DEVETO VANREDNO ZASEDANjE, 01.07.2003.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DEVETO VANREDNO ZASEDANjE

6. dan rada

01.07.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:30 do 20:00

  • TAGOVI

  • Deveto vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica Srbije i Crne Gore radi sprečavanja prepreka slobodnom protoku ljudi_robe_usluga i kapitala (načela) (2003)
  • Predlog zakona o Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica Srbije i Crne Gore radi sprečavanja prepreka slobodnom protoku ljudi_robe_usluga i kapitala (pojedinosti) (2003)
  • Glasanje o tačkama Devetog vanrednog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
    Da li se neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč?
    Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Ovaj zakon, koji nosi naslov Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina, u stvari je  zakon o tužilaštvu za ratne zločine, službi za otkrivanje ratnih zločina, veću za ratne zločine, posebnom odeljenju za obavljanje administrativno - tehničkih poslova, posebnoj pritvorskoj jedinici, i neka pravila postupka koja uvode videokonferencijsku vezu i zaštitu podataka svedoka i oštećenog, favorizacija onih koji će raditi po ovom zakonu sa uvećanjem plate od tri puta i uvećanjem radnog staža.
    Naravno, zakon mora da predvidi sredstva za rad ovih novoosnovanih organa. Zakon članom 19. to reguliše, odnosno stavlja obavezu ministarstvu nadležnom za pravosuđe da obezbedi odgovarajuće prostorije i sve druge tehničke uslove potrebne za efikasan i bezbedan rad tužilaštva za ratne zločine, veća za ratne zločine, posebnog odeljenja i posebne pritvorske jedinice.
    Dakle, pored toga što ovaj zakon iz nekih suštinskih razloga, pa i političkih i stručnih, ne treba da postoji, ne treba da egzistira u našem pravnom sistemu, to smo već u načelnoj raspravi u više navrata rekli, osumnjičenima da su vršili eventualne ratne zločine može da se sudi po važećem Krivičnom zakonu, po važećem Zakoniku o krivičnom postupku. Ovaj zakon se odnosi na ta krivična dela. Ne treba samim nazivom prejudicirati činjenicu da, navodno, u Srbiji ima sijaset ratnih zločinaca, ono što bi svima onima koji nam dobro ne misle i te kako odgovaralo.
    Još jedan argument protiv ovog zakona jeste i to što su potrebna dodatna finansijska sredstva, i to ne mala finansijska sredstva, u trenutku kada para u budžetu nema.
    Vi ste sad uveli čak i nekih 50 dinara, koje plaćamo po jednom brojilu za električnu energiju, za remont hidroelektrana i na tih 50 dinara ide 20% poreza, pa je to 60 dinara. Ali više ne znate od koga mogu da se uzmu pare, ne znate kako da budžet napunite. Neprimereno je da ovako deficitarnom budžetu, ne znam koji je ovo zakon po redu, utvrđujemo u toku godine osnivanjem nekih novih organa, organizacija, agencija, direkcija i ne znam čega sve još, što iziskuje velika finansijska sredstva. Do kraja godine, znači za jedan kvartal, potrebno je obezbediti oko 252 miliona.
    U obrazloženju sigurno nismo dobili potpunu sliku oko toga koliko je sredstava potrebno, jer u obrazloženju nam Vlada kaže da je za sprovođenje ovog zakona potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu za rad tužilaštva, veća, posebnog odeljenja, posebne pritvorske jedinice - 50 miliona dinara do kraja 2003. godine, a takođe za rad službe za otkrivanje ratnih zločina, a to je opet neka posebna policija.
    Jutros gledam ovu žandarmeriju, prolaze ulicom iz policijske stanice na Čukarici, na prednjem sedištu sedi žandar sa dugim cevima izbačenim kroz prozor, sa sirenama, ljudi iz autobusa komentarišu sve to. Mnogo košta, a nema potrebe. Sad više nemamo ni organizovanog kriminala, izručili smo sve koje smo imali da izručimo Haškom tribunalu, koji su na teritoriji Srbije. Više ne znam koga plašite sa tim crnim uniformama po ulici i sa tim dugim cevima, a sve to ovu državu i te kako košta.
    Ako ćemo da budemo policijska država, onda ćemo izgleda morati sve ono što od poreskih obveznika dobijemo dati samo za državni aparat i za policiju. Vidim da penzije smanjujete. Penzije se smanjuju, plata nema, sindikati na ulicama, ministri prete radnicima otkazom, iako na to nemaju nikakvo pravo, ali kako radimo, tako će verovatno i da nam se svima vrati, pa ćemo videti kako ćemo mi, zbog svega ovoga što nakaradno radimo ovde u parlamentu, proći.
    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
     Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
    Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.
    ...

