Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je nekoliko konkretnih primedbi, pa bih želeo da ih prokomentarišem, pošto mi se čini da su posledice zaista ozbiljnog rada na Akcinom planu.
Što se tiče reciprociteta, on ne uskraćuje pravo crnogorskim studentima ili omladini da se školuju u Srbiji, ali definiše meru reciprociteta da bi se zaštitili budžeti jedne i druge republike. Mi mislimo da je to neophodno u ovom trenutku učiniti, a naravno jednoga dana kada budemo imali više sredstava razmišljaćemo o takvoj vrsti stimulisanja. Ne bi bilo fer zbog domaćih studenata koje limitiramo, istovremeno poštujemo crnogorske studente na takav način koji bi dozvolio da oni neometano na račun budžeta Repbulike Srbije mogu da studiraju ovde.
To je reciprocitet samo za studente koje finansira država. Koliko studenata iz Srbije sudira u Crnoj Gori, toliko će biti plaćeno iz našeg budžeta na Beogradskom univerzitetu, s tim što i drugi mogu da studiraju ovde, ali će morati da studiraju po pravilima koja su karakteristična za samofinansirajuće studente.
Što se tiče sporazuma o slobodnoj trgovini, naravno da i to stoji u Akcionom planu. Oni će biti poštovani. Ne mogu se osporavati sporazumi koje je sklopila SRJ, ali smo iskoristili, pošto je to bio projekat Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, jednu od klauzula na kojoj je počivao taj pakt i koja dopušta Crnoj Gori da kroz anekse sporazuma, u vremenski definisanom roku od tri meseca, zaštiti one posebne interese koji nisu tretirani ovim dokumentom.
Znači, pošto je Savezna vlada vodila pregovore o slobodnoj trgovini, a bez učešća Vlade Crne Gore, onda Savezna vlada nije ni uzela u obzir onaj interes Crne Gore koji ničim ne dovodi u pitanje sam dokument, a koji dodatno treba zaštiti kroz aneks i to će biti urađeno.
To nije nikav problem. To nas ne dovodi u poziciju da mi ponovo pregovaramo. Mi nećemo pregovarati, to će biti aneksi sporazuma, i crnogroska vlada je dužna da u roku od tri meseca taj posao završi. Oni će samo razgovarati sa Hrvatskom i Albanijom, pošto su to samo dve države sa kojima tako nešto imamo regulisano, a sa kojima je potrebno dodatno zaštititi te specifine crnogorske interese.
Ništa drugo tu nije sporno. Poštovaće se svi drugi međunarodni sporazumi i to je obaveza koja je iskazana u Ustavnoj povelji.

Reč ima narodni poslanik Zoran R. Anđelković, a sledeći prijevljeni za reč je narodni poslanik Dragan Lazić, poslanička grupa DSS.

Dame i gospodo, naravno ovih nekoliko meseci od usvajanja Ustavne povelje mi u stvari stalno usvajamo neka dokumenta, neke zakone koji bi trebalo da harmonizuju odnose između Srbije i Crne Gore, da reše pitanje odnosa između Srbije i Crne Gore, da se to prilagodi, da se napravi u nekoj zajedničkoj državi.
Nažalost, kako nam koji zakon i kako nam koji papir dođe, mi se sve više deharmonizujemo, razdvajamo, delimo i mi sve više pokazujemo da zatvaramo odgovarajuće celine u posebne državne zajednice. Ovaj danas akcioni plan, kada stoji ispred nas kao akcioni plan, bez ovog dodatka, naravno mogli bi da kažemo u redu to je logično, treba napraviti akcioni plan, treba rešiti nešto što će biti na platformi onoga o čemu je ovde bilo reči kada je Ustavna povelja usvajana, kada je usvajan osnovni zakonik, kada je bilo tvrdnji da će se ići novim putem i da će se harmonizacija odnosa između Srbije i Crne Gore apsolutno rešiti.
