Jovanoviću, potpredsedniče Vlade, i kolege narodni poslanici misliti o tome kako će jednoga dana Evropa, pa i Ustavni sud Srbije reagovati na ovaj dokument, ako ga usvoji ovaj parlament sa 126 ili 128 glasova, a na listingu, koji ostaje kao trajni dokument u skupštinskoj arhivi, budu presudni vaš glas, glas drugog potpredsednika Vlade, gospodina Kase ili ministra Šabića, itd. Zamislite, vi ste bili glavni pregovarač za ovaj dokument i vaš glas presudno utiče na njegovo usvajanje. Veoma će biti interesantno mišljenje napred pomenutih ocenjivača ovoga čina, a da ne govorim o nekoj drugoj skupštinskoj većini koja će se napraviti u ovom domu, makar i iduće godine.

Treće načelno pitanje, i želim da, ako je u mogućnosti, potpredsednik odgovori - hoćemo li sutra, kada definitivno bude danas usvojen ovaj plan, mi ponovo otvoriti načelnu raspravu o ovom dokumentu?

Sada nešto sasvim konkretno, koliko mi vreme dozvoljava. Zaista sam iznenađen da se ovde nije čula ni jedna reč predsednika Republičke privredne komore povodom usaglašavanja stopa carina za industriju kože i obuće. Poznato je i Komori i predsedniku da su stope carina koje su važile i u Srbiji i u Crnoj Gori bile veoma niske, od 1 do 3%, a Komora ih je usaglasila na znatno višem nivou, kako bi zaštitila industriju kože i obuće kao granu sa ubedljivo najnižim standardom i po primanjima u zemlji. One su u Komori usaglašene na nivou od 18 do 22%. Carinska stopa od 15%, koju danas treba da usvojimo za industriju kože i obuće, znatno je niža od one usaglašene u Komori, pa je čak i ispod nivoa za Evropsku uniju, gde iznosi 17%.

Ako usvojimo predloženu stopu od 15%, mislim da ćete vi, gospodine potpredsedniče, i Vlada, kao pregovarački tim, a mi kao Skupština, znatno ugroziti interese industrije kože i obuće. Siguran sam da Evropska unija nije posebno zahtevala od nas da snizimo stopu carine industrije kože i obuće ispod nivoa od 17%, koliko su važeće stope u okviru Evropske unije.

Kada je reč o snižavanju carinskih stopa uopšte, koje su prisutne u ovom akcionom planu, mora se konstatovati da će, ukoliko se one prihvate u ovakvim iznosima, godišnji gubitak carinskih prihoda na nivou Republike biti 100 do 130 miliona dinara godišnje, što će znatno umanjiti prihode budžeta Republike Srbije, pa će zasigurno imati negativan odraz i na spoljnotrgovinski bilans zemlje.

Pošto dolazim iz Leskovca, grada tekstila, kozmetike, farmacije i metala, moram da iznesem i stav da su ove grane privrede koje su, osim tekstila, bile nosioci razvoja Leskovca čitavih 30 prethodnih godina, ovim akcionim planom nedovoljno sagledane, tj. negativno su sagledane. Sniženje carina za tekstil, reč je o metraži, kao i nesrazmera između carinskih stopa za sirovine i gotove proizvode u metalskom kompleksu, negativno će se odraziti na ovaj deo leskovačke izvozne privrede, jer se dovodi u pitanje dalji izvoz plugova, priključnih mašina za obradu zemlje i plastificiranog lima u "Lemindu" i Fabrici plastificiranih limova.

U tekstilu će, pak, sniženje carina samo još više povećati konkurenciju iz uvoza, a neće u dogledno vreme primorati tekstilce na brži izvoz, jer su tržišta dugim sankcijama izgubljena, pa je povratak na njih mukotrpan posao, koji traži i vreme i mnogo košta, a tekstil za sada nema para za taj ubrzani posao.

Pojam stimulacije za izvoz, koji je svuda u Evropskoj uniji obavezno prisutan za niz industrijskih grana, kod nas je nešto što za sada i ne postoji, pa će i to zasigurno biti ozbiljna nepremostiva prepreka za niz industrija i niz industrijskih grana u našoj zemlji, počev od tekstila, pa do prerade poljoprivrednih proizvoda. Da tu kao najdrastičniji primer navedem samo one proizvode leskovačke prehrambene industrije koji u sebi sadrže šećer, a koji se uopšte ne stimulišu.