    Jovan Todorović

    Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Socijalističke partije Srbije predložio sam brisanje člana 19. kao logičnu posledicu prethodno predloženih amandmana u kojima smo predložili brisanje mnogih odredbi u ovom zakonu. Ukoliko bi se te primedbe, odnosno amandmani uvažili, onda nije potrebno obezbeđivati odgovarajuće tehničke i materijalne, odnosno prostorne uslove za tužilaštvo, za pritvorsku jedinicu, za veće i za druge organe koji će učestvovati u, kako vi kažete, procesuiranju ratnih zločina.
    Moram da priznam da verovatno ni sami niste svesni u koliko ćete problema upasti sa primenom ovog zakona. Ja bih vam ukazao samo na nekoliko čisto finansijski negativnih efekata po osnovu ovog zakona, a i da vas podsetim na to, čega ste verovatno i svesni, da ste obećali narodu da ćete ovako i na ovaj način sarađivati sa Haškim tribunalom, a da ćete usput još trošiti narodni novac za tu tzv. saradnju, ne verujem da biste dobili ni deo glasova koje ste dobili na izborima u oktobru mesecu.
    Za rad tužilaštva do kraja godine 50 miliona, 202.600.000 za rad specijalnih službi za otkrivanje ratnih zločina. Podsetio bih samo na smisao ove rečenice. Znači li to da mi još uvek nismo otkrili ko su ratni zločinci, znači li to da još uvek nismo otkrili ratne zločine, a da pri tome imamo saradnju sa Haškim tribunalom, imamo tzv. savezne propise koji tu saradnju regulišu i obavezuju našu državnu zajednicu da sarađuje sa Haškim sudom i sada ni to nije dovoljno, nego moramo na teret građana Republike Srbije da izdvojimo samo za polovinu godine još 250 miliona dinara, da bismo udovoljili Haškom tribunalu i da bismo primenili jednu ciničnu odredbu iz obrazloženja koje se nalazi u ovom materijalu, a to je da poboljšamo saradnju sa Haškim sudom.
    Šta treba ova zemlja još da uradi da bi poboljšala saradnju sa Haškim sudom da bi taj tzv. Haški tribunal bio zadovoljan? Koliko još predsednika ili građana ove zemlje treba da isporučimo Haškom sudu ili koliko još tzv. ratnih zločinaca treba da uhapsimo i tzv. ratnih zločina da otkrijemo? Ukoliko već znamo ko su ratni zločinci i ukoliko imamo jasan spisak ratnih zločina, onda nam nije potrebna specijalna služba za otkrivanje ratnih zločina i da to pri tome košta ovaj narod 202.600.000.
    Interesantno je da je cifra prilično precizna. Dakle, ako već neko zna koliko to treba da košta, onda zna na koje se zločine odnosi. Ako zna na koje se zločine odnosi, onda zna ko su ratni zločinci. Onda postoji nadležnost tužilaštva i sudova koji su već u funkciji da taj posao obave. Ovako ćemo duplirati stvari i to do besvesti. Zar nije bilo racionalnije, ekonomski celishodnije i poštenije prema pravosuđu ova planirana sredstva uložiti u unapređenje tehničkih uslova rada postojećih sudova, počev od opštinskih, preko okružnih, do Vrhovnog suda.
    Kako to odjednom konstatujemo da su nam sudovi i tužilaštva spremni za ovakav proces prema tzv. ratnim zločincima? Šta ćemo da radimo sa Amerikancima, sa pripadnicima NATO pakta koji su zločine izvršili u toku NATO agresije? Hoćemo li smeti da te ljude, koji su očigledno ratni zločinci, bez ikakvih dilema procesuiramo ovde ili da ih isporučimo Haškom sudu? Ako ih procesuiramo ovde, to košta ovaj narod. I, zašto mi sve ovo uopšte radimo na teret naroda?
    Za šest meseci 250 miliona, to znači milijardu dinara godišnje, sa tendencijom da ta sredstva rastu, jer ko zna gde će biti kraj svim tim zahtevima Haškog suda i tzv. međunarodne zajednice da idemo u toj saradnji i koliko ćemo svega još morati da istrpimo da bi se neko tamo našao i rekao - ovi sa nama sarađuju.
    Sreća je za ovaj narod da će dogodine, u svakom slučaju, ako ne i pre, biti izbori i da će se verovatno pokazati da postoje neki drugi, razumniji ljudi, koji će pripadati vlasti, a koji neće na ovaj način arčiti narodna sredstva, a da pri tome mnogo toga u ovoj zemlji ne funkcioniše upravo zbog nedostatka sredstava.
    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
     Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
    Na član 20. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Dragoljub Stamenković i Joca Arsić.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
    ...

