DEVETO VANREDNO ZASEDANjE, 01.07.2003.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DEVETO VANREDNO ZASEDANjE

6. dan rada

01.07.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:30 do 20:00

  • TAGOVI

  • Deveto vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica Srbije i Crne Gore radi sprečavanja prepreka slobodnom protoku ljudi_robe_usluga i kapitala (načela) (2003)
  • Predlog zakona o Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica Srbije i Crne Gore radi sprečavanja prepreka slobodnom protoku ljudi_robe_usluga i kapitala (pojedinosti) (2003)
  • Glasanje o tačkama Devetog vanrednog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
    Hvala. Za reč se javio i dr Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS. Izvolite.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Hvala. Poštovane kolege i koleginice, predložili smo brisanje ovog člana zakona iz dva razloga. Najpre, smatramo da jednostavno nije bilo ni potrebe ni mesta u zakonu za ovakva organizaciona rešenja predviđena ovim zakonom. Smatrali smo da nije trebalo formirati ni tužilaštvo za ratne zločine, ni službu za otkrivanje ratnih zločina, niti ovo posebno veće, niti posebnu pritvorsku jedinicu, iz prostog razloga što postojeći Krivični zakon sadrži sva ona dela koja podrazumevaju ratne zločine, ono što se smatra ratnim zločinima. Bilo je logično da se postojeće odredbe Krivičnog zakona primenjuju i da u postojećem pravnom sistemu pravosudni organi rade svoj posao.
    Ako je to tako, a jeste, onda logično nije bilo potrebe ni za donošenje ovog zakona i za osnivanje posebnih organizacionih jedinica, a samim tim nisu potrebna ni ova sredstva. Kolege Jovan Todorović i Joca Arsić pokazali su, obrazlažući član 19. i 20, zašto nisu potrebna ova organizaciona rešenja. Naime, za službu za istraživanje ratnih zločina, za njen rad odvaja se 202 miliona dinara, kao da postojeći državni organi i MUP ne rade ništa, kao da u MUP-u nema posebnih jedinica koje se bave ovim poslom ili onih kojima je to posao, nego se sada formira posebna služba za otkrivanje ratnih zločina.
    Možda još bolje suštinu ovog zakona pokazuje i član 21, koji se nalazi u prelaznim i završnim odredbama i koji govori da sudski procesi koji su kod nas započeti treba da se završe. Mi imamo nekoliko započetih sudskih procesa i u Šapcu i u Prokuplju. To govori da sudovi ove zemlje vode sudske postupke protiv onih koji su optuženi da su činili ratne zločine, a ako vode sudske postupke logično je da nije bilo potrebe da se formiraju posebne organizacione jedinice i da se za njih izdvajaju posebni novci. Uostalom, taj budžet Republike Srbije nije vreća bez dna gde svako može zavlačiti ruku i uzimati koliko mu treba kako bi zadovoljio svoje političke ambicije ili da bi DOS zadovoljio svoje političke ciljeve.
    Mi na ovom primeru pokazujemo da nemamo štedljivu, racionalnu, i ne znam kako bih formulisao, vladu, a kako voli da kaže gospodin Đelić. Naprotiv, vidi se da imamo jednu vladu koja je podlegla apsolutno političkim potrebama. Radi zadovoljenja svojih političkih interesa i popravljanja jako slabog rejtinga među građanima Srbije, spremna je da poseže u budžet.
    Logično bi bilo da se ovaj zakon donosi nakon što se izmeni Zakon o budžetu. Ova stavka nije predviđena u Zakonu o budžetu Republike Srbije, a čuli smo ranije da ništa što nije predviđeno neće se moći uzimati itd. Stalno se uzimaju dodatna sredstva. Pre neki dan 700 miliona dinara je dato javnom servisu RTS iz budžeta, iako nije bilo reči, a opet jedna mala grupa ljudi pod uticajem DOS-a odlučuje šta je javni interes. Imamo jednu paradoksalnu situaciju da se, recimo, ove sednice Skupštine ne prenose, a gde ćete veći javni interes, nego da se sednice najvišeg zakonodavnog tela u državi prenose. I to pokazuje kakav je odnos Vlade u odnosu na proklamovane ciljeve.
    Čuli smo od ministra pravde i da će ovim zakonom biti obuhvaćeni oni počinioci ratnih zločina koji su zločine počinili na prostoru Kosova i Metohije, a reč je o Albancima. Moram reći, nažalost, to je jedna suva demagogija, iz prostog razloga što su upravo ti Albanci, ili neki od njih koji su bili optuženi da su činili ratne zločine, koji su bili zatvoreni i protiv kojih je Vojni sud pokrenuo postupke za počinjene ratne zločine, početkom 2001. godine, iz političkih razloga, donošenjem Zakona o amnestiji u Skupštini SRJ, pušteni; zbog političkog nazovi tada cilja pušteni su, a sada se drže predavanja da će oni biti predmet suda.
    Ovo sve govorim iz prostog razloga što u budžetu za ova sredstva nema mesta. U budžetu ova sredstva nisu predviđena i budžet neće moći biti ispunjen, a vreme ističe. Još jednu rečenicu. Stanje u privredi Srbije je užasno. Juče smo čuli ministra trgovine da u maju 250 hiljada ljudi nije primilo lični dohodak. Ako nema privrede, ako građani ne primaju lični dohodak, ako su penzije smanjene, logično da neće biti budžeta i neće biti ni sredstava. Pored toga, donosi se jedan zakon kome nije bilo mesta, jer pravosudni organi postoje i mogli su da rade ovaj posao. Iz tih razloga mi smo predložili da se ovaj član zakona briše. Hvala.
    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
    Na naziv Glave VI "Prelazna i završna odredba" i član 21. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.
    ...

