Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, zaista je šteta što nema TV prenosa i što javnost ne može da vidi ovakvu jednu veselu atmosferu u zgradi Skupštine i bilo bi dobro da se upozna koliko je atmosfera vesela a koliko su stvari ozbiljne.
Pre svega, ovaj član 93. je zbilja najznačajniji i krucijalni suštinski član koji bi trebalo menjati - a zašto? Pre svega, zato što je u njemu predviđeno da se zapošljavanje u istom stepenu stručne spreme traži u prva tri meseca, a posle toga, do sledećih devet meseci, praktično, postoji mogućnost da se ponudi bilo koje radno mesto za bilo koju stručnu kvalifikaciju.
Kada je prvi put pre par meseci bio aktuelan ovaj zakon, gospodin ministar je čak u jednom intervjuu na televiziji rekao da zaista nije sramota, pa šta fali ako neko sa završenim mašinskim fakultetom dođe da čisti ulice, jer je to neki javni posao koji će mu biti ponuđen. Ja se slažem sa tim da nije sramota raditi nijedan posao, ali da treba ceniti rad, učenje, ulaganje društva u završavanje fakulteta i u stručnjake koji jedini mogu da iznesu ovo društvo na bolji stepen i lakši stepen življenja.
Na taj način, posle devet meseci, pošto se ne očekuje da će hirurg ili bilo ko drugi za završenim fakultetom prihvatiti jedan ovakav posao, on se definitivno briše sa evidencione liste i na taj način smanjiće se statistički broj nezaposlenih u zemlji Srbiji, što zapravo nije tačno.
Znate, ta statistika me asocira na ono jedni jedu samo kupus, drugi meseo, a u proseku svi jedemo sarmu. Tako će neko raditi prihvatajući svaki posao, neko neće moći doći do posla, ali će se statistički pokazati da u državi Srbiji nema nezaposlenosti.
Međutim, ono što još više brine, a vrlo je ozbiljno, to je da postoji gubljenje prava na zdravstveno osiguranje. Dakle, zaista, ja se pitam ima li ko u bilo kojoj zemlji, pa i ovoj našoj, ovakvoj Srbiji, da ukine pravo na zdravstveno osiguranje i na zdravstvenu zaštitu. Molim vas, nama će ljudi ostati bez hleba, neće moći da prehrane svoju porodicu. U takvim okolnostima, jeste, to već i sada, zbog lošeg standarda življenja, povećana su raznorazna oboljenja, neće se lečiti i da li ćemo zaista dozvoliti da se umire od onoga što nije za umirati, jer ako nema para za hleb, kako će onda moći da da za lek i za lečenje. Ja zaista smatram da bi trebalo vrlo ozbiljno o ovome da porazmislimo i nemojte posle svega da dođe do kajanja. Hvala.