    Dragoljub Stamenković

    Srpska radikalna stranka
    U ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 20. Predloga zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina. Ovaj član zakona predviđa da sredstva za rad tužilaštva za ratne zločine, posebnog odeljenja, službe i posebne pritvorske jedinice obezbeđuje budžet Republike Srbije. Smatramo da nisu potrebna posebna tužilaštva za ratne zločine, posebna veća, posebna odeljenja, službe za otkrivanje ratnih zločina i posebne pritvorske jedinice, pa samim tim nisu potrebna sredstva koja obezbeđuje budžet Republike Srbije za ove namene, i to zbog toga što to košta, pre svega, 270 miliona dinara poreske obveznike u Srbiji, a i zbog toga što već u postojećem zakonodavstvu postoji način i mehanizam da se sudi za ova krivična dela koja predviđa ovaj posebni zakon.
    Naravno, mi smatramo da svako ko je kriv za ratne zločine, ko god je ukaljao ruke, ko god je ubio nenaoružanog civila, ženu, dete, mora da odgovara, ali pred redovnim sudovima. Stoga, mi ne možemo da prihvatimo reči jednog poslanika Demokratske stranke Srbije da mi ne želimo i ne možemo stajati, da Srbija ne može stajati iza onih koji su Srbe navodno oslobađali u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini od njihovih televizora, frižidera, novčanika itd, jer Srbija ni do sada nije stajala iza takvih, a ja pitam da li oni znaju ko su ti ljudi, koliko ih je bilo, da li je to bila masovna pojava.
    U Nišu smo sahranili 26 dobrovoljaca, pripadnika Srpske radikalne stranke, koji su poginuli braneći Srbe u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Jedva smo skupili priloge kako bismo ih dostojanstveno sahranili, kako bismo pomogli njihovim porodicama da naprave spomenike. Niko od njih nije oslobađao ne samo Srbe, nego ni Hrvate, ni Muslimane od njihovih novčanika, od njihovih frižidera, kako tvrde neki poslanici koji se navodno zalažu protiv donošenja ovog zakona, a u isto vreme oslobađaju Srbe i pripadnike regularnih snaga Vojske Jugoslavije, policije i naše dobrovoljce da su počinili bilo kakve ratne zločine.
    Ne slažemo se ni sa tim što ministar Batić kaže da su nam potrebne posebne pritvorske jedinice, jer ne mogu oni koji su optuženi za ratne zločine da dele ćelije sa secikesama, dilerima droge i ubicama. Koliko će biti tih koji su optuženi za ratne zločine i znamo li ko su oni? Prošlo je mnogo godina otkako je završen rat u Republici Srpskoj i Bosni i da li već neko zna da ih ima 200, 300, 500, ko su ti ljudi? I na kraju, ako je neko zaista siguran da je neko izvršio ratni zločin, zašto da ne bude u pritvoru sa secikesom i sa drugim ubicama. Zločin je zločin.
    U tome je problem, što ministar Batić zna, što će mnogi nevini biti u tim jedinicama, da će mnogi na mig nekoga iz Haga ili bilo gde sa Zapada, zlonamernog, provesti puno vremena u tim pritvorskim jedinicama. Zašto unapred predviđamo da će takvih slučajeva biti i zašto unapred svetu govorimo - da, ovo je zemlja u kojoj su vojnici činili mnogobrojne ratne zločine i zbog toga moramo odvojiti 270 miliona dinara, kako bismo napravili posebne zatvore, posebne sudove i posebna tužilaštva.
    Ja zamišljam ovu službu za otkrivanje ratnih zločina i ratnih zločinaca kao na Divljem zapadu - da specijalno naoružani ljudi idu od kuće do kuće, proveravaju bivše vojnike, bivše policajce koji su učestvovali u izvršenju zadataka, dobrovoljce. Pri tome ne mislim na pojedine političke stranke nego na sve Srbe i sve patriote koji su učestvovali u tom ratu.
    Dame i gospodo, ukoliko već Vlada ne povuče ovaj predlog zakona, potrebno je bar prihvatiti neke amandmane kako ne bismo sami svetu govorili da smo zemlja zločinaca, da smo zemlja u kojoj su vršeni ratni zločini. A za sve one za koje se dokaže da su vršili ratne zločine i Srpska radikalna stranka traži suđenje i najoštrije kazne, ali pred redovnim sudovima.
    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
    Za reč se javio, povodom člana 20, i narodni poslanik Joca Arsić, pošto je amandman podnet u istovetnom tekstu. Izvolite.
    ...