Nažalost, zbog kratkoće vremena, nisam u situaciji da ovo do kraja razjasnim, ali sam siguran da me moji zemljaci iz Porečja - Vučje i Tomaka - Leskovac sigurno dobro razumeju i slažu se sa mnom, jer su to stavovi koje iznosim u njihovo ime.

Iz ovo malo nabrojanih razloga kojima će se i dalje urušavati srpska privreda, SPS sigurno neće biti za ovaj akcioni plan.

 

Reč ima narodni poslanik Srđan Petrović, poslanička grupa DSS. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Miloš Lukić, poslanička grupa SSJ.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, Akcioni plan i zakon za njegovo sprovođenje bi trebalo da budu završni dokument procesa izgradnje državne zajednice Srbija i Crna Gora i, što je još važnije, početni dokument, odnosno početni   plan za naš proces pristupanja Evropskoj uniji.
Važnost tog dokumenta je velika i zato ova atmosfera u kojoj se on donosi, kao i sve ono što prati ovaj zakon u Parlamentu Srbije nisu dobri. Trebalo je imati više ozbiljnosti i dati veći značaj ovom zakonu u Parlamentu Srbije, pogotovo što ceo taj proces, kao što vidimo, nije završen.
Podsetiću na zakonsku proceduru, odnosno sam tok ovog zakona u Parlamentu. Mi smo dobili prvo zakon i akcioni plan u prvoj verziji, zajedno sa carinskim tarifama i određenim informacijama, uredbama Vlade u prvoj podeli pre deset dana i videlo se da tu ima mnogih nedorečenosti, što je normalno primetila i Evropska unija, odnosno Komisija Evropske unije.
Došlo je do zahteva za povlačenje, a posle toga odustajanje od tog zahteva, pravdano tehničkom greškom i ono što je najvažnije danas smo dobili tri dokumenta: zapisnik sa sastanaka Vlade od 26. juna, sa sastanaka Vlade Srbije i Vlade Crne Gore u obliku predloga i ne vidimo da je to zaključak, nego zapisnik sa sastanka u vidu predloga. Ono što je čudno, takođe smo dobili amandmane DOS-a od 30. juna, vezane upravo za taj zapisnik, odnosno Predlog zaključaka sa sastanaka Vlade Srbije i Vlade Crne Gore, i na kraju akcioni plan u drugoj verziji, pri čemu su u tom akcionom planu u drugoj verziji uključeni amandmani DOS-a.
To je jedinstven slučaj do sada da mi dobijamo zakon sa već uključenim amandmanima. Ne znam da li je to bila tehnička greška ili je namera da se odustane od amandmana. Tu imamo dve mogućnosti: da je povučen akcioni plan i da smo dobili novu verziju akcionog plana posle sastanaka Vlade Srbije i Vlade Crne Gore i mogućnost da imamo prvu verziju akcionog plana i pored toga amandmane DOS-a, o kojima ćemo raspravljati i glasati za njih.
Verovatno će biti usvojeni, bar je naše mišljenje, Demokratske stranke Srbije, da je to korak unapred u odnosu na prvu verziju. Tu nešto nije u redu. Ostaje sporno da li može amandmanski da se menja jedan dodatak, jer sam akcioni plan nije zakon. Zakon je ono što je dato u tri tačke i to nije sporno, ali akcioni plan je dodatak samog zakona.
Ono što je takođe sporno u amandmanima DOS-a, to je verovatno i stav Vlade Srbije, a da vas podsetim da su dati 30. juna, primljeni u Narodnu skupštinu, pa se kaže u delu III poglavlje 4. Planirane mere harmonizacije, tačka 37. menja se i glasi: "U oblasti odnosa prema Evropskoj uniji do 20. juna 2003. godine Akcioni plan će biti usvojen u zakonskoj formi". Znači, u amandmanima stoji da će akcioni plan u zakonskoj formi biti usvojen u Skupštini Srbije, u Skupštini Crne Gore i zajedničke države do 20. juna.
(Čedomir Jovanović: Jula.)
Juna.
(Čedomir Jovanović: Greška u štampanju.)