    Goran Cvetanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, u Glavi VI "Prelazna i završna odredba" u članu 21. stoji: "Krivični postupci za krivična dela iz člana 2. ovog zakona u kojima je optužnica stupila na pravnu snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se pred sudovima koji su bili stvarno i mesno nadležni pre stupanja na snagu ovog zakona." Član 21. odnosi se na član 2. U članu 2. stoji da se ovaj zakon primenjuje radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela određenih u Glavi DžVI 16 Osnovnog krivičnog zakona, tj. krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.

    Amandmanom SRS je definisano da se naziv Glave VI "Prelazna i završna odredba" i član 21. brišu. Poslanička grupa SRS smatra da je oblast odgovornosti pojedinaca, a za koje postoji sumnja da su izvršili krivična dela određena u Glavi DžVI Osnovnog krivičnog zakona u pogledu organa, nadležnosti, organizacije i postupka kompletno uređena pozitivnim propisima.

    U postojećem zakonodavstvu već postoje navedena krivična dela koja se tretiraju Predlogom ovog zakona, pa nije potrebno članom 2. posebno predviđati otkrivanje i gonjenje učinilaca tih krivičnih dela. Samim tim nepotreban je i član 21. S obzirom da nije prisutan predstavnik Vlade, verovatno bi u svom amandmanu na član 2, faktički predvideo brisanje člana 21.

    Pitanje je sada šta i ko su osobe koje su učinile ratni zločin. Godine 1999. sve vreme rata sam bio u predelu Kačikola, 10 kilometara od Prištine, bilo je 1.100 vojnika, bio sam u svojstvu lekara. Imao sam više puta prilike da pružam pomoć i Šiptarima. Mogu da budem ratni zločinac zbog toga što sam internista, a možda nisam davao adekvatnu medicinsku pomoć, možda zbog toga što nisam specijalizirao ratnu hirurgiju ili hirurgiju, pa zbog toga mogu da me proglase da sam ratni zločinac. Doduše, sa 19 godina sam završio školu rezervnih oficira na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, pa sam, s obzirom da je bilo 1.100 vojnika, a samo jedan aktivni oficir, morao sam i preko 100 vojnika da vodim u borbu protiv Šiptara.

    Odgovorno tvrdim da niko od tih naših Srba nijedan zločin nije učinio na tom predelu, predelu Kačikola, 10 kilometara od Prištine. Odgovorno tvrdim da je samo jedna bomba NATO pakta ubila četiri osobe iz Lebana; da je u vremenskom periodu oko dva sata, kada je bilo vreme ručku, stradalo preko 10 osoba dok su konzumirale hranu a nisu bile naoružane; da je u kombiju koji je išao za Prištinu da snabde medicinskom opremom i lekovima naše borce poginulo preko 20 osoba. Pitam Vladu ko će onda da odgovara za te ratne zločine, ko će da okrivi, a sigurno su Šiptari stajali iza svega toga. Da li sam ja ratni zločinac ili ti Šiptari, koji su tamo ubijali naše nevine, mlade vojnike. Na to treba da odgovari sadašnja Vlada.

     
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč?

    Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Poštovane kolege, došli smo do poslednje glave ovog zakona. To su prelazne i završne odredbe, pa evo  još jedne mogućnosti da Vladu Srbije ubedimo, a čini mi se na pravom mestu u članu zakona koji upravo ide u prilog svim argumentima koje su poslanici Srpske radikalne stranke danas i prethodnih dana iznosili za ovom govornicom, protiv ovog zakona. Za ovaj član 21. takođe tražimo da se briše, ali iz onog razloga koji sam već objasnila da pokušamo da Vladu ubedimo da nije potrebno donositi ovakav jedan zakon i da čvrsto stojimo u uverenju da je to politički zakon, a protiv smo političkih zakona, već samo za one zakone možemo da se opredelimo i da ih na drugačiji način menjamo, koji upotpunjuju ili koji se uklapaju u naš pravni sistem. Ovaj se apsolutno ne uklapa u naš pravni sistem i ovaj član zakona glasi - krivični postupci za krivična dela iz člana 2. (a podsećam vas da su u članu 2. predviđena krivična dela iz Glave DžVI Osnovnog krivičnog zakona, koja se zovu inače krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava) u kojima je optužnica stupila na snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se pred sudovima koji su bili stvarno i mesno nadležni pre stupanja na snagu ovog zakona.
    Ovde nam je predlagač, koji je bio u obavezi da ovakvu jednu prelaznu odredbu predvidi, stavio do znanja i priznao da smo i po dosadašnjim propisima, i u Krivičnom zakonu i Krivičnom zakoniku, Osnovnom krivičnom zakoniku o krivičnom postupku mogli i jesmo sudili pojedinačnim slučajevima ukoliko postoji osnovana sumnja da je neko počinio individualno krivično delo koje ima obeležja nekog krivičnog dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava. I ako smo to do sada tako radili, niko nam ovde od predstavnika Vlade, ni sama Vlada u obrazloženju, nije rekao zašto je potrebno da se donese ovaj zakon, osim da mu je cilj da se efikasnije sprovodi postupak protiv lica okrivljenih za ratne zločine.
    Znači, priznali su da je naše pravosuđe, tužilaštvo, naše Ministarstvo unutrašnjih poslova neefikasno, samim tim i neracionalno; zbog toga niko ne snosi nikakvu odgovornost, a trebalo bi, pa ćemo sada da stvorimo neke nove organe i organizacije koje će samim tim što rade po nekom novom zakonu biti efikasnije i racionalnije. To sigurno nije tako. Efikasnost i racionalnost ne zavise od toga da li će se doneti novi zakon ili će se raditi po starom zakonu, već od politike koja se vodi i od onoga koji stoji na čelu tih službi, a to su baš ministar pravde Vladan Batić, koji je trebalo da bude ovde u sali, koji će se možda sada i pojaviti, i ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović.
    Još jedan razlog za donošenje ovog zakona - radi poboljšanja saradnje sa Međunarodnim tribunalom za gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine. Sada ostaje jedna sumnja, da li se to odnosi i na one koji su učinili ratne zločine na prostorima Kosova i Metohije. Ovako kako to stoji u prelaznim odredbama, čini se da se to na njih ne odnosi i da će nam Hašim Tači i ostali ostati van domašaja ovog zakona.
    Smatramo da je članom 21. Vlada Srbije priznala da smo do sada imali postupke i suđenja za ratne zločine. Imamo dve pravosnažne presude, mada u isto vreme imamo za protekle dve i po godine i amnestiranje 1.900 Šiptara, koje ćemo posle ne znam kako, uz pomoć ...
    (Predsednik: Upozoravam na prekoračenje vremena.)
    ... ove službe privesti licu pravde. Iskreno rečeno, sumnjamo u to. Tu je Vlada bila kontradiktorna. U jednom trenutku je pokazala pravo lice, da li onda ili sada, videće se u budućnosti.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, podnosilac amandmana na član 22. Ovo je poslednji amandman na Predlog ovog zakona.
    ...