    Joca Arsić

    Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege poslanici, u ime poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije - Slobodan Milošević, podneo sam amandman na član 20. (kako je to predsedavajući već rekao) i predvideo da se član 20. briše. Ja ću vas podsetiti samo da član 20. glasi - sredstva za rad tužilaštva za ratne zločine, veća za ratne zločine, posebnog odeljenja, službe i posebne pritvorske jedinice obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
    U raspravi u kojoj sam učestvovao povodom amandmana na prethodne članove već sam rekao da donošenje ovog zakona iziskuje posebna sredstva; to je doduše ovim zakonom u obrazloženju predviđeno, da je potrebno obezbediti 252.600.000 hiljada dinara za sprovođenje ovog zakona. Argumenti koji su do sada iznošeni za brisanje pojedinih članova, kao što su članovi 17, 18, 19, upravo govore o tome i o nepotrebnosti uvođenja i donošenja ovakvog zakona, samim tim i pravljenja ovih troškova.
    Podsetimo se da smo odložili formiranje apelacionih sudova upravo iz razloga nedostatka prostora, sredstava, nemogućnosti da se ti problemi reše i da se formiraju sudovi koji će u drugom stepenu da sude; dakle, upravo zbog nedostatka sredstava. Sada formiramo ovaj sud koji je članom 2. predviđen da sudi, na osnovu glave DžVI Osnovnog krivičnog zakona. A dosadašnji procesi se vode upravo protiv učinilaca ovih dela predviđenih ovim zakonom, a nigde pored ovog člana i pozivanja na glavu DžVI nije rečeno koja su to neka druga, pored tih dela za koja treba suditi, i za šta treba osnivati ovakav sud.
    Ovde se osniva samo logistička podrška za ono što već piše u postojećem Krivičnom zakonu, obezbeđuju posebni uslovi, daju posebne plate, poseban staž se računa za ono što već postoji u ovoj državi.
    Da podsetim da je i u članu 21. predviđeno, a odnosi se na ova sredstva, ća se krivični postupci za krivična dela iz ovog zakona u kojima je optužnica stupila na snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviti da se vode. Znači da može da se sudi po postojećim propisima, po postojećem zakonu, da može da se sudi u postojećim sudovima, a to su okružni sudovi, i da se ti procesi završavaju, a da se ovim samo pravi trošak za državu i narod. Moj kolega Jovan Todorović je to nadahnuto obrazložio i objasnio, ne bih da oko toga širim neku veću priču.
    Znači, da zaključim: ova sredstva koja su predviđena za funkcionisanje i za sprovođenje ovog zakona su potpuno nepotrebna i sam zakon je potpuno nepotreban jer postoje i sudovi i tužilaštva, a mi ovim uvodimo tri vrste tužilaštva - tužilaštvo za ratne zločine, opšte tužilaštvo i tužilaštvo za organizovani kriminal. Imamo podeljenu tužilačku službu, gde se na tri različita načina imenuju tužioci: ove tužioce i ovog tužioca biraće Skupština, a on će imenovati svoje zamenike; one druge zamenike tužilaca će imenovati Vlada; one treće ne znam ko, verovatno će se naći neko treći.
    To sve pravi trošak ovoj državi, a ne vidim nijedan dobar razlog zašto se ne bi moglo u redovnim sudovima, u redovnim postupcima, kod redovnih tužilaštava procesuirati, kako to uvaženi ministar ume lepo da kaže, i suditi, za šta smatram da ima potrebe, onima koji su učinili ratne zločine, treba da im se sudi. To se kosi i sa etikom ovog naroda, i ne vidim da bi tu i jedna partija stala iza toga, da se ne sudi za učinjene ratne zločine.
    Molim vas, imamo sudove, zakon, tužilaštvo, sve te poslove možemo da radimo u normalnoj i redovnoj proceduri, u redovnim sudovima i mislim da ovaj zakon treba odbaciti, a ne samo ove članove, jer neće se ništa izgubiti sem priče da hoćemo saradnju sa Haškim tribunalom i da pravimo mali paralelni Haški sud u našoj državi. Hvala lepo.
    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