Nisam siguran da je greška, ali to pokazuje brzinu kojom je sve ovo dato. Večeras imamo sastanak sa Evropskom unijom i s obzirom da su bile velike izmene u samom Akcionom planu, ne verujem da mi danas raspravljamo o finalnoj verziji Akcionog plana.
Sam Akcioni plan ima svoje delove vezane za određenu liberalizaciju po pitanju protoka ljudi, roba, usluga i kapitala. On je po toj svojoj formi dobar i vidi se da je dat kao jedan domaći zadatak Evropske unije. Tu su date i neke stvari koje su do sada urađene, pri čemu te stvari nisu ni vezane za sam akcioni plan, a pre svega u oblasti slobodnog protoka ljudi, pa i kapitala, dok su one stvari koje tek treba da se urade date sa izvesnim dalekim rokovima.
Tako, na primer, imamo da su ti rokovi tri godine, pa se čak kaže da će do kraja godine biti doneta strategija usklađivanja određenih stvari, recimo vezanih za protok kapitala. U tački 77. se kaže: "U oblasti tržišta novca do 31. decembra 2003. godine biće utvrđena zajednička strategija usaglašavanja". Slušajte kako to zvuči - do 31. decembra biće utvrđena zajednička strategija usaglašavanja. Znači, šest meseci će biti potrebno za zajedničku strategiju.
Pravac je dobar, jačanje zajedničke države, ali brzina je sporna. Bio je potreban veći napor od strane Vlade Crne Gore i Vlade Srbije, a pre svega Vlade Srbije, jer kao što znamo Vladu Srbije čini DOS, koja je u svojim predizbornim načelima imala očuvanje zajedničke države Srbije i Crne Gore, što normalno nije slučaj sa vladom Demokratske partije socijalista, i mi kao poslanici srpskog Parlamenta, a pre svega naša Vlada, morali smo da damo veći napor da bi ovaj akcioni plan bio čvršći i sa bržim rokovima.
Očito, u tome nam pomaže Evropska unija i to je dobra stvar. Dobra je stvar što smo konačno na jednom strateškom opredeljenju, na zajedničkoj liniji sa Evropskom unijom. Dobra je stvar što smo danas čuli da su sve parlamentarne stranke za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Znači da mi, kao Parlament Srbije, imamo konsenzus po tom pitanju, ali ponovo kažem da je loša stvar ta dinamika koja ne daje nadu da će stvari ići onako kako su zamišljene.
Vezano za pojedine delove i oblasti koje se regulišu Akcionim planom, hteo bih da napomenem da je najviše bilo reči o ekonomiji. Pored toga je dat deo gde se govori o društvenim delatnostima, a pre svega u oblasti slobodnog protoka ljudi. To su stvari koje su prihvatljive, nisu sporne. Ostaje samo jedan problem koji je nasleđen od ranije, a to je da mi sada imamo na tržištu rada liberalniju situaciju nego na protoku roba između Srbije i Crne Gore, ali to je nasleđeno stanje.
Najvažnija stvar je vezana za ekonomsko usklađivanje Srbije i Crne Gore, znači za ono o čemu je u javnosti već bilo dosta reči, za pitanje carina, carinskih stopa i ono što je najvažnije, a što je naročito obrađeno u ovim izmenama akcionog plana, to je pitanje administrativne linije, odnosno carinske linije između Srbije i Crne Gore.
Nesporno je da smo mi, kao zemlja, zakasnili sa tranzicijom i da smo imali izuzetno visok nivo carinske zaštite do promena 2000. godine. Kasnije, u toku 2001. godine, kod nas je dosta liberalizovano pitanje carina, smanjene su carinske stope i negde su na nivou 9,4%, odnosno to je neki nivo koji je bio u 2001. godini. Sa druge strane, izdvajanjem svoje carinske službe Crna Gora je došla do izuzetno niskog nivoa zaštite, odnosno izuzetno niskog nivoa carinskih stopa generalno rečeno i on je praktično među najnižima u Evropi, a pogotovo najniži u zemljama u okruženju.
Ali, Crna Gora je sa druge strane imala izuzetno zastareli mehanizam zaštite, a to je sistem kontigenata i kvota, tako da nije sigurno lak posao bio ta dva sistema harmonizovati, jedan liberalan po pitanju načina obračuna carina, kakav je bio srbijanski, ali sa visokim nivoom carinske zaštite, i drugi kvazi-slobodan, gde su male carinske zaštite, ali sa izuzetno zastarelim sistemom kvota i kontigenata.