Međutim, kada pogledate spisak tarifnih oznaka koje su ovde u prilogu akcionog plana date, onda je to potpuno nešto drugo. To nema veze sa harmonizacijom odnosa, onda to ima više veze ne čak sa legalizacijom postojećih odnosa i različitih carina, nego sa učvršćivanjem barijera između Srbije i Crne Gore, ali i onoga što je pokušano da se harmonizuje.
I ovde je potpredsednik Vlade rekao da je to faktički na ekonomsku štetu Republike Srbije, da će zbog toga budžet Republike Srbije biti manji za 70 miliona evra, ali nije reč samo o tome. Ovde je reč o jednoj novoj činjenici, a to se vidi iz ovih dokumenata, da su manje radili stručnjaci, privrednici, ili da uopšte nisu radili, a da su radili političari, u želji da se što veći broj carinskih stopa usaglasi, bez obzira da li je to na štetu Srbije ili ne.
I, onda dolazimo do toga da ne samo što imamo minus u budžetu od 70 miliona evra, nego da u stvari povećavamo dužnički lobi, da postajemo veći dužnici, tačnije rečeno da ojačavamo uvoznički lobi u našoj zemlji. Uvoznici sada postaju moćni, jer u mnogim privrednim granama faktički dolazi do toga da će naša privreda potpuno zamreti ili prestati da postoji.
Naravno, ovde je bilo reči da se čak i kod tih 56 roba, o kojima je bilo reči kada se govorilo o poljoprivredi, jasno vidi da je Crna Gora do kraja branila svoj interes i da njih ne interesuje šta se misli ni ovde ni onde, nego šta je interes Crne Gore. Mada mislim da je to pogrešan pristup tj. način na koji oni razmišljaju, ali svejedno, pogledajte poslednji intervju Mila Đukanovića, i u "Danu" i u "Pobjedi", on jasno kaže da je ovo zaokruživanje Crne Gore i da njega faktički ne interesuje zajednička država. Pogledajte, to jasno piše. Jasno se vidi u stvari da je i ono što je rešeno kada je reč o carinskim stopama u poljoprivredi da je u stvari rešeno na štetu poljoprivrednih proizvođača.
Znam, ovde postoji obrazloženje kako se uvode sezonske carinske stope, da će se time rešiti faktički obezbeđenje i očuvanje privrede Srbije, međutim, ako mi sada imamo preko 2,5 milijarde deficita, sa ovim carinskim stopama, koliko će tek krajem godine, posle usvajanja ovog akcionog plana i ovih carinskih stopa biti povećan deficit u Srbiji u odnosu na druge države u regionu i uopšte u svetu.
Prema tome, mislim da bi bilo neophodno, uostalom ako se sa akcionim planom žurilo do Soluna i računalo se da će se od toga nešto profitirati u Solunu, time što će se usvojiti akcioni plan do Soluna, a naravno to se nije dogodilo, a plus su nam rekli iz Evropske unije - čekajte, ne rešava se ovako poljoprivreda nego se rešava subvencijama, ne rešava se smanjenjem carinskih stopa nego subvencijom, onda bi bilo bolje uraditi tj. izdržati još 15 ili 20 ili mesec dana pregovora pa doći do boljih pozicija u smislu obezbeđenja uslova i povećanja broja onih carinskih stopa koje su zajedničke, nego ovo kako smo ih sada dobili.
I, naravno, sada ćemo dobiti legalizovanih šest carinskih prelaza između Srbije i Crne Gore. Ono što smo malopre čuli od poslanika DOS-a i tog zahteva građana tamo to je stvarno bruka. Prekjuče sam prošao tim carinskim prelazom. Stotinu kamiona tamo stoji. To se više ne zna ni ko pije ni ko plaća, a posle ovog akcionog plana će se znati ko plaća. Plaćaće Srbija i građani Srbije, a koliko će od toga da bude koristi videćemo.
Nažalost, akcioni plan je još jedan dokaz za to da Ustavna povelja ne funkcioniše, da se na tom planu ništa ne rešava. Priča da će se ovo harmonizovati za tri godine, pa još dodatnih dve godine, a s druge strane postoji izjava da će Crna Gora da ode, jednostavno idu u istom pravcu, a to je dalja destabilizacija i dalje razdvajanje Srbije od Crne Gore.