    Dragan Čolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina, kojim tražim da se član 22. briše, a možda bi najbolje bilo da se svi članovi brišu i da se ovaj zakon povuče iz procedure. Motivacija za podnošenje amandmana ogleda se u tome da ovaj predlog zakona sigurno neće pomoći  efikasnijem sprovođenju postupka protiv lica okrivljenih za ratne zločine.
    Nisam ubeđen da vi pravilno i objektivno shvatate šta predstavlja ratni zločin i šta ste zbog servilnosti prema stranim nalogodavcima spremni da učinite u ovoj sferi. Poslanička grupa Srpske radikalne stranke smatra da je oblast odgovornosti pojedinaca za koje postoji osnovana sumnja da su izvršili krivična dela određena u Glavi DžVI Osnovnog krivičnog zakona u pogledu organa, nadležnosti, organizacije i postupka kompletno uređena pozitivnim propisima.
    Vlada Republike Srbije dodatno komplikuje ovu oblast stvarajući iluziju da zaista nešto radi a kroz ovakve predloge zakona realizuje se samo nestručan i neozbiljan pristup. Suština Predloga ovog zakona sastoji se u želji predlagača da se u Srbiji formira istureno odeljenje Haškog tribunala. Strani nalogodavci zahtevaju da se srpski narod proglasi krivim samo zbog toga što je branio svoje, pa braneći se od napadača, eventualno, počinio ratni zločin.
    Nema ničeg časnijeg nego braniti otadžbinu, bez obzira šta o tome misle Amerika i Evropa. Kakva je to ideologija koja opravdava raketiranje putničkog voza u Grdeličkoj klisuri? Da li je ratni zločin ubistvo Milice Rakić u Zemunu? Šta je to što je vodilo Milana Tepića da učini ono po čemu će biti upamćen? Kakva je razlika između Milana Tepića i Vladana Batića?
    Juda je prodao Hrista za 30 srebrnjaka i ušao u istoriju, a njegovi sledbenici će sigurno dići ruku i glasaće za nešto što će predstavljati najveću bruku i sramotu. Ako je zločin voleti svoju otadžbinu, ginuti i žrtvovati se za nju, ako je to ratni zločin, onda sigurno vi poslanici iz DOS-a nećete doći pod udar ovog zakona.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima a predstavnik predlagača dr Vladan Batić, ministar pravde, nije prisutan, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O AKCIONOM PLANU HARMONIZACIJE EKONOMSKIH SISTEMA DRŽAVA ČLANICA DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA RADI SPREČAVANjA I UKLANjANjA PREPREKA SLOBODNOM PROTOKU LjUDI, ROBE, USLUGA I KAPITALA
    Primili ste Predlog zakona, sa prečišćenim tekstom Akcionog plana i prilozima od 1. do 21. koje je podnela Vlada Republike Srbije.
    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Krasić, Gordana Pop-Lazić, Vjerica Radeta i Čedomir Jovanović.
    Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
    Molim predstavnike poslaničke grupa da podnesu liste sa prijavljenim za reč o ovoj tački dnevnog reda.
    Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
    Povreda Poslovnika, reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, izvolite.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Poštovane kolege, u ime poslaničke grupe SRS u sredu, kada smo završili rad tog dana, nastavak sednice je danas usledio, reklamirala sam povredu Poslovnika i ukazala na to da smo mi od Vlade Srbije obavešteni da je Predlog ovog zakona povučen iz procedure i da smo naknadno, sutradan, dobili jedan akt iz kabineta potpredsednika Vlade, gospodina Čedomira Jovanovića, kojim izveštava, ne nas narodne poslanike, ni Narodnu skupštinu, nego akt koji je upućen sekretaru Vlade Srbije, a koji nosi delovodni broj njegovog kabineta, da je to greškom učinjeno i da je u pitanju nesporazum.
    Mi nemamo ništa protiv toga. To je moguće. Moguće je da Vlada nije bila upoznata sa obavezama potpredsednika Vlade, koji je bio zadužen za rad na harmonizaciji odnosa između Srbije i Crne Gore, ali nas Vlada dodatno nije obavestila o tome da je greškom povukla, prvo, zakon iz procedure, tako da ne znam na osnovu čega mi danas radimo.
    Znate, Vlada mora da komunicira sa parlamentom, parlament komunicira samo sa Vladom, a ne sa pojedinim ministrima ili potpredsednicima Vlade. Tražila sam da se o toj povredi izjasni Administrativni odbor. To možete da vidite iz stenografskih beležaka. Do danas nismo dobili odgovor Administrativnog odbora i, bez obzira što pretpostavljam da ćete nastaviti da radite ovako kako ste zamislili i što ćemo mi uzeti učešće u raspravi ovako kako to ne bi trebalo da bude, jednostavno ne želimo da tu temu preskočimo.
    Mislim da je trebalo da zaštitimo parlament od takvog nekog nehajnog odnosa Vlade prema nama i da bi trebalo na ovaj način da stavimo do znanja Vladi Srbije da je ona u obavezi da sa nama komunicira, odnosno da, ukoliko je i napravila neku grešku, pošalje akt predsedniku Narodne skupštine, a onda predsednik Narodne skupštine svim narodnim poslanicima, iz koga će nam biti jasno da radimo u skladu sa ovim poslovnikom.
    Ovako, mi imamo ovu tačku dnevnog reda. Samo na osnovu nekog saznanja i eto pukog slučaja da je, pretpostavljam, sekretar Vlade ili ne znam ko, poslao ne znamo ni kome, ali neko je dao da se taj materijal umnoži i poslanici su ovde na svojim klupama dobili obaveštenje koje je potpredsednik Vlade, koji je inače i predstavnik predlagača u Narodnoj skupštini, poslao sekretaru Vladu.
    Trebalo je da Skupština, odnosno predsednik pokuša da to ispravi. Kako do sada nije, a ne znam zašto Administrativni odbor nije, ali evo pošto sam izašla povodom povrede Poslovnika, moram da se pozovem na neki član, a to je član 28, u kome stoji obaveza predsednika Narodne skupštine da koordinira rad radnih tela. Sama je mogla da zakaže sednicu Administrativnog odbora da se to do sada raspravi i onda ne bismo imali ni potrebe da to dodatno ni objašnjavamo ni reklamiramo. Hvala.