Crna Gora je u ovom akcionom planu pokušala da 56 proizvoda strateškog opredeljenja za Crnu Goru, a pre svega prehrambenih proizvoda, zaštiti na taj način što zadržava kvote i kontigente i ne znam kako je Vlada Crne Gore to sebi mogla da dopusti da sa takvim planom izađe pred Evropsku uniju.
Normalno, Vlada Srbije je to morala da skloni iz one prve verzije akcionog plana, jer to je stvarno nedopustivo da se sistem kontigenata drži. Naime, Vlada Crne Gore je dala tih 56 proizvoda da se po sadašnjim carinama uvozi sa sistemom kvota i kontigenata, a kada se kvote za godinu ispune, onda se prelazi na tu jedinstvenu carinsku stopu usklađenu sa Srbijom.
Razlog za zaštitu standarda domaćeg stanovništva ne stoji, jer standard se ne štiti na takav način, to je moguće uraditi i tako što se carina poveća, u ovom slučaju je to bilo povećanje carine za te proizvode, a namensko trošenje sredstava dobijenih putem prikupljanja carine usmeriti u subvencije za te prehrambene proizvode.
Sada je novo rešenje koje je dato pod pritiskom Evropske unije da se ti proizvodi izuzimaju iz usklađenih carina i to je jedan od amandmana koji kaže da će te robe imati i dalje različite carine do isteka roka od tri plus dve godine. To nije dobro jer mislim da je na tom polju trebalo više insistirati i ići makar sa kraćim rokovima.
Činjenica je, i potpuno sam svestan toga, da su to proizvodi koji su od značaja za privredu Srbije. Kada se radi o prehrambenim proizvodima izvestan nivo zaštite je bio potreban. Tu je negde oko 5-6% skinuta carina, sa 30 na 24-25%, zavisi od proizvoda, ali moglo je da se ide sa još nekim procentom sniženja, ali da imamo jedinstvene carine, jer to je ono što bi dovelo do većeg obima trgovine između Srbije i Crne Gore. Ovako je neizvesno koliko će ta trgovina i dalje da živi.
Naročito važna stvar je ono što su kolege već pričale, dao je konkretan primer kolega Hurić, vezano je za carinsku liniju, administrativnu liniju. Ona nije direktno vezana za akcioni plan. Ona je, nažalost, kao takva odraz lojalnosti i bila je već ubačena u Beogradski sporazum. Ali cela priča koju je Evropska unija nametala nama kao Srbiji i Crnoj Gori je da je ta carinska linija neodrživa, da zajednička država to
ne može da ima. Sigurno je bilo potrebno i više hrabrosti i više zalaganja još u periodu donošenja Ustavne povelje i Zakona o sprovođenju da dođemo do rešenja o jedinstvenoj carini, međutim, to nije urađeno. Sada Evropska unija i dalje insistira na tome i traži jačanje zajedničke kancelarije, odnosno kancelarije carina Srbije i Crne Gore.
Činjenica je da carine između Srbije i Crne Gore ne postoje, međutim, administrativna procedura za prelazak robe između Srbije i Crne Gore je nedopustiva, pogotovo kad se ima u vidu koliko je relativno malo tržište Crne Gore u odnosu na Srbiju i ta administracija za prenos, izvoz robe, za trgovinu sa Crnom Gorom je izuzetno velika, troškovi špedicije i ostalog, tako da sigurno, kada se budu nastavili ovi pregovori, a mislim da se oni sigurno nastavljaju, biće potrebno da srpska delegacija insistira na potpunom ukidanju te administratvne linije za protok roba.
Nedopustivo je da se daju ovakva rešenja, kao što su data u amandmanima, koja ne govore jasno o tome da će se ta administrativna granica ukinuti.
Dosta je u javnosti bilo reči i o fiskalnim efektima akcionog plana, doći će do smanjenja prihoda na osnovu carina, međutim, jedna država koja treba da uđe u Evropsku uniju, i u svetsku trgovinsku organizaciju, koja mora svoju malu ekonomiju da liberalizuje, sigurno da ne može da očekuje da su fiskalni prihodi po osnovu carina nešto što će biti značajno za budžet. Sa te strane mislim da kritičari tog dela akcionog plana, naročito oni koji dolaze iz redova potpisnika Beogradskog sporazuma, apsolutno nisu u pravu i da taj deo ne može da bude argument za neusvajanje Akcionog plana.