Reč ima narodni poslanik Dragan Lazić, a sledeći je Milovan Radovanović.

Čudni su putevi gospodnji, gospodine Jovanoviću, pre osam dana smo razgovarali o zatvorskim danima Dušana Spasojevića, a danas već razgovaramo o harmonizaciji ekonomskih odnosa između Srbije i Crne Gore.
Poštovane dame i gospodo, poštovani predsedavajući, neću biti maliciozan, kao jedan naš kolega iz crnogorskog parlamenta, koji je harmonizaciju Srbije i Crne Gore nazvao sporazumom dva kartela. Meni je mnogo bliža konstatacija profesora Miroslava Hadžića, koji je otprilike rekao da je to više sporazum dveju političkih elita iz Podgorice i Beograda, nego što je u stvari zaštita interesa i državne zajednice Srbije i Crne Gore, i Crne Gore i Srbije pojedinačno.
Ono što manjka u celoj ovoj priči oko harmonizacije u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora jeste iskrenost. Nažalost, mi ovde pričamo o ekonomskoj stabilizaciji odnosa između članica državne zajednice, ali se niko ne osvrće na jednu izuzetnu činjenicu, a to je politički aspekt ove državne zajednice.
Podsetiću vas - u samom programu DOS-a, u onom izvornom smislu, stajalo je pod tačkom broj jedan očuvanje državne zajednice. To su svi tadašnji politički činioci potpisali. Ko se kako pridržavao? Naš predsednik stranke i predsednik države dr Vojislav Koštunica je od samog starta, od prvog dana insistirao na toj zajedničkoj državi i na očuvanju tekovina tih zajedničkih država, upravo iz razloga što je u interesu oba naroda i obe države.
Nažalost, to drugi čionici nisu podržavali. Ne znam iz kog razloga. Valjda zbog toga što je to poteklo od dr Vojislava Koštunice, a ne od njih samih. Kada je počelo da se trguje sa zajedničkom državom? Onog trenutka kada je predsednik Koštunica sišao sa mesta predsednika države; e, onda je počelo sasvim drugačije ponašanje. Odjednom se pojavljuju neki novi akteri koji su, pobogu, zainteresovani za očuvanje te i takve zajedničke države.
Kada kažem da nema iskrenosti, tu pre svega mislim na način na koji se radi u saveznoj skupštini, odnosno u Skupštini zajednice Srbija i Crna Gora. Nažalost, tamo nema isto tako ni malo, ni malo političke volje, a da ne kažem iskrenosti.
Mi jednostavno nismo mogli da sačinimo ni program rada te skupštine, nemamo poslovnik o radu, bavimo se nekim poluposlovnikom ili privremenim poslovnikom. Nažalost, došlo je do spoticanja u samom startu i oko pečata državne zajednice. To je krajnje nedopustivo, a mi sada treba da raspravljamo o nečemu što se zove harmonizacija ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore u okviru te državne zajednice.
Kada kažemo opstrukcija u samom startu, posle povelje, potpisivanja Beogradskog sporazuma i formiranja Saveta došlo je do flagrantnog kršenja te državne povelje. Podsetiću vas samo, u Povelji stoji da za dva resorna ministarstva, tu se pre svega misli na ministarstva odbrane i spoljnih poslova, ministar ne može biti iz jedne članice državne zajednice. Nažalost, videli ste i sami da su ta dva resorna ministarstva pripala Srbiji, a u sledećem ciklusu će pripasti Crnoj Gori. Kako onda možemo da razgovaramo o nekim mnogo ozbiljnijim ekonomskim aspektima kada se u startu krši ta povelja o zajedničkoj državi.
