Dame i gospodo narodni poslanici, posle niza donesenih zakona koji su u vezi sa pravima radnika (Zakon o radu, Zakon o privatizaciji, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju itd.), sada ovaj zakon o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti dođe kao svilen gajtan za radnike. Zbog toga je poslanička grupa SRS i podnela amandman na član 42. koji je usko vezan sa članom 31 a odnosi se na samozapošljavanje.
Mislim da je to potpuno nepotrebno u ovom zakonu. Ja ću, da budem jasan, morati ovo obrazloženje da primenim, tako da bude jasno i onima koji su doneli ove prethodne zakone i koji će glasati za ovaj zakon. Naime, slušajući ovih dana sve ove demonstracije i opravdano nezadovoljstvo građana, juče sam čuo, između ostalog, da su vikali "Dragane, Mustafo" i nije mi bilo jasno zbog čega se to činilo. Međutim, sinoć malo razmišljam i bilo mi je jasno. Naime, bivši lider sindikata, sadašnji ministar asocira upravo na to: kada je Miloš Obilić upao u šator cara Murata, pita Miloš Obilić - "Milane, šta radiš ovde", on kaže - "nisam ja više Milan, ja sam sada Mustafa i imam svilen gajtan".
Iz tih razloga, smatram da radnici opravdano negodiju. Bilo je tamo i drugih prideva. Vezano za ovaj član na koji sam ja podneo amandman, mislim da nema neke posebne veze, ali ovo što sam rekao sada vezano za ministra i lidera sindikata i u onom pređašnjem slučaju iz istorije iz 1389. godine, apsolutno ima veze.
Zbog toga smatram da su poslovni centri, zatim, agencije, u stvari, mesto gde će se zapošljavati jedan manji broj radnika, uglavnom pristalica DOS-a. Za jednu ogromnu grupu radnika koja će ostati bez posla, ne trebaju agencije i centri koji će im pomagati, posebno ne po pitanju zapošljavanja. Oni su, vidite, spremni da se organizuju i da sruše Vladu, a kamoli da ne nađu sebi posao.
Prema tome, smatram da je nepotrebno da u članu 42. postoji pomoć poslovnog centra u skladu sa ovim zakonom, jer radnicima ne trebaju centri i agencije, njima treba posao. Znači, treba im obezbediti mogućnost da rade i da zarade.