Ima drugih argumenata koji govore da Akcioni plan ne treba usvojiti. Ono što je problem, što mislim da bi trebalo Evropska unija da insistira, mada je možda već kasno, pretpostavljam da će biti reči o tome, to je neusklađenost poreskog sistema Srbije i Crne Gore. Naime, Crna Gora u nečemu prednjači, a u nečemu kasni. Ona je tako došla do ideje da 1. aprila uvede porez na dodatu vrednost. Nije sporno da porez na dodatu vrednost treba da uvedu sve zemlje koje to nisu, to je samo Srbija i Crna Gora, odnosno Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosmet, ali da li je trebalo baš toliko žuriti, jer kao što znamo Srbija će uvesti PDV od 1. januara 2004. godine.
S druge strane, Crna Gora ima neke anahronizme kao što je služba za obračun i plaćanje, ona je jedinstvena u Evropi sa tom paradržavnom institucijom, tako da ne možemo da govorimo o nekom liberalizmu Vlade Crne Gore. Na tom pitanju ima puno tehničkih problema, naročito kod prelaska robe iz Srbije u Crnu Goru, pa i obrnuto, kod prelaska robe iz Crne Gore u Srbiju, jer roba koja dolazi iz Srbije u Crnu Goru automatski se oporezuje na osnovu poreza o dodatoj vrednosti, dok ova roba iz Crne Gore praktično ulazi kao repromaterijal, pa se kasnije u finalnoj fazi naplaćuje porez na promet. Takođe, u tom delu je potrebno usklađenje.
Sve u svemu, Akcioni plan ide u dobrom smeru. Kao što sam rekao, mislim da ovo nije finalna verzija i nadam se da ćemo već večeras i narednih dana imati bolju verziju. Zato i mislim da o ovom akcionom planu nije trebalo danas raspravljati i da je trebalo da se povuče sa dnevnog reda, da sačekamo i da finalnu verziju usvojimo.
Ta finalna verzija bi bila bolja i za nju bi verovatno Demokratska stranka Srbije, hipotetički, imala razloga da glasa. Ova verzija još nije dovoljna. Mi smo za očuvanje zajedničke države i u tom pravcu ćemo učiniti sve da dobijemo bolji dokument, kao što sam rekao, akcioni plan i polazni dokument za naše priključenje Evropskoj uniji, to je ujedno i kruna nastojanja na očuvanju zajedničke države i zato on treba da bude efikasniji i sprovodljiviji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Milorad Mirčić, poslanička grupa Srpske radikalne stranke.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine potpredsedniče Vlade, pred nama je akcioni plan harmonizacije ekonomskog sistema država članica, državne zajednice Srbija i Crna Gora, radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala.
Sam naziv ovog plana dosta govori i nameće niz pitanja. Prvo pitanje je zapravo - šta mi to usvajamo? Jedno naizgled prosto pitanje, ali je odgovor sigurno teško naći, zato što se radi o usklađivanju odnosa između dve članice državne zajednice. Odgovor na ovo pitanje se krije negde u događanjima od pre godinu dana kada je rađen Beogradski sporazum, kada smo mi u Srbiji zapravo prevareni i kada je nama rečeno da i dalje živimo u jednoj državi. Crnogorci znaju šta rade, oni znaju gde žive, oni žive u svojoj nezavisnoj, samostalnoj državi, tako se ponašaju, tako štite svoje interese i to rade na jedan vrlo principijelan i dobar način.
Mi se ponovo nalazimo u situaciji da moramo sa njima da pregovaramo, kao sa nekim ko je izvan ove zajednice, a sa druge strane da ih držimo kao svoje, da ih ljuljamo u krilu, da ih negujemo, mazimo i da gledamo da ih ne naljutimo, da ne odu, ne daj bože kao i svi oni pre njih iz ove zajednice.