Drugo, kolika je ozbiljnost vidite i sami, mi nemamo ustav. Mi imamo Ustavnu povelju. To je ono što u samom startu koči. Znači, nijedna od političkih elita nije sebe dovela u poziciju razmišljanja o tome zašto nije donet jedinstven ustav, pa se kočimo oko problema grba, himne, oko zastave. Evo, prekjuče, navodno, doneli smo konačno odluku koje će boje zastava te državne zajednice da bude i da li će biti golubije plave boje deo te zastave ili će biti neka mešavina između crnogorske i srpske plave boje. To je krajnje neozbiljno šta se radi.
I kada se sve to sagleda, kako se radi u saveznom parlamentu, onda nije ni čudno što se ovako dešava na nivou pregovarača. Na nivou pregovarača ide se dotle, i sada je sasvim razumljivo iz kojih razloga, jer se jednostavno opstruiše da se dođe do sledeće godine, da bi se sledeće godine održali redovni parlamentarni izbori, iako je kriza u Srbiji toliko duboka i mi se zalažemo da ti izbori dođu što pre, do kraja ove godine, nažalost vi to ne prihvatate, ali će nekome sigurno da se obije o glavu.
Kada je u pitanju sama harmonizacija ekonomskog sistema državne zajednice Srbija i Crna Gora, onda to treba posmatrati dvosmerno: u smislu eksternog i internog harmonizovanja. Nažalost, mi u startu pravimo veliku grešku što ne vodimo računa o tome da je Evropska zajednica jako zainteresovana za očuvanje ove zajedničke države, ne na polarizovan način, ovako kako se nama servira, nego naravno sa jedinstvenim monetarnim sistemom, sa jedinstvenim tržištem, sa jedinstvenim protokom roba. Od svega toga jedino postoji neka vrsta jedinstvenog tržišta radne snage i to svi koji poznaju malo bolje tu situaciju i konstatuju.
Mi u ovom trenutku vodimo računa samo o internom delu harmonizacije, samo na nivou Srbije i Crne Gore. Kako će sve to izgledati na nivou Evropske unije, to nam gospodin Jovanović nije obrazložio u svom izlaganju, koliko sam mogao da razumem.
(Čedomir Jovanović, sa mesta: Prvo da vratiš pare, pare što ste uzimali za lažna putovanja.)
Dobro, to ćete vi da putujete umesto mene.
U svakom slučaju, DSS neće glasati za ovaj zakon iz razloga koji su naveli gospodin Mihajlov i gospodin Petrović. Nadamo se će u nekom trenutku doći do poboljšanja ove harmonizacije, ovog akcionog plana, a tada ćemo sigurno glasati.

Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, poslanička grupa SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ceo projekat, zamisao stvaranja državne zajednice Srbija i Crna Gora je bez perspektive. I ovim predlogom zakona pokazujete besmislenost postojanja ovakve državne  zajednice koja, počevši od Beogradskog sporazuma, preko Ustavne povelje i niza zakona i akata koji su doneti na osnovu sporazuma i Ustavne povelje, prati vaša nastojanja da očuvate ovakvu državnu  zajednicu, kakve nigde nema u svetu.
Ovakva državna zajednica služi američkoj administraciji samo da bi vas lakše kontrolisala u vođenju državne politike. U tome je i bila uloga Havijera Solane, koji je bio sa vama prilikom dugoročnog procesa stvaranja i donošenja Ustavne povelje. Kada prođe vremenski period na koji treba da opstane ova državna zajednica, a to je tri godine, sada već i manje, predstoji ponovo regulisanje međusobnih odnosa, usklađivanje ekonomskih sistema itd. Ali, ti ekonomski odnosi, za razliku od onoga što sada radite u formi samoupravnih sporazuma, moraće da se regulišu, kao i sad što treba da radite, bilateralnim, obligaconim ugovorima o trgovinskoj i svakoj drugoj vrsti saradnje, naravno, sa ratifikacionim obavezama nadležnih državnih organa.
Danas je poslanik Demokratskog centra rekao da su jedino Vojislav Koštunica i Dragoljub Mićunović iskreno zamislili projekat ovakve državne zajednice. Neću da sumnjam u njihovu iskrenost, ali samo znam, ako su stvarali ovakvu državnu zajednicu, to kao da su pravili most preko reke preko koga će da prelaze kamioni teški 50 i više tona. Sve bi to bilo u redu da nije taj most od drveta. Verovatno su i oni tako zamislili ovu državnu zajednicu i njeno postojanje.
