Dame i gospodo narodni poslanici, sva nezaposlena lica mogu da učestvuju na konkursu za prijem na rad. Međutim, opšta zdravstvena sposobnost je uslov za zasnivanje radnog odnosa. U proteklih 13 godina više desetina hiljada mladih stručnih ljudi je napustilo zemlju zbog nezaposlenosti i rata na prostorima bivše Jugoslavije. Danas je situacija slična, ako ne i gora, gde mladi, pa i oni sa preko 30 godina radnog staža gube posao ili ne mogu da se zaposle. Član 23. ovog zakona postavlja uslov gde kaže da kandidat ne može da učestvuje na konkursu, da je zdravstvena sposobnost potrebna samo za zasnivanje radnog odnosa.
Situacija u kojoj se nalaze naši građani, tj. nezaposlena lica, ljudi koji nemaju dovoljno sredstava za život je sve teža. Ako, pak, nisi saradnik ili simaptizer vladajuće partije ili slučajno politički protivnik, nadaj se gubitku posla kojim se baviš. Takvih primera ima bezbroj. Na primer, kod mene u Nišu, vrh vladajuće partije koja vodi ovu zemlju je iz Niša gde je ogroman broj nezaposlenih i nezadovoljnih građana. Nekadašnji giganti kao što je Elektronska industrija i Mašinska industrija su pred kolapsom, gde više hiljada ljudi ne radi ili je otpušteno.
Međutim, ljudi režima nemaju problema sa zaposlenjem, posebno članovi Demokratske stranke ili Demokratske stranke Srbije, pa čak i njihovi simpatizeri. Primer je selo Čagrovac, opština Gadžin Han, u Nišavskom okrugu, mesto odakle je Zoran Živković, premijer Srbije, gde nema lica da nije uposleno:
Načelnik Niškog SUP-a je čovek penzioner koga su smenili socijalisti, a razlog je početak višstranačja u Srbiji 1999. godine kada je zabranjivao mitinge opozicije, tadašnje opozicije. Na zahtev Zorana Živkovića ponovo je kao penzioner postavljen za načelnika SUP-a.
Niški Dom zdravlja i Gradska bolnica, Uprava opštinska, puno je ljudi koji su nestručni ili su već penzioneri, ali pošto su ljudi režima, njima je posao obezbeđen.
Nažalost, takva se praksa i dalje nastavlja, a dokle će to trajati, to sam Bog zna, ili što mi, srpski radikali, volimo da kažemo - svaki početak ima i svoj kraj. Inače, o statusu nekih članova SRS u ovom parlamentu, pa tu sam i ja, ne želim ovog puta da govorim.