Šta zapravo predstavlja harmonizacija? Da li je moguće harmonizovati privredni sistem Srbije i Crne Gore. Ti sistemi su toliko različiti da je ovaj izraz vrlo nevešto upotrebljen, s obzirom na to da je gotovo neizvodljivo harmonizovati ova dva sistema. Šta to Crna Gora treba da štiti carinama i akcizama. Koji su to njihovi proizvodi? Koji proizvodi su poznati na Evropskom tržištu? Šta je to po čemu su poznati, a na kraju krajeva, i na našem tržištu? S druge strane, postavlja se jedno značajno pitanje: koliki je njihov interes da štite ono što mi proizvodimo, da se zalažu da naš rad bude na ceni, da naša privreda radi i da stvorimo neki višak od koga će živeti i ova država i ovaj narod?
Kada je reč o harmonizaciji, ona je podeljena u nekoliko oblasti i na prvi pogled to izgleda vrlo prihvatljivo, a radi se o oblastima rada i zapošljavanja, zatim zdravstva i školstva. Međutim, kada se malo bolje pogleda, mi imamo usklađivanje propisa, usklađivanje standarda, usklađivanje prakse itd. Nemamo tu pravu saradnju u ovim oblastima. Kada je reč o radu i zapošljavanju, radi se o usklađivanju propisa; kada je reč o zdravstvu, o osnovnom i srednjem obrazovanju, kao i o visokom školstvu, takođe.
Međutim, tu između redova stoji nešto što verovatno većina vas nije primetila, kada je reč o školstvu imamo bezuslovni protok korisnika učeničkog i studentskog standarda. Vrlo dobro se sećate da smo imali vrlo burnu diskusiju ovde, u ovoj skupštini, i u medijima, kada je bilo reči o obavezi da primimo crnogorske studente pod istim uslovima da stanuju, po povlašćenim uslovima da uživaju privilegije u Srbiji.
Ponuđeno nam je da se to radi na bazi reciprociteta. Tada su Ministarstvo prosvete i Vlada utvrdili kriterijum da u Srbiji može studirati pod tim povlašćenim uslovima onoliko studenata i đaka i učenika srednje škole koliko i naših u Crnoj Gori. Sada se na ovaj način to briše i kaže se, bezuslovni protok korisnika usluga učeničkog i studentskog standarda. To sam tako protumačio. Ako nisam u pravu, vi me demantujte.
Kada je reč o slobodnom protoku roba, u pitanju je regulisanje procedure prelaska robe preko postojeće carinske linije. Sam izraz - carinska linija, i sve što se događa u Brodarevu, nešto je o čemu mora da se otvoreno priča, nešto što, po tvrdnjama onih koji prelaze tu granicu sa raznim robama i koji pokušavaju kao putnici da pređu tu granicu, zapravo predstavlja jednu od najtvrđih granica u Evropi.
Ne bih navodio neke drastične primere, ali je primer da se vozilo stavi pod carinsku plombu na granici, a ukoliko se ta roba istovara na nekoliko mesta u Crnoj Gori, svuda se plaća špedicija, svuda se ponovo rascarini, carini itd. Oni ljudi koji izvoze u Crnu Goru i oni koji voze tu robu, sigurno manje zarađuju od onih crnogorskih činovnika koji, jednostavno, par obrazaca popune i uzmu vam, bogami, velike pare.
Kada je reč o usaglašavanju carinskog postupka, zatim definisanju te zajedničke procedure, odnosno procedure koja bi trebalo da bude jednoobrazna, tu ne bi imalo šta da se doda, niti oduzme. Zapravo, ceo taj postupak bi trebalo da bude jedinstven za zajednicu država, a ne za svaku državu pojedinačno.
Kada je reč o pominjanju jedinstvene carinske zaštite, to je pitanje koje ću na jednom drastičnom primeru da vam obrazložim. Radi se o tome da bi robe koje su proizvedene u Srbiji i Crnoj Gori trebalo da budu zaštićene na isti način. Pokušaću na jednom primeru da pokažem da to nije isto. Imamo primer, recimo, betonskog gvožđa koje se pojavljuje u prilogu 13 i betonskog gvožđa koje se pojavljuje u prilogu 17. Zapravo, imamo primer da je betonsko gvožđe koje se proizvodi u nikšićkoj železari, a koja je profila 10 do 14 mm, zaštićeno carinom od 18%, a betonsko gvožđe koje se valja u Srbiji, na primer u valjaonici Fabrike kablova u Jagodini, samo sa 1% carinske zaštite.
