Vi ste već reklamirali povredu Poslovnika po ovom pitanju i Administrativni odbor će održati sednicu i daće vam odgovor na vešu primedbu.
Da li predstavnik predlagača potpredsednik Vlade, gospodin Čedomir Jovanović, želi uvodnu reč? Izvolite.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa primedbama kolega poslanika. Mislim da je došlo do nepotrebne administrativne smetnje. Verujem da ćete uvažiti razloge koji su pre svega profesionalne prirode. Praktično su se poklopili termini razgovora sa predstavnicima Evropske komisije i termin obrazlaganja Akcionog plana pred poslanicima republičkog parlamenta i zbog toga sam zatražio da se prolongira početak rasprave za prvi radni dan u ovoj nedelji.
Mislim da je tu došlo do administrativnog propusta i bilo bi dobro da Odbor da svoje tumačenje. Što se tiče Akcionog plana, verujem da je Skupština svesna značaja ovog dokumenta. Naravno da smo u prethodne dve i po godine donosili puno važnih odluka, ali mislim da je ova po mnogo čemu bez premca i između ostalog i zbog toga što praktično Akcioni plan otvara vrata Evrope našem društvu i što parlament, raspravljajući o ovoj temi, praktično ima priliku da kroz jednu politički definisanu i odmerenu odluku izađe u susret zahtevima našeg društva koje u ovom trenutku želi da se u što kraćem periodu Srbija nađe u zajednici evropskih naroda koji čine Evropsku uniju.
Akcioni plan je harmonizacija ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora, dokument koji proizilazi iz niza prethodnih odluka koje su donosili parlamenti i jedne i druge republike, ali i parlament državne zajednice. Reč je o Beogradskom sporazumu, potom o definisanoj Ustavnoj povelji i praktično ovim što je danas predmet naše današnje rasprave mi dajemo život državi koja je formirana našim odlukama krajem januara meseca ove godine.
Akcioni plan čine sporazumi iz oblasti nesmetanog prometa roba, ljudi, usluga i kapitala. To je fundamentalni dokument kojim se prevazilaze sve one nasleđene razlike koje su posledica političkog razmimoilaženja do koga je došlo polovinom 90-tih godina i istovremeno ovaj dokument je fundamentalan i zbog toga što on predstavlja zdrav osnov za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, upravo onakav osnov kakav je toj zajednici nedostajao početkom 90-tih godina kada je formirana SRJ.
Mislim da je dobra ona politika koja ima snage da razdvoji ekonomsku od političke logike, ali istovremeno i da jedna drugu prožima.
Dokument koji se danas nalazi pred Parlamentom je dokument koji je, u meri u kojoj je to bilo moguće, sledio ekonomsku logiku, egzistencijalne interese dva društva, u svakoj meri, pretpostavljajući ih političkim interesima. Mislim da smo u potpunosti u tome uspeli, između ostalog i zbog rešenja koje sadrži informacija koja se nalazi pred vama u obrazloženju, i same odluke i članova ovog zakona, o kojem ćemo danas raspravljati.
Što se tiče samog karaktera Akcionog plana, to je zakon bez presedana. Parlament do sada nije raspravljao o takvom profilu dokumenata, niti se bavio uređenjem tako komplikovanih tema u jednom zakonskom rešenju, kao što je to slučaj ovoga puta. Koje su to oblasti koje se dramatično menjaju, koje su to oblasti koje se menjaju na način na koji je to definisano u Akcionom planu, odnosno zakonu o njegovom sprovođenju? To su oblasti rada i zapošljavanja, prosvete, zdravstva, carinski postupci, carinska teritorija, oblasti kojima se definiše postupanje sa kapitalom u jednoj i drugoj članici, oblasti kojima se definiše promet usluga. Dakle, sve one oblasti koje same po sebi, praktično, znače život u državi u kojoj živimo.
Što se tiče navedenih protokola, odnosno sporazuma, mislim da je jasno da se sporazum o nesmetanom protoku ljudu u potpunosti uklapa u one interese koji nisu samo politički i principijelni, već su i ekonomski i logični, koji bi morali da budu ispoštovani u jednom dokumentu koji ima ambiciju da pomiri razlike između dve republike. Mislim da će svi oni koji se bave radom, zapošljavanjem, zdravstvom i prosvetom biti zadovoljni rešenjima koja sadrži ovaj dokument, ali istovremeno i navedenim pravcem razvoja koji su vrlo precizno definisani, uključujući i rokove u kojima će se tako nešto desiti.
Verujem da je isti slučaj i sa sporazumom o nesmetanom prometu usluga. Mislim da će svi podržati ideju licenciranja turističkih organizacija, ideju razvoja turističkih organizacija i jedne i druge republike, ideju licenciranja računovodstvenih i revizorskih kuća, da će ljudi imati razumevanja za onu vrstu usluge koja prati, recimo, odluku Centralne banke Crne Gore kojom se poslovnim bankama dozvoljava obavljanje menjačkih poslova i na takav način, praktično, u potpunosti primenjuje dvovalutni sistem na prostoru Crne Gore. Dakle, jedan sam po sebi ambiciozan dokument, sa vrlo preciznim rokovima i odlukama koje se u tim rokovima moraju doneti.
Ono što istovremeno želim da naglasim jeste deo Akcionog plana koji se tiče nesmetanog prometa kapitala. Praktično se ovim Akcionim planom, i zakonima koji će u skladu sa njim biti uobličeni ili koji su već uobličeni, definiše u potpunosti jedna teritorija u kojoj ne sme biti prepreka za nesmetan transfer kapitala, bez obzira da li je reč o fizičkim licima, pravnim licima, investicijama u nekretnine ili o nekim finansijskim transakcijama koje su karakteristične za berzanski život.
Mislim da je ipak najznačajniji deo sporazum koji se bavio nesmetanim prometom roba, dakle sporazum koji je zadirao u one segmente naših međusobnih odnosa koji su bili više nego loši u poslednjih sedam ili osam godina. Tu je reč o carinskoj teritoriji, tu se radi o carinskom postupku, carinskim stopama, tu se radi o usklađenosti, odnosno neusklađenosti fiskalnih sistema. Naravno, tu je reč i o testiranju spremnosti i volje i jedne i druge države članice za zajednički život i unapređenje međusobnih odnosa.
Ono što je nezaobilazna činjenica i karakteristika ovog akcionog plana, to je svakako ono što ga stavlja u kontekst evropskih integracija. Dakle, paralelno su obavljena dva posla. Jedan posao, praktično, jeste harmonizacija međusobnih ekonomskih odnosa, a drugi posao, prioritetan posao zbog kojeg smo mi, zapravo, tako dinamično na ovom dokumentu radili, jeste posao evropskih integracija kojima je kao preduslov istaknuta činjenica neophodne i potpune harmonizacije međusobnih ekonomskih sistema koja treba da bude izvršena, u meri u kojoj je to moguće odmah, ali i u dinamičkom planu koji je definisan u vremenu koje je pred nama.