    Da li se neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, Haškom tribunalu je očigledno odzvonilo, on je ionako oročen do 2008. godine, a najverovatnije da će i pre toga prestati da postoji, jer i oni imaju takođe problem finansiranja i najveće dugovanje prema Haškom tribunalu imaju Sjedinjene Američke Države. Pa, pošto oni shvataju da im se to više ne isplati, da su suviše para potrošili, da im to nije dobra investicija, sada mi treba da donesemo jedan ovakav zakon koji će navodno služiti za suđenje ratnim zločincima, odnosno osumnjičenima da su vršili ratne zločine, koji su, još jednom da kažem po ne znam koji put, i do sada su mogli da odgovaraju za sva ona krivična dela koja su predviđena Glavom DžVI Krivičnog zakona.
    Sredstva koja su potrebna za rad trećeg po redu specijalnog tužilaštva, ovog veća za ratne zločine, a to su već sudije koje rade u okružnom sudu, posebnom odeljenju, trećoj po redu policijskoj jedinici koja se ovde naziva služba, skraćeno verovatno ZORS, sa nekim posebnim obeležjima i za koje treba predvideti i obezbediti trostruko veće plate. Možete da zamislite kako će to izgledati kada policajci u jednim uniformama imaju 10.000 dinara platu, oni u crnim možda 15.000, a ovi koji će imati neke posebne uniforme i posebna obeležja i koji će juriti samo ove navodne ratne zločince imaju opet dodatna sredstva i, pretpostavljam, dosta uvećane plate.
    Zar nije bilo efikasnije da se ova sredstva koja su ovde obezbeđena, mada sigurno nisu obezbeđena nego su samo predviđena, od 250 miliona dinara, a to je iduće godine milijardu, možda i više, preraspodele tako da redovne policijske službe obavljaju taj posao, a da plate svim zaposlenima budu donekle uvećane, jer zaista možemo da se složimo oko toga da policajci imaju nedovoljne plate i stalno se ističe taj problem plata i nerešenog stambenog pitanja za veliki broj pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.
    Umesto da popravljamo položaj zaposlenih u sudovima, u tužilaštvu, u zatvoru i u policiji, mi stalno osnivamo neke specijalne organe, pravimo podelu među njima, različito ih plaćamo, nekima čak predviđamo i beneficije koje se tiču staža osiguranja sa uvećanim trajanjem; to ne može da nas dovede ni do čega što bi bilo dobro i pohvalno, nego samo do daljnjeg slabljenja položaja najvećeg broja zaposlenih u MUP-u i sudu, koji i dalje neće biti zadovoljni svojim materijalnim položajem.
    Oni koji nisu zadovoljni svojim materijalnim položajem skloni su raznoraznim zloupotrebama službenog položaja. Tada ćemo imati raznorazne akcije kojima će se davati nazivi kao što smo to do sada navikli da imamo, a to je sablja, te perorez, te mač, te sekira, ne znam kako će sve da se zovu. Nije to način na koji treba da se protiv svih tih pojava borimo, nego da gledamo i da odmerimo koliko je to ljudi zaista potrebno da bude zaposleno u određenim organima i organizacijama i koje su to plate od kojih bi oni mogli da zadovolje svoje egzistencijalne potrebe, da budu zadovoljni tim primanjima i da svoj posao obavljaju u skladu sa zakonom.
    Takvi ljudi ne bi bili podložni potkupljivanju i primanju mita. Radili bi u skladu sa zakonom, a ne u skladu sa potrebama svog džepa. Mi ovakvim zakonima ne idemo naruku, naprotiv, kažemo upravo da treba da rade takve stvari i da treba sami da se snalaze sa svoj ekonomski položaj. Država ne može više da izdvoji, neće imati...
    (Predsedavajući: Vreme.)
    ... imaće još manje, ali iz nekih sredstava može da se planira, donacija ili ko zna šta, kao iz ove finansijske pomoći koja nam se stalno uslovljava iz SAD-a. Bacaćemo pare na ovakve stvari. Kada dobijemo finansijsku pomoć treba i te kako dobro da razmislimo na šta ćemo da je utrošimo, samo na potrošnju nije dobro da to radimo, neće ni ta pomoć biti doveka. Ona je oročena i ona je, nažalost, uvek uslovljena. Osnivanjem novih službi samo pogoršavamo položaj onih koji su redovno zaposleni u tim organima i organizacijama.