To je diskriminacija koja apsolutno nikakve koristi ne donosi Crnogorcima, jer oni zapravo i ne proizvode taj proizvod, ali nama nanosi velike štete. U prilogu 17 imate toplo valjanu žicu za beton, a predviđena je carinska stopa od 18%, a pogledajte prilog 13, stranu 155, gde imate toplo valjano betonsko gvožđe do 8 mm, koje se uvozi iz Zajednice nezavisnih država i zapravo je opterećeno samo sa taksom od 1%.
(Čedomir Jovanović, sa mesta: To je drugi proizvod.)
To je isti proizvod. Zamoliću potpredsednika Vlade da ovo razjasnimo. Siguran sam da se u ovom slučaju isti proizvod pojavljuje na dva mesta pod različitim nazivom. Apsolutno je isti proizvod. Tu je gospodin Šabić malo više u materiji i moći će da pomogne. Apsolutno je isti proizvod sa različitim stopama.
Kažem vam još jednom, ukoliko se primeni stopa iz priloga 13, jagodinska valjaonica će biti zapravo u podređenom položaju. Da ne pričamo dalje koje su reperkusije, koje su cene sirovina za to betonsko gvožđe na tržištu Ukrajine, a odatle se uglavnom uvozi. Radi se o nesmotrenosti, ali imam sasvim konkretan predlog da se ovo u prilogu 13 briše i da se primenjuje prilog 17, gde kaže: žica toplo valjana za beton 18% carine i za uvoz iz Zajednice nezavisnih država. Znači, apsolutno za istu vrstu, 14 mm i manje, znači od 6 mm do 14 mm. To je primer gde praktično može jednim tumačenjem da se zaštiti domaća proizvodnja.
Radi se o tome da će veliki broj radnika biti uposlen, da će naše tržište imati kvalitetno betonsko gvožđe i da će neki troškovi proizvodnje biti pokriveni ovde i ti ljudi će imati od čega da žive. Pitanje je dosta ozbiljno i možemo o njemu da porazgovaramo. Radi se o jednoj grešci koja se potkrala u pisanju ovih priloga.
Napominjem još jednom, interesi firmi iz Srbije i Crne Gore nisu suprotstavljeni i oni se dopunjuju, jer crnogorske firme proizvode veće profile, a u Srbiji se proizvode manji profili. To je samo jedan primer. U svakom slučaju, žalosno je što mi pričamo o harmonizaciji ekonomskog sistema i ekonomskih odnosa između dve države, kao da su to dva nezavisna subjekta. Možda neko, poput potpredsednika Vlade, treba da skupi hrabrost i da izađe i kaže da mi ovde gajimo ipak jednu iluziju o toj zajedničkoj državi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Zoran Anđelković, poslanička grupa SPS. Izvolite.

Akcioni plan je samo nastavak onoga što je započeto sa Ustavnom poveljom, pa čak i kada je u pitanju personalni sastav. Ovde vidimo jedno ime koje se u poslednje vreme odmetnulo od DOS - Reforma Srbije, a zove se Miroljub Labus, koji je ovde sedeo kada je bila Ustavna povelja usvajana. Tada je hvalio Ustavnu povelju i njene prednosti. Puna usta bila hvale za ovaj akcioni plan, a sada kada ga DOS šutnuo, ili kada je po nalogu nečijem formirao tu "gej 17", sada napada ovaj akcioni plan. To je najbolji dokaz koliko je ovaj dokument dobar, kada ga napada onaj ko je tvorac. To što je Čedomir Jovanović, kao novoizabrani potpredsednik Vlade, to je silom prilika. On čovek, ni kriv, ni dužan, pokušava da spasi što se spasiti može. Osnovne temelje su udarili Miroljub Labus i njegova "gej 17 plus". To su bile polazne osnove pri svim pregovorima.
Naime, tada se govorilo da budu dva odvojena tržišta, dve carine i dve monete. Da bi sada Mlađan Dinkić čupao kosu samo na medijima, kako Centralna banka Crne Gore ne dozvoljava poslovnim bankama iz Srbije da radi. To je u sklopu dogovora. Nigde se u tim međusobnim dogovorima nije pominjalo da jednaku važnost može da ima na crnogorskom tržištu dinar, kao što je evro važeća valuta na srpskom tržištu. To su se oni dogovorili.