Dakle, mislim da je svima jasan značaj sporazuma o nesmetanom prometu roba, carinskih stopa, neophodnosti usklađivanja carinskih teritorija i procedura, ali istovremeno mislim da svi vrlo dobro znaju karakteristike državne zajednice u kojoj mi živimo. Ustavnom poveljom, a potom i zakonom o njenom sprovođenju, i pre toga Beogradskim sporazumom, definisana je državna zajednica Srbija i Crna Gora, gde članice imaju potpunu slobodu u kreiranju carinske procedure, monetarne politike, definisanju carinske teritorije i zaštiti svojih tržišta, uz obavezu da tako nešto učine na način koji bi ih međusobno približio.
Mi smo, radeći na ovim dokumentima i na ovom rešenju, učinili nekoliko važnih koraka koji danas zaslužuju komentar. Pre svega, tu mislim na odluke Vlade Srbije i Vlade Crne Gore kojima je, praktično, ostvaren jedan carinski prostor koji čine dve carinske teritorije, Srbije i Crne Gore, ali na tako funkcionalan način međusobno povezane da se zapravo ne uočavaju razlike između jednog i drugog sistema. Carinske procedure, veoma bitan segment, rešene su putem uredbi ili kroz carinski zakon koji je prošao Republičku vladu, nalazi se ovde u skupštinskoj proceduri i identičan je carinskom zakonu koji se primenjuje u Crnoj Gori.
Ono što je značajno jeste da ćemo, nakon ovog akcionog plana i njegove primene, koja ne sme biti prolongirana, mi imati jedan carinski prostor sa definisanom carinskom procedurom, sa dva carinska zakona, ali dva carinska zakona koja su identična i koja ne proizvode razlike.
Ono što je pitanje života, pitanje interesa, pitanje ekonomskih sistema i njihovih profila, svakako jeste deo sporazuma o nesmetanom protoku roba koji se ticao usklađivanja carinskih pozicija, odnosno harmonizovanja ekonomskih sistema koji su bili razdvojeni zbog različitih karaktera jedne i druge ekonomije.
Mislim da su svi svedoci onoga što je obeležilo te naše razgovore i da niko ne može negirati činjenicu da su potrošeni sati i dani na preciznom analiziranju 8.500 carinskih pozicija i definisanju carinskih stopa koje bi u potpunosti, s jedne strane, odgovorile potrebi ovog društva da se na što brži način uskladi sa Crnom Gorom, a potom i sa Evropskom unijom i na drugi način, definisale tu potrebu tako da se niko ne može osetiti ugroženim, niti bilo čiji interesi degradirani samo zbog ambicija našeg društva da bude deo Evropske unije.
Da li se te dve krajnosti mogu pomiriti? Mislim da mogu i da smo mi to uspeli. Na kakav način? Na način koji je sam po sebi egzemplaran, bez primera, jer nijedna država koja se upustila u proces razgovora sa Evropskom komisijom nije ušla sa tako lošim startnim pozicijama kao što su u ekonomskom smislu bile ove naše i nije ostvarila tako značajan pomak kao što je onaj koji smo ostvarili mi.
Praktično, kada se analizira sve ono što je obeležilo proces tranzicije i evropske integracije država koje će sledeće godine postati punopravne članice Evropske unije, a reč je o deset država istočne Evrope, i kada se analizira sve ono što u ovom trenutku karakteriše te procese, recimo, Rumunije i Bugarske, koje su u statusu kandidata ili Hrvatske, koja ima ambiciju da bude kandidat i istakla je tu svoju ambiciju zvanično, vidi se da su rešenja, koja su ponuđena u našem akcionom planu kao preduslov za evropske integracije, rešenja na koja je komisija pristala, rešenja bez presedana.
To nije samo zbog toga što je Evropa imala izuzetno razumevanje za potrebe Srbije i, naravno, potrebe Crne Gore, već i zbog toga što smo mi izuzetno puno energije uložili kako bismo evropske zvaničnike u Briselu ubedili da je prioritetna potreba Srbije da postane u što kraćem vremenskom periodu deo Evropske unije i da istovremeno to mora biti urađeno na drugačiji način od onoga koji je karakterističan za same definisane procedure, jer je Srbija toliko drugačija od svih drugih država koje su započele posao evropske integracije.
Mi smo u oblasti sporazuma o nesmetanom prometu roba definisali dva mehanizma - mehanizam koji nam je omogućio da se 93% carinskih pozicija, pošto su usaglašene, primene odmah po izmeni Zakona o carinskim tarifama. Praktično, to znači da ćemo do kraja leta, a verujem već polovinom avgusta mi održati jednu sednicu na kojoj ćemo usvojiti te izmene i na takav način, u meri u kojoj to procenti govore, dakle u 93% slučajeva harmonizovati međusobne ekonomske odnose na način koji je prihvatljiv i za jednu i za drugu stranu.
Ono što jeste prvi kvalitetan pomak u ovom dokumentu, koji je išao u pravcu uvažavanja naših specifičnih interesa, svakako je ta dinamička komponenta koju sadrži Akcioni plan i koja obuhvata 7% proizvoda. Kojih proizvoda i kojih carinskih pozicija? Pa, upravo onih proizvoda i onih carinskih pozicija koje predstavljaju specifičan interes jedne i druge republike, i onih carinskih proizvoda i carinskih pozicija koje zahtevaju vreme da bi mogle da se upuste u takmičenje sa evropskim konkurentima.
U tih 7% carinskih pozicija nalaze se najosetljiviji proizvodi naše ekonomije. To su proizvodi iz oblasti poljoprivrede, odnosno agrara, 56 strateških proizvoda je obuhvaćeno tom dinamičkom komponentom, ali su tu i segmenti metalskog kompleksa, građevinske industrije i tu je čitav tekstilni kompleks. Na takav način su zaštićene najosetljivije industrijske grane, ali istovremeno je omogućeno ono što je, mislim, potreba našeg društva koja se ne sme osporavati, a to je odmah i veoma efikasno otpočinjanje procesa evropske integracije.
Šta to znači u slučaju carinskih pozicija i carinskih stopa, u kojoj je meri je ko oštećen, u kojoj meri je ko od toga imao koristi? Mislim da niko nije izgubio ovim, ali da ćemo morati da se potrudimo kako bismo promenili svoje navike i kako bi sve ono što su bile karakteristike naše ekonomije, zapravo postale karakteristike naše ekonomije, koje su predmet analize, ali nikako predmet naše svakodnevice. Praktično, to znači da smo mi sa 9,5% nominalne carinske stope, prosečnu carinsku stopu spustili na 7,5%, dakle za 2%, dok je Crna Gora sa 2% digla na 6,9%, što govori o kompatibilnosti dva sistema i zaista rešenosti i jedne i druge vlade, i jedne i druge države članice da, u meri u kojoj je to moguće, usklade svoje sopstvene interese.
