Ne znam šta je bila ideja predlagača, kada je u članu 23. koji govori o postupku posredovanja u zapošljavanju, u stavu 2. naveo da Nacionalna služba može, ako postoji sumnja u zdravstvenu sposobnost da uputi nezaposlenog na ispitivanje zdravstvene sposobnosti.
To je praktično neizvodljivo i to je nešto što ne može ni da se toleriše ni prihvati da bilo ko od nas sutra ako ostane bez posla, ode na šalter, a tamo mu neki šalterski radnik kaže - ne deluješ mi baš najzdravije ili nisi baš najčistiji, hajde ti lepo kod lekara. Ne mogu da shvatim uopšte kako ste vi to zamislili da se to uradi, pogotovu kada prilikom zapošljavanja vi morate da odnesete lekarsko uverenje da li imate opštu zdravstvenu sposobnost imate delimičnu zdravstvenu sposobnost za rad, a ako ste invalid, takođe, možete da se zaposlite sa smanjenom radnom sposobnošću i vi dobijate lekarsko uverenje gde sve to lepo stoji.
Dakle, to je uslov za zasnivanje radnog odnosa, ne može da bude uslov za prijavljivanje Nacionalnoj službi, za konkurisanje ili učestvovanje na konkursu. Ja učestvujem na konkursu, nisam zdravstveno sposobna, a oni kažu - izvinite gospođo, nama takvi frustrirani ne trebaju, trebaju nam neki zdraviji i mlađi ili šta ja znam; trudnoća može da bude razlog za mnogo štošta.
Kako će to Nacionalna služba da radi i zašto to ona da radi, jer ovo je krajnje ponižavajuće za nezaposlenog koji je radio, ostao bez posla, dođe da se interesuje, da li ima negde otvorenih radnih mesta, a onda mu tamo neki šalterski radnik kaže - idite ponovo i izvadite zdravstveno uverenje da ste sposobni za rad.
Bilo bi lepo kada biste nam rekli, u obrazloženju to niste rekli, a nismo dobili ni odgovor Vlade povodom naših amandmanima, pa ne znamo zašto se pojedini amandmani ne prihvataju, jer da to imamo, bilo bi nam još lakše da argumentujemo ili da dajemo protivargumente vašim argumentima. Ovak ostaje jedna gola pravna norma koju mi možemo da tumačimo ovako ili onako, a na vama je da nam kažete šta ste zaista time hteli.