Šta je sada sa ovim akcionim planom? On bi pre Solunske konferencije mogao da se tumači kao mudar politički potez, kao volja Srbije, maksimalna volja Srbije da izađe u susret Crnoj Gori, u skladu sa nakaradnom poveljom da bi koliko-toliko sačuvale jedinstveno tržište. To je samo do Solunske konferencije, gde se jasno saopštilo, gospodo iz DOS-a, zahvaljujući vašoj demokratskoj vlasti tek 2013. godine imamo šansu da podnesemo zahtev za ulazak u Evropsku uniju.
Vi međusobno licitirate, kada predsednik Vlade Živković kaže 2007, a drugi isto član Vlade koji se zove ili se zvao Žarko Korać onda kaže, ne - 2013. To je suviše neozbiljno. Posle Solunske konferencije, posle sastanka u Solunu, moralo se sedeti, morala se iskoristiti ova prilika da se pred Evropskim savetom kaže da smo mi pokazali maksimum volje, ali mora korekcije da izvrši, maksimum volje da pokaže crnogroska vlast.
Šta ste uradili, gospodo? Jednostavno, omogućili ste sve ono što je crnogorska vlast želela. Omogućili ste im kvote, omogućili ste im teritoriju priznavanjem administrativne carinske granice. To je teritorija Crne Gore. Sada će izmisliti svoj jezik i eto im države. Završili su posao.
Kako su to završili? Tako što su iskoristili nespremnost prvih pregovarača ili u krajnjem slučaju ima prostora da sumnjamo da je sve to bilo namerno urađeno. Sada, što mi očekujemo da će nam Havijer Solana pomoći, pomoći će nam toliko koliko nam pomaže Vojislav Koštunica, koji se sada pravi naivan i kaže: znao sam da to ne valja. Kada si znao, zašto si potpisivao. On uvek, što kažu, naknadnu pamet ima.
Istu grešku pravite kao što su pravili i socijalisti. Socijalisti su pravili grešku u tome što kada se Milo Đukanović pobuni, zategne malo odnose, odmah dotrči u Beograd, a u Beogradu mu u to vreme Miloševićev režim davao pare, on se vrati; i sada to vama isto radi režim u Crnoj Gori. Zategne odnose, pa kaže - gospodo, moraćete da ispoštujete naše uslove.
Gledajte dokle daleko idemo. Kolega je malopre rekao, samo što nije do kraja pročitao ovaj akcioni program, čak uvodimo reciprocitet kada je u pitanju studiranje u Srbiji i Crnoj Gori. Koliko studenata iz Srbije tamo, toliko će i iz Crne Gore da studira ovde. Kako mislite da sačuvate zajedništvo? Kako mislite da sačuvate svest tih ljudi u Crnoj Gori, da smo jedan te isti narod, samo preko školstva. Što vam to smeta? Uvek je više ljudi dolazilo iz Crne Gore u Srbiju da studira.
Evo sledeći primer: vi čak ovim akcionim program prepuštate Crnoj Gori, njenom rukovodstvu, da preispita sve međunarodne ugovore, pa Crna Gora sama da odluči da li je po nju povoljan ugovor sa Rusijom. To je na nivou savezne države potpisano. Zajednica je pravni sledbenik te savezne države. Šta ćemo mi ponovo potpisivati sa Rusijom, pa sa Bosnom i Hercegovinom, pa nemojte gospodo da zaboravite, kako to reče potpredsednik Jovanović, poštovaće i nova vlast ovaj akcioni program. Vi već ne poštujete ovim činom.
Ne poštujete Sporazum o paralelnim odnosima Republike Srpske i Srbije. Vi ga stavljate van snage. Čim Crnoj Gori dajete mogućnost da ga preispituje, to znači Srbija mora ponovo sa Bosnom i Hecegovinom da potpisuje, a to je kako sada stvari stoje politički, Republika Srpska po svaku cenu želi da se uglavi u Bosni i Hercegovini. Vodite računa šta radite, još nije kasno, možemo da odložimo, a ne ovako sa amandmanima. Amandmani koji su rezultat nekih neformalnih razgovora postaju sastavni deo zakona. Ne zna se šta je gore - amandman ili osnovni tekst zakona.

Reč ima potpredsednik Vlade, gospodin Čedomir Jovanović.