Da li je neko tu oštećen? Mislim da nije niko oštećen. Ako se govori o efektima spuštanja carine, oni su dvostruki. Prvi efekat svakako jeste smanjenje budžetskih prihoda koji se ostvaruju putem naplate carine, ali moram vam reći da se često tu govori o onim carinskim proizvodima i onim carinskim pozicijama koji su predmet sive ekonomije i koji najčešće i nisu oporezovani, odnosno nisu ocarinjeni. Sa druge strane, želim da vam kažem da će na takav način konačni potrošač biti stimulisan i zaštićen i da mi računamo da ćemo kroz efekat uvećane potrošnje kompenzovati onaj minus koji se pojavljuje usled umanjenja carinskih prihoda i koji je, što se tiče samog budžeta, u potpunosti pokriven odlukom Evropske komisije o dodeli makroekonomske finansijske pomoći u iznosu od 65 miliona evra.
Dakle, naš budžet neće trpeti zbog ovoga, ali ono o čemu treba razgovarati i ono o čemu ćemo sasvim sigurno razgovarati svakako jesu efekti koji će biti primetni na svaki segment naše ekonomije koji je obuhvaćen ovom reformom.
Za nas je bilo najvažnije da uvedemo to da poštujemo princip ekonomske logike, koji nam nalaže da one kompanije koje nisu konkurentne sa proizvodom, sa cenom i sa kvalitetom ova država ne može neograničeno štititi, jer to košta upravo nju samu, koja nema autonomne izvore finansiranja, već zapravo ta sredstva uzima od građana. Mi mislimo da se tu mora napraviti konačni prekid sa postojećom praksom i u jednom logički definisanom vremenskom periodu poslati svima jasna poruka da se ovo društvo promenilo i da u njemu postoje oni ekonomski principi koji su karakteristični za sva moderna društva, kakvo mi zapravo želimo da budemo.
Šta to znači? To znači za naš metalski kompleks da u periodu od 24 meseca proizvođači motornih vozila, poljoprivredne mehanizacije ili, recimo, šinskih vozila, moraju pružiti konačni odgovor na pitanje sopstvenih potencijala, kvaliteta svog proizvoda, cene, načina na koji misle da opstaju na evropskom tržištu, jer način na koji su do sada opstajali nije način koji ima kvalitetnu perspektivu i nije nešto što ova država može pratiti, jer subvencije i sredstva koja oni iziskuju zapravo nema.
Što se tiče poljoprivrede, mislim da je jasno zbog čega se ne može slediti ona logika harmonizacije koja je bila karakteristična, recimo, za druge oblasti, kao što je oblast energetike ili hemijske industrije, upravo zbog toga što su tako velike razlike između dva sistema da se ne mogu zanemariti, niti jednom administrativnom odlukom prevazići. Pedeset šest strateških proizvoda su zapravo proizvodi koje Srbija proizvodi, a Crna Gora uvozi.
Mi mislimo da je nemoguće dalje spuštati carinske stope na onaj nivo koji bi bio prihvatljiv za Crnu Goru, između ostalog zbog činjenice što su pred nama pregovori sa Svetskom trgovinskom organizacijom i potom pregovori sa Evropskom unijom, u kojima ćemo morati da dajemo koncesije i otvaramo sopstveno tržište kroz smanjenje carinskih stopa. Dakle, mi smo u potpunosti zaštitili svoju poljoprivredu definisanjem carinskih stopa koje su do sada važile, kao carinske stope koje će važiti narednih pet godina.
Da se ne bi desilo da u međuvremenu, zbog nekih danas nedefinisanih i teško razumljivih interesa, Srbija ili Crna Gora počnu da trpe štetu zbog tako krutih carinskih pozicija, mi smo se dogovorili da posle tri godine izvršimo reviziju carinske politike i, ukoliko postoji potreba i dogovor između dve vlade, korigujemo te carinske stope na način koji bi bio prihvatljiv i jednoj i drugoj vladi, odnosno i jednom i drugom agraru.
Praktično, za rok od pet godina vezali smo postojeće carinske stope, čime se negiraju sve one kritike kojima je bila izložena naša politika i u potpunosti, na način na koji je to bilo karakteristično do sada, štiti oblast agrara. Mislim da je važno napomenuti za oblast poljoprivrede i činjenicu da uvodimo sezonske carinske stope, koje će nam dopustiti da u periodu u kojem postoji domaća proizvodnja carinske stope budu veće za te proizvode, a u periodu u kojem nema domaće proizvodnje carinske stope budu spuštene, kako bi na tržištu bili što jeftiniji poljoprivredni proizvodi.
Ono što je bila ozbiljna prepreka finalizacije Akcionog plana jeste pitanje administrativne linije, carinskih procedura, pitanje usklađenosti fiskalnog sistema, pitanje FTA aranžmana i pitanje poštovanja ugovora sa Evropskom komisijom. To su bili predmeti dodatnih razgovora koji su obavljeni prošle nedelje u Briselu, koji su pojašnjeni u prilogu 21 i koji su sastavni deo Akcionog plana.
Mislim da je očigledno da se ne radi o dramatičnim promenama, da je reč o tehničkoj korekciji i zbog toga ću vrlo kratko objasniti kakvi su bili naši motivi kada smo se u te pregovore upustili i zašto smo na te odluke pristali.
Mi smatramo da nije prirodno da jedna država koja ima ambiciju da bude država prećutno prelazi preko nečega što se zove administrativna linija ili granica između dve države članice. Tako nešto je, između ostalog, iskazano kroz obostrano prihvatanje konstatacije koja je sastavni deo Akcionog plana i u kojoj se kaže da će administrativna linija biti zapravo linija koja će obezbediti nesmetanu primenu Akcionog plana, koja će se vezati za period tranzicije i koja će po apsolutnoj harmonizaciji ekonomskih odnosa biti ukinuta.
Dakle, u ovom Akcionom planu se nalazi potvrda naše ozbiljnosti u poslu u koji smo se upustili, a između ostalog kroz konstataciju da će administrativna linija biti ukinuta čim se obave poslovi koji su precizno pobrojani u dokumentu koji se nalazi pred poslanicima.