Prvo se zalažete, stranke u okviru DOS-a, za državnu zajednicu, pa pojedine stranke - DHSS, "Gej 17 plus" - za samostalnu Srbiju. Da li uopšte ima razlike između ovog dokumenta i bilateralnih sporazuma? Značaj i važnost i jednog i drugog su isti, apsolutno isti, samo se drugačije zovu, Akcioni plan ili bilateralni sporazum. Bilo bi realno da donosite ugovore o međusobnom regulisanju i usklađivanju ekonomskih sistema.
U delu Akcionog plana i u oblasti rada i zapošljavanja kažete da ćete doneti određene zakonske projekte kasnije, do 31. decembra tekuće godine, u saradnji sa američkom službom za mirno rešavanje sporova. Da li je ta američka službe nevladina organizacija ili institucija sistema. Ajde i ovo prvo, onda bi bila institucija sistema i to služba za mirno rešavanje sporova.
Pa, vi znate da je od samog Drugog svetskog rata Amerika učestvovala i direktno umešana u 273 oružana sukoba: jugoistočne Azije (Laos, Tajland, Vijetnam, Kambodža); zemlje srednje Amerike (Nikaragva, Panama, Kostarika, Kuba); bombardovanje Jugoslavije; okupacija Avganistana i Iraka; namera Koreje i Južne Afrike. Svuda su vršili zločine i kršili ljudska prava, izazivali haos, bedu i siromaštvo.
Saradnja sa SAD-om za stranke DOS-a ima smisla samo zbog toga što vas održavaju na vlasti i što putujete po svetu. U delu - zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima, ima smisla, ali prvo treba da regulišete radne odnose i zapošljavanje velikog broja ljudi kod nas u Srbiji. Blizu milion ljudi je bez posla. Samo u Elektroprivredi Srbije predviđate 22.000 ljudi da ostane bez posla.
Uspostavljanje granične linije, kako kažete u Predlogu zakona. Ljudi, to su granični prelazi, granice u pravom smislu reči, između dveju nezavisnih država, kao između Srbije i Mađarske ili Srbije i Rumunije.
Poslovi carinskog postupka, carinskih stopa, akciznih sistema; u oblasti finansija pominjete regulisanje svih tih odnosa.
Narodna banka Srbije; nemate ni zakon o Narodnoj banci Srbije. U pravom smislu reči, u skladu sa zakonom, ne postoji ni Narodna banka Srbije.
Srbija i Crna Gora mesečno plaćaju 3 miliona dinara, od toga Srbija ceo iznos. Kako će u stvarnosti funkcionisati ekonomski sistemi u državama članicama u perspektivi? Kao dva ekonomska sistema u dve samostalne države, Srbiji i Crnoj Gori, sa postojanjem zakona vrednosti slobodnog tržišta, zakona o ponudi i tražnji itd.
Na kraju, dve sitnice. Zašto koristite u Predlogu zakona reči ijekavskog govornog područja i šta znače potpisi na svakoj stranici Predloga akcionog plana? Jedva sam dešifrovao, mislim da piše Čedomir Jovanović.

Pravo na repliku, narodni poslanik Velimir Simonović.

 Samo jedna kratka replika. I Mićunović i Koštunica su želeli mnogo bolju državu nego što je napravljena, ali nisu uspeli u tome. Hteli su oni da bude most ne od drveta, nego od betona i da mogu da prođu najteži kamioni, ali nije se moglo. Prema tome, ostaje nam da se i dalje  zalažemo za tu državu, da je učinimo boljom ili će nestati.

Reč ima narodni poslanik Golub Rajić, poslaničk grupa SPS, a zatim narodni poslanik Dušan Budišin, poslanička grupa DSS (nije prisutan, opravdao je odsustvo). Onda, narodni poslanik  Dragoljub Stamenković, poslanička grupa SRS.