Pitanje carinske procedure i carinskog postupka; pomenuo sam identične carinske zakone, ali želim da vam napomenem i uredbe kojima su usklađene razlike koje se pojavljuju usled različitih fiskalnih sistema. Sa jedne strane razlike koje proizvodi porez na dodatu vrednost u Crnoj Gori, a sa druge strane razlike koje proizvodi porez na promet u Srbiji. Srpske kompanije neće biti oštećene na crnogorskom tržištu. Moći će nesmetano da se takmiče sa međunarodnom konkurencijom zbog toga što su na osnovu odluke Vlade oslobođene poreza na promet, ukoliko se bave transferom svojih roba na prostoru Crne Gore. Isti je slučaj sa kompanijama iz Crne Gore, tako da možemo reći da smo jednim administrativnim rešenjem mi praktično srušili one barijere koje su postojale u odnosima Srbije i Crne Gore do ovog Akcionog plana.
Pitanje špekulacija, zloupotreba, praktično je minimalizovano kroz odluke jedne i druge vlade, kojima je onemogućen transfer strateških proizvoda iz Crne Gore u Srbiju, zbog toga što smo mi uveli te olakšice i preferencijale za Crnu Goru, što je proizašlo iz činjenice da je reč o njihovim unutrašnjim potrebama i sa druge strane, recimo, odlukom Republičke vlade kojom je onemogućen transfer naftnih derivata iz Srbije za Crnu Goru. Mislim da je činjenica da smo harmonizovali ekonomske sisteme u stepenu od 93% i da za preostalih 7% imamo dogovorene carinske stope. Mi zapravo možemo govoriti i o definitivnom sprečavanju manipulacije i šverca koji su obeležili prethodni period, a on je bio posledica upravo tih velikih razlika između jednog i drugog sistema.
Sporazum o slobodnoj trgovini, veoma važan dokument, a pregovarala je Savezna vlada Savezne Republike Jugoslavije. U tom poslu su bili zaobiđeni predstavnici Crne Gore i mi smo u dogovoru sa Evropskom komisijom definisali period od tri meseca, kao period u kojem će se crnogorska vlada pojaviti kao pregovarač sa Hrvatskom, Albanijom i državama sa kojima imamo potpisane sporazume, a koji dodatno ugrožavaju crnogorske interese i kroz model aneksa koji je dogovoren sa Komisijom i sa Paktom o stabilnosti Jugoistočne Evrope, izmeniti te sporazume i korigovati ih u skladu sa sopstvenim interesima. Mislim da to nikada nije bio problem za nas, jer je tako nešto sasvim sigurno dobro urađeno.
Ono što želim u uvodnom izlaganju da napomenem jeste da su naši principi u definisanju carinskih stopa bili sledeći: ne smeju se spuštati carinske stope za gotove proizvode, ali je potrebno spustiti carinske stope za repromaterijal; ne smeju se spuštati carinske stope u onim segmentima naše ekonomije u kojima se proizvođači nalaze u procesu privatizacije; ne smeju se spuštati carinske stope u onim segmentima naše ekonomije u kojima su privatne kompanije započele velike investicione cikluse i zaista ćete videti da je to tako urađeno.
Naravno da među 8.500 proizvoda postoje izuzeci, ali oni samo potvrđuju pravilo. U oblasti tekstila potpuno je zaštićena tekstilna industrija, ali su spuštene carinske stope za repromaterijal, kako se ne bi desilo da naši proizvođači tekstila moraju da uvoze repromaterijal koji je skuplji od domaćeg samo zbog toga što domaći proizvođači tekstila nisu spremni da ispoštuju kriterijume koje nameće tržište na kojem se pojavljuju proizvođači gotovih proizvoda tekstilne industrije.
Videćete nešto što je veoma zanimljivo, izvoznu carinu za sirovu kožu. Na takav način štitimo industriju kože i obuće, jer je potpuno neverovatno da naša domaća industrija sirovu kožu prodaje inostranstvu, a da onda naša industrija kože i obuće od inostranstva mora da kupuje tu sirovu kožu, jer je takva špekulacija napravljena koja zapravo ne dopušta našim proizvođačima gotovih proizvoda u oblasti kože i obuće da na domaćem tržištu podmire svoje potrebe, jer su špekulacije unosnije. Upravo ovom izvoznom carinom od 20% mi smo sprečili te špekulativne radnje i pokušali da uvežemo u potpunosti reprolanac od proizvođača repromaterijala do proizvođača gotovog proizvoda.
Mislim da treba napomenuti, kao pozitivne primere, kojima su uvaženi specifični interesi u metalskom kompleksu, a istovremeno u oblasti poljoprivrede, tekstila, građevinske industrije, na način koji je ovde precizno definisan, koji se nalazi pred poslanicima i na način za koji mislim da je lako uporediv sa svim drugim ekonomskim merama koje su karakteristične za one prostore ka kojima mi težimo.
Naša nominalna carinska stopa i dalje je daleko iznad evropskog proseka i mi ćemo morati, ukoliko želimo da budemo deo jedinstvenog tržišta, i dalje da je spuštamo. Potreban je period za tako nešto, kako bi se naše kompanije prilagodile međunarodnoj konkurenciji, ali mislim da je ovo poslednji trenutak u kojem se tako nešto može započeti.
Prihvatanje ovog akcionog plana otvara vrata i Srbiji i Crnoj gori, vrata Evrope koja mislim da konačno treba otvoriti, to su ona vrata pred kojima su generacijama stajali naši preci. Konačno, za ovaj parlament smatram da je izuzetna čast što o ovome može da raspravlja, i mislim da će sasvim sigurno parlament razumeti potrebu našeg društva i ovo podržati. Hvala vam.

Zahvaljujem potpredsedniku Vlade, gospodinu Jovanoviću, i pitam da li izvestioci nadležnih odbora žele da učestvuju u raspravi? Nema prijave.
Nastavljamo raspravu prema prijavama za reč predsednika poslaničkih grupa. Prvi se prijavio narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, potpredsedniče Vlade Republike Srbije, Socijalistička partija Srbije smatra da Predlog zakona o akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, roba, usluga i kapitala nema sadržaj i značaj koji mu predlagač, Vlada Republike Srbije, pripisuje. On u stvari predstavlja jedan popis, konstataciju činjeničnog stanja nepostojanja zajedničke države Srbije i Crne Gore i prisustvo brojnih razlika.
Predlog zakona o akcionom planu potvrđuje da je napravljen u duhu "Beogradskog sporazuma", koga se sada i jedan od potpisnika, prof. Labus, odriče i naravno na osnovu Ustavne povelje i predstavlja samo naličje dva loša dokumenta, od kojih se nije moglo, a u štampi čitamo ni želelo napraviti ništa bolje. Iako se poziva na član 11. stav 2. Ustavne povelje, kao razlog za donošenje zakona po hitnom postupku, Akcioni plan nije ispunio zahteve iz III dela Povelje, koji se odnose na principe tržišne ekonomije, a posebno iz člana 13, koji se tiče slobode kretanja i glasi: "U Srbiji i Crnoj Gori slobodno je kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala. Zabranjeno je sprečavanje slobodnog protoka ljudi, robe usluga i kapitala između države Srbije i Crne Gore".
Da slobode kretanja nema najbolje potvrđuje i sam sadržaj Akcionog plana, ali i dešavanja na granici Srbije i Crne Gore u Brodarevu i na Mehovom kršu i mere koje organi Srbije i Crne Gore tu primenjuju. Predstavnici DOS-a, predstavnici Vlade Republike Srbije, koji su sa predstavnicima Vlade Crne Gore vodili pregovore već više od godinu dana nisu imali snage ni sposobnosti da sa političkim istomišljenicima iz Crne Gore nađu rešenja o interesu zajedničke države.
Inventar postojećeg stanja i prisutnih razlika nije korak napred i ne može se tako ni kvalifikovati. Akcioni plan nije uspeo da nadiđe loša rešenja iz Ustavne povelje. Nema i dalje jedinstvenog tržišta, jedinstvenog ekonomskog sistema, i dalje postoje dve valute, dinar u Srbiji, evro u Crnoj Gori, imamo i dalje dva bankarska sistema, dve centralne banke, dve carine, dve carinske linije, dva carinska postupka, dve uprave itd.
Kakva država, takva i rešenja. Kao što državna zajednica Srbija i Crna Gora nema parnjaka u svetu, državu sličnu sebi, tako su i rešenja u Akcionom planu sama po sebi posebna, da kažem nema sličnih.
Potpredsednik Vlade je malopre pomenuo da su rešenja u Akcionom planu neuobičajena. To je tačno. Sličnih ili istovetnih rešenja stvarno nema u svetu, kao što nema ni države kao što je Srbija i Crna Gora. Da od usaglašavanja ekonomskih sistema država članica u ovom dokumentu nema ništa potvrdili su i predstavnici obe vlade, predstavnici Vlade Srbije kažu da je Akcioni plan potpuno usaglašen sa potrebama Srbije, predstavnici Vlade Crne Gore kažu da je Akcioni plan potpuno usaglašen sa potrebama Crne Gore, ali ni jedni ni drugi ne govore o stepenu usaglašenosti ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore, kao takozvane zajedničke države, ne govore jer toga nema, već se to planira za neku budućnost, to čisto političko rešenje. Kad ne možete nešto da rešite, ili ne želite, onda ostavite pa će se rešiti.
Akcioni plan harmonizacije ekonomskih sistema država članica takozvane države Srbija i Crna Gora sadrži odredbe o slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala, sadrži postavljene ciljeve, ostvarene mere, kao i planirane mere harmonizacije. Te planirane mere u stvari pokazuju i potvrđuju da Akcioni plan predstavlja presek činjeničnog stanja, prisutnih razlika, nerešenih pitanja, zatvorenosti dveju država, nespremnosti političkih elita u Srbiji i Crnoj Gori za izgradnju jedne zajedničke države.
Mnoge mere harmonizacije planirane su za primenu do 31. decembra 2004. godine. Primena nekih usaglašenih carinskih stopa za pojedine carinske pozicije predviđena je posle 18, odnosno 24 meseca od stupanja na snagu Akcionog plana, što objektivno postavlja pitanje - da li će uopšte biti primenjene, odnosno šta će biti sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora.
Moramo se otvoreno zapitati da li su ovakva rešenja usaglašena da ne bi bila usvojena. To je dug period. Ustavna povelja je usvojena početkom februara 2003. godine, članom 20. stav 4. predviđeno je da se posle dve godine poslanici Skupštine Crne Gore biraju na neposrednim izborima. Izbora će biti, želeli vi to ili ne. Politička scena će se promeniti, Srbije svakako, što potvrđuju i rezultati ovih lokalnih izbora, a pogotovo rezultati SPS-a, sa 19,48... znate vi dobro.
Iskreno se nadam da će do izbora doći u Crnoj Gori i da će onda drugi politički činioci naći odgovore na pitanja na koja DOS i DPS Mila Đukanovića nisu uspeli. Može se desiti da se primena nekih mera dalje odloži do primene člana 60. stav 1. i 2. Ustavne povelje, koji predviđa referendum država članica za istupanje iz državne zajednice. Ako se to desi, a sva je prilika da hoće, onda padaju u vodu sve priče o usaglašenim stavovima i zajedničkim ciljevima i zajedničkoj budućnosti.
Na to implicira i dogovor dveju delegacija koji su, kako čujemo, podržali predstavnici Evropske unije, da za 56 strateških poljoprivrednih proizvoda u narednih pet godina, tri plus dve, važe različite carinske stope za Srbiju i Crnu Goru. To opet suštinski znači da od Evropske unije u narednih pet godina nema ništa, da nisu bile utemeljene izjave ni predsednika Vlade Srbije, gospodina Živkovića, ni predsednika državne zajednice Srbija i Crna Gora, gospodina Maravića, o prijemu Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju do 2007. godine.
Očigledno je da će proces asocijacije i stabilizacije sa Evropskom unijom trajati više godina, a da će u međuvremenu nastale političke i državne promene posle izbora ili održanog referenduma dodatno uticati na tempo prijema Srbije i Crne Gore, zajedno ili pojedinačno, u članstvo Evropske unije. Očigledno je da je prvobitno rešenje zbog nezadovoljstva Krisa Patena, komesara Evropske unije za spoljne poslove, sadržajem Akcionog plana za harmonizaciju ekonomskih sistema i želje da se on poboljša zamenjeno daleko pragmatičnijim, a za nas gorim rešenjem.
Samo se vi harmonizujte, a u međuvremenu će biti izbora i referendum, pa ćemo videti šta će posle biti. Ovakvim rešenjem za 56 poljoprivrednih proizvoda Evropska unija je izašla u susret i zahtevu Mila Đukanovića, koji se izjasnio da bi drugačije rešenje dovelo do pada Vlade Crne Gore, jer bi građani, prema njegovim rečima, bili izloženi velikim neopravdanim troškovima. Suštinski, Evropska unija nas je ostavila same sebi, tamo gde smo bili, podeljene i politički posvađane, jer da tako nije, tražila bi rešenja u interesu zajedničke države.
Kada je reč o primeni novih carinskih stopa i novih carinskih tarifa koje treba da se usaglase do kraja ove godine, ukazao bih na nekoliko loših efekata koje će ta primena izazvati u privredi Srbije i logično, imati posledice na građane.
Prvo, snižavanjem carinskih stopa naša ionako loša privreda u konkurenciji stranih roba, sa visokom cenom, biće gotovo uništena. Privredu gotovo da nemamo, a posle ovoga je sigurno neće ni biti.
Drugo, negativni efekti će se sigurno odraziti na spoljno-trgovinski bilans. Još lakše i elegantnije u postojećoj monetarnoj politici i spoljno-trgovinskom režimu uvoz će biti sve veći i veći, a izvoz sve manji i manji. Spoljno-trgovinski deficit iznosi preko četiri milijarde dolara, izvoza gotovo neće ni biti, a samim tim će i naše sposobnosti za otplatu anuiteta i kamata stranim poveriocima sigurno biti dovedene u pitanje, nećemo ih moći ispuniti. Ove godine treba da platimo 488 miliona, a obaveza se stalno povećava, pa 2007. godine naša obaveza će iznositi 1.354 milijarde dolara, a naravno svake naredne godine sve više i više. Ova privreda to sigurno ne može ispuniti.
Treće, zbog sniženih carinskih stopa imaćemo značajno smanjenje prihoda po osnovu carine, a time i prihoda republičkog budžeta. Budžet ionako ima mnogo problema, gotovo se ne puni, privredna aktivnost opada, projektovana stopa rasta neće biti ostvarena, očekivane strane investicije su izostale, prihoda od privatizacije nema, donacija nema, a iz budžeta se uzima i troši novac za druge svrhe.
Pošto su istekli prvih 10 minuta, ostaviću za kasnije, a moram reći još jedanput naš stav. Stav SPS-a je da iz svih napred pobrojanih razloga SPS neće podržati Predlog zakona o akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Reč ima potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Čedomir Jovanović.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, trudiću se da prokomentarišem u najkraćim crtama stavove predstavnika poslaničkih grupa, kako bih pomogao poslanicima u samoj raspravi.
Što se tiče kritika koje prate rešenja iz oblasti agrara, a u vezi sa 56 strateških proizvoda, moram vas ispraviti, nisu tačne vaše konstatacije kojima se obrazlaže motiv Evropske komisije koja je ovakvu odluku potvrdila. Naprotiv, u prilogu 21 koji se nalazi kao materijal pred vama, u članu 4. vrlo jasno se kaže: "Prelazni period za usaglašavanje carinskih stopa za 56 poljoprivrednih proizvoda, koji su definisani Akcionim planom, neće biti duži od tri godine od dana usvajanja zakona o akcionom planu, uz mogućnost produženja ovog roka za dodatni period od dve godine, a u skladu sa dogovorima između dve vlade. Srbija i Crna Gora imaju za cilj učlanjenje u Svetsku trgovinsku organizaciju pre isteka prelaznog perioda. Ukoliko se Srbija i Crna Gora učlane u STO pre isteka prelaznog perioda, neophodno je izvršiti harmonizaciju carinskih stopa za 56 poljoprivrednih proizvoda do datuma učlanjenja u STO. Ova odredba se (što je sada veoma važno i što mislim da ne treba zanemariti) ni u kom slučaju neće primenjivati niti interpretirati kao prepreka za proces integracije Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju".
To znači da mi sa puno uverenja garantujemo da će proces izrade studije izvodljivosti biti okončan do jeseni i potom će otpočeti naš rad na ispunjavanju uslova iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, čije potpisivanje neće zavisiti od ovog rešenja, već od naše spremnosti da se prilagodimo modelu koji je karakterističan za Evropsku uniju. Ovo nije prepreka za evropske integracije, baš naprotiv, ovo je omogućavanje evropskih integracija i ekonomije koja je toliko deformisana da je praktično nemoguće bez posebnih uslova tako nešto činiti u vremenski prihvatljivom roku.
Kršenje Ustavne povelje; mislim da se ne radi ni o kakvom kršenju Ustavne povelje. Naprotiv, mi smo u potpunosti pokušali ne samo da poštujemo Ustavnu povelju, nego da je i razvijemo, pa su tako zaista ispravno definisane carinske procedure, koje jesu autentično i srpske i crnogorske, ali je utvrđena volja dve vlade da se formira na nivou državne zajednice zajednička kancelarija uprave carina Srbije i carina Crne Gore, koja će na sebe preuzeti deo nadležnosti jedne i druge carine i tako po prvi put, nakon mnogo godina, objediniti carinski postupak i proceduru na nviou državne zajednice koja je obavezujuća i za jednu i za drugu republiku.
To je razvijanje onoga što je definisano Beogradskim sporazumom i Ustavnom poveljom, a ne degradacija tih dokumenata. Tako nešto treba podržati, kao i odluku dve vlade i spremnost dve vlade, a nadam se i dva parlamenta, da podrže formiranje zajedničke turističke kancelarije na nivou državne zajednice, koja nije do sada postojala i koja će biti jedan adresant naspram čitavog sveta, zajedničke kancelarije za tekstil, zajedničkog statističkog zavoda. Dakle, svih onih institucija koje nisu funkcionisale, a formalno su postojale tokom prethodne SRJ.
Što se tiče naše usaglašenosti, mislim da se ne može dovoditi u pitanje, jer je egzaktno iskazana kroz činjenicu da će 93% proizvoda biti usaglašeno istog trenutka kada ovaj akcioni plan potvrde dve skupštine, a potom skupština državne zajednice. Potom, ostalih 7% biće usaglašeno u definisanim vremenskim rokovima i sa utvrđenom procedurom. Dakle, u definisanim vremenskim rokovima od 18, odnosno 24 meseca i sa definisanom procedurom.
Zašto je tako nešto potrebno? Recimo, na primeru metalskog kompleksa i onog dela koji angažuje 200.000 radnika, potrebno je pružiti tim ljudima dodatni period za prestrukturiranje, prilagođavanje evropskom načinu poslovanja. Takođe, našoj automobilskoj industriji, kao i svim kompanijama koje zavise direktno od nje, i našoj industriji šinskih vozila, pa čak i našoj poljoprivredi.
To je potrebno u tom vremenskom periodu zbog toga što ova država nema moći da kroz subvencije pomogne onima koji trpe kroz ovakva rešenja. A da nas je Evropa ostavila samima sebi, to je delimično tačno. Ovaj akcioni plan se ne donosi zbog Evrope. Donosi se zbog toga što on, valjda, predstavlja jasan izraz naše svesti i potreba za međusobnim rešavanjem nastalih problema. Ako Srbija i Crna Gora ne mogu da se dogovore jedna sa drugom, tek nećemo moći da se dogovorimo sa Briselom i u to budite sigurni. To je poruka Brisela.
To nije poruka samo nama kao pregovaračima ispred jedne ili druge vlade, već je to poruka i onima koji su kreirali Beogradski sporazum i na takav način definisali okvire u kojima se danas krećemo, ali to je poruka i svima onima koji misle da će zbog velikih problema koji prate rešavanje odnosa Srbije i Crne Gore možda biti lakše da se reši odnos između Srbije i Evropske unije. Neće biti lakše. Time samo diskvalifikujemo sebe.
Ovo je prvi život koji se unosi u jednu državnu zajednicu koja jeste bila politička forma i zato tako nešto treba podržati. Ako postoje problemi u njima, treba otvoreno govoriti, ali ne treba ih isticati kao argumente koji idu u prilog neusvajanja akcionog plana. Tačno je da će biti manji budžetski prihod u oblasti ostvarivanja sredstava kroz naplatu carina, bez ikakvih dilema. Ne možemo tačno da kažemo koliko, zbog toga što ne postoji informacioni sistem na osnovu koga bismo mogli to da sagledamo. Možemo da pretpostavljamo. Gornja granica je 70 miliona evra tog budžetskog minusa. Zbog toga je Evropska unija odlučila da sa makroekonomskom podrškom od 65 miliona evra pokrije te naše budžetske potrebe. Znači, u narednih godinu dana naš budžet ne trpi ništa.
Pitanje deficita; sva društva u tranziciji moraju da reše tri problema, budžetski deficit, trgovinski deficit i problem zapošljavanja. Naš deficit naspram sveta je velik, ali ne zbog carinskih stopa, jer je i sa ovim carinskim stopama on bio veliki, nego je velik zato što mi nemamo ni finansijsku podršku koja mora pratiti izvoznu ekonomsku politiku, niti onaj potrebni kvalitet koji bi nam mogao dopustiti da se pojavimo na svetskim tržištima. To je ono što moramo otklanjati.
Nemoguće je štititi našu ekonomiju isključivo carinskim stopama. Dajte da vidimo šta još utiče na spoljno-trgovinski deficit. Da li možda utiču krediti sa mesečnom stopom od 3%? Naravno da utiču. Da li utiče odsustvo stimulacije? Naravno da utiče. Da li postoji jedna ekonomija koja je rešila spoljno-trgovinski deficit tako što je digla carine? Ne postoji. Da li postoje ekonomije koje su spuštanjem carinskih stopa podstakle međusobnu konkurenciju u unutrašnjoj privredi? Postoje i ti primeri su brojni.
Povećanjem potrošnje delimično će se uvećati deficit, ali će istovremeno i naše kompanije kroz tu povećanu potrošnju dobiti priliku da zbog jeftinijeg repromaterijala one stvaraju višak vrednosti koji će im onda dopustiti da se transformišu.
Samo još komentar na pitanje principa tržišne ekonomije. Mislim da su brojni i ne mogu se definisati jednom frazom. Tržišna ekonomija postoji i u Srbiji i u Crnoj Gori, ali ne postoji jedinstveno tržište.
To je posledica političkih koncepata koji su se međusobno konfrotirali i koji su doveli do tih razlika. Ako se mogu pomiriti političke volje, onda je najbolje to činiti upravo kroz proces koji ih je prethodno konfrotirao. Dakle, kroz saradnju dve vlade. Ona postoji i kroz ekonomske mere koje te dve vlade definišu.
Tačno je, dve carinske procedure, ali pod istim carinskim zakonom. I za svakog poslovnog čoveka zaista će biti, posle ovog akcionog plana, da li robu uvozi preko Bara ili preko Kelebije. Apsolutno je tačno.
Što se tiče pitanja perspektive ove državne zajednice, mislim da je ovim obezbeđen kvalitet. Da li će ta državna zajednica zavisiti samo od dve koalicije, mislim da ne bi bilo dobro da to bude tako. Mi se ne plašimo izbora, ali se nadam da će oni koji na tim izborima pobede poštovati potrebu ovog društva, koja dva veka pokušava da bude deo Evrope; i da neće osporavati one principe koje je prethodno potvrdila i sama Komisija; i da će novi izbori samo doprineti stvaranju one potrebne kritične mase koja će dati ubrzanje ovim procesima.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije.

Poštovani poslanici, s obzirom da smo mi dobili jutros materijale, imamo one materijale koji su sa datutomom od 11. juna, i dobili smo i jutros Akcioni plan, i tada i sada, i vidimo da se akcioni plan koji smo dobili jutros razlikuje od akcionog plana koji smo dobili 11. juna. Na strani 8, pod 4. - Planirane mere harmonizacije, tačka 30, a posle nje sledi tačka 31. odmah, ima jedan drugi stav. Ima mnogo više. Mi smo dobili dva različita teksta pod jednim imenom i to je verovatno posledica povlačenja, tako da nije moglo da dođe iz proceduralnih razloga do vraćanja na dnevni red, ako imamo dva suštinski različita teksta. Ne može se nešto povlačiti i vraćati i pravdati se tehničkim nedostacima, a da dobijamo različite tekstove.
To umanjuje mogućnost da se adekvatno to analizira i mislim da je to proceduralni propust, kao i činjenica da će, sudeći po izveštajima medija, danas, tačnije večeras biti govora o akcionom planu harmonizacije i da će se neke oblasti i večeras regulisati. Naročito će se time Evropska unija i Evropska komisija baviti večeras, pa će sigurno biti novih promena i sutra. Jednostavno, bolje bi bilo i pametnije da ovako ozbiljne stvari, koje suštinski treba da znače implementaciju Ustavne povelje, Zakona o sprovođenju Ustavne povelje i jednostavno oživljavanje državne zajednice kroz ove funkcije i ove veze, da smo odložili, da smo konačno dobili jedan tekst i da smo nakon toga o tome raspravljali.
Ovako ćemo mi u hodu dobijati stalno neke izmene i nećemo moći adekvatno da odgovorimo ni amandmanima, niti na način da se doprinese poboljšanju ovoga, jer će se to stalno menjati i vi od onog prvobitnog teksta dobićete jedan različit tekst, naročito u oblastima koje su veoma važne za život Srbije i Crne Gore. Pozicija dve države, i kada kažem dve države, mislim pre svega ....
Zamolio bih da gospođu Milku umirite, pošto ona dobacuje. Gospođa Milka, ako već imate toliko problema, onda pogledajte malo stopu za voće i povrće i objasnite vašim malinarima i objasnite im zašto će nakon usvajanja ovog plana carine za uvoz malina biti niže nego što su sada i da li će tih uvoza biti. To je vaša stvar.
Ovaj sporazum... Zamolio bih da primenite Poslovnik nad poslanicima koji dobaciju. Gospođo Čomić, zamolio bih da mi u skladu sa Poslovnikom omogućite da iznosim, pa sada kako ko protumači, ali jednostavno da mi omogućite da raspravljam u skladu sa Poslovnikom. Insistiram na tome da upozorite poslanike iz vaše poslaničke grupe koji dobacuju i omogućite govornicima da nesmetano izlažu ono što imaju. Očigledno da niste u stanju to da uradite. To govori više o vama nego o nama. Govori o prirodi vaše vlasti, kao i o prirodi akcionog plana.
Ovaj akcioni plan je više nego truli kompromis dve vlasti, sa pozicija sa kojih je ovaj akcioni plan nastao, i ako uzmete u obzir da su Evropska komisija i Evropska unija više štitile građane Srbije i Crne Gore, naročito građane Srbije i budućnost državne zajednice, nego Vlada Republike Srbije, i da je Evropska unija morala da iznosi primedbe na akcioni plan koje će doprineti boljem funkcionisanju državne zajednice i da se te primedbe poštuju više nego primedbe koje su dolazile odavde i koje su na vreme upozoravale. Govorim vam o tome i o čemu je Vlada Republike Srbije vodila računa.
Vlada Republike Srbije je vodila računa o interesima Crne Gore. To se vidi po stopi i načinu kako su usaglašavani poljoprivredni i ostali proizvodi i tek kada je Evropska unija rekla, pa šta vi radite, to što vi radite to ne vodi harmonizaciji odnosa, već razdvajanju odnosa, onda se išlo se na to da se to popravi.
Zašto Vlada Republike Srbije nije vodila interes o budućnosti državne zajednice, funkcionisanju državne zajednice, interes o građanima Srbije i Crne Gore, naročito Srbije. Nego je morala to da uradi tek kada je to Evropska unija uradila. Zašto je Evropska unija došla u poziciju da ona više štiti naš interes nego Vlada Republike Srbije.
Ovde govorimo o trulim kompromisima, kojih ima više nego drugih trulih kompromisa. O trulim kompromisima koji su nastajali prilikom izrade Ustavne povelje i Zakona o sprovođenju Ustavne povelje, gde su mnogi žrtvovali sve radi naklonosti Mila Đukanovića i njemu sličnih, i gde je žrtvovana državna zajednica i normalno funkcionisanje državne zajednice zarad naklonosti tih istih.
Da li je naklonost Mila Đukanovića i njegove stranke vrednija od čitave Srbije i čitave državne zajednice Srbije i Crne Gore. Nekima očigledno jeste. Dok Evropska unija nije rekla da prepravite to što se tiče 56 proizvoda, onda smo ubacili jednu odredbu da će to u periodu od tri plus dve godine da se harmonizuje. Danas će da stigne packa da ne može taj rok, nego da mora u narednih godinu dana da se sve to harmonizuje, i onda ćemo opet doći u poziciju da Evropska unija više vodi računa o građanima Srbije i Crne Gore i o državnoj zajednici, nego što to vode Vlada Republike Srbije i Vlada Crne Gore.
Meni je potpuno razumljivo zašto Crna Gora to radi. Oni imaju najniži prosek carina u ovom regionu, imaju svega 3% i to je velika razlika u odnosu na sledeću državu, Bosnu i Hercegovinu, koja ima 6,8%. Harmonizacija je moguća putem dva rešenja. Jedno je model jedinstvenog tržišta, i u tom slučaju bi spoljno-trgovinski monetarni režim bio jedinstven, što bi omogućilo potpuno slobodan protok roba, usluga i radne snage. U drugom imamo suprotno rešenje, gde se pristupa sa pozicije postojanja dva tržišta, tj. dva posebna spoljno-trgovinska i monetarna režima. Slobodan protok robe, usluga i radne snage ne bi bio moguć, naravno, zato što imamo dva potpuno odvojena tržišta, i na taj način ne možemo jasno da sprovedemo postupak harmonizacije odnosa Srbije i Crne Gore.
Ako se uzme da su naše carinske stope 2001. godine smanjene sa 14% na 9,4% i da bi ovo podrazumevalo još dodatno smanjenje carinskih stopa i uvođenje jednog restriktivnog sistema, dolazimo u poziciju da, s obzirom da mi prema Evropskoj uniji imamo 45% ukupnog izvoza i to 60% čine proizvodi od tekstila, odeće i obuće, čelika, čeličnih proizvoda i drveta, ove oblasti bi najviše bile pogođene ovakvim rešenjem. Ako krenemo od toga da i u razlozima za donošenje ovog zakona stoji potreba za usklađivanjem odnosa sa Evropskom unijom, ako pogledate samo Solunsku deklaraciju, videćete da oko prijema treba da se popričeka, da će on ići pojedinačno, a ne kolektivno u Evropsku uniju i da Solunska deklaracija govori da se velika pomoć od Evropske unije u naredne dve godine ne može očekivati, s obzirom da je odvojeno oko 200 miliona evra za ceo ovaj region.
Ako ste pogledali Solunsku deklaraciju, kao što verovatno niste učinili, ono što je veoma važno za učlanjenje u Evropsku uniju i jednostavno prilikom procesa stabilizacije i asocijacije su kriterijumi iz Kopenhagena. Za Kopenhagen ste verovatno čuli, ali za kriterijume verovano niste, pa ću ih pročitati, odnosno 1993. godine to je definisano, i kaže: "Stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, pravnu državu, poštovanje ljudskih prava i manjina; 2) postojanje efikasne i konkurentne tržišne privrede; 3) konkurentnost domaćih preduzeća i njihova sposobnost da se odupru snažnoj konkurenciji unutar Evropske unije, sposobnost preuzimanja obaveze koja proističe iz članstva, uključujući i realizaciju ciljeva političke, ekonomske i monetarne unije".
Za Mastriht ste verovatno čuli, a neki verovatno više po imenu fudbalskog kluba, pošto više posećuju kladionice nego ovu skupštinu, ali u Mastrihtu je zaključen jedan ugovor u kome se kaže - da predstavlja ekonomske uslove utvrđene ugovorom iz Mastrihta, kojima se procenjuje spremnost zemalja EU za pristup evropskoj i monetarnoj uniji; pa pod 1) visok stepen cenovne stabilnosti, stopa inflacije ne sme biti viša od 1,5% u odnosu na stopu inflacije u prve tri zemlje sa najmanjom inflacijom; 2) smanjenje javnog duga do 60% bruto društvenog proizvoda i budžetskog deficita do 3% od bruto društvenog proizvoda; 3) stabilan devizni kurs; 4) prosečne nominalne i dugoročne kamate ne smeju biti više od 2% u odnosu na kamatne stope 30 zemalja Evropske unije sa najnižom stopom inflacije. Sve ovo govori o ...

Da li koristite sledećih 10 minuta?

Ne, hoću da koristim samo ono vreme za koje su me ometali, a to je dva minuta, a svojih narednih 10 minuta ću koristiti kasnije.
Tako da...